Претражи Живе Речи Утехе

Свети оче Саво српски, Господ наш и Спаситељ, Исус Христос рече : „Ја сам чокот а ви лозе“. Саво, ти си калем племенити на том Чокоту Живота, калем који је примјером свога светога живота, љубављу према Богу и роду своме , сокове јерусалимско-небеског Чокота спровео, преко Хиландара, Студенице и Жиче, на свеколики род српски. Та лоза-Црква Христова, и ти сокови- ријечи Божије, доњели су гроздове, плодове слатке, светосавске. Гроздове боје крви, крви која истиче из пресветих ребара на Крсту копљем прободенога. Крви која је омила гријехе свих народа, па и твога Саво. Јер тај грозд на чокоту твога народа, остао би само плод дивљег и незнабожачког винограда, а тобом оче наш Саво , он је постао плод винограда који се благосиља и постаје Крв Спаситељева, која нам кријепи душу, исцјељује тијело и сједињује са вјечношћу божанском. Светитељу Саво, први архиепископе српски, ниси свет јер си први, већ зато што си се трудио да будеш последњи на земљи, сада си међу првима у Царству Божијем. Било је прије тебе првих светитеља српских, и првих мученика, и првих кнежева и краљева, било је и послије тебе првих патријараха, царева и првака разних. Међутим, ти си од младости своје погружен у смирење, трпљење, скромност, у дубоку побожност и послушање Богу и роду своме, као последњи слуга на земљи, постао први, рода свога, у Царству Божијем. Крајеугаони камен, Христа, први си узидао у неразрушиви бедем тврђаве рода свога, Цркву српску православну, коју ни врата пакла нису до сада савладала, а неће ни до краја вијека, а било је много покушаја од тада до сада. Свети оче Саво, знао си ти добро, да твој народ, да би спознао Онога који јесте, онај који је Логос-Ријеч-Слово, извор словесности, премудрости и истине, мора бити словесан. Зато си утемељио прве школе , преписивачке и књиговезачке радионице, преносио знање са истока из свих области и поучавао народ о томе. Отварањем прве болнице у Студеници засијао си српско поље медицине међу првима у Европи. Светитељу Саво, апостоле српски, као Мојсије у Израиљу, оградио си нови Израиљ, род свој српски законом Божијим, као мудри, добри пастир стада Христовог који је рекао: „научите их да држе све што сам вам заповједио“. Утврдио си тако, преко законоправила и монашких типика, темељ законодавству српском, како духовном тако и световном. Твоја чувена жичка бесједа „О правој вјери“ , непрестано нас опомиње да се држимо вјере апостолске и вјере светих отаца, утврђене на седам Васељенских сабора. Светитељу Саво, оставио си ризнице свога оца земаљског пуне злата и сребра да би стекао блага Оца Небескога. Тако си и сам постао ризница највећег блага, а то је благодат Духа Светога. Само онај који је ризница ове благодати тај је извор мира. Зато си непрестано био онај који мири, измирује завађену браћу и спречава ратове и сукобе. Светитељу Саво, научио си свога светога оца, своју браћу и потомке, да граде цркве и манастире, да зидају предсобља Царства Божијега, Небескога Јерусалим , овдје на земљи. Сада, као драго камење и бисере , расуте, широм земаља српских, народ твој као у старозавјетну змију од мједи гледа у те светиње и види Христа. Светитељу Саво, као што твоје светосавско чадо, чувени пјесник Војислав Илић , у једној од својих најљепших пјесама, посвећеној теби, каже: „вјекови су прохујали од чудесне оне ноћи“ , оне ноћи када си започео везивати конце српскога народа за Небеса, до дана данашњега, много је у тим вјековима прохујало туга и радости, пораза и побједа у твоме роду. Послије свих тих вијекова, ево, и овдје, вечерас, у твоме Улцињу, један грозд народа на твом светосавском путу до Христа, слави спомен твој. Овдје, у најјужнијем српском граду, као што нас љетно сунце грије, за које кажу да је најближе, најприсутније и најтоплије изнад овог града, тако нас ти оче Свети Саво у овим јануарским данима и у овоме времену , бременито искушењима, као сунце, својим светим примјером гријеш, а твој свети подвижнички, светачки лик, са иконе твоје нам свијетли и обасјава путеве којим ходимо. Светититељу Саво, ево нас, стадо твоје сабрало се вечерас овдје, да ти принесе славопој и захвалност. Ово стадо, мало одазваних од много званих, сабрало се вечерас још и да ти ода извјештај , да се у Улцињу пламен у кандилима вјере не гаси. Твојим молитвама, оче Саво, сачувај град наш, јер ово је град твога рода. Он је твој од када је твој свети отац Симеон наслиједивши Улцињ и Свач од својих предака древних кнежева Војислављевића и Владимировића, Светога Јована Владимира, ове крајеве препородио и оживио и како историјски списи кажу, Улцињ и Свач су доживјели славу. Твој брат Вукан је био господар овога града, а његов син краљ Ђорђе је учинио град Улцињ својим престоним градом. Многи твоји потомци оче Саво, на разне начине били су покровитељи, обновитељи, ктитори и владари овога града: Стефан први , Јелена Фрушкогорска- краљица Уроша првог, Драгутин Немањић , Милутин Немањић, Стефан Други, краљ Владислав Немањић, царица Јелена Душанова, и њихов син Урош Нејаки. Балшићки печат највише је остао утиснут од стране твоје потомице, ћерке великомученика косовског Лазара, који је до тебе у Царству Божијем- Јелена Лазаревић-Балшић. Сви су они утврђивали наш град и били дио њега, а све поучени твојим примјером светим оче Саво. Зато је овај град твој град, и ови људи у њему који су крштени, твоји људи, светосавци. Да смо светосавци, Саво, потврђују и прославе твога спомена у Улцињу, послије ослобођења његовог од Агарјана, када је славио читав град. Дознајемо из архива тадашње штампе, да је тадашњи Улцињ , оче свети, приређивао велику радост теби на Небесима, када си гледао како читав град, са градским капетаном, општинским службеницима, учитељима из школе, пандурима, трговцима, све на челу са епископом и свештенством у литији, послије богослужења, силази на Пристан и прославља твој дан, до саме ноћи. То је твој град оче Саво. Светитељу наш, молитвама твојим просвети нас, учитељу наш- научи нас, путеводитељу наш- покажи нам пут, началниче наш- уброј нас у твој свети род. Приносимо ти за узврат оцо наш добри, ово мало и скромно што имамо, наше срце, из којег ти појемо, играмо и зборимо вечерас. Пренеси наша мољења и свима светима из рода нашега, свима твојим чадима. Поздрави нам и наше недавно блажено представљене Павла патријарха, Атанасија епископа, а посебно оца нашег митрополита Амфилохија, и ако знамо да нас сви заједно слушате и посматрате. Узвикујемо сви заједно са вама светима и ми на земљи: Слава Светој Једношутној и нераздјељивој Тројици Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увијек и кроза све вјекове ! https://mitropolija.com/2023/01/28/svetosavska-besjeda-o-sinise-smiljica-paroha-ulcinjskog/

