Претражи Живе Речи Утехе

Присутан отац је лек за нервни систем сваког детета. То је најбољи начин да се превенира зависност, да се очува ментално здравље, да се спречи да дете једног дана има полицијски досије. Тако, бар, каже наука. Наиме, деца у домовима где је отац одсутан имају чак четири пута веће шансе да касније у животу имају проблем са алкохолом или наркотицима, показало је истраживање Министарства здравља САД. Друго истраживање, о чему сведоче подаци на сајту Министарства правде САД, показало је да чак 85% младих у затворима долази из домова у којима нема оца. С друге стране, деца чији су очеви активно укључени у њихово одрастање, имају много мање шансе да се суоче са депресијом, анксиозношћу, проблемима у понашању, закључак је чак 24 опсежне студије (Dept. of Health & Human Services). А зашто је то тако? Због чега су очеви ТОЛИКО важни? Присутан отац није само неко ко обликује карактер. Он има и биолошки утицај – постаје део дететове трајне меморије када је реч о осећају сигурности. Присутан отац значи и нижи кортизол, јачи имунитет и дугорочна емоционална стабилност. Очева љубав штити нервни систем. Она је кодирана у мозак, срце, имуни систем. Присутан, укључен отац је буквално лек. Он регулише нивое стреса, штити од хроничних болести и инфекција. Нежан отац није само подршка. Он је биолошка брана стресу, болести, емоционалној нерегулсаности. Када је отац ту са својом љубављу, он не одгаја само дете, он регулише нервни систем. Очеви, укључите се, од првог дана. Будите апсолутно и потпуно присутни. https://zelenaucionica.com/prisutan-otac-je-lek-njegova-ljubav-stiti-nervni-sistem-cuva-imunitet-regulise-stres/

„Кад је дете мало, па прохода, ко каже ‘браво’? Па мама и тата. Кад научи да вози бицикл, ко каже ‘браво’? Па опет мама и тата. И онда зову баку, деку да им кажу. И та похвала коју добију је њима потврда да нешто добро раде. Тако се усмерава њихово понашање. А онда одједном долази нека друштвена мрежа. Нису ту мама и тата, ту су неки непознати људи. И стигне похвала зове се ‘лајк’. Па да ли је добио два или педесет, велика је разлика.“ – прича Ранко Рајовић, неуроендокринолог и стручњак за дечји развој. Говорећи о тој мерној јединици среће данашње деце и младих људи, Рајовић каже да се много тога сада променило и да је порука коју деца кроз број лајкова на друштвеним мрежама добијају да ће бити више примећени ако раде лоше ствари. „Ја то и студентима предајем. Рецимо, имате сина који је с татом опрао ауто. Често то и говорим родитељима, организујте то, да дете опере ауто с татом, скува ручак с мамом, одредите један дан да играте друштвене игре… мало њима нашег времена треба. И сад, опрао је син ауто с татом и ставио, рецимо на свој Јутјуб канал. Колико ће лајкова добити? Од маме и тате и можда једног рођака. Три. Али ако направи неку глупост, има тога колико хоћете на интернету, рецимо малтретирају животињу, колико ће добити лајкова? 100. Он види где добија више потврде и њега похвала УСМЕРАВА у том понашању. Онда шта раде? Снимају другу децу, понижавају. Каже неко било је тог насиља и раније. Било је, али не овако. Јер смо ми данас дозволили да њихово понашање регулише интернет, уместо да то ради родитељ.“ – испричао је Ранко Рајовић. У том смислу, Рајовић каже, потребна нам је темељна реформа образовања, како бисмо децу учили, између осталог, и емпатији и правим вредностима, уместо што их терамо да уче информације напамет. „Ми нисмо на време схватили да нам је потребна реформа. Још 1997. је компјутер IBM Deep Blue победио Гарија Каспарова у шаху. Годину дана пре је победио Каспаров, али ’97 је изгубио. То је за њега био велики ударац, причао је и да се ноћу будио. Али шта је ту циљ? Ми смо тада морали да схватимо да је компјутер постао бољи од нас по комбинацијама и информацијама. Тај је требало да почнемо да учимо нашу децу ономе што компјутер нема. Нове идеје, креативност, емпатија, тимски рад. Шта смо од тога урадили? Јако мало. И даље нам деца уче информације напамет. И чекамо да нам неко други пронађе решење.“ – казао је Ранко Рајовић. https://zelenaucionica.com/ranko-rajovic-ponasanje-deteta-treba-da-regulise-roditelj-a-mi-smo-danas-dozvolili-da-to-radi-internet/