Претражи Живе Речи Утехе

Представник православне цркве Албаније саопштио је да су подаци пописа становништва 2011. године, које је објавио Статистички институт, “нереални и неприхватљиви”. Црква ће ових дана изаћи тим поводом са званичним саопштењем које ће потписати поглавар, архиепископ Тиране и целе Албаније, Анастасије, преноси Верска информативна агенција. Организација грчке мањине “Омониа” такође одбацује резултате пописа као “фалсификат”, тврди да су они на штету не само Грка, већ и православних мањина – Македонаца и Црногораца. Тражи се да резултате не призна албанска влада као ни међународна заједница. “Омониа” ће сама спровести попис Грка. Према званичним подацима, у Албанији има 24.360 Грка, што је 0,54 одсто становништва, а грчки је матерњи језик за 0,15 одсто. Укупан број становника износи 2,8 милиона. Подаци да у земљи живи по 8.000 Рома и Цинцара, доводе се такође у питање. Непозната је структура 14,07 одсто становника који нису декларисали своју етничку припадност. За 98,77 одсто становника албански је матерњи језик. Званичници и медији у Тирани истичу да резултати оповргавају тврдње “одређених кругова” да у Албанији живи и до 300.000 Грка. Медији у Грчкој податке са пописа становништва у Албанији не сматрају веродостојним. Извор: РТС http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/12/16/%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0/

Присутнима се прво обратио Преосвећени Епископ хвостански г. Атанасије, председник Одбора, који је пренео најлепше жеље и благослове Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја подмлатку Војске Србије. Истакао је чињеницу да сарадња између Одбора и Војне академије траје већ пуних пет година и да је она веома плодна, разноврсна и да је већ дала уочљиве плодове у процесу васпитања и образовања будућих официра. Велики број ђака и кадета је потпуно добровољно учествовао у разним активностима које су организоване на темељу ове сарадње. Нагласио је да је Српска Црква чврсто уз припаднике наше Војске и да ће несебично подржавати развој свега доброга у њима, поготово ако се ради о младима који стасавају у зреле и одговорне људе. Потом је војни секретар Одбора, свештеник Јован Бабић, упознао кадете са активностима у којима по жељи и духовној потреби могу да учествују. Предвиђено је да група војних академаца узме важно место у хришћанским прославама на нивоу града Београда, као што су прославе градске славе – Спасовдана и Богојављења на Ади Циганлији и слично. Дата је могућност да учествују у молитвеним сећањима на невино пострадале у недавним ратовима. Биће организована популарна предавања и трибине на актуелне теме у којима вера има важну улогу. Организоваће се поклоничка путовања у Отаџбини и иностранству у којима ће се посетити велики духовни центри нашег народа, попут Хиландара, Студенице, Острога, Жиче... На крају је владика Атанасије истакао велико задовољство што ће се ускоро на Војну академију поставити војни свештеник у склопу имплементације верске службе у Војсци Србије, чиме ће се системски заокружити питање верских права и слобода и верског живота, што даје свеобухватност, у којој своје место, улогу и важност има и просветна сарадња између Одбора за веронауку Архиепископије београдско-карловачке и Војне академије. Информативна служба Српске Православне Цркве

Овај скуп, који је организован са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, имао је за циљ да се вероучитељи - којих има око 270 - упознају са оценама њиховог рада и о даљим активностима везаним за њихово дошколовавање и напредовање у струци. Вероучитељи су се прво окупили у храму светог Василија Острошког на Бежанијској Коси, где је свету архијерејску Литургију служио Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Атанасије, председник Одбора за верску наставу, уз саслужење више свештеника и ђакона. После причешћа вероучитељима се кратком беседом обратио епископ Атанасије. После тога вероучитељи су прешли у Парохијски дом где су послужени, а затим су се сабрали у великој дворани где су им се обратили епископ Атанасије и чланови Одбора за верску наставу. На основу бројних ревизорских, инспекцијских извештаја и извештаја директора школа и наставника других предмета, како је истакао епископ Атанасије, општа оцена рада вероучитеља у овом полугодишту је добра. Успешно се радило, а током рада вероучитељи су међусобно сарађивали, присуствовали часовима својих колега, размењивали припреме за поједине наставне јединице, што све утиче на квалитет наставе. Може се закључити да вероучитељи делују као једна целина. Епископ Атанасије је навео имена двадесет пет вероучитеља који су се највише истакли у раду. Има и примера где наставници на часовима исказују инертност и равнодушност која је знак духовне слабости. Вероучитељи раде у државним школама где су обавезни, као и остали наставници, да имају одговарајуће квалификације. О тим новим околностима вероучитељима су говорили чланови Одбора за верску наставу, протојереј ставрофор проф. др Драгомир Сандо и презвитер Александар Ђаковац. На крају скупа вероучитељима су подељени поклони Одбора за верску наставу – роковници и зидни календари. http://www.spc.rs/sr/sabranje_verouchitelja_arhiepiskopije_beogradskokarlovachke_0

„У Вашој личности још једном захваљујемо благочестивом свештенству и народу Руске цркве за тако великодушну помоћ указану са великом усрдношћу, која свједочи о Вашој великој љубави и дугогодишњим духовним и братским везама међу нашим светим Црквама“, каже се у писму. Архиепископ Јероним је саопштио да су средства која је сакупила Руска православна црква расподјељена на 81 митрополију и Грчке цркве, сразмјерно њиховим величинама. По његовим ријечима, новац је намијењен народним кухињама и добротворним пројектима за помоћ жртвама економске кризе. Његово Блаженство је нагласио да ће централна економска служба Грчке цркве припремити детаљан извјештај о свим трошковима добијених средстава. Кампања сакупљања средстава за народ Грчке погођен економском кризом отпочела је у јануару 2012. у црквама и манастирима Руске православне цркве са благословом Патријарха Кирила. Извор: Радио Светигора

