Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak

[JESSY]

Kad bih bio siguran da me neće čuti i odmah poslušati ona gomila prosečnih i nedarovitih ljudi koji su i inače uvek spremni da sebe i sve svoje uzdižu i precenjuju, ja bih mladim i darovitim našim ljudima dao jedan savet.
Radite, rekao bih im, svoj posao ne gledajući ni levo ni desno, ni iza sebe ni preda se, ali svoj cilj postavljajte visoko, i tražite malo od sveta oko sebe (što manje to bolje!), ali mnogo od sebe i svoga dela. Uveren sam da je većina od nas od početka udarila sebi suviše malen i suviše blizu cilj, i da je više i bolje mogla od onoga što je želela da uradi i postigne. Želite mnogo, težite smelo i daleko i visoko, jer visoki ciljevi otkrivaju i umnogostručavaju snage u nama. Težite smelo ka savršenstvu velikih dela, a radite predano i strpljivo na ograničenim i mučnim pojedinostima bez sjajnog vidika, jevtinog samozadovoljstva i tašte veličine. Ciljevima svojim živite, a trošite se neštedimice na sivim i nevidljivim poslovima svakog dana i sata. Često pomišljajte da je život jači i svet bogatiji nego što mi to u svakom pojedinom trenutku možemo da sagledamo, i ne gubite iz vida da u svakom od nas ima nepoznatih mogućnosti, da u hodu stičemo snage. Hteti daleko i želeti mnogo, kad je reč o postavljanju nesebičnih ciljeva, nije greh, nije opasno. Pogrešno je i opasno udariti sebi suviše blisku metu, jer to znači izneveriti i sebe i druge, ostati dužan životu. Budite nepoverljivi i stvarni, strogi prema sebi pri izvo?enju svake pojedinosti, skromni pri njihovoj oceni, ali kod postavljanja ciljeva budite hrabri i velikodušni, mislite smelo i gledajte daleko.

 

И.Андрић

[JESSY]

Ne molim te, Gospode, za čuda i viđenja, nego za snagu u svakodnevnom životu. Nauči me umeću malih koraka. Učini me sigurnim u razdvajanju vremena. Obdari me osetljivošću da odredim šta je veoma, a šta manje važno.
Molim te za razum da odredim suzdržanost i meru, da kroz život ne klizim, već da razumno određujem dnevni raspored, da primetim svetlost i vrhunce, da nađem vremena za lepotu, umetnost i kulturu.
Dozvoli mi da spoznam da snovi o prošlosti i budućnosti ne vode daleko. Pomozi mi da dobro delujem neposredno, da sadašnji trenutak prepoznam kao najvažniji.
Sačuvaj me naivnog stava da u životu mora sve dobro proteći. Obdari me treznom spoznajom da su teškoće, neuspesi i udarci stalni pratioci života – uz koje rastemo i sazrevamo.
Podseti me da srce često zamućuje razum. U pravom mi trenutku pošalji prijatelje koji ce mi strpljivo reći istinu.
Uvek ću Tebi i ljudima pustiti da mi govore. Istinu ne možemo reći sami sebi, ona nam biva kazivana. Ti znaš koliko nam treba prijateljstvo. Daj mi da budem dorastao tom najlepšem, najzahtevnijem i najosetljivijem daru.
Daj mi dovoljno mašte da u pravom trenutku, na pravu adresu uputim paketić dobrote uz popratno pismo ili bez njega.
Stvori od mene coveka koji će brazditi duboko poput broda, kako bi dotakao i one koji su “ispod”.
Oslobodi me straha da propuštam život. Ne daj mi ono što želim, već ono što mi treba.
Nauči me umeću malih koraka.

 

Antoan-Sent Egziperi "Umeće malih koraka"

[JESSY]

"Moja sumnja glasi: Kako se onaj koji voli, mogao odlučiti na to, da ljude učini toliko krivim, da im njegovo ubistvo padne na dušu? Zar nije on, kao onaj koji voli, na svaki način mogao to sprečiti i radije malo popustiti...
Ali on želi svoju smrt. Kada neki čovek želi da umre, to znači da kuša Boga, jer nijedan čovek ne sme da se drzne na takav sporazum sa Bogom. Pa ako se i oslobadjanje krivice onih koji su ga ubili sastoji u tome što ga oni i pored najbolje volje nisu mogli razumeti, odgovornost će mu samo utoliko postati veća što će oni postati krivi zbog ubistva.

