Претражи Живе Речи Утехе

"Kад отворим ормар, пун кʼо око. По две-три ствари на једној вешалици, нема места ни за шта. Kад треба да се обучем и изађем, по петнаест минута разбијам главу, не знам (немам) шта да обучем. Чекʼ да видим. Леп, нови сако, купљен пре више од петнаест година у Л. А., нежан цветни дезен… ццц… није ми то за дан, то чувам за неку прилику. Панталоне, три пута обучене, нове… и њих чувам за неку прилику. Од туцета белих кошуља, две су ми велике, три имају превелики деколте, једна се мало офуцала, три су ми већ досадиле, а три чувам за неку прилику. Мајице испадају на све стране… Ормар ми је крцат стварима које не носим, већ их чувам за неку специјалну прилику. Шта у Србији значи прилика? Некада се за младог, згодног, ситуираног момка говорило да је „добра прилика”. Сад је та прилика углавном у бесном аутомобилу, старији, не мора да буде згодан… Прилика је била кад сам ишла у банку да потписујем уговор о кредиту за стан, кад славим свој или дететов рођендан (али тада обучем фармерке и нешто комотно да могу да јурцам, да ми буде удобно кад имам госте), разговор за нови посао, Нова година, па годишњица фирме… Свега неколико прилика у једној години. Kад причам с пријатељима, онако дневно – шта се ради, шта има и тако то… сви се жале на „мале глупости које загорчавају живот и дан”. Те свекрва зове три пута дневно да пита да ли се дете спрема за матуру, те комшија се стално паркира на „мом месту” , „у пошти гужва до улазних врата, да полудиш”, „гужва у саобраћају петком”… Реално, кад погледам – све саме ситнице. На сву срећу. Често се питам зашто лепе ситнице мање примећујемо од оних лоших. Зашто памтимо лоше ситнице, а не оне лепе? А има тих дневних ситница напретек. Прва јутарња кафа викендом – кад осетим мирис, већ ми лепо. Док се кува, узмем кашичицу маминог слатког од вишања. Последња тегла, па га штедим. Уз поподневну кафу иде ратлук од руже, мекан као душа (од Босиљчића). Kућа ми је пуна неких ситница-успомена. Чувам чак и карте са концерата кад сам била девојка. Имам и колекцију „сакупљача прашине” које сам добијала у разним приликама. Нешто сам ставила у кутије, а нешто ми стоји на полицама. Значе ми и ако су мале и безвредне, али свака има причицу – где и од кога сам добила, у којој прилици… Желим да имам и трошим прилике. Ако се не десе саме од себе, ја ћу да их прогласим. Не мора свака да буде специјална. Уосталом, тих специјалних у животу има јако мало. Свадба, крштење, слава… Чекајући те велике, оне мале, лепе прилике пролазе више пута поред нас, само што их и не видимо. Мислимо да су ситнице. Прилика је и кад са другарицама идем на кафу, кад ми другови дођу на гибаницу и пиво, кад изненада отпутујем на два дана ван града. У ових мојих педесет и кусур година, стало је доста тога, крупног и ситног, лепог и ружног, радосног и тужног. Kао код сваког. У животу има неколико крупних ствари које подразумевају радост – дипломирање, свадба, прва плата, рођење деце, нови стан… а остало су ваљда ситнице. У сваком дану постоје ситнице које измаме сјај у очима. Тај сјај – то је живот.” https://stil.kurir.rs/lifestyle/209315/poslednja-kolumna-gorice-nesovic?utm_source=sa&utm_medium=referral&utm_campaign=sa&fbclid=IwAR0qc-pNfr_oHCOhsVWHxM8raNJvFJAmLm_ZhxYdqipOF7ENhEIzUMsMTL4

“Закон о слободи вјероисповјести, ако би се не дај Боже почео спроводити, а неће, просто би поломио Устав Црне Горе на неколико мјеста, да нема те рисанске болнице, која би га закрпила”, оцијено је ректор Цетињске богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Након молебана у которској цркви Светог Николе, о. Гојко Перовић је кроз Стари град предводио литију против поменутог Закона. “Док ми шетамо нема примјене Закона. Док ми не станемо гдје је нама по вољи и срцу, а ми нисмо никакви падобранци у овој земљи већ грађани Црне Горе, да се не пребројавамо и има нас доста, док ми, који дајемо суверенитет овој држави не станемо како се нама свиђа и да цитирам предсједника Црне Горе, свиђело се то коме или не”, казао је прота Гојко. Он је казао Закон о слободи вјероисповјести дијели људе, дијели хришћане, дијели Которане… “Када би се почео примјењивати, онда би на једну страну били ми испред ове цркве, а на другу они испред цркве Св. Трипуна, наша браћа католици, а то ни они неће”, казао је о. Перовић, навевши затим ставове римског папе и секретара Которске бискупије. Рекао је и да Закон крши Устав кроз одредбе о једнакости свих грађана пред судом, о одвојености Цркве од државе и ону која говори да су сви закони једнаки и “да не може један закон ударати на други, на онај прије њега написан”. “Зато смо и устали, Да нам се не сруши држава у којој живимо. Да и наша дјеца сутра, кад крену у цркву или у школу, знају што је чије. Макар се овдје у овом граду увијек знало што је чије.