Причестио се велики број верних, од којих половина деца. У својој проповеди Патријарх Иринеј се осврнуо на јеванђелску причу о богаташу и сиромаху, подсетивши, између осталог, да богатство, само по себи, ако се подели са другим људима није грех, нити је сиромаштво залог за улазак у Царство небеско. И сиромах и богаташ подједнако су драги Господу ако живе по законима јеванђелским. Памте се многи богати људи који су своје богатство завештали народу, какав је био и велики добротвор Сима Андрејевић Игуманов, ктитор Призренске богословије (1871). Извор: СПЦ

Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Атанасије, викар Патријарха српског, освештао је у недељу, 4. новембра 2012. године, у кругу Клинике за рехабилитацију Др Мирослав Зотовић у Сокобањској улици у Београду нову цркву посвећену светом апостолу Луки. Саслуживао је протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић, архијерејски намесник, са свештеницима и ђаконима. Иначе, духовник при овом храму јесте протојереј-ставрофор Ђура Шуша, чијим настојањем је извршено живописање целе цркве и од болничког комплекса добијена на употребу једна мања сала за канцеларију и духовне разговоре са болеснима. На освећењу цркве, као и светој Литургији, певао је Мушки октет (за малу цркву веома бучно!). После свете Литургије, којој је молитвено присуствовао велики број људи и деце, особља и пацијената који се лече у овој установи, Владика Атанасије је уручио признања и архијерејске грамате верницима заслужним за подизање храма: директору болнице проф. др Стевану Јовићу, инжењеру Предрагу Марчети, приватном предузетнику Зорану Андрејевићи - Игуманову, др Ради Абазовић, др Милки Абазовић, приватном предузетнику Дејану Стевановићу, официру Војске Србије Саши Радошевићу, иконописцу Ђорђу Иванову, инжењеру Слободану Шпаралу, правници Нади Радовановић, као и куму ове овога храма Нику Божићу. Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве доделио је Болничком центру Др Мирослав Зотовић у Београду високо одликовање Српске Цркве, орден Светога Саве трећег степена, за делатну љубав према Светој Мајци Цркви, нарочито показану несебичним залагањем и уложеним трудом управе и медицинског особља приликом изградње храма светог апостола и јеванђелисте Луке, као и за вишедеценијско стручно старање и бригу ове здравствене установе о болесницима. Директор болнице др Стеван Јовић заблагодарио је на високом одликовању ове здравствене установе, истакавши да је њихова радост утолико већа што орден Светог Саве добијају на 60. годишњицу рада клинике. Извештај Радио Слово љубве Остатак фотогалерије

Сада пак, када је он већ епископ у поодмаклим годинама, а моја маленкост га по томе у стопу следи, принуђен сам да му се обратим поново (iterum), и то јавно, подстакнут његовом крајње непромишљеном, неозбиљном и црквено-канонски неприхватљивом изјавом да наша Црква треба да дâ независност или аутокефалност такозваној Македонској Цркви. Значи, по лаврентијевској логици, један цркворазбијачки пуч, антисаборски и антисаборни акт самопроглашења, извршен уз активно учешће и подршку световне, притом безбожничке и антицрквене власти, треба просто-напросто признати: безакоње треба прогласити законитошћу, расколништво црквеношћу, мржњу љубављу, зло добром. Куда би нас то одвело? Шта би остало од Цркве и њеног богоустановљеног поретка? Има ли у историји Цркве иједног примера за такву методологију решавања канонских питања? Да ли су блаженопочивши патријарси Герман и Павле и толики наши епископи за време трајања већ готово полувековног раскола били у тешкој заблуди или у стању умне помрачености када су, упркос свим претњама тадашњег режима, заузели одлучан, а канонски и једини могући став према црквеним пучистима и њиховим настављачима? Да ли су и све помесне Православне Цркве у заблуди – или „незреле”, како веле вође раскола у Скопљу – зато што, солидарно са Српском Православном Црквом, не признају самопроглашену аутокефалију и одбијају канонско општење са расколницима? Ако неколико епископа у расколу могу, по овој теорији, мирно и хладнокрвно, уместо предвиђених канонских мера, да чекају признање, односно награду за непочинство рушења црквеног поретка, одбацивања братске љубави и гажења сопственог исповедања вере датог пред епископску хиротонију, зашто онда и било који свештеник или монах не би могао да прогласи своју независност или „аутокефалност” у односу на надлежног епископа, рецимо на епископа шабачког Лаврентија, па да, уместо црквеног суда и рашчињења, чека и дочека признање и одликовање, попут, рецимо, признања и одликовања које је од поменутог епикопа добио несрећни поп Перановић? Зашто то, на крају крајева, не би могао и било који верник? Да невоља буде већа, теолошка знања, посебно пак еклисиолошка упућеност Преосвећеног апологете раскола и расколничких права, таква је и толика да он и не слути како је вековима у Православној Цркви давана и стицана аутокефалија, а, очигледно, није ни чуо за савремени, свеправославним консензусом формулисани став по овом питању. Да је ишта о томе начуо, знао би да ниједна помесна Црква, сама за себе, не може дати аутокефалију већ само предложити свеправославно разматрање евентуалног осамостаљења неких својих епархија. Жалим што мој уважени старији брат и саслужитељ не зна – или можда не жели да зна? – оно што данас зна сваки студент прве године теологије, па и ученик Богословије у старијим разредима. Епископ Лаврентије најављује да би или он или неко други могао да на Архијерејском Сабору предложи ово што је сада изјавио, па остао жив. Дубоко сам уверен да, осим њега, нико не би предложио тако нешто, а све се надам да ће и он у међувремену промислити, а можда понешто из еклисиологије и канонског права и прочитати. Уместо најављенога, могао би да учини нешто друго. Он је, наиме, до сада три пута подносио и повлачио оставку на активну службу, односно на управљање Епархијом. Уколико оваквим потезима мисли да крунише своју вишедеценијску архипастирску службу, много корисније и за њега и за Цркву било би, уверен сам, да по четврти пут затражи умировљење и да при томе остане. Ово говорим, пред Богом и пред људима, крајње добронамерно, без и трунке злобе или ироније. Посебно је интригантно питање како и откуд поједини медијски делатници непогрешиво знају коме да иду по мишљење када желе да добију поруку која годи њима или њиховим налoгодавцима и коју ће потом пропагирати до бесвести. Како то, например, да се нису обратили митрополиту Амфилохију, ветерану разговорâ и преговорâ са расколничком црквеном структуром? Како се нису сетили владике Атанасија Јевтића, међународно признатог теолога, притом преводиоца и коментатора свих канонских зборника Православне Цркве? Или зашто ништа нису питали остале учеснике дијалога са расколничком МПЦ? Или неке епископе који су доктори теологије? Треба ли напомињати да су, постављајући своја блиц-питања, ex-Press-питања и слична питања, потпуно – какве ли случајности! – заборавили да постоји и неки убоги портпарол Српске Православне Цркве? Одговор на ове недоумице тежак је и лак. Како за кога. Са свим поштовањем према свештеном чину, годинама и неспорним заслугама владике Лаврентија, закључујем питањем из наслова и прве реченице овог непланираног и нежељеног обраћања, и за адресата и за мене мучног, али ни у ком случају жучног. Поново: куда идеш, брате Лаврентије? Iterum: quo vadis, frater Laurentie? Информативна служба Епархије бачке Нови Сад, 24.10.2012. Извор: Беседа

