Да ли су пре ,пада' постојали други људи осим Адама и Еве?

[Odahviing]

Али пази, гледано из перспективе вечности могуће је да прво буде створено небо и земља, па светлост... и тек онда Сунце, Месец, звезде... Као што је могуће када црташ нешто, да кренеш одоздо или од средине папира. Цртеж-слика свој пуни смисао добија на крају. 

Iz koje god perspektive gledaš sem ako ne pustiš "film" da ide u nazad. prvo nastaje zvezda zadim ona svojom gravitacijom privlači sve oko sebe, to "sve" se sudara spaja i dok ne dobije "kritičnu masu" da postane svernog oblik, i tako nastaje planeta. Znači prvo zvezda (Sunce), pa onda planeta (Zemlja). Drugačije ne može biti. 

[cloudking]

aman  човече мисли се на сестру, не на мајку.

 

 

Aaa e pa onda je OK

 

 

 

 

 

WTF?!

Jel sam ja vde jedini kome je pomisao na sex sa rodbinom odvratna?

[marko121288]

Ја сматрам да нису....и сматрам да након Христовог рођења и васкрсења не треба да размишљамо о томе.
Стари завет је за мене класично дело књижевности старог века. Верујем у то да је Бог створио свет, али не мора све бити онако као што је описано у Старом завету. Стари завет се, ваљда, као и остала дела књижевности тога времена стварао дуго и прошао пут од усменог до писменог, док није добио свој коначни облик. А док је добио тај облик, променило се доста тога, сигурно.... За нас је битан Нови завет, посебно свето Јеванђеље. Ту је спасење, а не у залуђивању овиме.  

[Milan Nikolic]

Заблуда је мислити да су природни закони нашег космоса једини могући. Као што не постоји само једна планета, ни само једно сунце, ни само један синчев систем, ни само једна галаксија, тако не постоји ни само један космос - ни само једни природни и математички закони.

 

Ову ствар је веома тешко схватити јер претходно морамо разумети како функционише сама општа стварност. У томе нам може помоћи разумевање природе информација помоћу холографског принципа и истраживања црних рупа.

 

Наука сугерише да су Великим праском настали простор и време, али наука још нема објашњење од чега се састоје простор и време. Ми можда не можемо ни наслутити шта ће наука да разматра кроз наредних сто година.

[Odahviing]

Заблуда је мислити да су природни закони нашег космоса једини могући. Као што не постоји само једна планета, ни само једно сунце, ни само један синчев систем, ни само једна галаксија, тако не постоји ни само један космос - ни само једни природни и математички закони.

 

 

Jesi li ovo slušao/čitao Greena ili si sam tako zapazio?

Ako si sam onda evo ti na tu temu:

http://www.ted.com/talks/brian_greene_why_is_our_universe_fine_tuned_for_life.html

[Number15648]

Заблуда је мислити да су природни закони нашег космоса једини могући. [...]

 

Читао сам прије неко вријеме једну православну књигу гдје се тврди да не постоје природни закони. Знаш ли за ту књигу ?

[Milan Nikolic]

@,

 

Хвала Богу што је тај физичар објаснио разумљивим језиком те ствари и наши издавачи то превели (његове три књиге). Ово о чему говорим је само једна од актуелних модела мултиверзума.

 

Међутим, овај модел о коме говорим (тј. холографски принцип) носи у себи једну специфичну особину која га издваја од осталих. Нисам то ја - тек тако - приметио, него је то наговестио чувени Џон Вилер. (Ко не зна за овога човека и његов животни и научни допринос, а жели разговарати о савременим питањима која овде покрећемо, боље би било да што пре то уради.)

 

Наиме, реч је о појму ,,информација''. У научном - физичком - смислу тај појам представља суштинско питање.

 

Да бисмо разговарали о тим стварима морамо се претходно упознати са модерном науком. Цео основни концепт релативизма морамо да сваримо да бисмо на крају почели са дискусијом у светлу квантне механике.

 

Оно што можемо овде износити и објашњавати засигурно би све нас запањило. Природа нам већ показује да постоје такви феномени које егзактно и логички разумемо, који потпуно преокрећу наш (интуитивни) поглед на стварност.

[Milan Nikolic]

Читао сам прије неко вријеме једну православну књигу гдје се тврди да не постоје природни закони. Знаш ли за ту књигу ?

 

Не знам за такву књигу. Не верујем да тако нешто може имати благослов за православну књигу.

 

Ми овде говоримо о физичким законима које наука разуме као природне. Морамо се тиме позабавити јер се одређена питања показују као изазов за Цркву (нпр. еволу-шестоднев-креационизам).

[Juan Valdez]

Не знам за такву књигу. Не верујем да тако нешто може имати благослов за православну књигу.

 

Мисли на ово, вероватно.

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/Nomologija/Lat_Nikolaj030101.htm

[Aquilius Cratus]

Мисли на ово, вероватно.

