Претражи Живе Речи Утехе

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, Црквена општина темеринска организује предавање на тему „Смисао и значај Васкршњег поста за православне хришћане”. Предавање ће бити одржано у дворани Месне заједнице „Старо Ђурђевоˮ у Темерину, у суботу, 25. марта 2023. године, са почетком у 19 часова, а предавач је презвитер Станко Лакетић, професор Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима. Извор: Епархија бачка

Ново издање емисије „Богослужбене особености празника српских светитељаˮ посвећено је молитвеном спомену на светог, славног и добропобедног новомученика Станка Острошког. У наведеној емисији, која се на таласима Радио-Беседе емитује у оквиру специјалног празничног серијала, говорили смо о житију и химнографији у част светог новомученика Станка, чије мошти, тачније нетљене руке, почивају у острошкој светињи. У Житијима светих о светом новомученику Станку налази се само кратак запис, који је записао преподобни отац Јустин Ћелијски, у време док су мошти светог новомученика Станка почивале у Горњем манастиру Острогу: „Дечака Станка, који чуваше овце у никшићком крају Црне Горе, убише Турци код оваца за веру хришћанску, 15. септембра 1712. године. Његове свете и нетљене мошти – две посвећене дечје ручице, почивају у Горњем манастиру Острогу, у храму Часног Крста, где се подвизавао свети Василије Острошки. О мученичкој кончини Станковој постоји запис у Горњем Острогу.“ (Архимандрит др Јустин Поповић, Житија светих за април, Београд, 1973. стр. 456). Ово издање емисије употпунили смо разговором о култу светог новомученика Станка Острошког, уз осврт на значај изградње првог храма у светитељеву част, као и на детаље из химнографије празника који указују да је свети новомученик Станко молитвени покровитељ деце. Уз то, указали смо да четврт века славопој Господу узноси хор „Свети новомученик Станко Острошкиˮ, под уметничким руковођењем диригента Ленке Дурутовић. Аутор емисије: катихета Бранислав Илић Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Светом литургијом, резањем славског колача, литијом око храма и поменом бранитељима острошке светиње у Другом свјетском рату, у острошкој светињи прослављен је празник Светог Новомученика Станка у петак 18. децембра 2020. љета Господњег. Молитвено је прослављен и спомен на Преподнобног Саву Освећеног и Светог Нектарија Битољског. Звучни запис беседе Светом литургијом у цркви Светог Станка у Доњем Острогу началствовао је протосинђел Сергије, а саслуживали су му јеормонах Владимир и јереји Миленко Ралевић и Ранко Радоњић и јерођакон Зосима, уз молитвено учешће острошког и подмаинског монаштва. После читања Светог јеванђеља сабране је празничном бесједом поучавао о. Сергије који је казао да је Црква установила да прослављамо светитеље и да се учимо од њих. – Ево и данас као што рече Свето јеванђеље, Свети мученик Станко испуњава јеванђелску ријеч, ”ако мене гонише и вас ће гонити” зарад управо онога даљег обавјештења које Гопсод каже ” да нисам творио чуда и дјела која је творио међу људима чији смо ми и дан данас свједоци, не би гријеха имали, овако немају изговора за гријех свој”. И заиста наш људски живот јесте пут између блаженства и њему супротнога одрицања од блаженства Божијег које Господ даје онима који га следују. Заповјести Божије нису тешке ако човјек сав свој живот, себе самога и све око себе стави на службу Богу, који је једини смисао људског постојања – рекао је о. Сергије. Свети мученик Станко је, као што се чује у дивним стихирама, у младости својој готово као дијете био на испитивању своје вјере, казао је о. Сергије. – И кад је требало и одрећи се Христа зарад некаквог пуког биолошког продужетка и још неко вријеме боравка на овој земљи и издати ближњега и све што иде једно за другим кад крене човјек да се одриче од Бога, одриче се и од ближњих и од имена свога и од свога идентитета и губи све, Господ му је дао снаге, а и он је био вољан и чврста је његова вјера била да остане хришћанином, да остане човјек и ево и дан данас прослављамо њега и угледамо се на његово дјело. И хранимо се, јер сваки људски живот врло често пролази кроз те дилеме кроз које су