Упркос тешкој финансијској ситуацији у којој се област налази, школа се преселила у ново здање, пославши тиме јасну поруку наде да Црква живи у свим условима и временима. Нови комплекс налази се близу храма Христовог Васкрсења у изградњи. Овим је пројављена једна од идеја Архиепископа Анастасија да Православна црква треба да доприноси на пољу образовања, као и да храмови нису само мјеста за богослужење, већ треба да буду центри који ће ширити зраке мира, друштвеног напретка и, посебно, знања и образовања. Школа у Ђирокастри је отпочела са радом академске 2008/2009. године, и сада је достигла до петог разреда, са бројем ђака преко 140. Извор: Радио Светигора

У петак, 12. октобра 2012. године, уочи Покрова Пресвете Богородице, у Основној школи ,,14. октобар” у Баричу прослављен је Дан школе. Ове године Основна школа „14. октобар“ је обележила 137 година постојања. У тешким условима и под разним околностима ова школа је радила и своју снагу црпила у вери и жељи да истраје. Иако је школа добила име по датуму ослобођења од немачке окупације, 14. октобар је и датум прослављања Покрова Пресвете Богородице под чијим окриљем је сачувано ово место и његова школска заједница. Није случајно директор школе г. Душан Микић у свом поздравном говору истакао изворне вредности школе, које се темеље на првој годишњици цркве: 14. октобра 1875. године. Том приликом, у својој беседи, велико задовољство због изградње школе изразио је и парохијски свештеник Радоје Димитријевић, и не слутећи да ће директор школе и први учитељ бити свршени богослов Радивоје Живановић. Са школом и активним и младим учитељима, Барич је брзо почео да мења своју физиономију и стаје у ред првих села Посавине. Године 1900. део школе је био порушен и Баричанци су решили да саграде нову школу 1908. године. У 20. век школа је ушла са 130 ученика. У послератним годинама, после обнове индустријског предузећа „Прва искра“ и са доласком већег броја радника, Барич је почео нагло да се изграђује. Осетила се потреба за прoширењем школског простора чија је изградња завршена 1956. године. Године 1967. новоадаптирана школа добија име ,,14. октобар”, јер су тог датума ови простори ослобођени од немачке окупације. Октобра 1975. године школа свечано обележава стогодишњицу и добија Октобарску награду за постигнуте резултате у раду. Те године подиже се и почиње са радом школа у Малој Моштаници. Септембра 1990. г., на опште задовољство, ученици и наставници усељавају се у нову савремену школску зграду у којој се настава одвија и данас. Не само директор школе, него и деца са родитељима који су се у великом броју одазвали прослави Дана школе, показали су огромну захвалност и задовољство присуством Његовог Преосвештенства Епископа хвостанског г. Атанасија, председника Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке. Пред препуном салом програм је отворио директор школе. Најпре је захвалио Његовом Преосвештенству и другим гостима на посети, а затим и домаћинима славе: ђацима, колективу и радном особљу као неизоставној подршци. У наведеном историјату, новопостављени директор г. Микић истакао је праве вредности школе. Барич се може назвати галеријом икона, јер се ту и данас налази иконостас из времена краља Драгутина, који је кнез Милош Обреновић из топчидерске цркве светих апостола Петра и Павла пренео у манастирску цркву Покрова Пресвете Богородице у Баричу. Данас је већи део иконостаса рестауриран и представља непроцењиви капитал и огромно духовно богатство овог места. Школа броји укупно 730 ђака и 79 радника. Већина ђака похађа верску наставу У програму су узели учешћа деца различитог узраста. И сам програм је имао шаролики карактер. Од традиционалног певања изворне музике до солистичких концерата гитаре и хармонике, преко модерног брејкденса и монолога, ђаци су још једном показали многе таленте и увеличали славље. По свршеном пограму Владика је у свом обраћању истакао да је срећан и задовољан када чује и види многе дарове које поседују деца. Владика је изразио задовољство кадром који предаје деци. И сам је поделио делић свог школског искуства, што је изазвало радовање код деце. После програма послужена је закуска у Зборници, приликом чега се Владика још једном захвалио и поздравио све присутне. Такође, Владика је пренео поздраве и благослов Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, а по изласку из школе сликао се са децом која су га радосно испратила стално понављајући: Ис пола ети, Деспота! вероучитељ Драган Арсић Извор: СПЦ

