Претражи Живе Речи Утехе

Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Атанасије, викар Патријарха српског, освештао је у недељу, 4. новембра 2012. године, у кругу Клинике за рехабилитацију Др Мирослав Зотовић у Сокобањској улици у Београду нову цркву посвећену светом апостолу Луки. Саслуживао је протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић, архијерејски намесник, са свештеницима и ђаконима. Иначе, духовник при овом храму јесте протојереј-ставрофор Ђура Шуша, чијим настојањем је извршено живописање целе цркве и од болничког комплекса добијена на употребу једна мања сала за канцеларију и духовне разговоре са болеснима. На освећењу цркве, као и светој Литургији, певао је Мушки октет (за малу цркву веома бучно!). После свете Литургије, којој је молитвено присуствовао велики број људи и деце, особља и пацијената који се лече у овој установи, Владика Атанасије је уручио признања и архијерејске грамате верницима заслужним за подизање храма: директору болнице проф. др Стевану Јовићу, инжењеру Предрагу Марчети, приватном предузетнику Зорану Андрејевићи - Игуманову, др Ради Абазовић, др Милки Абазовић, приватном предузетнику Дејану Стевановићу, официру Војске Србије Саши Радошевићу, иконописцу Ђорђу Иванову, инжењеру Слободану Шпаралу, правници Нади Радовановић, као и куму ове овога храма Нику Божићу. Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве доделио је Болничком центру Др Мирослав Зотовић у Београду високо одликовање Српске Цркве, орден Светога Саве трећег степена, за делатну љубав према Светој Мајци Цркви, нарочито показану несебичним залагањем и уложеним трудом управе и медицинског особља приликом изградње храма светог апостола и јеванђелисте Луке, као и за вишедеценијско стручно старање и бригу ове здравствене установе о болесницима. Директор болнице др Стеван Јовић заблагодарио је на високом одликовању ове здравствене установе, истакавши да је њихова радост утолико већа што орден Светог Саве добијају на 60. годишњицу рада клинике. Извештај Радио Слово љубве Остатак фотогалерије

У наставку је служена Света Литургија уз саслуживање свештенослужитеља Епархије крушевачке. На крају Свете Литургије владика Давид доделио је ордене за заслуге министру Велимиру Илићу, господину Добрици Стојковићу - председнику Општине Ражањ и господину Саши Милосављевићу - заменику председника Општине Ражањ. Након Литургије приређена је Трпеза Љубави. Извор: Епархија крушевачка Фото: Миљан Милетић Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида по Јеванђељу 8:10 мин. Додела Ордена за заслуге IV реда министру Велимиру Илићу 1:39 мин. Додела Ордена за заслуге IV реда господину Добрици Стојковићу 1:03 мин. Додела Ордена за заслуге V реда господину Саши Милосављевића 0:55 мин. Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на крају Литургије 2:39 мин. Беседа о. Радета Богићевића на Трпези Љубави 2:44 мин. Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на Трпези Љубави 9:57 мин. » Упутство за преузимање аудио фајла Извор: Епархија крушевачка

После свете архијерејске Литургије, којој је молитвено присуствовало више стотина верника овог приградског насеља, Патријарх је уручио признања и архијерејске грамате верницима заслужним за подизање светог храма: Кости Ђорђевићу, Драгици Тодоровић, Милану Божићу, Оливеру Ратковићу, Небојши Арсићу, Стеви Цвијићу, Драгану Милановићу, Милораду Балевићу, Миленку Ђурићу, Николи Манојловићу и Војкану Петровићу - сви из Лештана. Овом приликом, Њењгова Светост је Петру Тодоровићу, председнику Грађевинског и Црквеног одбора у Лештанима, уручио орден Светога Саве трећег степена, за његово несебично залагање и уложени труд приликом изградње новога храма, као и за даривање плаца за изградњу. Извор: СПЦ