пролазили светитељи. Диван је и величанствен мученички крст и мученички подвиг и заиста Црква Божија ако на чему саграђена то је управо на мученичком, исповједничком подвигу светитеља, чланова Цркве који су себе уградили у темеље Цркве и у цијелу грађевину Цркве Божије – истакао је о. Сергије. Додао је и да нема ниједног Божијег храма који у себи нема садржане мошти некога од светих мученика. – То је тако установљено да се при освећењу Антимиса и цркве уграђује у Свети Престо на који се служи Света Литургија дио моштију светитеља мученика. И то је знак данам је то дато као угледање да будемо храбри и чврсти у вјери – рекао је о. Сергије. Он је нагласио да је такође достојан дивљења и Свети Сава Освећени, који својим подвигом, бескрвним мучеништвом одрицања од својих палих, враћа се у цјеловитост како га је Господ назначио и како му је Бог намијенио да буде. – Као што каже апостол, напредујете у вјеру раста Христова. Заиста велики је тај простор на коме човјек може да узраста духовно, чистећи себе од свих духовних, душевних и тјелесних нечистота које га вребају. Зато је велики дар благодати Божије као што рекосмо кроз свете тајне и свете врлине, којом лествицом је и Свети Сава Освећени кренуо и заста достигао велики степен светости и његово житије је окрјепљење и велики примјер нама да се и ми можемо одрећи родитељског дома и свега осталог – објаснио је о. Сергије. Нагласио је и да се ова Света литургија служи над мученичким костима бранилаца Острога чији подвиг треба да споменемо и за чије душе се треба помолити. – Као што рече Миторополит Амфилохије кад смо 2004. године освећивали овај храм, сами је Господ Бог створио ову стијену да на њој као круна изникне овај храм Светом мученику Станку и тако Господ промишља од почетка све о човјеку и о сваком његовом кораку, а ми само да се ослонимо на живог Бога и да никад не заборавимо шта нам Бог даје, колико велике благодати и дарове даје и само да будемо вјерни Богу као што су и свети били и тако достигнемо Царство небеско са свима светима – закључио је о. Сергије. На крају Литургије острошка братија и сабрано монаштво су поводом храмовне славе у литији опходили храм Светог новомученика Станка, а након тога пререзан је и благосиљан славски колач који су припремила острошка братија. На крају богослужења о. Сергије са саслужитељима је одржао помен бранитељима острошке светиње који су од братске руке страдали за вријеме Другог свјетског рата, а чије су кости од 2004. похрањене у крипти храма Светог новомученика Станка. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Извод из бесједе Његовог високопреосвештенства Митрополита Амфилохија на дан освећења храма посвећеног Светом новомученику Станку 18. децембра 2004. године: ”У име Оца и Сина и Светога Духа. Камен који одбацише зидари он постаде угаони камен и дивно је то у очима нашим. Ријечи драга браћо и сестре које се односе на одбаченог, презреног, опљуваног, распетог голготског мученика Христа Бога нашега. Зидари земаљске среће одбацили га, као што зидар одбацује неки од каменова када гради своју кућу. Међутим, онај који је био одбачен, који је био презрен и распет, показао се крајеугаоним каменом васионе. Открио се и јавио тајном свога васкрсења као онај кроз кога је све постало све што је постало и који је својом Божанском љепотом и ликом љепотом украсио сва створења видљива и невидљива и који својим промислом чува свако биће и свако створење, дарује му свјетлост, живот и непролазност, а на првом мјесту човјеку чије је тијело примио на себе, уселивши се у нашу природу и обасјавајући својом вјечном свјетлошћу свакога човјека који долази у овај свијет. Ова стијена на којој је саграђен храм данас освештан новомученика Станка Острошкога, и она је, попут онога чијем имену је од данас посвећена, била заборављена. Али оно што је чекало вјековима да добије свој смисао ево данас на овај дан добија свој смисао уписан силом Божанском и Божанским промислом. И ова стијена коју нијесмо примјећивали до скора, ево данас и она постаје угаони камен, један од угаоних каменова ове острошке светиње. Посвећена имену Божијем постала је од данас мјесто свједочења Њега као крајеугаоног