Славско сабрање је започело светом архијерејском Литургијом коју је служио Епископ Атанасије са осам свештеника и четири ђакона. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереји-ставрофори: архијерејски намесник II београдски Бранко Топаловић, Милан Јашић, Илија Летић, Слободан Милиуновић из Минхена и Мирослав Миленковић, протојереји Владимир Цупаћ и Миодраг Нешић, јереј Александар Бајић, протођакони Томислав Милановић, Прибислав Симић и Стеван Рапајић и ђакон Владислав Голић. За време Свете Литургије певао је мешовити хор Покровске цркве.Овај храм, што се годинама понавља на празник Покрова Пресвете Богородице, био је испуњен верним народом. Поновила се слика из многих београдских храмова – светој Литургији присуствовао је велики број родитеља са малом децом, а било је много ђака. Они су се први причестили. После причешћа и ломљења славског колача уследила је славска литија око цркве. У својој беседи епископ Атанасије је подсетио да Пресвета Богородица непрестано бди над нама, и са болом доживљава свако наше страдање: - Раширила је руке изнад нас и брани нас од сваког зла, а ми само треба да јој приђемо и под Њеном заштитом се осећамо спокојно, истакао је владика Атанасије. Јово Бајић Извор: СПЦ

Адмирал Ставридис је, као потомак Грка из Мале Азије, показао разумевање за сложену историју Косова и Метохије, а нарочито занимање је изразио за судбину и очување српских православних светиња у провинцији, које по њему имају значај за целокупно човечанство и стога морају бити пажљиво чувана. Епископ Јован је нагласио да је Пећка Патријаршија симбол који је био на мети екстремиста кроз сву своју историју, па и марта 1981. године када су спаљени манастирски конаци, много пре трагичних збивања у Југославији. У дужем и срдачном разговору с Епископом липљанским г. Јованом, адмирал Ставридис је нагласио потребу да се буде окренут будућности, иако је свет у коме живимо препун сукоба који се збивају пред нашим очима. И адмирал и Епископ Јован су заједнички изразили посебну забринутост за збивања у Сирији и судбину тамошњих хришћана. Извор и фотографије: СПЦ

Ова књига претставља збирку светоотачких изрека, и биће дељена као дар свима који желе да се упознају са мудрим саветима, преко педесет православних светитеља са различитих крајева света. Изреке су груписане тематски и подељене су у шест поглавља. Састављач ове збирке је професор са Московске Духовне Академије, ђакон Георгиј Максимов. Извор: Православна Охридска Архиепископија Превод: Поуке.орг тим

Тога дана на Дорћолу, на углу улица Цара Уроша и Мике Аласа, нa месту где је 1915. године Мајор Драгутин Гавриловић командовао одбраном Београда, окупило се неколико стотина грађана да се молитвено сети ових српских јунака који су своје животе положили за одбрану Отаџбине и Београда. Поред праунука Мајора Гавриловића: Милоша и Мине Маринковић, овом скупу су присуствовали: представник Генералштаба Војске Србије Пуковник Стевица Карапанџић, питомци Војне Гимназије са својим вероучитељем презвитером Јованом Бабићем, председник удружења ”Ратних добровољаца од 1912 до 1918” Др Видоје Голубовић, глумац Народног позоришта Тихомир Арсић, ђаци Богословије Светог Саве, фолклорни ансамбл ”Фрула”, певачка група СШ :”Свети Трифун” из Александровца и ђаци ОШ ”Браћа Барух”. После парастоса, свима присутнима се обратио Епископ Атанасије и пригодном беседом још једном подвукао важност подсећања на овакве историјске догађаје и молитвеног сећања на људе који су своје животе положили за светлију будућност својих покољења и Отаџбине. После Владикине беседе уследио је културно-уметнички програм у којем су учествовали: глумац Тихомир Арсић, средњошколци из Александровца и фоклорни ансамбл ”Фрула”. На крају сви присутни су позвани на дружење уз војнички пасуљ. Светосавско звонце је при организацији овог догађаја уредило фасаду и спомен плочу посвећену браниоцима Београда коју су 1995. године на овом месту поставили чланови Удружења ратних доборовољаца 1912-1918 године, а коју су у међувремену вандали оскрнавили графитима. Извор и фотографије: Светосавско звонце

На Литургији, Епископ г. Давид рукоположио је у ђаконски чин дипломираног теолога, ипођакона Марка Манојловића. У својој приступној беседи ђакон Марко се захвалио Архиепископу охридском г.г. Јовану на поверењу које му је указано са благословом да буде рукоположен у ђаконски чин, истовремено истакавши своју готовост да посвећено служи Христу Богу и Цркви. У своме обраћању, Епископ г. Давид говорио је о прочитаном јеванђелском зачалу (један одломак из Јеванђеља – прим. прев.), стављајући га у контекст речи светог Кипријана Картагинског: extra Ecclesiam nulla salus (изван Цркве нема спасења), и са пригодним речима поучио је новорукоположеног ђакона Марка православној еклисиологији и значењу ђаконске службе. При крају свога обраћања, Епископ г. Давид додао је: “радујем се што се твоја хиротонија десила на овом светом и достојном хвале месту, где је и камење пострадало од расколника, а колико више људи, који освећују ово место! Приступаш светом олтару, жртвујеш себе у овим тешким околностима прогона наше Цркве. Многонапаћени Јов, кога су сви напустили, нису га напустиле само болести и страдања, без престанка говораше: нека је благословено име Господње сада и увек. Свети Златоусти говораше: δόξa τῷ Θεῷ πάντων ἕνεκεν - слава Богу за све. Заједно са плејадом славних мужева (отаца – прим. прев.) Цркве, и Блажењејши Архиепископ охридски Јован, затворен – од ненавидљивих (мрзитеља – прим. прев.), зарад јединства Цркве – унутар затворских зидова. Али слободан у духу, без паклене мржње за оне који га затварају, већ са молитвом у срцу за њих, и данас, у овом моменту, заједно са нама, или боље речено ми заједно са њим, славимо и певамо Тројичног Бога. Ево, ова освећена атмосфера и овај духовни кисеоник од твога Архиепископа, страдалника Христовог, нека ти буде простор у који ћеш се преселити и дисати, и од којих ћеш се поучавати”. Извор: Православна Охридска Архиепископија Превод: Поуке.орг тим