Православна црква у Винковцима представила се новим сјајем, сличним оним каквим је одисла 1793. године када је на овом месту била подигнута и постојала све до последњег рата. Освећење и благослов новог храма велики је догађај за цјели град и све православне вјернике, који сада имају мјесто за молитву. Епископ осечко-пољски и барањски Лукијан освештао је у недјељу, 28. октобра 2012. године, новосаграђени храм Силаска Светога Духа у Винковцима, који је саграђен на темељима и у истој величини као и стари који је срушен у рату 1991. године. У Часну трапезу светог храма положене су мошти светог кнеза Лазара. Епископу Лукијану је саслуживало шест свештеника и епархијски ђакон, а пјевао је хор Епархије осечко-пољске и барањске. У својој пропшовједи Преосвећени Владика је, предајући овај дар православним вјерницима и граду Винковцима, захвалио министарствима Републике Хрватске која су омогућила да се храм подигне, а све грађане позвао да слиједе Божије заповјести о љубави према Њему и ближњима. Освећењу храма и светој Литургији присуствовали су: жупан вуковарско-сријемски Божо Галић и дожупан Ђорђе Ћурчић, градоначелник града Винковаца др Младен Кралић, министар финансија у влади Републике Српске др Зоран Тегелтија, конзул Републике Србије Живорад Симић, саборски заступници СДСС у Хрватском Сабору Драган Црногорац и Миле Хорват, као и председник СДСС др Војислав Станимировић. Овом приликом протојереј је Предраг Азап одликован највишим одликовањем Српске Православне Цркве које се додјељује мирским свештеницима - правом ношења напрсног крста, чиме је добио звање протојереја-ставрофора. „Ово здање је знак нашег идентитета, знак наше присутности у овом граду и овој земљи. Ко год дође у овај град и наиђе крај ове цркве, препознаће да ту живе православни Срби“, рекао је, у својој поздравној ријечи, протојереј-ставрофор Предраг Азап. Извор: Епархија осечко-пољска

У четвртак, 18. октобра 2012. године, почео је четвородневни Интернационални симпосион о Светом Максиму Исповеднику у Београду. Свети Максим Исповедник један је од највећих синтетичара и теолога хришћанске Цркве; његова актуелност је све значајнија, пре свега, због његове савремености. Он Цркву и свет посматра из перспективе есхатологије и само стварање света види као стварање Цркве, где један Логос постају многи, а многи Логоси постају један, а не долази до пантеистичког стапања и ишчезнућа личности. Његова теологија чини га вечно савременим. Епископ Порфирије Перић, модератор током другог дана Симпозијума, рекао је да је разговор о Светом Максиму Исповеднику значајан корак у продубљењу наше теолошке и не само теолошке, него егзистенцијалне мисли. „Сви учесници Симпозијума били су креативни, као и сам Свети Максим Исповедник који је на нов начин обновио оригенистички проблем и поставио га православне основе. Веома ми је драго што је мој сабрат, епископ Игнатије Мидић, домаћин наших теолога и верног народа, јер управо је он стручњак за патристичку мисао, посебно Светог Максима Исповедника“, рекао је владика Порфирије, и нагласио: „Поздрављам освећење прелепог храма и креативност која је изражена у овој епархији. Освећење храма је чин инкарнације Бога Логоса или, како то оригинално каже сабрат, сећање на будућност. Есхатолошка перспектива хришћанства даје нам наду у иначе разломљеном свету, како га и приказују осетљиви уметници.