Претражи Живе Речи Утехе

У суботу, 13. октобра чудотворна икона је пренијета у светогорску луку Дафни, одакле је послата за Солун. Ту су светогорску светињу дочекали Архиепископ атински и све Грчке Јероним и Митрополит тесалонијски Антим. Икона „Достојно јест“ је добила назив од молитве, чија појава се веже са овом чудотворном иконом. Првобитно су Пресвету Богородицу славили пјесмама које је у 8. вијеку саставио преподобни Козма Мајумски: «Честнейшую Херувим и славнейшую без сравнения Серафим, без истления Бога Слова рождшую, сущую Богородицу Тя величаем». По предању, 11. јуна 980. године млади монах карејског манастира молио се у келији пред иконом Мајке Божје «Милосрдном». Чувши куцање на вратима он је отворио и видио младог инока са којим је наставио даље да се моли. Када су почели да величају Богородицу, млади инок је запјевао «Честнейшую Херувим…» Непознати гост је казао да у његовој обитељи Богородицу славе другачије: «Достойно есть яко воистину блажити Тя, Богородицу, Присноблаженную и Пренепорочную и Матерь Бога нашего Честнейшую Херувим и славнейшую без сравнения Серафим, без истления Бога Слова рождшую, сущую Богородицу Тя величаем». Карејски инок је замолиио незнанца да запише тај текст, међутим, није имао на чему. Гост је казао да ће у том случају написати ријечи пјесме на камену и замолио да сви хришћани науче да славослове Пресвету Богородицу управо тако. Камен испод руке непознатога је постао мекан. Исписавши прстом текст, казао је да се зове Архангел Гарвило и нестао. Патријарх константинопољски Николај Други Хризоверг крајем 10. вијека је званично установио да се пјесми «Часнија од херувима» дода и архангелска пјесма «Достојно јест». Икона «Милосрдна» пред којом се десило чудо, пренијета је у карејску цркву и од тада се зове «Достојно јест». Извор: Радио Светигора

Гробница је димензија шест пута шест метара, висока је око три метра и има три акросолија - места за сахрањивање. Оно што је чини специфичном јесте ходник налик на крипту, као и улаз са јужне стране, што до сада није виђено ни у једној ранохришћанској гробници на овим просторима. Несумњиво је да ће пробудити и знатижељу светске јавности. - У том ходнику који личи на крипту највероватније су се одржавали погребни обреди. Оваква гробница са таквим претпростором до сада није виђена на простору Србије. Најневероватнија ствар је заправо улаз у гробницу са јужне стране, што је супротно црквеним канонима, јер све гробнице хришћана имају улаз са источне стране. Гробица је по свему нетипична, па и по начину градње. Овакав начин градње и распоред просторија до сада нисмо срели ни у литератури - каже за наш извор који је упућен у истраживања на простору „Бенетона”. Археолози још нису дошли до најнижег нивоа гробнице, тако да се не зна колико је тела сахрањено у овој гробници. Али, већ сада нема сумње да је ова вечна кућа припадала некој имућној, високорангираној породици у античком Наисусу. - Такву гробницу није могао да има неко ко је само богат, већ неко ко је имао и велики утицај и уживао углед. То је могао да буде прокуратор, односно градоначелник, неко од виђенијих генерала у војсци или евентуално епископ - каже наш саговорник. Утврђено је да је гробница опљачкана током претходних векова, али неки од пронађених предмета буде пажњу археолога и осветљавају део историје античког града. У једној просторији откривени су гвоздени окови за сандук, на основу којих се може реконструисати изглед сандука. Занимљиво је такође да мртвачки сандук за сахрањивање покојника није имао ручке за ношење на бочним већ са краћим странама сандука. Раме уз раме са Солуном На простору „Бенетона”, приликом почетка изградње нових производних погона, у јулу је пронађена 35 гробница и гробних места који датирају са краја четвртог и почетка петог века. Према оцени археолога, пронађене гробнице сврставају се у ред најзначајнијих споменика ранохришћанског периода и по значају се могу поредити са некрополама великих градских центара Печуја, Солина код Сплита, Софије и Солуна. Бранко Јаначковић Извор: Ало