Село Дражањ, са својих петстотина домова утонуло у чувене воћњаке, имало је цркву брвнару која одавно не постоји. Пре три године сељаци су одлучили да граде нову цркву. Плац на коме је подигнут велики и леп храм којим ће се поносити не само ово село него и околина дао је мештанин овога села Зоран Милић који живи у Канади. То је у ствари његов породични плац са кућом који је поклонио Цркви. Нова звона за нову цркву изливена су захваљујући дародавцима из овог села Радивоју Гајичићу и Горану Павловићу, општини Гроцка и Заједници Рома из Дражња. Њима је Епископ Атанасије уручио грамате Патријарха Иринеја. У порти новог храма окупило се много света. Епископа Атанасија дочекала су деца, нека од њих била су одевена у народне ношње. После освећења звона и беседе Епископа Атанасија деца су извела пригодан рецитал. Чули су се и стихови које су малишани сами испевали и казивали. После тога сви су се окупили за трпезом под шатром подигнутом у црквеној порти, где је почело и народно весеље. Пред полазак сељанима Дражња поново се обратио Епископ Атанасије. Говорио је и председник грочанске општине Драгољуб Симоновић. Пре освећења звона у Дражњу Епископ Атанасије служио је свету Литургију у храму Успења Пресвете Богородице у Умчарима. Извор: СПЦ