Ljudi često misleći na nekog savremenika kažu kako je nerazborito da se upustio u borbu sa silama koje ga mogu ubiti, ali se dive odavno umrlom koji je imao tu hrabrost i istrajnost da ostane pri svom mišljenju.

Zato se vera odnosi samo na ono čovečansko kada se priča o Hristu. Imati veru, ne znači biti kriv i grešnost svoju shvatiti. Već, shvatiti Hrista, njegov život ljudski shvatiti. "

Seren Kjerkegor

[JESSY]

" - Ima li svrhe da gradimo ono što će biti srušeno,

da jedemo ono što će biti pobljuvano,

da uzmemo ono što će biti oduzeto,

spajamo ono što je nespojivo,

da slažemo što je nesloživo,

da podnosimo ono što je nepodnošljivo?

da mislimo na ono što je nezamislivo?

- Postavio si mi ta pitanja, moj ti je odgovor ovaj:

Imade svrhe insistirati na razlikama dok god bog utvrdjuje srodnost.

Imade svrhe podnositi ono što je nepodnošljivo jer to je oslobadjajuće,

misliti ono što je nezamislivo, jer to je nadajuće,

izvoditi ono što je neizvodljivo, jer to je radjajuće,

kidati ono što je neraskidivo, jer to je razarajuće,

sagledavati ono što je nesagledivo, jer to je smirujuće."

 

Mirko Kovač

[JESSY]

"Ali postavi sebi jedno pitanje:

- Zbog čega zapravo da govorimo istinu?

Šta nas za nju obavezuje?

Zamisli da sretneš ludaka koji tvrdi da je riba i da smo svi ribe. Hoćeš li da se svadjaš sa njim? Hoćeš li se pred njim svlačiti i pokazivati da nemaš peraja? Hoćeš li mu kazati u oči šta misliš? Kada bi mu govorio uvek i jedino čistu istinu, samo ono što o njemu zaista misliš, prihvatio bi ozbiljan razgovor sa ludakom i sam bi tako postao ludak.

E tako je i sa svetom oko nas! Kada bih mu uporno govorio istinu u oči, to bi značilo da ga shvatam ozbiljno. A shvatati ozbiljno nešto tako nevažno, to znači postati i sam nevažan."

 

Milan Kundera

[Teofanija]

"Smesno je kako ljudi govore o zivotu.Svaki ima  svoj sud o njemu...Treba poklati sve petlove.

 Cak ako bi dan i zaboravio da svane-kakva glupost! To nije da bi pevali,vec da bi sebe razbudili.

 Sta me se tice sta ce misliti o zivotu.Sta mislim ja o zivotu? Ja govorim mnogo o njemu,ali da li 

 zaista mislim o njemu? Sta ce biti taj novi covek? Ribar? Mozda i nesto sasvim drugo!

 Mozda ce ici da zivi na drugoj strani! Mi ne mozemo nista da znamo o tome sta ce biti sa

 zivotom jednog coveka.To moze biti jedna jedinstvena stvar: zivot koji tek pocinje.Jedinstvena.

  

 Ja? Ne,ja ne bih hteo da se moze ponovo poceti.To moze biti jedinstvena stvar...Jedinstvena..."

 

R.Petrovic

[JESSY]

"Mi smo istinski dobri kad smo istinski srećni. Nesreća kvari srca i ruši karaktere. Retko je bilo ljudi koji su odoleli otrovima nesreće i produžili da vole druge ljude. Naročito onaj kome su drugi učinili nesreću, omrzne i nedužne. Mogu da ne postanu čovekomrscima samo oni nesretnici koji svoje bede ne smatraju krivicom drugih ljudi, nego samo voljom božjom, što opet znači krivicom svojom sopstvenom. Sirotinja je najveća nesreća zato što otruje čoveka takvim mržnjama; a jedna velika napast čovekova, to je što u nesreći dobije rdjavo mišljenje o ljudima i pogubi prijatelje."

 

Jovan Dučić "Blago cara Radovana"

[JESSY]

[Teofanija]

Tako obicno biva.Oni koje zelimo da vidimo ne dolaze u casovima kad na njih mislimo

i kad ih najvise ocekujemo,a pojavljuju se u nekom trenutku kad smo mislima najdalje

od njih.I nasoj radosti zbog ponovnog vidjenja treba tada malo vremena da se digne

sa dna,gde je potisnuta,i pojavi na povrsini.

