Претражи Живе Речи Утехе

Сусрет Епископа будимског и администратора темишварског г. Лукијана са шефом српске дипломатије г. Ивицом Дачићем Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан примио је 9. октобра 2018. године у Епископском двору у Темишвару првог потпредседника Владе Републике Србије и министра спољних послова г. Ивицу Дачића који је претходно учествовао на конференцији Безбедоносни изазови на Балкану' и састао се са министром спољних послова Румуније г. Теодором Мeлешкануом. Преосвештени Епископ г. Лукијан упознао је уваженог госта са стањем српске националне мањине у Румунији као и са добрим односима које Епархија темишварска има са државом Румунијом и Румунском Патријаршијом. Министар г. Ивица Дачић изразио је задовољство због добрих међусобних односа два народа који деле исти животни простор и повезани су истом православном вером. Пријему је присуствовао и генерални конзул Републике Србије у Темишвару г. Владан Тадић. Овом приликом министар Дачић поделио је са епископом Лукијаном утиске са конференције Безбедоносни изазови на Балкану, као и са састанка са министром спољних послова Румуније г. Теодором Мелешкануом. -И дан-данас желимо да се дође до компромиса на Косову. На Косову је створена Србија, тамо је био први српски главни град, тамо је Српска патријаршија. На Косову је била чувена битка са Турцима у којој се бранила Европа. Ми смо пет векова били под Турцима. Они су протеривали Србе и доводили исламизиране Албанце и сходно томе број становника је данас другачији. У 14. веку главни град Србије био је на Косову. То је Призрен у којем данас живи свега 23 Срба. Шта је то него етничко чишћење... Ако се руше цркве, пале манастири, уништавају гробља, како ми то можемо да прихватимо? Ми смо веома захвални Румунији на разумевању, која није признала једнострани акт Приштине, поручио је министар Ивица Дачић на конференцији. На састанку са румунским шефом дипломатије је констатовано да су односи између две земље традиционално добри и пријатељски и да представљају модел добросуседства у региону. Румунија спада међу пет чланица Европске уније, односно четири чланице НАТО које нису признале једнострано проглашену независност Косова, што представља чињеницу од посебног значаја за Србију. Саговорници су констатовали да је билатерална економска сарадња између Србије и Румуније у успону, а робна размена, као најзначајнији сегмент економских односа, у континуираном је порасту. Сусрет двојице министара био је веома добра прилика за дијалог о бројним питањима чија реализација предстоји у непосредној будућности и сасвим сигурно је дао веома значајан импулс добрим односима двеју земаља, непосредно утичући на његов успешан ток и реализацију, као и конкретне договоре и потенцијалне заједничке пројекте који ће у наредном периоду произићи. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, ђакон др Александар Прашчевић постављен је за секретара Канцеларије Патријарха српског, пренела је инфо служба СПЦ. Опширније у наставку Основно образовање завршава у Београду 2001. године. У Српској Патријаршији полаже пријемни испит и уписује се у Богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима коју завршава са одличним успехом 2005. године. Исте године, уписује Московску Духовну Академију Руске Православне Цркве (Катедра богословља) коју завршава (са просеком 9.50) 2008. године. По одобрењу Наставно-научног већа Академије, током основних академских студија, истовремено је похађао постдипломски програм и написао истраживачки рад на тему Односи између православних хришћана и муслимана у Србији од 1912 до 2004. године (240 стр), који је одбранио, под менторским руководством професора др Димитрија Владимировића Сафонова, пред Научно-наставним већем и, касније, пред међународном теолошком Комисијом коју су чинили осамнаест професора, међу којима је био и умировљени Епископ захумско-херцеговачки др Атанасије (Јевтић), и двојица опонената. Уписао је докторске студије Факултета теологије и религијских студија Шербрушког Универзитета у Канади 2010. године, на тему Односи између православних хришћана и муслимана у Југоисточној Европи током 14 и 15 века (537 стр.), под менторским руководством професора др Џона Хаџиниколау, а завршио под руководством професора др Пјер Ноела и др Сами Ауна одбранивши дисертацију пред петочланом међународном Комисијом 2016. године. Као асистент (2012-2014) учествовао је у трансформацији овог Факултета у интерфакултативни универзитетски Центар за савремена верска истраживања (2015). По одобрењу Наставно-научног већа истовремено је био уписан на Филолошком факултету истог Универзитета на коме је завршио програм француски као други језик 2012. године. Одлуком Светог Архијерејског Синода одлази на научну специјализацију код Митрополита волоколамског Г. Илариона (Алфејева) на Катедру спољних црквених послова где је написао рад на тему Историја хришћанско-муслиманског дијалога под покровитељством Светског Савета Цркава од 1961. до 1991. године, који је одбранио пред трочланом Комисијом 2015. године. Исте године, упоредо је радио постдокторат на Факултету теологије Женевског Универзитета на тему Теолошки капацитет византијских међурелигијских полемика из 14. и 15. века за савремени хришћанско-муслимански дијалог, који је одбрано пред шесточланом међународном Комисијом 2015. године. Под руководством Главног секретара Светог Архијерејског Синода протојереја-ставрофора др Саве Јовића радио је у Одељењу за међуцрквене послове одакле је премештен у Кабинет Патријарха српског. Истовремено је започео постдокторат на Теолошком факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну. Рукоположен у чин ђакона од стране Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина 2015. године. Пред Комисијом Светог Архијерејског Синода је положио испит за сталне црквено-административне службенике Српске Православне Цркве 2017. године. Тренутно, поред дужности Шефа Кабинета Патријарха српског, ангажован је на преводилачким и координационим пословима Канцеларије Светог Архијерејског Синода и Информативне службе. http://spc.rs/sr/novi_shef_kabineta_patrijarha_srpskog Извор: СПЦ View full Странице