Као што је забележено у уводу „Фокус“-а, однос македонских власти према Архиепископу охридском г.г. Јовану, ставља Р. Македонију међу државе у којима се нарушавају верске слободе, додајући да поменути нови судски процес, додатно погоршава и онако лошу слику на том пољу. Епископ Давид у новом судском процесу види нову прилику, да се ствари покажу у другачијем светлу и могућност за поправљање лоше слике прогона на верској основи. ФОКУС За десетак дана почиње судски процес, против више лица из ваше цркве, коју власт не признаје. За шта вас конкретно оптужују? НИНОВ Конкретна оптужница гласи - прање новца. И најближа историја сведочи, да су људи у црним, кожним мантилима демонстрирали силу управо на Цркви. Вероватно, при процесу демократског сазревања, одређени сегменти нашег друштва још увек не могу тако лако да се ослободе те идеолошке матрице. Следствено, када не могу да окриве Архиепископа Јована ни за шта друго, најлакше је прибећи монтирању процеса, у коме ће га окривити за финансијске малверзације. Зашто ово кажем? Архиепископ Јован је био пуне 4 године епископ у МПЦ. За те 4 године, синод МПЦ спроводио је годишње финансијске инспекције у свакој епархији. Значи, у том периоду нико није нашао апсолутно никакве неправилности у његовом финансијском пословању. Напротив, обновио им је возни парк, обновио храм „Св. Димитрија“ у Битољу, купио зграду „Малина“ у Велесу за потребе епархије, оставио је епархије у којима је радио, у далеко бољем стању од стања које је затекао на доласку, и све што је створио својим радом, данас је неотуђива својина МПЦ! ФОКУС Међутим, одједном су после раскола пронађене финансијске злоупотребе и код њега? НИНОВ Морам да изразим своје дубоко жаљење због тога, јер сматрам да једно демократско друштво поменуте проблеме мора решавати дијалогом, а не демонстрирањем оваквог типа моћи – бескрајним хапшењима која се смењују једно за другим. Непоправљива је штета што су сви судски процеси против Архиепископа Јована, вођени на захтев МПЦ. Сведочим да је на последњем суђењу у Велесу, претставник МПЦ, Димитар Белчовски на питање судије, одговорио да остаје при захтеву за кривично и материјално гоњење Архиепископа Јована. Да је одговор био негативан, судски процес би оног моментао стао. Која је световна, а која пак духовна власт? ФОКУС Тај процес траје предуго, вишекратно ослобађан па изнова осуђиван. Који су ваши утусци о македонском судству на основу овог процеса? НИНОВ Осврнућу се само на релевантне извештаје међународне заједнице, која је оцењивала наше судство. Не осећам никакву злурадост ради констатација америчког Стејт департмента, да најкорумпиранији сегмент нашег друштва јесте управо судство. Цитирам: „судство је веома подложно политичким утицајима“. Лако је уочљиво да је реформа судства директан услов и за улазак у Европску Унију. ФОКУС Желите рећи да овде има притисака и од световне и од духовне власти? НИНОВ Мени понекада јако тешко пада то разграничавање, која је световна, а која духовна власт у Македонији. Мислим да се неретко нарушава принцип, за мене најприхватљивијег друштвеног уређења - секуларизма. О овом свом ставу сам увек спреман на дебату. ФОКУС Но и они, које световна власт сматра непријатељима, расколницима, поменимо само Љуба Бошкоског, лидера опозиционе партије, заврше у затвору због финансијских злоупотреба. Није ли то само пресликано у овој духовној сфери? НИНОВ Неколико пута смо наглашавали да је доношење новог закона о регистровању верских заједница, само бледа шминка, јер није било и имплементације. И ту се показало да држава штити монопол једне државно спонзорисане цркве, за шта лично не бих имао ништа против, до колико се то не би дешавало на рачун свих осталих. ФОКУС Ни нови закон није био од помоћи? НИНОВ Верујем да и међу судијама има људи који часно раде свој посао. Но, свеукупни амбијент је нарушен оваквим стањем и добили смо заиста једну јако ружну слику. Зашто говорим ово о судству? Зато што је управо суд задужен за регистровање наше цркве. То више није Комисија за верске заједнице. Из наших контаката са европским институцијама потпуно разумемо, да када ЕУ каже да најпре треба реформисати судство, апсолутно подразумева да судство мора променити однос према регистрацији верских заједница. Но, то се једноставно не дешава. ФОКУС Иако дело за коjе вac терете није нимало наивно, реч је наиме о организованом криминалу, ви ипак нисте у притвору! НИНОВ Испрва је постојала управо таква одлука, да свих 19 окривљених буду у притвору, но у последњем тренутку, та одлука је преименована у меру одузимања пасоша и забраном напуштања државе. У време када се десио полицијски препад, налазио сам се у иностранству и одмах по сазнању да је против мене покренута оптужница, још истога дана се враћам назад у македонију. Пропаганда против нас се састоји у томе да смо ми прозвани државним непријатељима. Себе лично, сматрам човеком који воли своју отаџбину. Немам резервну, а немам ни резервни пасош. Иначе, у притвору се налази само Архиепископ Јован, који је и првоокривљени у овом новом поступку. Не финансирамо се на црно. ФОКУС Које место имате ви као окривљени? НИНОВ После Архиепископа Јована, оптужени су још двојица Епископа, двојица свештеномонаха, једна игуманија, једна настојатељка, две монахиње и десетак верника наше Цркве, за које се суд изненадио, када је постао свестан да су неки од њих архитекте, стоматолози, филолози, електроинжињери. Ради се дакле о образованим, породичним људима, који једноставно не желе да учествују у номиналној интерпретацији Хришћанства, која се граничи са религијским провинцијализамом који влада у појединим деловима нашег друштва. Дакле, не може се прећи преко факта, да су сви ови људи по слободном избору припадници Православне Охридске Архиепископије. ФОКУС ПОА није призната, нити регистрована, али вас зато сада третирају ипак, као организовану криминалну групу? НИНОВ Циљ је, претпостављамо, да се спречи деловање наше Цркве. ФОКУС Очигледно да није било довољно само процесуирати Вранишковског. Колико је он до сада одлежао? НИНОВ Он је већ шести пут у затвору. За последњих 10 година, дакле од 2002. до сада, он је или у прогонству или у затвору. Ухапшен је Децембра, прошле године, а ево већ пет месеци је и херметички затворен у Шуто Оризарима. Нико нема права да га посећује! ФОКУС Шта сте заправо урадили, да би дошло до тога да против вас буде срочена оптужница за финансијски тероризам и прање новца? НИНОВ Тужилаштво очигледно жели да претстави ствари оваквима каквим их и претставља, но при том заборавља на факт, да ми желимо да будемо регистровани, између осталог, да би имали и рачун у банци, који би као такав био потпуно транспарентан и једноставан за контролу од стране државе. Дакле, држава може да нас контролише, само уколико нам дозволи да будемо регистровани. Тада нека изволи и нека нам наплати све порезе и таксе са рачуна, слободно нека прати колика средства долазе код нас и одакле потичу. ФОКУС Да ли то значи, пошто нисте регистровани, да се ви као група, финансирате на црно? НИНОВ Не финансирамо се на црно. Објаснићу вам са неколико контра питања. Да ли средства која верници остављају у МПЦ, значе да се и МПЦ финансира на црно? Да ли то што у МПЦ ако за једну свећу, за извршено крштење или венчање, не издају фискални рачун, а то се сигурно неће десити, да ли то значи да и МПЦ ради нерегуларно? Да ли то што ми нисмо регистровани у овој држави, значи да и не постојимо као Црква? Оспоравање нашег постојања претставља кршење чланова 19 и 20 из Устава РМ, који сваком грађанину гарантују право на слободу вероисповести као и право на слободно удруживање. ФОКУС Чини се да ви за суд, ипак не улазите у ове оквире? НИНОВ Ми смо у два наврата захтевали од државе да будемо регистровани, али је држава то одбила. Сада се због тога води судски процес у Стразбуру. Још у првим вековима, у Христово време дакле, Црква такође није била регистрована од стране Римске империје, и исто тако је била гоњена. Да ли то значи да Она тада није и постојала? Зато питам суд, до када ће свесно затварати очи пред нашим постојањем? Ми постојимо, сви смо држављани РМ по рођењу, па следствено томе за суд не постоји ни лакши нити логичнији посао, од простог констатовања тога. Направићемо манастир у затвору Идризово! ФОКУС На крају, како ствари стоје, највероватно ћете бити „регистровани“ у затвору Идризово! НИНОВ Да, можда направимо и манастир у Идризову, уколико се сакупимо тамо. Сматрам да је више него индикативно што са једне стране кажу како смо ми мала и безначајна група, а са друге стране нас третирају као да смо опасна претња држави. Да будемо обе ствари истовремено је немогуће, зато власт и режимски новинари нека реше, да ли смо мали и безначајни или смо пак претња. Када би нас регистровали, наш први циљ би био да се бавимо послом Цркве. Као регистрована Црква, беспоговорно би били у могућности да помогнеме и држави, познанствима и добрим односима пре свега, а која имамо широм целог православног света, као канонски призната Црква. ФОКУС Слобода вероисповести вам даје за право да осећате и верујете у оно у шта верујете. Но, поента овог разговора ј е прање новца за које вас терете. О коликој суми је заправо реч? НИНОВ Ради се о уплаћених 80 хиљада евра од стране 16 лица, на рачун законски регистрованог удружења за унапређење верских слобода „Анастасија“, које је склопило предуговор са конкретном фирмом о купувини пословног простора у Скопљу. Према дефиницији, финансијски тероризам и прање новца подразумева нешто сасвим друго – пре свега не зна се ни откуд потичу та сретства, а најчешће се ради о новцу који је повезан са дрогом, оружјем и не зна се намена тих средстава. Овде се зна и која лица су донатори и порекло тих средстава, зна им се и сама намена а то је помоћ Цркви којој припадају. ФОКУС Нисте финансирани из иностранства? Да ли држава ипак има такав документ? НИНОВ Не, не постоји такав документ. Ово су лична средства држављана РМ, која су уплаћена на рачун удружења. Тако се финансирају и сва остала удружења у земљи. ФОКУС Претпостављам да имате контакте са иностраним међународним организацијама као и страним амбасадама, јер вам се спрема несвакидашњи и не мали судски процес? НИНОВ Редовно смо у контактима и о свему информишемо релевантне међународне чиниоце. Знате да се увек у њиховим извештајима, у односу на поштовање верских слобода, помињу проблеми прогона, хапшења и нерегистровања наше Црква. Експерти за људска права и верске слободе апелују, да чим неко може више од два пута да буде последично затворен, већ ту може да се говори о нарушавању верских слобода. Архиепископу Јовану, чим заврши један судски процес, почиње нови. Чим заврши други, почиње трћи. Једноставно, очигледно је да постоји намера! Сматрам да ће Архиепископ Јован једног дана бити ''македонски црквени Ченто'',(Ради се о поређењу са Методијом Андоновим – Чентом, македонском комунисти и стаљинисти али националном борцу, који је девет година био на голом отоку а деведесетих је потпуно рехабилитован. Нешто слично као случај Ђенерала Драже у Србији.-прим. прев.), зато што смо о Ченту 50 година учили да је био највећи издајник наше домовине а потом у једном моменту испада да је он заправо отац те државе. Архиепископ Јован је Македонац који воли своју земљу и бори се за међународно признање македонске цркве. Уосталом, зашто би се враћао да буде ухапшен? ФОКУС Докле сте стигло са апликацијом пред Судом за људска права у Стразбуру? Да ли се жалите због сталног одбијања да вас региструју? НИНОВ Предмет је заведен у Стразбуру. Мислим да би до сада и била донешена одлука,но, када је донешен нови закон о регистровању верских заједница, ми на основу тог закона подносимо захтев који се поно

