Претражи Живе Речи Утехе

У четвртак, 29. октобра 2018. у зајечарској касарни ,,Никола Пашић“ прослављен је Свети мученик Лонгин сотник као заштитник и слава Команде за развој Тимочке бригаде. Молитвеног учешћа узели су представници Града Зајечара, културних институција, припадници резервног састава Восјке Србије и борачких удружења. Свету литургију служили су протојереј Игор Ивковић, архијерејски намесник зајечарски, војни свештеници Стеван Стевановић и Иван Ганић и ђакон Урош Памучар. Уз честитке војницима преломљен је славски колач са домаћином славе мајором Марјаном Стаменковићем. У оквиру касарне освештана је изложбена спомен-соба посвећена свим изгинулим војницима и цивилима у ратним сукобима деведесетих година прошлог века. Отварању су присутвовали и рођаци и пријтељи пострадалих, а за све жртве ратних сукоба служен је парастос. Извор: Епархија тимочка View full Странице

На трећу годишњицу интронизације, Блажењејши митрополит кијевски и све Украјине господин Онуфрије, 17. јула о.г. у Светој Кијево-Печорској лаври увео је у сан архиепископа, владику банчинског Лонгина, који се широм Православља и хришћанског свијета прочуо старањем о 400 напуштене и, неријетко, болесне дјеце у Свето-Вазнесењском манастиру, који је помоћу Божјом сам подигао и скупио братство од око 100 монаха. Честитајући владици Лонгину са: Аксиос! На многаја и благаја љета! Препоручујемо онима који нису до сада погледали чудесан филм "Тврђава" о подвигу владике Лонгина, његовог братства и његових штићеника. Филм је титлован на српски језик. Извор вијести: http://news.church.ua/2017/08/17/ukrajinska-pravoslavna-cerkva-molitovno-vidznachila-tretyu-richnicyu-intronizaciji-svogo-p Форпост (Тврђава) - филм о човјеку који се побринуо да сирота и напуштена дјеца имају довољно љубави, пажње, радости и топлине. Ријеч је о свештенику, оцу Михаилу који је са женом, поред својих троје дјеце, одлучио да усвоји још троје из прихватилишта. Када је бирао дјецу гледао је да буду здрава, па тако да није одлучио усвојити једну дјевојчицу која је била много болесна. Након неког времена она му се јавила у сну и рекла: „Све си узео, а мене ниси. Мене нико неће.“ Поразговарао је са супругом и одлучили су и њу усвојити иако је болест била тешка, а већ нису имали довољно средстава да уздржавају толику дјецу. Послије неколико дана док је служио литургију у својој парохији у селу Бојани десило се чудо- Проплакала је икона Пресвете Богородице која се налазила на иконостасу. Отац Михаил се обрадовао подржци Пресвете Богородице и био је сасвим сигуран да му Она даје благослов на велико дјело. Више га ништа није могло зауставити да помаже сирочићима. Да би се потпуно посветио бризи о дјеци одлучио је да се замонаши. Његова жена постала је монахиња и отишла у један оближњи манастир. Он је постао јеромонах и одмах је на једној великој пољани у мјесту Бенчени,( 7 км од румунске границе- черновицка област) почео са изградњом дјечијег прихватилишта и манастирских конака. У почетку од својих средстава, са још четири брата, живећи и једући куване коприве и кромпир. А послије, када је било збринуто преко 50-оро дјеце и кад су сви видјели да је то озбиљно, укључила се држава и црква да помогну. Прихватилиште је посјетио и свјатјејшиј патријарх руски Кирил и подстакао да се помогне манастиру. Ту је за кратко вријеме поникла цијела лавра- манастир Светог Вазнесења. Данас је то најсавременије прихватилиште за дјецу на територији Украјине. Са црквама, школама, пољима за игру, зоолошким вртовима, базенима... Отац Михаил је послије постао владика Лонгин и носи чин Архиепископа, а некада је и сам остао без родитеља и на својој кожи осјетио шта значи бити сироче. View full Странице