Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak

[JESSY]

Slobodan Selenić - "Pismo Glava"

Kakav bi život i bio da u njemu nema svačega pomalo. Malo radosti, da bi posle tuga izgledala još veća, pa malo tuge, da bi posle radost mogao da ceniš. Malo pravde, malo nepravde, pa se to nekako izdjednači: jednom

dobijes više neg što ti treba, pa ne sme da ti bude žao posle kad dobiješ manje neg što ti po zasluzi pripada.

Ljudi su, Maksimilijane, veliki majstori laži, a žrtva obmane

je najčesće obmanjivač. Nikog čovečić radije ne laže nego samog sebe, najviše laži izmišlja da bi sebi nešto zatajio ili sebi nešto drugo predstavio.

Što čovek može ponekad da bude glup, sam posle da ne veruje! Da je prazno, prazno je, ali bolje i ta praznina od pune čaše žuči koju ti triput dnevno ko medicinu saspu u grlo. Nije zivot nešto sjajno, ko što mlad čovek misli, život ti je tu da ga proživiš, ništa više sa njim ne mož da uradiš. Baš kad hoćeš da ga siluješ i praviš boljim na snagu i uz inat, on se džilitne i klepi te. Budi miran i uči se da

uživaš u onom što ti daje, malo je, ali jedino je što u njemu postoji. Kada gnev prođe, očajanje nastupi, a iz očajanja samo gnev te izvesti može.

[JESSY]

Khalil Gibran - "Slomljena krila"

Gospode, šta je uradila žena da zasluži tvoj bijes?

Kakav grijeh je učinila da bi joj tvoja ljutnja bila viječni pratilac?

Zar je počinila užasan zločin?

Gospode, ti si jak, a ona je slaba, i zašto je bolom mučis?

Ti si velik, a ona puzi uz tvoj tron, i zašto je gaziš?

Ti si oluja, a ona prašina ispred tvoga lica, i zašto je razvijavaš po snijegu?

Ti si moćan, a ona bijedna, i zašto se boriš s' njom?

Ti si razborit i mudar, a ona zbunjena i slijepa, i zašto joj ne daš da živi?

Ljubavlju si je stvorio, zašto je ljubavlju unistavaš?

Desnom rukom je sebi podižeš, lijevom je guraš u provaliju?

[JESSY]

Albert Camus - "Naličje i lice"

Razabrao sam bolje nego igde zadah smrti i nečovečnosti. Da, ta punoća bez suza, taj mir bez radosti koji me ispunjavao, sve je to proizlazilo samo iz vrlo jasne svesti o onom što me inače nije često zaokupljalo: o odricanju i ravnodušnosti. Kao što se čovek koji je na samrti i koji to zna, ne zanima za sudbinu žene, osim u romanima, on shvata da je čoveku svojstveno da bude sebičan, to jest, očajan.

[JESSY]

Jovan Dučić - "Mržnja"

Naše mržnje škode nama, više nego našem protivniku. Govorite rđavo o nekom čoveku pola sata - i vi ste posle toga nesrećni i otrovni; a govorite pola sata o njemu dobro, pa čak i kad to ne zaslužuje, i bićete mirni i blaženi, čak i ponosni na lepotu svojih osećanja, ili bar na lepotu svojih reči.

[JESSY]

Desanka Maksimović - "Takva je naša duša"

...Ima u duši mojoj ožiljak koji samo u snu boli.

I ne znam od kog bola on je ostao,i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dušu... Takva je naša duša.

Ispunjena uspomenama koje nas rastuže,nasmeju,zabole. Ponekad namjerno diramo te stare ožiljke iako znamo da nas čeka neprospavana noć. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tuđe nebo i uzalud tražimo one zvjezde ka kojima smo nekad davno upirali čeznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalačkih ljubavi.Pa se naprezemo da čujemo onaj ljetni povjetarac sto je šaputao u krošnjama drveća ispod kojeg smo se,držeći svoju prvu ljubav za ruke,skrivali od radoznalih pogleda. Ali...umjesto tog šapata samo uzdah srca svoga čujemo. Prohujalo je vrijeme i mnoge vode protekle....nema više ni parnjača ni zvižduka vozova koji su najavljivali da smo blizu onog koji nas na nekom sivom peronu čeka uzdrhtalog srca.Niti isčekivanja poštara da nam glas od voljene osobe donese pa da po ko zna koji put pročitamo riječi koje su drhtavom rukom pisane; ljubim te, mislim na tebe, nedostaješ mi.Pa prislonimo pismo na grudi i uzdahnemo od nekog slatkog bola sto nam kroz srce mine... Od svega ostaše samo uspomene od kojih se pobjeći ne može.Čak i kada bi znali put što vodi u zaborav,mi nebi pošli njime.Već se uvijek istom stazom vraćamo što vodi do mora uspomena.I uronimo u te talase koji nas miluju,nose,vuku u dubine....I plovimo,plovimo ka onim nekim dalekim,nedostižnim obalama sto nas svake noći zovu i mame. I onda se odjednom probudimo jer se uplašimo da ćemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena.A kad se pogledamo u ogledalo...vidimo ispod očiju nekoliko sitnih kapi...blistavih...slanih...

