Претражи Живе Речи Утехе

Свети синод Руске православне цркве је 25. августа додао још три имена Синаксару новомученика и исповедника, међу којима је и свештено исповедник Михаил Сојузов (+1922). Његове свете мошти откривене су 22. децембра на Смоленском гробљу у Санкт Петербургу, преноси Митрополија санкт петербуршка. Пре откривања молебен је служио протојереј Јевгениј Шогенов. Обретење је обављено уз учешће Његовог преосвештенства Епископа кронштатског Назарија и Његовог преосвештенства Епископа петерхофског Силуана. У откопаним остацима налазили су се сада већ увелико распаднути благословни крст и Свето јеванђеље, који се стављају у руке свештеницима приликом сахране. Пронађени су и фрагменти одежди. Свете мошти су пренете у Саборни храм Васкрсења да се оперу и полажу у реликвијар. *** Свештено-исповедник Михаил Сојузов рођен је 12. маја 1869. године у породици свештеника у Новгородској губернији. Завршио је Новгородску богословију, а касније и Петербуршку богословску академију. На молбу самог Светог Јована Кронштатског, Михаил је постављен за чтеца у Катедрали Светог Андреја у Кронштату. Рукоположен је у ђаконат 10. октобра 1893. године, а у свештенство 28. априла 1895. године и упућен је на служење у Цркву Светог Александра Невског у 2. кадетском корпусу, поново по препоруци Св. Јована. Током Првог светског рата, отворени су Михаиловим трудом, амбуланта за рањене војнике и прихватилиште за децу рањених и погинулих официра. Његова супруга је такође служила као медицинска сестра помажући рањеним војницима. о. Михаил је први пут ухапшен недељу дана након проглашења „црвеног терора“ 13. септембра 1918, без оптужнице. Отпуштен је месец дана касније. Поново је ухапшен 20. маја 1922, након што су неки од његових парохијана покушали да спрече власти да заплене црквене драгоцености. Сведочи да ни он ни Митрополит Венијамин нису подстицали народ да изазива немире. Напротив, о. Михаил је позвао своје стадо да покаже „љубав, мир, кротост и доброту“. 5. јула 1922. године о. Михаил је осуђен на три године строге изолације. Умро је у затворској болници 19. октобра 1922. Сахрањен је на Смоленском гробљу, недалеко од капеле Свете Ксеније Петроградске. Празнује се 6/19 октобра. https://mitropolija.com/2022/12/30/otkrivene-mosti-novoproslavljenog-ispovednika-u-sankt-peterburgu/

Викар Патријарха српског, Епископ ремезијански Г. Стефан је у својству домаћина 17. новембра дочекао губернатора Санкт Петербурга Александра Беглова, који борави у званичној дводневној посети Београду и Епископа кронштатског Назарија. У пратњи руског губернатора били су градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић и заменик градоначелника Београда Горан Весић. На самом почетку, губернатор Александар Беглов је како приличи по руском обичају, уручио букет цвећа нашем настојатељу Храма, Епископу Стефану. У пратњи Владике Стефана делегација је обишла наос Храма где су Владика Назарије и Владика Стефан уручили један другом пригодне поклоне, а затим су у олтару Храма једнодушно отпевали хвалу Светом Сави. Овај чин заједничког певања и заједничке молитве под сводом Храма Светог Саве значајно учвршћује везе наша два братска православна народа. Не заборавимо да је Храм дело и руских мајстора који су годинама пожтрвовано радили на уградњи мозаика и тиме уградили део себе као део целокупног руског народа. Делегација је имала прилике да обиђе и Цркву Кнеза Лазара али и крипту Патријараха. У крипти су губернатор Александар Беглов и Владика кроштански Назарије, као и градоначелник Београда Зоран Радојичић и заменик градоначелника Београда Горан Весић, положили цвеће на гроб блаженопочившег Патријарха Иринеја. Извор: Телевизија Храм

Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, на позив Митрополита санктпетербуршког г. Варсонуфија и настојатељице Воскресенског Новодевичког манастира игуманије Софије, у пратњи јерођакона Еразма (Бранковског) допутовао је 10. априла 2021. године у Санкт Петербург. У том Воскресенском Новодевичком манастиру je Архиепископ пре шест година боравио пуна три месеца, по изласку из затвора Идризово у који су га утамничили расколници из Северне Македоније. Архиепископ Јован је поново посетио и Александро-невску лавру и катедрални Казански храм Санктпетербуршке Митрополије. У недељу Светог Јована Лествичника, Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован је служио свету Литургију са Митрополитом санктпетербуршким и ладошким г. Варсонуфијем у храму Васкрсења Христовог (Спас на крви) у Санкт Петербургу. На месту на коме је изграђен велелепни храм, на брегу изнад Екатеринског канала, 1881. године је извршен терористички напад у коме је смртно рањен император Александар II. Извор: Инфо-служба СПЦ