После заамвоне молитве, Епископ Иринеј је служио парастос кнезу Павлу, кнегињи Олги и кнежевићу Николи Карађорђевић. Епископу су саслуживали Преосвећени Епископ хвостански г. Атанасије и свештенство Архиепископије београдско-карловачке. Земни остаци кнеза Павла, кнегиње Олге и њиховог сина кнежевића Николе биће изложени су у Сабором храму до 17 часова. У поподневним сатима посмртни остаци биће пренети на Опленац, у задужбину краљевске породице Карађорђевић, где ће ујутру, после свете архијерејске Литургије, бити похрањени у крипти у цркве светог Ђорђа. Извор: СПЦ

Извор: СПЦ

Пријему је присуствовао и Преосвећени Епископ ремезијански г. Андреј, викар патријарха српског.

Преосвећеном су саслуживали протојереј-ставрофор Дане Поповић из Сакрамента, Калифорнија; протојереј-ставрофор Часлав Маринковић; протођакон Дамјан Божић, ђакон београдске Саборне цркве; и ђакон Саво Топаловић. На светој Литургији певао је хор храма светог Георгија којим је дириговала Бисерка Васић. После причешћа верног народа, Владика је беседио и пренео благослов Патријарха српског г. Иринеја. Након свете Литургије, старешина храма протојереј-ставрофор Славко Божић захвалио се Епископу Андреју на благослову, посети и поучној беседи. Извор: СПЦ

Грађевинска школа је своје званице дочекала у Установи културе „Вук“ где је био приређен богат културно-уметнички програм. О историји и раду школе говорили су ученици, наставници и директор школе. Посебно је истакнуто да је ова школа приликом свог оснивања, давне 1902. године, била прва школа на Балкану а трећа у Европи која се бавила образовањем и оспособљавањем младих неимара наше земље. Низом деценија је мењала своје називе али је основна нит остала иста - припремање стручних кадрова за неимарске подухвате широм земље али и света. Сцена „Стаменковић“ у Установи културе Палилула дочекала је госте Железничке техничке школе на свечаној прослави јубилеја - 90 година постојања. Крајем 1878. године на основу Закона о уређењу Министарства грађевина Кнежевине Србије основано је Железничко одељење. Ово одељење, осим послова око изградње пруге бавило се и школовањем нових кадрова за потребе будуће железнице. Ипак, све до 1. октобра 1922. године засебна железничка школа није постојала али од тада па до данас ради без прекида образујући кадрове који брину о железничком саобраћају у нашој земљи. Пригодна свечана академија је била прилика да ученици ове школе представе својим гостима све оно чиме се они у свом образовању сусрећу и шта су циљеви њиховог рада. Заједничко за обе ове школе, и Грађевинску и Железничку техничку, јесте то да се оне могу узети као примери како треба да изгледа однос према Богу, вери и вредностима нашег народа. Као најочигледнији пример овога мора се истаћи да верска настава заузима оно место које јој и припада а то је потпуно равноправан третман у односу на друге стручне и општеобразовне предмете. У овим школама и до седамдесет процената ученика се опредељује за похађање верске наставе те на тај начин додатно обогаћују своју личност јер богатства без Бога и Речи Његове нема. На позив директора обе школе свечаним академијама је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Атанасије, председник Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке. У поздравним беседама Епископ Атанасије је пренео благослов Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја свим ученицима и наставницима школа а потом их поучио да се васпитавају и образују у свакој врлини достојној човека. - Једино сталним узрастањем у знању и врлини можемо бити од користи својој Цркви и отаџбини. У данашње време, време наметања разних искривљених система вредности, то ни мало није лако. Међутим, ми као хришћани имамо управо ту одговорност да се не предајемо привидним и тренутним задовољствима већ да кроз борбу са собом самима и нашим страстима достигнемо оно што је вечно и непролазно, беседио је епископ Атанасије. Извор и фотографије: СПЦ