“ Трећег дана Симпозијума, у суботу, целебна рука Светог Максима Исповедника пренесена је у храм Светог Саве на Врачару да би верници целивали онога који је био усамљен носећи собом католичанску, саборну веру Христову, за кога је патролог Квастен рекао да је била католичанстка, саборна Црква. Ово је био духовни симпозијум на којем су велики стручњаци са различитих аспеката осветлили личност Светог Максима Исповедника. Четвртог дана Симпосиона, у недељу, у саборном храму у Костолцу одслужена је света архијерејска Литургија у којој је началствовао Митрополит пергамски др Јован Зизјулас, један од највећих православних теолога данашњице. Гостопримство учесницима, гостима и верном народу указао је Епископ браничевски др Игњатије Мидић, такође један од великих познавалаца дела Светог Максима Исповедника данас. Верници и гости су били задивљени византијском архитектуром православног храма у Костолцу, који је пројектовао архитекта проф. др Предраг Ристић, а живописао др Стаматис Клирис, најоригиналнији православни иконограф и теолог, иначе пријатељ многих наших епископа и професора београдског Богословског факултета. Браничевска епархија је била обасјана торжественом светлошћу богословља и благословена мученичком руком Светог Максима Исповедника, јер исповест праве вере увек иде руку под руку са далекосежним страдањем по угледу на онога који је Пут, Истине и Живот, на Гопспода Исуса Христа. Браничевска епархија, позната по природним лепотама, у ово доба године дала је у природи сво оно обиље боја у коме видимо лепоту Божанског стварања из вечно присутне Књиге постања. На самој свечаности Његово Преосвештенство Епископ Игнатије био је љубазан да нам пренесе мисли значајних теолога, посебно епископа Јована Зизјуласа. „Храм посвећен Светом Максиму Исповеднику је храм који антиципира као икона преображену стварност коју Бог даје богоподобнима“, рекао је епископ Игнатије. Леп сунчани дан је понео нешто од златне јесени, где је засјало и ордење свих оних људи који су и удовичином лептом помогли изградњу овог храма, а посебно изненађење био је за старешину овог храма, протојереја Александра, који је одликован напрсним крстом. Празнично освећење је текло спонтано, како је наче код епископа Игнатија, и било је круна најзначајнијег теолошког симпозијума одржаног на нашим просторима, на којем су учествовали и чији рад су пратили многобројни заинтересовани грађани, где је уложено много труда од стране Епископа западноамеричког г. Максима, и његових сатрудника и колега са Богословског факултета - посебно декана протојереја-ставрофора др Предрага Пузовића - да се реализује пројекат о можда најзначајнијој личности историје човечанства, Светом Макисму Исповеднику. Горан Раденковић Извор: СПЦ

После трократног опхода око храма и освећења, Митрополит је служио свету Службу Божију, крстио малог Хуана и миропомазао сестру Монику. На крају свете Литургије, Митрополит је новим православним хришћанима и свима присутнима зажелио благослов Божији и снагу да иду Христовим путем. Такође је објаснио значај Крштења у име Оца, Сина и Светога Духа, као и данашњег освећења храма и његове Свете Трапезе у коју је положио мошти новопројављених свештеномученика и мученика Момишићких, канонизованих на прољећном засједању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Позвао је све вјерне цркве у Венадо Туерту да, уз сарадњу са својим новим парохом презвитером Исајлом Марковићем, настављају да обнављају свој храм и унапређују свој парохијски и црквени живот. У посљедњих два мјесеца храм је у потпуности окречен споља, а након што је недавно у Венадо Туерто дошло и звоно које је Митрополит обећао, подиже се и нови звоник испред храма. Планирано је и проширење просторија које се налазе уз храм у којима би боравио парох, као и уређење црквене порте. На братској трпези код домаћина Митра Гвозденовића, коју је припремио заједно са својом породицом, Митрополит је у здравици похвалио његов труд и залагање у изградњи храма светог Архангела, али и напор свих овдашњих вјерника у очувању своје вјере и отачких предања. Овом приликом је и рекао да ће г. Митра предложити за одликовање орденом светог Петра Цетињског. Митар Гвозденовић је