Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak

[PowerCat]

"Kada bezbednost i intimnost nestanu iz međusobnog odnosa, naučimo da glumimo, Pretvaramo se da smo srećni kada nismo i kažemo da je sve u redu kada nije. Ponašamo se kao da nismo zapravo uzbuđeni oko nečega kada jesmo i imitiramo osećaj ljubavi prema ljudima koji nas pritiskaju, iako ih više jedva i poznajemo. Ono što je nekada bio otmeni ples brige i bliskost, sada je maskarada u kojoj se ljudi sakrivaju sve više od sebe samih."

(Suzan Forvard - Emocionalna ucena)

[Мара]

"Знам ја то. Свака жена би хтела живот, онако, цео, из једног комада. Како почне, да тера, да се не прекида до краја. То је, дабоме лепо, ако је неко те среће. А ако није те среће - шта ће? - нека га крпи из парчића, део по део, како јој дође.

Мој цео живот је из неких закрпа. Све нешто на ситно, на кратко и помало. То није оно, али шта могу - неки живот ипак јесте. Године прођу и свака жена скрпи неки живот. Има ту свачега. Ал има, богами, и лепих комада!

Мало је живота без шавова и закрпа. Не може! Човек је проклет! Он би хтео и дуго да живи и да му буде лепо. Е, а то је мало теже. Не може! Може дуго, али из парчића. Погледајте, свако од нас носи неку закрпу. Свакоме се примети где је шав? Некоме на лицу, некоме у очима, некоме у гласу! Сви смо ми крпљени и састављани из много делова."

Душко Радовић "Женски разговори"

[Мара]

"Мали принц оде да поново види руже.

Ви уопште не личите на моју ружу, ви још ништа не значите, рече им он. Нико вас није припитомио, и ви нисте никога припитомиле. Ви сте као што је била моја лисица. Била је то обична лисица слична стотинама хиљада других. Али ја сам од ње направио свог пријатеља, и она је сада јединствена на свету.

Руже су се осећале веома нелагодно.

Лепе сте, али сте празне, рече им он још. Човек не може да умре за вас. Наравно, обичан пролазник поверовао би да моја ружа личи на вас. Али она сама значајнија је од свих вас заједно зато што сам ја њу заволео. Зато што сам њу стављао под стаклено звоно. Зато што сам њој направио заклон. Зато што сам због ње поубијао гусенице (сем оне две-три ради лептирова). Зато што сам њу слушао како се жали, хвалише или како понекад ћути. Зато што је то моја ружа.

И он се врати лисици:

Збогом, рече јој он…

Збогом, одговори лисица. Ево моје тајне. Сасвим је једноставна: човек само срцем добро види. Суштина се очима не да сагледати.

Суштина се очима не да сагледати, понови мали принц да би запамтио.

Време које си уложио око твоје руже чини ту ружу тако драгоценом.

Време које сам уложио око моје руже… рече мали принц да би запамтио.

Људи су заборавили ту истину, рече лисица. Али ти не треба да је заборавиш. Ти си заувек одговоран за оно што си припитомио. Ти си одговоран за твоју ружу…"

Антоан-Сент Егзипери "Мали принц"

[JESSY]

Kada neko traži.. reče Sidarta.. lako se može dogoditi da mu oko vidi samo ono

sto traži, da nije u stanju bilo šta da nadje, da primi u sebe, jer misli samo na ono

za čim traga, imajući svoj cilj opsednut je tim ciljem. Tražiti.. znači imati cilj.

Ti si, možda odista jedan od onih koji traže, jer, težeći za svojim ciljem, mogo toga

ne vidiš što ti je neposredno pred očima..

Sidarta... Herman Hese

[JESSY]

Biti jedno

Ponekad ne mogu da odredim granice između sebe i ljudi koje volim: gde završavam ja, a gde počinju oni. Kao da smo svi mi jedno, kao da smo isti – ista duša, želja koja traži nešto…zajedničko svima nama.

Svi smo u istom čamcu. A opet, svi smo različiti i posebni, izrazito individualni.

Postoji jedna posebna, retka vrsta ljudi koje ja zovem moji ljudi. To su ljudi koje puštam u svoj prostor, u sebe. Svi moji ljudi su u nečemu isti:

Njihovo traženje je stvaralačko. Oni ne ruše, već nešto grade. Ne žele da vladaju, jer vladanje gubi sjaj u očima,…

Moji ljudi imaju isto osećanje života. Nije više bitno kako ćemo nazvati naše odnose i koji će oblik oni imati. Forme naših odnosa se mogu menjati, ali to osećanje povezanosti nečim iznad nas, većim od nas, što nas zove i spaja, ostaje.