Тако да, нити ћемо са овог пута скретати, нити ћемо се на њему заустављати док се добро не разумијемо и не измиримо да никоме једна длака с главе не фали”, казао је прота. Он је одбацио оптужбе да се литијама изазивају немири: “Па ми смо унијели молитву. Од кад су почеле литије смањио се и број кривичних дјела. Не зато што смо ми попови неки специјални људи, него је молитва Цркве унијела мир међу народ и тако треба и да остане.” Казао је и да је молитвени ход истовремено и грађански протест. “Протест православних вјерника, грађана Црне Горе, грађана Котора, против једног насиља и против једног противправног акта, тзв. закона, усвојеног крајем прошле године у Скупштини Црне Горе, којим би требало да се уреде односи између Цркве и државе. Наша Православна црква се и годину прије усвајања закона трудила и молила и вукла за рукав, и што кажу од прага до прага, од врата до врата и Скупштине и Владе и посланика и страних амбасада, да се такав закон не усвоји, јер то није закон, него једна смутња. Молили смо, кумили, тражили, али нико није хтио да нас чује. Данас смо имали прилике да сједимо са неким људима из власти који нас питаше што нам је, што толико шетате, чему то води, прави се тензија, гужва… Ми смо рекли шетаћемо најмање онолико колико је прошло времена да нико није хтио да нас чује када се требало договарати. Да Бог да сјутра да се тај закон макне и донесе бољи и ми више овим поводом сигурно шетати нећемо. У овом ходу кроз Стари град прошли смо поред цркве Св. Трипуна која броји 900 година, цркве Св. Луке од преко 800, цркве Св. Николе која има читав један вијек и више како се направила. Па погледајте колико се само држава промијенило и царстава. Само од кад су те цркве, а да не причам зидине Котора. Сваки вијек је донио по неко царство. Али да ме неко не би схватио погрешно, ми се молимо за благостање и напредак Црне Горе, државе у којој живимо. Међутим, та држава и људи који је воде, ако су паметни, а јесу, требало би само да се окрену и да виде како царства брзо пролазе. Па нека ова земља хиљаду година напредује и плодове рађа, али да се зна, царства пролазе а светиња остаје”, казао је ректор Цетињске богословије. Истакао је да је Котор град у којем су се одувијек знале “регуле”. “Она црква Св. Трипуна је под управом епископа из Рима, с којим нисмо у литургијској заједници, али знамо гдје је, како се зове и што ради. Ова црква и она Св. Луке увијек је била, ако не директно, а онда индиректно, под благословом Пећкога патријарха. Тако је и дан данас. Дакле, епископ Рима и пећки патријарх, или ако хоћете цариградски, московски, то су институције које стоје вјековима, а државе се мијењају. Што би било од цркава да је свака била у власништву неке државе. Ове зидине знају за регуле, правду, законе… Цивилизација која је изградила овај град и цркве зна за правду и законе. И још тада су људи знали да је немогуће у једно ставити црквену и државну имовину. То је знао и Иван Црнојевић и књаз Никола и Валтазар Богишић, кад је писао Општи имовински законик и јасно као бијели дан раздијелио што је црквена, а што државна имовина”, казао је протојереј-ставрофор Гојко. У осврту на клип једне политичке партије која афирмативно говори о Закону о слободи вјероисповјести, рекао је да је овај акт “усвојен мимо препорука Венецијанске и Европске комисије које су препоручивале да се не доноси док се сви не договоре”. “По овом Закону би се светиње преписале на државу, након чега би неки орган одлучивао ко ће да служи, а ко не у том храму”, казао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Вечерас је најављено одржавање “велике грбаљске литије” која ће у недјељу 09. фебруара у 15 часова кренути од тзв. Кртољске раскрснице према манастиру Подластва, а коју ће предводити архијерејски намјесник бококоторски, парох которски протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић и ректор Цетињске богословије, протојереј – ставрофор Гојко Перовић. Извор: Митрополија црногорско-приморска