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/Nomologija/Lat_Nikolaj030101.htm

 

 Kolekcija crnog humora.

[Milan Nikolic]

Мисли на ово, вероватно.

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/Nomologija/Lat_Nikolaj030101.htm

 

Видиш, ову књигу нисам никада ни видео до сада. Мени су те ствари чудне јер у књигама светог Николаја које сам прочитао не да нема оваквих незграпних речи, него баш има супротних ставова.

 

Нећу да улазим у то шта је по среди. Знам за аргументе који приличе и одговарају Цркви и њима се водим.

[Јевсевије]

Izaberi adekvatan podforum i na njemu u desnomgornjem uglu imaš " Započni temu" klikni tu i onda postuj temu koju želiš.

Нашао сам, хвала, жива била и веселила се! pravopop  

[Јевсевије]

- Какав је то Бог који творевину и човека у почетку излаже ужасу смрти, а онда се касније појављује у улози спаситеља од тог истог ужаса?

 

То би био друже мој добри, Бог Љубави!  да образложим....

Прије но што је Бог створио човјека, створио је и Анђеле. А створио га(човјека), је из Своје Љубави, јер је хтјео да човјек, ужива у Слави Божијој. Један од њих, први и највећи међу њима, Деница (Свјетлоносац). Име Луцифер такође означава, значи Свјетлоносац, Лучоноша. Анђео у коме се као у огледалу одражавала Свјетлост Божанска.

Деница, Луцифер се толико погордио да је помислио да је као Бог, чак и виши од Њега. Луцифер се толико погордио да је устао против Бога и објавио му рат, а за собом је повукао трећину Анђела. Деница, поставши Ђаво, преиспунио се гордожћу и мржњом према Богу и свим створењима, а највише мрзи човјека. То је био његов пад и он се збио прије човјековог стварања. Тако се мисли.

Када бјеше створен човјек Адам, касније и Ева, дата му је слобода (имао је избор, као ти и ја данас, слободу избора и слободу мишљења), а створен је као виши од Анђела, чак и од оног првог, Луцифера. То је Луциферу било криво и навео га је на гријех. И би, што би. Човјек умре(Постање 2, 16-17), али не буквално. Него уђе смрт у човјека и свијет, значи постаде смртан. А творац смрти је Ђаво, не Бог. 

Касније, да би поново увео човјека у заједницу са Собом, шаље он Сина Свога да Страда на Крсту, да искупи човјека својом Крвљу. И то из Љубави учини. Дрво живота је била праслика данашњег Причешћа. Тако да су на неки начин Адам и Ева у Рају постили. Установљено му би да једе Дрво Живота, али не и Дрво познања добра и зла. Да једе посно, а не мрсно.... просто речено.....

Е сад замисли ту Љубав, да Свог Сина пошаље да га шибају, туку, проклињу и на крају на Крст ставе и то све ради човјека. Онога човјека који је послушао Ђавола, прије него Њега.

Хајде ти сада да тебе неко куне и клевета и ти свог сина пошаљеш да буде, шибан, копљем пробадан и на крају на крсту пострада за оне исте људе који те куну и проклињу....  .smesko.   pravopop

[Srdjan]

Iz koje god perspektive gledaš sem ako ne pustiš "film" da ide u nazad. prvo nastaje zvezda zadim ona svojom gravitacijom privlači sve oko sebe, to "sve" se sudara spaja i dok ne dobije "kritičnu masu" da postane svernog oblik, i tako nastaje planeta. Znači prvo zvezda (Sunce), pa onda planeta (Zemlja). Drugačije ne može biti. 

Посматрано из перспективе вечности, "филм" не иде ни напред ни назад.

 

Упореди ово са писањем рачунарског кода. Не мораш га написати одједном, већ користиш неке готове делове или пишеш део по део па их после повезујеш. Оног момента када је код пренет преко тастатуре и сачуван у рачунару, он је започео неко своје постојање. Али, тек када се покрене, он добија свој пуни смисао.

[Odahviing]

Упореди ово са писањем рачунарског кода. Не мораш га написати одједном, већ користиш неке готове делове или пишеш део по део па их после повезујеш. Оног момента када је код пренет преко тастатуре и сачуван у рачунару, он је започео неко своје постојање. Али, тек када се покрене, он добија свој пуни смисао.

Da napišem ja sve to, ali kada pokrenem program, prvo se alokuju one promenljive koje su prve u nekoj funkciji po redu, a zatim drug i tako. Tako da ustvari nastaje ona prva i uvek kada se poziva ta funkcija, ona koja je na vrhu koda će prva da "nastane". Isto tako i u funkciji nastanka nekog svezdanog sistema uvek se prvo stvara zvezda, pa sve ostalo.

A sad da li je neko nešto planirao preili posle mi to ne znamo. Ali u ovoj NAŠOJ stvarnosti zvezde uvek prve nastaju.