Претражи Живе Речи Утехе

Херој вере и отац сирочади озлеђен у новој несрећи, али и поред свих невоља овај „живи светац“ одбија да напусти усвојену децу и братију Банченског манастира у Черниговској области у Украјини, настављајући да носи свој крст с непоколебљивом вером и љубављу према Богу и ближњима. Јуче је у сумрак, у далекој Украјини, владику Лонгина задесила нова несрећа. У тешкој саобраћајној незгоди, чувар светог Банченског манастира, духовни отац и законски старатељ више од 400 напуштене и болесне деце доживео је повреде које су потресле његову верну братију и све оне којима је овај човек са бескрајном љубављу показивао пут ка спасењу, преноси спзх.ливе.. Митрополит банченски Лонгин, рођен као Михаило Жар, већ годинама пролази кроз искушења која би сломила многе. Прогањан због своје непоколебљиве вере и става према неканонској Православној цркви Украјине, доживео је насиље, претње, па чак и пребијање. У јануару ове године, на светој земљи манастира, био је нападнут у свом дому. Непознати нападачи су, у мртвој ноћи 22. јануара, покуцали на врата његовог скромног конака, а када је владика отворио, дочекан је ударцима који су га оборили. Владика је касније говорио о томе са хришћанском смерношћу, истичући да је све што се десило под вољом Божијом. Ова страшна рана коју носи није једина. У мају прошле године, услед трагичних догађаја у Украјини, владика Лонгин се нашао на мети украјинских власти. Овај "живи светац", како га верници називају, добитник титуле Хероја Украјине из 2008. године за свој неуморни хуманитарни рад, изненада је постао непријатељ државе. Драматично је тада звучао апел деце коју је владика Лонгин годинама усвајао и подизао: “Ми, деца великог човека, митрополита банченског Лонгина, обраћамо се вама са молбом – спасите нашег тату. Не осуђујте га! Наш тата чини много доброг за нас. Храни нас, даје нам да попијемо и поједемо све што нам је потребно. И што је најважније, он нам пружа љубав. Он нас учи да волимо Бога, људе и своју отаџбину Украјину,” писала су деца у апелу који су закључили речима: “Клањамо вам се и молимо, молимо – не дирајте нашег тату. Ми га волимо. За нас је он заштита, подршка и љубав. Он је нешто најдрагоценије што имамо у овом животу.” У исто време, у Букурешту је одржан протест подршке владики Лонгину, који је припадник румунске мањине у Украјини. Протести верника и апел више од 400 малишана које владика подиже уродили су плодом; владика је ослобођен, али је низ драматичних догађаја оставио последице на његово здравље. Због озбиљних срчаних проблема, доживео је инфаркт. Уз молитве, чврсту веру и смиреност која га одликује, преживео је и овај здравствени проблем, али је морао да буде под честим лекарским надзором. Дан уочи јучерашње саобраћајне несреће, владика је био у регионалном медицинском центру због својих срчаних проблема. Али, и поред свега, владика Лонгин остаје непопустљив у својој решености да не напусти братију Банченског манастира Вазнесења Господњег, нити децу коју је одгајао са љубављу већом од очеве. Иако му лична безбедност можда налаже да се склони, он и даље стоји чврсто на светој земљи, молећи се за оне који му наносе зло, и тражећи опроштај за све. Иако се физички налази на тлу које подрхтава под њим, његова душа лебди у висинама, у непрестаном дијалогу са Богом, који га је позвао да носи крст тежак као живот. Да ли је ово последње искушење или само ново поглавље у његовом светом мартиријуму, остаје да видимо. Али једно је сигурно: владика Лонгин је својим делима, љубављу и вером показао да је истински "живи светац", за чије здравље и мир се моли верни народ широм васељене. https://religija.republika.rs/duhovna-riznica/vesti/23704/vladika-login-tragedija-ukrajina-rusija

На заседању Светог Синода РПЦ 28. децембра 2018. усвојен је документ „Свештенослужење монаха у женским манастирима“. Нацрт овог документа припремила је комисија Међусаборског присуства по питању организације живота манастира и монаштва, сходно препоруци председништва Међусаборског присуства од 17. јула 2017.г. У јесен 2018. овај нацрт је разматрала редакцијска комисија Међусаборског присуства, а затим је био упућен Свјатјејшем патријарху Кирилу за Свештени Синод. Извор: Српска Православна Црква