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ СВ. ЈУСТИНА У СОЛУНУ Солун, 18.09.2012. У сарадњи Светогорског центра (AΓΙΟΡΕΙΤΙΚΗ ΕΣΤΙA) и Светог манастира Хиландара, у уторак 18. септембра, уприличено је представљање књиге Преподобног Јустина Ћелијског "Философске урвине" преведене на грчки језик ("Φιλοσοφικοί κρημνοί"). У препуној књижари Светогорског центра у Солуну, сви посетиоци и учесници овог надахнутог догађаја могли су да се увере у снагу и аутентичност богословске мисли и дела Аве Јустина и његову универзалну вредност за целу православну васељену. Представљању су присуствовали представници Митрополита солунског Антима, игуман манастира Влатадон, архимандрит Никифор, многи свештеници, монаси, предавачи Солунског универзитета, као и велики број поштовалаца дела Аве Јустина. О личности и делу Св. Јустина и његовој књизи "Философске урвине" у издању манастира Хиландара говорили су Епископ врањски Пахомије, хиландарски игуман архимандрит Методије, професор Богословског факултета из Солуна Хризостомос Стамулис, монах Атанасије Симонопетријски и преводилац књиге, докторант на Богословском факултету у Солуну, Александар Стојановић. На почетку вечери, присутнима се обратио игуман Хиландара архимандрит Методије. Пожелевши у име издавача добродошлицу, отац Методије се осврнуо на улогу Хиландара као споне и духовног моста између грчког и српског народа. Ново хиландарско издање, једно од најзначајнијих дела Светог Јустина Ћелијског, преведено на грчки језик, представља савремени пример и потврду преданости и посвећености данашњих хиландараца овом древном послању. Његово преосвештенство епископ Пахомије говорио је о својим сусретима са оцем Јустином, труду епархије да се сачува његов траг у Врању, у коме је светитељ и рођен. Владика Пахомије је упознао присутне са напорима да се обнови кућа Аве Јустина, срушена од стране комуниста, као и да се у њеном дворишту сагради први параклис посвећен овом светитељу. У свом обраћању, проф. Стамулис је одлично представио богословску, философску и широку мисао о. Јустина, а о. Атанасије Симонопетријац је говорио о свом личном сусрету са Св. Јустином Ћелијским, као и о писању целокупне службе посвећене њему као врсном монаху и Светитељу Цркве. На крају, као неко ко је уложио највећи труд у објављивање овог, за превођење можда и најтежег дела Аве Јустина, присутнима се обратио и преводилац књиге, богослов и докторант на Богословском факултету Аристотеловог универзитета у Солуну, Александар Стојановић. Веома надахнут, богословски прецизан, представљен у виду личног искуства и духовног сусрета са делом Светог Јустина, реферат Александра Стојановића је одлично примљен од стране публике. Преводиоцу су након завршетка званичног програма многи лично честитали на изванредном труду као и вредном реферату који је обогатио савремену богословску и философску литературу. Извор

Ово путовање и по свом циљу и по свом садржају било је јединствено. Поред поклоничког, духовног, едукативног, оно је имало и свој практични циљ, а то је обретење трагова наших предака који су боравили на овом острву од 1916. до 1918. године. Круна овог путовања било је уређење спомен обележја Дринске дивизије у близини места Агиос Матеос. Још за време боравка српске војске на Крфу 1916. године, први споменик посвећен српским жртвама изградили су припадници Дринске дивизијесаборцима који су оставили своје кости на овом острву. Изнад војничког гробља на земљишту Јаниса Јанулиса, сељака из Агиос Матеоса, подигнут је масиван споменик. Након изградње маузолеја на острву Видо 1939. године, кости ратника пренете су у унутрашњост маузолеја. На Јанулисовој парцели је остао споменик окружен боровом шумом са ниском металном оградом и каменим стубовима дуж пута. Ученици су уредили и очистили споменик и парк око њега, офарбали ограду и поставили два јарбола (за грчку и српску заставу), два велика тројезична путоказа, две клупе са столом и наменску посуду за паљење свећа - дар Светосавског звонца. Након уређења и подизања заставе Србије и Грчке на новопостављеним јарболима, парастос је служио парох Агиос Матеоса, отац Спиридон Лесис, уз присуство почасног конзула Србије г. Спироса Мастораса. Након молитве презвитер Спиридон говорио је о Првом светском рату и историјском значају грчко-српског пријатељства. Током радова, прилазили су мештани и пролазници, и са осмехом и раширеним рукама поздрављали ученике и њихов труд. За време свог боравка на Крфу талентовани ђаци из Србије, молитвено су походили и целивали мошти светог Спиридона и свете Теодоре, посетили манастире Кинопјастица и Палеокастрица, цркву светог Николе у Сидарију, и прусуствовали светој Литургији у храму Пресвете Богородице у Касиопију. Такође, ђаци су посетили острво Видо, Српску кућу, пристаниште у Гувији, дворац Ахилеон који је био војна болница за време Првог светског рата, а са својим грчким вршњацима дружили се у дечјем клубу Митрополије крфске и Седмој крфској гимназији. Извор: Светосавско звонце