Славска литија предвођена српским Патријархом прошла је централним градским улицама и завршила се испред Градске општине Земун, која је Крстовдан прославља као своју заветну славу. Извештај Радија Слово љубве Извор

Ово путовање и по свом циљу и по свом садржају било је јединствено. Поред поклоничког, духовног, едукативног, оно је имало и свој практични циљ, а то је обретење трагова наших предака који су боравили на овом острву од 1916. до 1918. године. Круна овог путовања било је уређење спомен обележја Дринске дивизије у близини места Агиос Матеос. Још за време боравка српске војске на Крфу 1916. године, први споменик посвећен српским жртвама изградили су припадници Дринске дивизијесаборцима који су оставили своје кости на овом острву. Изнад војничког гробља на земљишту Јаниса Јанулиса, сељака из Агиос Матеоса, подигнут је масиван споменик. Након изградње маузолеја на острву Видо 1939. године, кости ратника пренете су у унутрашњост маузолеја. На Јанулисовој парцели је остао споменик окружен боровом шумом са ниском металном оградом и каменим стубовима дуж пута. Ученици су уредили и очистили споменик и парк око њега, офарбали ограду и поставили два јарбола (за грчку и српску заставу), два велика тројезична путоказа, две клупе са столом и наменску посуду за паљење свећа - дар Светосавског звонца. Након уређења и подизања заставе Србије и Грчке на новопостављеним јарболима, парастос је служио парох Агиос Матеоса, отац Спиридон Лесис, уз присуство почасног конзула Србије г. Спироса Мастораса. Након молитве презвитер Спиридон говорио је о Првом светском рату и историјском значају грчко-српског пријатељства. Током радова, прилазили су мештани и пролазници, и са осмехом и раширеним рукама поздрављали ученике и њихов труд. За време свог боравка на Крфу талентовани ђаци из Србије, молитвено су походили и целивали мошти светог Спиридона и свете Теодоре, посетили манастире Кинопјастица и Палеокастрица, цркву светог Николе у Сидарију, и прусуствовали светој Литургији у храму Пресвете Богородице у Касиопију. Такође, ђаци су посетили острво Видо, Српску кућу, пристаниште у Гувији, дворац Ахилеон који је био војна болница за време Првог светског рата, а са својим грчким вршњацима дружили се у дечјем клубу Митрополије крфске и Седмој крфској гимназији. Извор: Светосавско звонце

Тешко је објаснити тајну успеха, у оваквом времену, али је сигурно да се, како је на овогодишњој прослави рекао директор Срђан Огњановић, она налази у преданом, стручном и квалитетном раду. Математичка гимназија је добра школа са добрим ученицима и професорима. Она већ годинама показује резултате којима се сви поносимо, а стални добри резултати нису могући без озбиљног, квалитетног и системског рада. Претрајавање и стални напредак показује својим 46-годишњим радом. Ми знамо да је поред рада тајна и у љубави присутној у школи, јер многи запослени Математичку гимназију посматрају као своју кућу, а људе у њој као своју породицу. Љубав „која све превасходи“ је сигурно главни састојак тајне успеха. Посебно, и свакако највредније што школа има су ученици. То су деца пробрана, жељна знања и учења, испуњена даровима и пристојношћу. О њиховим особинама сведоче сви они који у са њима били у контакту. То је сведочење и професора веронауке који су у овој школи предавали. Веронаука у Математичкој гимназији живи од 2001. и има запажене разултате у виду епархијских такмичења, броја ученика, организације светосавских приредби, излета, Спасовданске литије и ваннаставних активности. Веронаука у овој школи посебно има одговорност за образовање ученика, али не само на начин освајања новог знања, већ на начин прихватања својих талента смирењем и службом науци, ближњима и својој држави. Црква с великом љубављу учествује у животу школе, а пажњу је и овај пут својим присуством потврдио Епископ хвостански г. Атанасије, викар Његове Светости Патријарха српског Иринеја, и председник Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке. Бригу Цркве за ову школу Епископ Атанасије потврђује и присуством на свим важним догађајима. Он учествује у прослави дана школе, приредбама, у радости при успесима, очинским надгледањем њеног духовног живота, молитвеним престојањем у чину светосавског резања колача, организацијом сусрета, наградама и подржавањем њених најбољих ученика. Ове године школу од посебног националног значаја посетили су представници Министартава Владе Републике Србије - Министарка омладине и и спорта г-ђа Алиса Марић, и помоћник министра просвете г. Зоран Костић, преставници општине Стари Град и други. Присутног Епископа, државне функционере и госте директор Огњановић је поздравио и упознао са активностима и успесима у периоду између две школске године. Истакнути су освајачи медаља на међународним олимпијадама из астрономије и астрофизике у Рио де Жанеиру, из Физике у Естонији, и из Математике у Аргентини. О успесима, медаљама и појединим такмичарима преко медија је била упозната цела наша јавност, а честитке је упутио и државни врх. Поред такмичења, директор је све упознао са развијањем веће међународне сарадње са сличним школама у Европи, али и у другим деловима света - у Кини, Русији, па чак и Инидији. Уметнички део програма приредбе испунили су ученици свирањем кавала и рецитацијом својих песама, а као посебан музички гост била је госпођа Биља Крстић и група Бистрик. Математичка гимназија остаје светао пример. За нашу нацију би било добро када би друге стручне школе у својим областима постигле овакве резултате. Реч Светог Саве у Житију Светог Немање у коме говори „Божијом помоћу и својим трудом то све стече“ је пример подршке за друге. Математичка гимназија и други примери за углед показују нам да је све могуће. Вероучитељ Предраг Ђукнић Архиепископија београдско-карловачка Веронаука