 

Ivo Andric

[JESSY]

''Mi smo istinski dobri kad smo istinski srećni. Nesreća kvari srca i ruši karaktere. Retko je bilo ljudi koji su odoleli otrovima nesreće i produžili da vole druge ljude. Naročito onaj kome su drugi učinili nesreću, omrzne i nedužne. Mogu da ne postanu čovekomrscima samo oni nesretnici koji svoje bede ne smatraju krivicom drugih ljudi, nego samo voljom božjom, što opet znači krivicom svojom sopstvenom. Sirotinja je najveća nesreća zato što otruje čoveka takvim mržnjama; a jedna velika napast čovekova, to je što u nesreći dobije rdjavo mišljenje o ljudima i pogubi prijatelje.''                 Jovan Ducic

[**Sarah]

Duša

I Vrhovni Bog izdvoji Dušu iz svoga bića i u njoj sazda Lepotu.
Darova joj nežnost jutarnjih lahora, miris poljskoga cveća i blagost mesečeve svetlosti.

Podari joj pehar radosti i reče: Iz njega ćeš piti samo kada prošlost zaboraviš i budućnost zanemariš. Zatim joj podari pehar tuge i reče: Iz njega ćeš piti da bi shvatila suštinu životne radosti.

Zatim u nju uvede Ljubav koja Dušu napušta sa prvim tragom pohote, i uvede u nju dražesnost koja iz nje nestaje sa prvom rečju uznositosti.
I obdari je znanjem nebeskim da je vodi putevima istine.
I spusti u njene dubine sposobnost da vidi što se ne da videti.
I stvori u njoj emocije koje prate vizije i himere.
I odenu je ruhom čežnje koje anđeli od duginog treperenja satkaše.

Potom u nju postavi tamu sumnje koja je senka svetlosti.

Onda uze Gospod oganj srdžbe, i vetar što duva iz pustinje neznanja, i pesak sa obale mora egoizma, i zemlju ispod nogu vremena i sazda čoveka.

Dade mu slepu snagu što besni u bezumlju i pokorava se uživanjima.

I udahnu mu život koji je senka smrti.

I Vrhovni Bog se osmehnu, pa zaplaka, oseti bezgraničnu ljubav, te sjedini čoveka i njegovu Dušu.

 

Halil Džubran

[JESSY]

Да ли би људи могли бити бољи? Могли би, али нико неће први да почне. Сви имају лоша искуства. Нисмо ли се мало пута заклињали да ћемо бити бољи? И неки стварно постану бољи, па испадају наивни, јер су они други - постали још гори.
Душко Радовић

[Teofanija]

" Ako kod nas ima,greha,lazi,iskusenja,ipak postoji na zamlji,tamo negde,svetitelj i covek visi od nas;

  u njemu je zaista istina,on zato zna istinu: znaci,ona ne umire na zemlji,pa ce, dakle,kad-tad i k nama

  doci,i zavladace na svoj zemlji,kao sto je obecano".  Braca Karamazovi

 

 " Negacija je nesto neophodno jer bi se covek bez toga na zemlji zatvorio i sakrio kao stenica.

   Potrebno je negirati zemaljsko da bi covek bio neogranicen,beskonacan.Hristos,covekov najuzviseniji 

   pozitivni ideal,doneo je negaciju zemaljskog i zbog toga njega niko nije mogao da ponovi".

  

 

  Dostojevski

[**Sarah]

Ništa živ čovek ne može izgubiti što mu jedno proleće ne bi moglo povratiti,
niti može biti čovek trajno nesrećan,
dok Bog daje da se duša leči zaboravom i zemlja obnavlja prolećem.
 

Ivo Andrić

[Margareta]

Napisah ga već na jednoj drugoj temi:

"Zbog te zene, jedine koju sam volio u zivotu, nisam se ozenio. Zbog nje, izgubljene, zbog nje, otete, postao sam tvrdji i zatvoreniji prema svakomeosjecao sam se poharan, i nisam davao ni drugima sto nisam mogao dati njoj. Mozda sam se svetio sebi, i ljudima, nehotice, i ne znajuci. Boljela me, odsutna."

M. Selimović

Za mene, neprevaziđen