Министарство културе Руске федерације и Руски центар за науку и културу у Београду организују концерт Хора свештеника Mитрополије Санкт Петербуршке, поводом осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве. Концерт ће се одржати 05. октобра 2019. у Крипти Храма Светог Саве са почетком у 18 часова. Основан 1971. године, Хор свештеника Лењинградске епархије је једно од најстаријих црквених певачких друштава у Русији. Од самог почетка Хор пева на богослужењима и има богати концертни живот. Године 1988. Хор учествује у обележавању 1000. годишњице Покрштавања Русије. Савремена етапа у развоју Хора нераскидиво је везана за уметничког руководиоца и главног диригента Јурија Герасимова. Од тада почиње и богат програм гостовања, наступи у многим градовима широм Русије. Нижу се и наступи у иностранству: Естонија, Литванија, Шведска, Словенија, Финска, Италија, Швајцарска итд). Најзначајни концерти хора одржани су на новој сцени Маријинског театра, Великој сали филхармоније Санкт Петербурга, у Исакијевском сабору где је одржан концерт за више од пет хиљада слушалаца. Једна традиција коју Хор брижљиво негује од 2010. године су добротворни концерти за децу са онколошким обољењима. Хор свештеника Санкт Петербуршке Митрополије није само хор. Његови чланови су активна свештена лица, те се сматра да је основни задатак проповедање Речи Божје кроз молитвено појање Руске Православне Цркве и популаризација руске духовне музичке културе. Хор чине 25 певача, укључујући и диригента хора, који имају музичко и богословско образовање и узраста су од 25 до 45 година. Током 47 година постојања Хора свештеника Санкт Петербуршке Митрополије многе генерације свештенства су откриле своје музичке таленте. Мисија Хора је веома значајна: проповедање Речи Божје кроз духовну музику. Сваки наступ Хора показује снагу молитве и лепоту руског духовног музичког наслеђа. Својим појањем Хор улепшава свечана богослужења. Хор је дао много концерата у земљи и иностранству у Италији, Швајцарској, Финској, Естонији, Словачкој, Литванији, Јерменији, Словенији и Великој Британији. Хор свештеника изводи познате духовне и световне нумере као што су: «Стихира Александру Невском», «Блажен муж», «Ево иде пук», «Снага великана», «Хеј ти, степо широка», «Гледам језера плава», «Ждралови» и многи други. Диригент Хора од 2010. година је клирик Спасо-Преображенског сабора Јуриј Герасимов. Извор: Храм Светог Саве

Његовом Преосвештенству Епископу бачком г. Иринеју уручен је почасни докторат (honoris causa) Духовне академије у Санкт Петербургу, у недељу једанаесту по Педесетници, 1. септембра 2019. године. Епископ петерхофски г. Силуан, ректор наведене високошколске установе Руске Православне Цркве, уручио је владици Иринеју почасни докторат Духовне академије – за конструктиван и признат научно-образовни допринос развоју богословске науке, дугогодишњи предан рад на пољу православне катихизације и евангелизације, као и за заслуге за успостављање плодоносне сарадње Академије у Санкт Петербургу и Православног богословског факултета Универзитета у Београду. У Петрограду су се школовали велики јерарси и богослови Српске Православне Цркве – патријарх Варнава Настић и преподобни Јустин Поповић Извор: Инфо служба Епархије бачке

У недељу једанаесту по Педесетници, 1. септембра 2019. године, Митрополит санктпетербуршки и ладошки г. Варсануфије началствовао је светом архијерејском Литургијом у храму Светог Јована Богослова при Духовној академији у Санкт Петербургу. Митрополиту су саслуживали епископи Српске Православне Цркве: бачки Иринеј, моравички Антоније и мохачки Исихије, као и владике кронштатски Назарије и петерхофски Силуан, ректор Духовне академије. После свенадахнуте беседе, митрополит Варсануфије заблагодарио је архијерејима Српске Цркве на радости заједничке молитве и, у знак добродошлице и братске љубави, даривао је владици Иринеју крст и панагију, а епископима Антонију и Исихију панагију. Извор: Инфо служба Епархије бачке