[JESSY]

Žarko Laušević - "Godina prođe dan nikad - Ohrabrenje"

Ponekad u smiraj dana, a češće u svitanju, osetim neku utehu. Taj osećaj da sam pobedio još jedan dan, savladao još jednu noć, porazio neko, ma i malo vreme, bez obzira na sva iskušenja i krize kojima sam u tom periodu bio izlozen... čini da, skupljen, šapatom ohrabrim sebe - mogu ja ovo.

[JESSY]

Loren Oliver - "U svijetu bez zidova"

Ja nisam posebna. Ja sam tek jedna obična djevojka, visoka metar i pedeset osam i prosječna po svemu. Ali zato imam jednu tajnu: možete izgraditi zidove sve do neba visoke, ja ću ipak pronaći načina da ih preletim; možete me sa sto hiljada ruku pokušavati prikovati za tlo, ali ja ću se ipak nekako izvući. Mnogo nas je takvih, više nego što mislite. Ljudi koji odbijaju prestati da vjeruju. Ljudi koji odbijaju da se spuste na zemlju. Ljudi koji vole u svijetu bez zidova, ljudi koji vole uprkos mržnji i odbijanju, ljudi koji se nadaju uprkos tome što nade baš i nema i koji su u tome neustrašivi. Volim te. Zapamti. Ne mogu
mi to oduzeti!

[JESSY]

Borislav Pekić - "Vreme reči"

Nemati prošlosti je ostati bez budućnosti. Ali ako tamo ostanemo, ako se tamo zaglibimo, budućnost zbog koje smo se u nju vratili postaće nedostižna. Proći će pre nego što shvatimo da je sve - sadašnjost. Da je sve uvek u istoj ravni. Da je nerazumevanje onoga što je bilo juče jemstvo da ćemo još manje razumeti ono što nas čeka, a najmanje ovo što danas radimo.

[JESSY]

Jasmina Mihajlović - "Ljubav sa rečnikom nepoznatog"

Ljubavna pisma.Divno ih je dobijati.Ona su najlepši pokloni.Teško,a slatko ih je pisati.Uzbudljivo je čitati tuđa.Roniti kroz nepoznate intimne živote predaka ili potpuno nepoznatih ljudi.Poruke zaljubljenih su čitav jedan svemir u virtualnoj ljubavi razdvojenih osoba.

Nekada davno postojali su takozvani epistolari.Obrasci pisama nepoznatim osobama,pretpostavljenima,administrativnim čelnicima,porodici,prijateljima i naravno,voljenim osobama."Dušo moja slatka","Lane moje","Grlice bela","Sudbino moja",nezno-slatki su počeci tih čeznjivih stiva.

Pozutela hartija sa izbledelim mastilom plave ili zelene boje,tragovi suza na razlivenim slovima,miris drvenih fioka,kutija od ružinog drveta,miris skrivenih tamnih prostora gde su čuvana.Pohabave satenske mašnice kojima su sveznjevi povezivani.Energija ljubavi vezana u čvor.

Čaroban je prateći pribor ljubavnih pisama.Divne kutije sa finim papirom,nazubljenim kovertama,hrapavim kartončićima za poruke,maštovite mastionice,drzalje s perima,vosak i pečati sa utisnutim grbovima ili monogramima za zatvaranje pisama,puderasti prah koji se pospe da bi brzo upio mastilo,parfemi u bočicama od biljurnog stakla sto daju aromatičnu notu otposlatom pismu...

Nasledila sam od jedne rođake pisaći sto njenog muža.Sav od punog drveta,pripada stilu ranih četrdesetih proslog veka.Ružan je spolja.Solidan četvrtasti komad bez ukrasa govori o epohi u kojoj je izradjen.Nema skrivenih pretinaca,niti dvostrukog dna,već je bilo došlo vreme otvorenosti,vreme bez dubokih tajni.Što ipak ima ključiće za fioke i pregrade.Sve brave su obijene.Nesuptilno.Nasilno.Priča se da je moja rođaka,lepa gospođa ali bez poroda u trenutku strahovite ljubomore na svog takodje lepog muža,predratnog profesora univerziteta,obila njegov sto tražeći ljubavna pisma druge žene.Posle rođakine smrti,a ona je poživela još nekoliko godina po muževljevom odlasku s ovog sveta,morala sam kao naslednica da preturam po njihovim stvarima,po njihovom životu.Ni ja nisam našla njegova pisma.Našla sam njena.Zapravo,njenog ljubavnika.Bila su sakrivena u raskošnu ružičastu čipkanu suknju italijanske lutke.Onu koja se nekada stavljala kao ukras na sredinu bračnog kreveta.

Lutku sa ljubavnim pismima pronašla sam u požuteloj kartonskoj kutiji na vrhu kuhinjskog ormarića.Ispod nje su bile kutije sa prvim tipom plehanog električnog roštilja i jedne sprave za pečenje galeta.Čipka na lutkinoj suknji je već počela da se raspada i truli,pisma su bila neverovatno čedna i ja sam mnogo plakala čitajuci ih.Ne toliko zbog njihovog sadržaja,nego zbog cele priče,zbog toga što mi se desilo da baš ja buem ta koja ce razdevičiti prošlost ove žene posle njene smrti.