рекао да му је част да већ неколико пута угошћава митрополита Амфилохија и заблагодарио Цркви за покретање интензивнијег црквеног живота међу овом заједницом, као и свима присутнима на присуству и одазивању на лијепе догађаје какав је био данашњи. У свом поздравном писму, један од Митрових синова, Богдан Гвозденовић, предсједник Црквеног одбора у Венадо Туерту, који тренутно борави у Европи, којом приликом ће посјетити и Црну Гору, захвалио је Митрополиту, свештенству и свима присутнима на труду око ове заједнице и храма у Венадо Туерту, не заборављајући притом ни оца и сина, блаженопочившег свештеника Мигела Сабу и његовог сина оца Алехандра Сабу, који су се деценијама духовно старали о овој парохији. У писму које је прочитао његов брат Љубо, Богдан је такође изразио захвалност што је ова заједница добила сталног свештеника, који ће живјети са њом, и наду да ће вјерници сарађивати са свештеником на добро свих. Овом посјетом Митрополит је завршио своју посјету Аргентини и Епархији за Јужну Америку. Обишао је заједнице у Аргентини, Бразилу, Перуу, Еквадору, Венецуели, Доминиканској Републици и Чилеу. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У наставку Владика Теодосије је уз саслужење свештенства гњиланског архијерејског намесништва у препуној цркви служио Св. Литургију. У оквиру Св. Литургије Владика Теодосије је у чин ђакона рукооположио Александра Марковића из Ропотова. Након Св. Литургије празнична атмосфера настављена је у порти цркве где је приређен културно-уметнички програм и ручак. Извор: Епархија рашко-призренска

У задњих неколико година, углавном послије повратка на спаљена огњишта (1996. г.) благочестиви Јањани предвођени Српском Православном Црквом, односно Епархијом бихаћко-петровачком, обновили су и доградили цркву и конак манастира Глоговца, парохијску цркву у Стројицама са парохијским домом и ''Јањском кућом'', подигли нову цркву, звонару и нов парохијски дом на Дивану (у Бабићима), као и нову цркву у Прибељцима. Прошле и ове године, са благословом Преосвећеног владике Хризостома, породица Малиновић из Подобзира подигла је спомен-капелу за невино пострадале претке – ђедове и баке, очеве и мајке, сестре и браћу и рођаке – у стравичном покољу 4. септембра 1941. године. Тог трагичног дана усташе из Винца код Јајца непримјетно су се попели на Јањ, заробили на десетине Малиновића из Подобзира и све их поклали и попалили. Најмлађа жртва је била беба од 3 мјесеца, а најстарија имала је 63 године. Иако је прошла 71 година од њихова страдања, Малиновићи их нису предали забораву. Напротив, одлучили су да њихово страдање и њихову жртву трајно обиљеже једном спомен-капелом коју је, по њиховој молби, Преосвећени владика Хризостом посветио светом Георгију, крсној слави Малиновића. У суботу, 13. октобра 2012. године Преосвећни владика Хризостом је дошао у Подобзир и осветио новоподигнуту спомен-капелу. Ово је уистину историјски догађај овог малог засеока у Јању, догађај који је емотивно потресао све окупљене. Преосвећеном Епископу су саслуживали протојереј Чедомир Арамбашић, парох стројички, јереј Никола Аркула, парох крњеушко-вођенички, ђакон Ђорђе Стојисављевић из Новог Сада. У бесједи након освећења спомен-капеле Преосвећени владика Хризостом је говорио о свједочењу Христа Господа јањских Новомученика. После освећења приређена је заједничка трпеза љубави на којој су бесједили надлежни парох Радослав Станковић, ђакон Ђорђе Стојисављевић, кум спомен-капеле г. Драган Малиновић. На крају је врло емотивно и надахнуто бесједио Преосвећени владика Хризостом. Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Један од најбољих светских тенисера Новак Ђоковић присуствовао је у родном месту својих предака – Јасеновом Пољу код Никшића – освештању Храма Светог Архангела Михајла. Ђоковић је један од највећих донатора за изградњу те цркве, а донатор је и прослављени српски фудбалски репрезентативац Матеја Кежман. “Желим да ова црква буде место где ће људи налазити мир, спокојство и љубав. Нека ова црква буде указатељ на прави пут правде, истине и љубави”, казао је Ђоковић, додајући да му је срце заиграло када је видео колико се људи окупило на освештању храма. Одбор за изградњу храма поклонио је Ђоковићу гусле, а српски тенисер обећао да ће научити да свира тај традиционални инструмент. “Обећавам да ћу научити да свирам гусле као што су то радили и моји преци”, поручио је Ђоковић. Двориште храма оплемењено је на традиционалан начин, изграђено је црногорско гувно, погодно за свечаности, књижевне вечери, црквене беседе и гусларске вечери. Долазак прослављеног светског и најбољег српског тенисера у Јасеново Поље окупио је велики број грађана Никшића, али и осталих црногорских градова. Сви су желели да се сликају са једним од најбољих светских тенисера или макар да га дотакну. Са Новаком је у Јасеново Поље дошао и његов отац Срђан Ђоковић коме је, на предлог Синода Српске православне цркве, а за заслуге за изградњу храма, додељен Орден Светог краља Милутина. Свету литургију, поводом отварања храма, служили су митрополит црногорско-приморски Амфилохије, владика будимљанско-никшићки Јоаникије и захумско-херцеговачки Григорије. Митрополит Амфилофије казао је да би храм у Јасеновом Пољу требало да буде пример како жртвовати себе за вољу Божју, добро својих ближњих. Подсетивши да је Јасеново Поље постојбина Новака Ђоковића, он му је захвалио на несебичној помоћи приликом изградње храма. “Мера љубави је мера жртве. И велики Новакови спортски успеси долазе као плод велике жртве”, навео је митрополит Амфилохије. Мештани Јасеновог Поља са нескривеним поносом истичу да се поносе Новаком Ђоковићем. “Имамо се чиме дичити, Ноле је светско име”, кажу мештани Јасеновог Поља. Извор: РТС

Преосвећеном Владици саслуживало је седамнаест свештеника и један ђакон, а на торжественом богослужењу учествовао је и један свештеник Антиохијске цркве. Овом приликом извршено је и Освећење Крста који је затим и постављен на храм. Богослужењу је присуствовало, по слободној процени, око пет стотина верника. Галерија слика Црквена општина и парохија за Баден, чији је центар Карлсруе, основана је 1992. године издвајањем из тадашње парохије и црквене општине за Баден-Виртемберг са седиштем у Штутгарту. Ова црквена општина припада Архијерејском наместништву за Јужну Немачку, а осим богослужбеног места у самом Карлсруеу у оквиру парохије постоје и филијална богослужбена места у Форцхајму и Гагенауу. Богослужбено место у Форцхајму посвећено је Светом Георгију (Ђурђиц), а богослужбено место у Гагенауу Светом Симеону Мироточивом. На територији Црквене општине живи око 6.000 припадника Српске Православне Цркве. Прва редовна богослужења за чланове Српске православне цркве у Карлсруеу и Бадену организовао је од 26. јануара 1975. године јереј Озрен Туцаков из Штутгарта, а богослужења су одржавана у Карлсруеу и Фрајбургу. Године 1992. новооснована парохија у Карлсруеу добила је и свог првог пароха, јереја Милорада Јовановића. Отац Милорад, који је опслуживао и нову парохију у Фрајбургу, остао је парох у Карлсруеу до 2004. године, када је постављен за пароха друге парохије у Нирнбергу. Од 01. августа 2004. године парохија у Карлсруеу додељена је на привремено опслуживање паросима у Штутгарту. Садашњи свештеник, јереј Александар Шкорић, постављен је за пароха у Карлсруеу 2007. године. Парохија има мешовити хор «Свети Јован Златоусти», основан крајем 2004. године. Свештеник једном месечно одржава верску наставу при допунским школама на српском језику у Карлсруеу, Форцхајму, Гагенауу, Бруксалу и Раштату. Извор: Епархија средњоевропска