Mi nekako nabasamo jedni na druge i naše se sudbine pomešaju zauvek, čak i ako nismo zajedno.Kao da smo neke boje koje se lako mešaju međusobno, a mnogo teže sa drugom vrstom. Boje koje se rastvaraju pomoću svetla…

Nebojša Jovanović

[JESSY]

"Godina prodje, dan nikad"

Kako je tužno, čini mi se, što čovek nije bivao svestan svojih najlepših trenutaka u životu. U tim trenucima čovek obično neskromno svoju sreću smatra tek jednim od stepenika do nekog vrha, koji tek treba da mu se dogodi. Na kraju, kad spozna da posle tog stepenika nije vodilo nikud više, može samo da žali što se uludo nadao boljem i još lepšem stepeniku i što makar taj trenutak nije proživeo sa svešću o njegovoj punoći i krajnosti. S druge strane, kad bi mu neko sveznajući nagovestio tu kulminaciju rečima: "Ovo će ti biti najsrećniji trenuci u životu" - da li bi umeo njima više da se raduje, ili bi, time, postao nesrećniji, pronalazeći u svojoj najvećoj životnoj sreći mane i nesavršenosti, usput shvatajući da se boljem od toga više ne može nadati?

Valjda je Bogom dano neznanje o tom trenutku bolji izbor, jer ipak ostavlja prostor za nadu. Ma kako ona nerealna bila.

Žarko Laušević

[PowerCat]

"Baš kao što sam i ja rekao da je padanje s bicikla bilo deo savladavanja veštine vožnje. Sećam se da su me padovi učinili samo još više rešenim da naučim da vozim bicikl. I ništa manje od toga. Takođe sam rekao da još nisam upoznao igrača golfa koji nikada nije izgubio lopticu. Profesionalnog igrača, gubitak loptice ili poraz na turniru samo inspirišu da bude još bolji, da više trenira, da više uči. To je ono što ga čini boljim. Porazi inspirišu pobednike. Gubitnike poražavaju. Da citiram Džona D. Rokfelera: ,,Uvek nastojim da svaku katastrofu pretrvorim u dobru priliku.""

(Robert Kiosaki - Bogati otac, siromašni otac)

[PowerCat]

",,Cinici nikad ne pobeđuju", govorio je bogati otac. ,,Neproverena sumnja i strah stvaraju cinika. Cinik kritikuje, a pobednik analizira", bila je još jedna od njegovih omiljenih izreka. Objašnjavao nam je zašto kritika zaslepljuje, dok analiza otvara oči. Analiza pobedniku omogućava da vidi da je kritičar slep, kao i da vidi šanse koje su svima drugima promakle. A opažanje onoga što drugima promiče jeste ključ uspeha."

(Robert Kiosaki - Bogati otac, siromašni otac)

[Мара]

"Не вриједи само поставити на улазу у живот два стуба и на један од њих натпис: Пут добра, а на други упозорење: Пут зла – и рећи онима који наиђу: “Бирајте!” Треба, као Исус, показивати путеве који са овог другог пута враћају на први, оне који су се на прилазу предали искушењу; и, нарочито, почетак тих путева не треба да буде одвише болан нити да изгледа одвише непроходан. Хришћанство, са својом дивном параболом, треба да нам препоручи и праштање. Исус је био пун љубави за те душе које су људске страсти раниле и чије је ране волио да превија, црпећи из њих самих мелем који је требало да их залијечи. Тако је говорио Магдалени: “Много ће ти бити опроштено, јер си много вољела.” Узвишен опроштај, који је морао да пробуди узвишену вјеру.

Зашто бисмо се чинили строжи од Христа? Држећи се упорно схватања овог друштва, које хоће да буде немилосрдно да би се вјеровало да је јако, зашто да као и оно одбацимо душе које често крваре из рана из којих, као нездрава крв болесника, отиче зло њихове прошлости и које очекују пријатељску руку да их превије и да им врати оздрављење срца?

Пошто се небо више радује кајању једног грешника него стотини праведника који никад нису гријешили, покушајмо да обрадујемо небо. Оно нам то може двоструко вратити. Оставимо на нашем путу милостињу опроштаја онима које су земаљске жеље упропастиле, које ће можда спасти божанска нада. "

Александар Дима "Дама с камелијама"

[JESSY]

Ukoliko mnogo ne očekuješ od života bićeš srećnija. Svaka sitnica će ti biti dar.

Ako očekuješ previše od prijateljstva, ljubavi, karijere, ništa te neće zadovoljiti.

I još nešto (saveta nikad dosta,premda od njih malo vajde: onima kojima su dati

retko ih poslušaju; shvate ih tek kad sami udare glavom o zid) od svoje naravi ne

možeš pobeći. Živi u skladu sa njom i ne pravi iskorake prema nekoj drugačijoj,

željenoj, jer nema dugoročne glume, a kratkoročna donosi samo patnju.

Kušaj život, greši, ispravljaj se,i stražuj, putuj, ali zapamti, ma gde da si, umrećeš

na planeti

Balada o Bohoreti.. Gordana Kuić

[JESSY]

Ono što ponekad vidimo, što nam otkupi i ukrade poglede, ne predstavlja istinit odraz, već samo viziju,

čudnovatu fatamorganu lepote. Prava vrednost je duša, u njoj je skrivena naša spoljašnjost, naš sjaj,

koji nekako nikad ne bledi, ne nestaje, dar od Boga koji, istaknut na pravi način, premašuje vidljivo i

govori nam o slepilu površnosti. Uvek treba zaviriti u dušu, jer je u njoj, duboko, poput lavirinta, skrivena

naša istinska lepota, naš žar, vatra i savršenstvo.