Svoja ljubavna pisma čuvam u kutiji od cigarilosa koje je pušio moj muž dok mi jos nije bio muž.Ona ima majušnu mesinganu kopču,kitnjastu markicu zemlje porekla i utisnut crtez palmi,mora i crnkinja koje plešu,na poklopcu.Unutra sam,osim pisama,stavila mirisnu uspomenu-njegovu maramicu natopljenu parfemom koji je tada koristio.Kada u setnim trenucima otvorim svoju skrinjicu ljubavnih sećanja,preplavi me izmaglica mirisa,vraćajući me u prošlost.Tada pročitam nasumice neko pismo i lekoviti ritual povratka u nekadašnju ljubavnu opnu okrepi me donekle.Na dnu tih sećanja je ipak tuga.Melanholična,setna,ovlašna tuga.Pramen minulih vremena.

Danas se pisma čuvaju u kompjuterskim folderima.Pošiljalac koji poseduje personalni folder,te nije strpan u opsti inbox,dobro je prošao.Ima sopstvenu "kutiju".Ljubavne sms poruke čuvaju se i u boljim mobilnim telefonima koji imaju memoriju za arhiviranje.U protivnom,moraju da se bace.Delete-lepa engleska reč za brisanje,uništavanje,odbacivanje...

[keka]

Delete-lepa engleska reč za brisanje,uništavanje,odbacivanje...

 

[JESSY]

 

 

аха......

[Sidarta]

Halil Džubran: Prorok (isječci)
 

Kad te ljubav zove, slijedi je,

Premda su joj putovi tvrdi i strmi.

A kad vas krila njena ponesu, predajte joj se,

Premda vas mač skriven u njenim perima može raniti.

 

A kad vam govori, vjerujte joj,

Premda njezin glas može razdrmati vaše snove kao što sjeverac pustoši perivoj.

 

Jer, kao što vas ljubav kruni, tako će vas i razapeti. Jer, koliko vam pomaže da rastete, toliko vas i potkresava.

 

Kao što se uspinje na vašu visinu i miluje vam najnježnije grane što dršću na suncu,

Tako će vam sići u korijenje i protresti ih dok prijanjaju uz zemlju.

Poput snopova žita ona vas skuplja.

Ona vas mlati da bi vas razgolitila.

Ona vas sije da bi vas vaše lupine oslobodila.

Ona vas melje dok ne pobijelite.

Ona vas mijesi dok gipki ne budete,

A onda vas meće na svoj sveti oganj, da postanete sveti kruh za Božji sveti pir.

 

Sve će vam ovo ljubav učiniti kako biste doznali tajne svoga srca i da biste po tome znanju postali komadić srca samoga Života.

[JESSY]

Ernest Hemingvej - "Društvo"

Ako ljudi ispolje suviše hrabrosti na ovom svetu, društvo ih mora gušiti da bi ih slomilo – i tako ih, naravno, ubija. Društvo slama svakoga, ali posle toga mnogi postaju jaki baš na onim slomljenim mestima. A one koje ne može da slomi, njih ubija. Društvo podjednako ubija i dobre, i plemenite, i hrabre. Ako ne spadate... među njih, možete biti sigurni da će i vas ubiti, samo bez neke naročite žurbe.

[JESSY]

Charles Bukowski - "Spasi se"

Niko te ne može spasiti osim tebe. Naći ćeš se ponovo i ponovo u gotovo nemogućim situacijama. Oni će pokušati ponovo i ponovo pod izgovorom i silom da te nateraju da podlegneš, odustaneš, ili da tiho umreš iznutra…

Niko te ne može spasiti osim tebe. I biće dovoljno lako da ne uspeš, tako lako, ali nemoj, nemoj, nemoj! Samo ih slušaj, zar bi i ti to da budeš?! Bezličan, bezdušan, bezosećajan stvor?! Zar bi da doživiš smrt pre smrti?!

Niko te ne može spasiti osim tebe, a ti si biće vredno spasa. Ako je išta vredno pobede onda je to ovo…

Razmisli o tome. Razmisli o spasavanju sebe. Tvog duhovnog sebe. Tvog hrabrog sebe. Tvog pevajućeg magičnog sebe i tvog prelepog sebe. Spasi ga. Ne priključuj se mrtvima u duši…

Održavaj sebe humorom i skladom i na kraju, ako je neophodno, uloži svoj život dok se boriš, bez obzira na izglede, bez obzira na cenu.

Samo ti možeš da spasiš sebe.

Učini to! Učini!

Tada ćeš tačno znati o čemu ti govorim!

[Teofanija]

"Mozda jedan covek,ili citavo jedno drustvo,moze da gresi. Ali sva drustva i sve civilizacije u svim krajevima Zemlje uvek su govorili 

o andjelima.Danas deca,starci i proroci slusaju.Ipak,o andjelima ce se pricati tokom vekova jer ce uvek biti proroka,dece i staraca."

 

Koeljo  Andjeo cuvar