камена, Христа Бога нашега, мјесто просвећења, мјесто освећења, мјесто приношења Његове бескрврне жртве Тијела и Крви Његовог за спасење свијета. Ова стијена ево узрасла је у овај чудесни дивни храм, први такав, посвећен Светоме новомученику Станку Острошком. Ево његове свете ручице дошле су овдје у овај свети храм! Његове ручице посјечене за Христа добиле су своје тијело, јер шта је друго овај храм него је тијело – симбол Тијела Христа Бога и символ пострадалог распетог, али и васкрслог тијела новомученика Станка. Новомученик Станко, дијете коме су нудили славу и част, али дијете часно и честито у чијем срцу се разгорио огањ вјере у Христа распетога и васкрслога, није се одрекао Христа већ је радије прихватио да буде сасјечен на комаде за Христа него ли да прихвати обману безбожничку свога времена. И Бог у знак свога благовољења – Христос Господ – сачувао је за његову мајку, и за мајку Цркву, и за ову светињу, његове руке да нас милују, да нас благосиљају и да од сада па у будуће из ове светиње свједоче како је дивно бити свједок Христа Бога, како само они који живот свој жртвују за светињу, за име Божије, за ближње своје, остају записани у вјечном памћењу Божијем, остају записани и у људском памћењу и у памћењу Цркве Божије. И то је дакле дивно! У очима нашим, на овом камену, овај новомученик Станко од данас ево још снажније свједочи Христа Бога. И његове свете ручице сабираће у будуће вјекове око себе све оне које буду долазили да се поклоне острошкој светињи Св. оцу нашем Василију Острошком и да приме од њега благослов. Он је такође претрпио страдање добровољно, добровољни подвиг и распеће, распет за овај свијет и свијет за њега, и који ево кроз вјекове распет у име Господње, али и испуњен Господњом силом васкрсења, васкрсава хиљаде стотине хиљаде душа које се окупљају, као и ми данас, и који се окупљају и који ће се окупљати око његових светих моштију. И то је дивно у очима нашим јер и то је причасно, као и руке новомученика Станка, као и подвиг Св. оца нашег Василија.. Ево данас на овој стијени поред тога великога Божанског дара имамо још један дар и још један благослов, и ми и они који овдје заједно са нама очекују да их похранимо у ову светињу, који су пострадали за Крст часни и слободу златну, који очекују да буду похрањени овдје на овај камен на коме је никао овај свети храм и узрасла ова светиња и на коме ће почивати руке новомученика Станка. Овдје су заједно са нама данас понижени згажени са оскрнављеним гробовима, са оскрнављеним споменом и поменом 27. наше браће и наших отаца који су овдје поред ћивота Св. Василија Острошког жртвовани, поклани практично без суда и пресуде. И не само што су убијени без суда и пресуде, него ево до данас њихов гроб је био оскрнављен и заборављен, презрен. Многи су се уклањали од њихове гробнице да их не би случајно неко видио да поред њих пролазе. Будите увјерени да има и данас оних који су од страха изостали да буду овдје, толико је дубок страх ушао у људске кости и толико се зло и братомржња испртила на ово свето мјесто, да тај страх ни данас људе не оставља! Али они које људе остављају и које људи презиру, ево их данас прослављају се на овом светом мјесту и докле буде било овога светога мјеста, а биће га докле је свијета и вијека, памтиће се поред новомученика Станка и они који су овдје побијени, који су се суочили са два велика зла 20 вијека, са нацифашистичким злом и оном идеологијом која је обоготворила крв и тло. Али су се суочили и сукобили и са оном другом идеологијом која је обоготворила класу, и обоготворила човјека коме је дах у носу, човјека без Бога и против Бога. Та два страшна искушења која су крвљу засијала сву Европу и читав свијет су била она искушења са којима су се суочили они које ми данас овдје сахрањујемо. И да буде још страшнија прича, они који су њих осудили на смрт, и њихови идеолошки потомци, данас су главни носиоци оних идеја ради којих су њих побили и који су њих жртвовали. И нека је тако, али нека им Бог да разума да схвате колико је велико зло учињено и да прихвате истину о овом страшном догађају голготског страдања, острошке голготе која ево овдје постоји и са које капа крв страдалника већ 61 годину. Све што је драга браћо истинско и часно у историји рода људског оно је засновано на жртви, на голготској жртви, на Христовој жртви и на жртви оних који су се у име Бога, у име Христа жртвовали за светињу и за ближње своје. Ова светиња привлачи милионе људи управо зато што је утемељена на жртви богоносној, христоносној голготској жртви. Овој жртви се придружују и они које данас овдје похрањујемо, а мјера жртве, то је закон историјски, јесте мјера љубави, а нема веће љубави од оне да неко живот свој положи за ближње своје.” Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово Преосвештенство епикоп Г. Јован (Пурић), некадашњи игуман острошког манастира, служио је Свету архијерејску Литургију у цркви Светог новомученика Станка у Доњем Острогу, у четвртак 7. фебруара 2019. љета Господњег, на празник великог учитеља Цркве Божије Светог Григорија Богослова. Преосвећеном владици саслуживали су сабраћа острошке обитељи јеромонах Јеротеј и јерођакони Роман и Зосима, као и јереј Стефан Миловановић из Будимљанско-никшићке епархије, уз молитвено учешће монаштва и вјерног народа. Звучни запис беседе -ФОТОГАЛЕРИЈА- По прочитаном Јеванђељу, Владика Јован је говорио о Господу Исусу Христу као добром пастиру кога је прославио велики Божију угодник Свети Григорије Богослов. – Он је био дивни, племенити, добри човјек, мудар, дубок и предубок био је Свети Григорије Богослов. Како је и иконописац насликао Светог Григорија Богослова са челом уздигнутим које је изражавало велику мудрост Божију коју је и примио овај Божији човјек, али је њега понајмање интересовала црквена политика и људски односи, јер је прије свега био пјесник – казао је Владика Јован. Преосвећени владика је подсјетио да је Свети Григорије био и архиепсикоп цариградски. – Он је борећи се против јереси, утврђујући своје стадо у православној вјери, одагнао најамнике и оне вукове који су ушли међу стадо Божије да га разбуцају и да га разбију и полако је све већи број људи приводио Христу Богочовјеку, а не себи – казао је Владика Јован и додао да такав човјек треба да буде примјер и узор својој пастви, јер није Господ архијереје позвао да буду власт, него да служе и да живот свој положе за ближње своје. Владика Јован је додао да оно што је Христос преживио, то је живио и велики његов следоватељ Свети Григорије Богослов. – Велики богослов је славио Оца и Сина и Светог Духа, Господа Богочовјека који је открио Свету Тројицу и дао нам Духа Светога. Иза њега су остале предивне пјесме и кажу да је највећи дар када неко пјева пјесму и заиста само су свети оци могли да се уграде у памћење Цркве као Свети Григорије, да се њихова теологија памти и запали срца свих и уђе у богослужење – нагласио је Владика Јован и додао да је то теологија која је дар од Бога. Владика је истакао да Свети Василије Острошки и Свети Станко личе на Светог Григорија Богослова, јер је њихов живот био пјесма, јер је њихово ухо чуло глас Божији као Мојсије на Синају. – Ово је наш Синај и гора Тавор – казао је Владика Јован. Владика је на крају заблагодарио Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију што личи на Светог Григорија Боголова по дубини мисли, по пјесничком срцу и по осјетљивости и честитао имендан свом сабрату са којим је заједно замонашен у острошкој светињи Преосвећеном епископу франкфуртском и све Њемачке Г. Григорију. Током Литургије сабрани су се присаједнили Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа примивши Свето Причешће. Извор: Манастир Острог

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије одликовао је на Бадњи дан, у недјељу 6. јануара 2019, током свечаног налагања бадњака пред Цетињским манастиром, Црквени хор „Светог новомученика Станка“ из Никшића на челу са хоровођом проф. Ленком Дурутовић Златним ликом Светог Петра II Ловћенског Тајновидца. Како је у свом архипастирском слову истакао Високопреосвећени Митрополит Амфилохије ово високо одликовање се додјељује „за благословени двадесетпетогодишњи труд и старање за благољепије богослужења у дому Господњем“. „Посебно, хоћу, овдје, да поздравим наш хор Светог новомученика Станка који, сваке године, дође из Никшића овдје да поје