Slaviša Pavlović..Zavet

[JESSY]

Uzimali smo jedno drugom rec iz usta; mislili smo o istim stvarima i govorili o njima na isti nacin; izgledalo je da se poznajemo godinama.

U zivotu svakog coveka, govorio je, postoji samo jedna zena sa kojom moze da ostvari savrsenu vezu kao sto u zivotu svake zene postoji samo jedan muskarac sa kojim se oseca kompletna. Pronaci se, sudbina je malobrojnih. Svi ostali su prinudeni da zive u jednoj vrsti nezadovoljstva i neprekidne ceznje.

- Koliko je ovakvih susreta, govorio mi je, – jedan u deset hiljada, jedan u milion, u deset miliona?

Da, jedan u deset miliona. Sve ostalo su prilagodavanja, prolazne privlacnosti epiderma, afiniteti tela ili karaktera, socijalne nagodbe. Posle tog zakljucka, nisam prestajala da ponavljam: Imali smo srecu, zar ne?

Idi kuda te srce vodi… S. Tamaro

[JESSY]

Slušaj me dobro, slušaj, radosti moja! Ti umiri srce svoje, i nemoj me voleti tako kao što si me sad zavoleo. Biće ti lakše, tvome srcu biće lakše i milije, a sačuvaćeš sebe od ljutoga neprijatelja, a steći ćes sebi nežnu sestricu. Dolazižu kod tebe, kad hoćes, milovaću te, i neću se stideti što sam te poznala. Bila sam već dva dana s tobom kad si ležao u zloj bolesti! Primi me kao sestru. Nismo se uzalud ti i ja bratimili, nisam se ja uzalud molila Bogorodici za tebe! Takvu sestru nećeš vise steći. Ceo svet ćes obići, pod nebo otići- nećeš naći bolje ljube, ako baš tvoje srce ljubu želi. Zavoleću te vatreno, voleću te uvek kao sada, i voleću te zato, što ti je duša čista, svetla, sva providna; zato što sam, kad sam te prvi put ugledala, odmah razumela da si ti gost kuće moje, dugo očekivani gost, i da nisi slučajno na nas naišao; voleću te zato, što, kada gledam, tvoje oči vole i o tvome srcu pričaju, a kada nešto kažu, odmah saznam sve što je u tebi, i zato bih i život mogla tebi za ljubav dati, dati i svoju slobodu, zato što bih slatko bila i robinja onome, čije sam srce poznala. . . ali život moj nije više moj, već tudji, a volja mi je vezana! Zato primi sestricu, i budi mi brat, i primni me svom srcu, kad me opet spopadnu tuga i teška nemoć; samo učini to tako, da mogu kod tebe da dodjem, i celu noć kao sad s tobom da presedim, a da se toga ne stidim. Da li si me čuo? Jesi li mi otvorio svoje srce? Jesi li razumeo šta sam ti govorila?

Fjodor Dostojevski - Gazdarica

[PowerCat]

"Histerija siberijana...to je bolest koja pogađa seljake u Sibiru. Zamisli sad: ti si seljak i živiš sasvim sam u sibirskoj stepi. I svaki bogovetni dan obrađuješ polja. Nema nigde ničeg, dokle god ti se pogled pruža. Na severu - severni horizont, na istoku - istočni horizont, na jugu - južni, a na zapadu - zapadni. I to je sve. Kad Sunce ujutru izađe na istoku, ti ideš u polje i radiš; kad ti dođe tačno iznad glave predahneš da ručaš, a kad utone na zapadu i ti ideš kući na spavanje...a onda se jednog dana u tebi nešto ugasi. Gledajući iz dana u dan kako Sunce izlazi na istoku, prelazi čitavo nebo i zalazi na zapadu, u tebi nešto jednostavno pukne i ugasi se. Onda baciš plug na zemlju i bez razmišljanja samo kreneš ka zapadu. Ideš zapadno od Sunca. Hodaš tako danima kao omađijan, bez hrane, bez vode i na kraju se srušiš na zemlju i umreš. To je histerija siberijana."

(Haruki Murakami - Južno od granice severno od Sunca)

[PowerCat]

"...mislim da ima stvari na svetu koje se mogu promeniti i onih koje ne mogu. A činjenica da vreme neumitno prolazi ne može se promeniti. Kad si dovde stigao, nazad više ne možeš, zar ne? Kad prodje izvesno vreme, neke se stvari ščvrsnu. Kao cement u kofi. A kad se to desi, više ništa ne možemo da promenimo. Ti želiš da kažeš da se cement od kojeg si ti sazdan potpuno stegao, pa osim takvog tebe kakav si sada, drugačiji i ne postoji."

(Haruki Murakami - Južno od granice severno od Sunca)