Други сегмент Великог конака заузима северозападни део грађевине. Његова бруто површина је 1985,62м2 а нето површина износи 1261,44м2. У овом делу конака су смештени следећи садржаји: у подруму је предвиђена поставка манастирске етно збирке; у приземљу је амбуланта (хируршка, интернистичка, офтамолошка), учионица, свечани салон и канцеларија за потребе управе манастира; на првом спрату се налазе књиговезачка и радионица за рукодељу, просторије епитропије (манастирске управе), канцеларија економа и радионица за графику; на другом спрату се налази 7 келија, иконописачка радионица, чајна кухиња, простор за заједнички боравак (фандарик) и већи блок санитарних просторија. Након обнове Синодика (Конака из 1814) која је завршена 2007, радови на Великом конаку представљају главну активност на обнови изгорелог дела манастира. Када је реч о великој Обнови Хиландара од последица пожара из 2004. године, увек треба напоменути да се уз главне радове на ватром оштећеном делу, паралелно одвијају и многи други пројекти на заштити, рестаурацији, унапређењу инфраструктуре и целокупног манастирског имања. То има за последицу да се, уопштено посматрано, радови одвијају нешто спорије услед ограничења у виду расположивих средстава, броја радника и објективних услова извођења радова на самој Светој Гори. Површина целог Великог конака је 4378,59 м2 бруто или 2776,16 м2 нето. Са обновљених 1540,07м2 бруто или 1022,67м2 нето првог сегмента, и управо довршеним другим делом, до сада је завршена обнова више од 80% површине конака. Трећи сегмент који би требало да буде завршен 2013. представља најмањи и по употребној вредности незнатан део грађевине (852,9м2 бруто или 492,03м2 нето). Важност обнове Великог конака огледа се и у томе што он заузима готово половину изгорелог крила хиландарског утврђења. Осим саме површине, још је важније да његовом обновом Хиландар поново добија скоро сав неопходан простор за нормалан живот, смештај братства и потребних манастирских служби. У периоду који следи, тежиште обнове се премешта према улазној манастирској зони, где су радови увелико у току. Извор: Задужбина Светог манастира Хиландара

Овом приликом Преосвећени Владика осветиће храм посвећен Преподобној Параскеви – Св. Петки – и црквеног центра, купљеног за потребе Црквене Општине Карлсруе од досадашњих власника, Евангеличке и Римокатоличке цркве. Са својим Архијерејем саслуживаће свштенство Архијерејског намесништва за Јужну Немачку. Након Свете Литургије следиће литија око храма. У недељу 30. септембра, Преосвећени Г. Епископ служиће у 10 часова Свету Архијерјску Литургију у Келну (Frankenplatz 15, 51143 Köln-Porz) поводом храмовне Славе – Воздвижења Часног Крста. Извор: Епархија средњоевропска

На дочеку Епископа испред храма поздравио је протојереј-ставрофор Раде Савић ријечима: Ваше Преосвештенство, данас сам изузетно срећан и радостан, поводом овог историјског догађаја, што Вас могу поздравити јеванђелским поздравом- „БЛАГОСЛОВЕН ЈЕ ОНАЈ КОЈИ ДОЛАЗИ У ИМЕ ГОСПОДЊЕ“. Ви данас долазите, Ваше Преосвештенство, да осветите овај новосаграђени храм Св. Оца Николаја- преноса његових часних моштију, који је саграђен за петнаест мјесеци, и да одслужите прву Свету Архијерејску Литургију, да духовно поучите у укрепите овај благочестиви народ српски. Како је дивно данас, послије петнаест вијекова, да свемилосни Бог одреди баш ову генерацију да сагради дом Божији, дом молитве, на овом црквишту. Храмови трају најдуже од свега што је човјек саградио, због тога што је у њих узидана жеља и тежња за вјечним и непролазним. Та жеља и тежња преносила се са генерације на генерацију да би се данас коначно остварила и испунила. Нека овај свети храм буде мјесто молитве и