пјесму Господу Богомладенцу на челу са нашом диригенткињом Ленком Дурутовић. Двадесет и пет година они поју ову дивну пјесму, благодарећи нашој Ленки. Од првих хорова, који су основани у Црној Гори, деведесетих година, је и хор Светог новомученика Станка“, казао је Митрополит. Подсјетио је да је тих година саграђена и прва црква Новомученику Станку, између Горњег и Доњег манастира. У вријеме док је грађена црква, основан је и хор Светог новомученика Станка. „Богу сам благодаран што је Бог послао Ленку да она прихвати да као стручњак подржи тај хор, да га очува, умножи. Сваког празника и недјеље они поју у цркви Светог Василија у Никшићу, а и даље. Стизали су до Русије и Грчке, до Европе, али „мораће“ да иду и до Владике Кирила у Аргентину“. „У знак благодарности, захвалности нашој Ленки и члановима хора, одликујемо Златним ликом Светог Петра II Ловћенског Тајновидца хор Светог новомученика Станка из Никшића на челу са хоровођом Ленком Дурутовић за благословени двадесетпетогодишњи труд и старање за благољепије богослужења у дому Господњем. Нашој Ленки и хору многаја и благаја љета!“, поручио је Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Светом Литургијом у цркви Светог Станка, када се молитвено прослављају и Преподобни Сава Освећени и Свети Нектарије Битољски, началствовао је протосинђел Сергије намјесник острошке светиње, а саслуживали су му јеромонах Јеротеј и јерођакони Атанасије и Роман сабраћа острошке обитељи и јереј Радмило Чизмовић пјешивачки парох. Острошко монаштво и вјерни народ молитвено су учествовали у евхаристијском сабрању поред нетрулежних руку Светог Станка, а они који посте Божићни пост примили су Свето Причешће. На крају Литургије о. Радмило са саслужитељима благосиљао је и пререзао славски колач поводом храмовне славе и поводом имендана острошког монаха Станка. Сабранима се ријечима празничне бејседе обратио о. Сергије који је између осталог рекао да мошти Светог Станка свједоче да је жив Бог наш и да је жив сваки онај човјек који је себе сјединио са живим и васкрслим Господом Исусом Христом. – На Господу нашем Исусу Христу је простор на коме треба градити храм свога бића, свога тијела и своје душе. Сваки човјек који жели да испуни намјену због чега га је Бог створио и увео из небића у биће у овај свијет, треба да буде један од оних који ће бити сједињени са Њим у вјечном блаженству у вјечном животу – казао је о. Сергије. Он је додао да човјек мора да направи више корака ка центру нашег живота, ка живом Богу, ка Исусу Христу, спреман да претрпи чак и страдање све до смрти, да би постао једно са Творцем својим, са вјечним Богом, Господом Исусом Христом, што показују примјери Светог оца нашег Василија и Светог мученика Станка. – Кад је било питање да ли сачувати привремено свој живот и одрећи се Христа, или се одрећи од тренутног, биолошког наставка још неког времена егзистирања и разријешити се од овог живота и задобити живот вјечни, он се нимало није размишљао, него је постојано остао вјеран Христу – казао је о. Сергије и подсјетио да Свети Станко није хтио Турцима да изда своју браћи у своје ближње, због чега је мученички страдао. Због тога су, казао је о. Сергије, његове руке и остале нетрулежне, као свједочанство да је Свети Станко у заједници са живим Богом. – Свети Станко свједочи заједно са Светим Василијем да је једино смислено, једино логично заснивати свој живот на васкрсломе Христу, испуњавајући заповијести његове и идући за Њим. Тако и наш брат, сада монах Станко, сагледавши сву таштину живота, видио да сва радост овога свијета пролази и испунивши своје послушање свјетовно, кренуо за Христом прво као Хришћанин, вјерник, а потом као монах и тиме највише постао дио своје породице, својих пријатеља, кумова, свих које је привидно оставио, а суштински најдубље пригрлио – казао је о. Сергије. Заједничареље је настављено у манастирској гостопрминици, а потом уз славску трпезу хришћанске љубави. По предању, чобанина Станка који је чувао овце испод острошких греда 1712. године убили су Турци због хришћанске вјере, а његове свете и нетљене руке чувају се у цркви њему посвећеној и сматра се заштитником дјеце. Извор: Манастир Острог