обожења свих оних који у њега буду долазили и Богу се молили, светим Божанским тајнама се причешћивали, вјенчавали се, крштавали се, и упокојених се сјећали. Нека овај свети храм свједочи живу вјеру, наду и љубав према Христу Господу ове генерације српског народа села Мујџића, који, иако у тешким временима и сложеним условима живљења, хтједе да сагради овај свети храм у свом родном селу, као залог чврсте вјере према Богу, према своме роду и потоњим генерацијама. ДОБРО НАМ ДОШЛИ СВЕТИ ВЛАДИКО! Свету Архијерејску Литургију са Епископом су саслуживали: протојереј-ставрофор Мирослав Гаврић, протојереји Љубинко Аничић и Милан Перковић, протонамјесник Драган Шкалоња и ђакон Никола Перковић. Након завршене Свете Литургије, мјештани овога села су припремили свечани ручак хиљаду гостију. Да се све ово реализује рачуна је водио протојереј-ставрофор Раде Савић надлежни парох ове парохије. Кум темеља био је господин Мирко Гајић који је проглашен за ДОБРОТВОРА овога храма. Кум храма био је господин Милан Ковач и његова супруга Госпова који су мјештани овога села, добили су одликовање ВЕЛИКОГ ДОБРОТВОРА. За трпезом љубави, прото Раде је уз здравицу захвалио Преосвећеном Владики на подршци приликом изградње овога светога храма, куму Милану ковачу, куму темеља Мирку Гајићу и свим парохијанима који су дали прилога за овај свети храм. Послије њега се кум храма захвалио Његовом Преосвештенству, одбору за изградњуи свим парохијанима и благодарно рекао: „ Овај храм као да је са неба постављен на ово мјесто“! На крају је Преосвећени Епископ Хризостом са великим одушевљењем свима присутнима честитао овај историјски догађај који је реализован након 15 вјекова. Он је нагласио да ова генерација треба да буде поносна што се ово Божије дјело испунило у њихово вријеме. Народно весеље је трајало до касно у ноћ уз најбоље расположење. Ђакон Жељко Ракита free movies. watch movies. last movies Извор и фотографије

Дана 16.септембра 2012. године, многобројни народ Крагујевца слио се на свето место, парче неба, да присуствује свечаном чину освећења Цркве Свете Петке, у крагујевачком насељу Виноградима. Као увод у долазеће литургијско славље наш Епископ је служио свечано бденије уочи кога је донео у овај Свети Храм мошти Светог кнеза Лазара, мученика Косовског. Ова свечана служба обновљења храма припремала нас је на оно што смо годинама са нестрпљењем чекали, чувајући у срцима емоције и духовну инспирацију за овај Свети Догађај. И коначно је освануо дан кога изабра Господ. Чудесна причања и интензивне припреме опуномоћиле су надвремену димензију и перспективу вечног. После свечаног дочека нашег Архијереја, кога је дочекало многобројно свештенство, преподобно монаштво, ученици Богословије Свети Јован Златоусти и многобројни народ, праћен рипидоносцима и барјактарима, започео је свечани чин освећења Храма. Црква је била претесна да прими верујући народ окупљен око свог Епископа. Окупан и умивен олтарски престо замирисао је предивним благоуханијем које се пронело и раширило кроз наш крагујевачки Калемегдан. После освећења Цркве, наш Владика је са својим свештенством служио Свету Архијерејску Литургију. У току Свете Литургије Епископ Јован је одликовао старешину храма протонамесника Драгана Брашанца, чином протојерејеја, а свештеника овог храма , Мирољуба Миладиновића, чином протонамесника. На крају богослужења Владика се обратио верном народу овим речима: ,,Нека вас овај храм уједињује, братими, мири, сложи, обожи и умножи – што би рекао Свети Николај Жички. Све нам је то потребно. Сваки је храм леп, без обзира колики он био по величини. Али, он је највећи и најлепши онда када народа Божијега има у њему када се свршава Света Литургија. Ви дајете својим присуством, својим молитвама, својим смирењем, својом жртвом лепоту, ви улепшавате и овако украшен и леп храм. Храм вам, браћо и сестре, могу представити као лађу, то је лађа која плови морем и док је море мирно она плови мирно, спокојно и путници су у њој мирни и спокојни, а како је море ћудљиво и не знамо када ће наићи таласи, тако и ми не знамо када ће бура наших слабости, искушења, невоља, патњи и мука да наиђе на нас – и зато имамо храм да у њега улазимо, да се у њему видамо, да у њему кажемо свуда присутном Господу – Господе, у искушењима сам, у невољама сам, помози! Помоћи ће и теби и мени, по вери мојој и твојој, брате и сестро. Није без основа она народна изрека у којој је речено Марку Краљевићу – беж' у цркву Марко, зар не видиш да ћеш да погинеш? Сви који смо у Цркви, који слушамо Цркву, сви смо на путу спасења, ми смо ограђени од ових видљивих и невидљивих непријатеља. Зато је Свети Јован Златоусти упоређивао Цркву са одбрамбеним зидом јер је она заштитни зид. Ако смо ми у том заштитном зиду, шта могу да нам науде они тамо који су изван зида, било да су животиње или непријатељи? Не могу нам ништа док смо унутра у Цркви, али ако изађемо, не дај Боже, из Цркве, онда се ми заиста излажемо опасностима којих није мало у животу и овоме свету. Као што мирна и заштићена лука пружа велику сигурност усидреним бродовима, тако и храм Божији све оне који у њега улазе са вером и страхом Божијим издиже из световних неприлика, даје им могућност да у миру са Богом и са собом, кроз молитву, разговарају. То је оно што вам желим, то је оно што нам поручује данашњи празник, данашња света недеља и овај храм који смо осветили.'' У својој беседи Владика је објавио верном народу да Светом Храмо оставља на дар светињу, јастучницу на којој су биле положене мошти Свете Петке у истоименој Цркви у румунском граду Јашију, коју је добио као дар од Митрополита Теофана. Ову духовну свечаност су увеличали својим присуством протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ректор крагујевачке Богословије Свети Јован Златоусти професор Богословског факултета Универзитета у Београду, такође професори Богословског факултета, протојереји – ставрофори др Предраг Пузовић и др Драгомир Сандо, као и многобројно свештенство Епархије шумадијске. После литургијске радости уприличен је богат културно-уметнички програм, који је организован уз помоћ Студентског културног центра, а који су водили вероучитељ Предраг Обровић и госпођица Катарина Ерић. Програм је отворио глумац Милош Крстовић својом поздравном здравицом, затим су наступили; хор ученика Богословије у Крагујевцу, народни гуслар Раденко Рмуш, глумац Иван Вучковић, певачка група Студенац и етно група Завет. Програм је улепшао фолклорни ансамбл СКЦ-а. Свечани ручак за званице организован је у крагујевачком ресторану Каза у веома пријатној атмосфери. У току ручка, Преосвећеном Владици обратио се старешина храма, свештеник Драган Брашанац, који је у беседи поздравио Владику и све присутне, после чега је Владици уручио поклон Црквене Општине Виноградске, сребрни крст и панагију, захваливши му се се за сва добра и несебичну љубав коју пружа овом Светом Храму и верном народу Шумадије. После тога, Владика је заслужним фирмама, установама и личностима доделио Архијерејске грамате и захвалнице. Орден Вожда Карађорђа заслужио је: г. Миомир Брковић, председник Црквене општине Виноградске. Архијерејске грамате признања којима се сврставају у ред задужбинара храма Свете Петке завредили су: Скупштина града Крагујевца; г. Верољуб Стевановић, градоначелник града Крагујевца; КУЧ КОМПАНИ; Nikom d.o.o; Гусларско друштво Карађорђе; г. Ненад Пантовић. Осталим приложницима додељене су Архијерејске грамате признања и Архијерејске захвалнице. Извор: Епархија шумадијска - протојереј Драган Брашанац Фотографије Фотографије