У среду, пете седмице Часног поста, 14. априла 2021. године, у храму Преображења Господњег у Хоргошу Литургију пређеосвећених Дарова служио је протопрезвитер Душан Ђукић, архијерејски намесник суботички, уз саслужење протонамесника Бошка Симића. После отпуста, отац Душан је прочитао одлуку Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. др Иринеја, којом је за новог пароха хоргошког постављен протонамесник Бошко Симић, досадашњи парох у Карађорђеву. Отац Душан је пожелео добродошлицу оцу Бошку, а оцу Јовици Мојсиловићу је захвалио на досадашњем опслуживању парохије хоргошке. Отац Бошко је заблагодарио владици Иринеју на благослову, указаном поверењу и части, као и својој сабраћи и верном народу на речима добродошлице, уз обећање да ће настојати да оправда поверење Епископа бачког на новој парохији. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У недељу 12. по Духовима, 17/30. августа 2020. године, протојереј Бранислав Мркић, архијерејски намесник новосадски други, началствовао је на светој Литургији у Светониколајевском храму у Каћу. Саслуживали су: протојереји-ставрофори Ђорђе Крстић и Живко Сантовац, протојереј Марко Ђурић и јереји Владимир Марков и Лео Малешевић. После свете Литургије, отац Бранислав је прочитао одлуку Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, којом је јереј Владимир Марков, досадашњи парох силбашки, постављен на упражњену другу парохију при Светониколајевском храму у Каћу. Прота Бранислав је честитао новопостављеном пароху и пожелео му успех у пастирској служби, док је у име братства и сабраног народа Божјег добродошлицу сабрату и новом пароху пожелео протојереј Марко Ђурић, настојатељ Светониколајевског храма. Новопостављени каћки парох, отац Владимир, изразио је захвалност нашем епископу Иринеју на части и указаном поверењу, а сабраном народу на срдачној добродошлици. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Уочи празника Успења Пресвете Богородице, у храму Светог апостола и јеванђелисте Матеја служено је празнично бденије којим је началствовао протојереј Владислав Пајић, архијерејски намесник оџачки. После богослужења, отац Владислав је, по благослову Његовог Високопреосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, увео у дужност новопостављеног пароха српскомилетићког, протојереја Мила Мајкића. Том приликом је оцу Милу пожелео срдачну добродошлицу, досадашњем пароху, оцу Негославу, благослов Господњи у даљем раду на новој парохији у Футогу, а свом окупљеном верном народу срећан и благословен празник Успења Пресвете Богородице. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

На празник Успенија Пресвете Богородице, 15/28. августа 2020. године, литургијским богослужењем у храму Света Три Јерарха у Кисачу началствовао је протојереј Бранислав Мркић, архијерејски намесник новосадски други, уз саслужење јереја Огњена Верића. После отпуста, отац Бранислав је прочитао одлуку Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја од 18. августа ове године, којом је за новог пароха у Кисачу и Степановићеву постављен новорукоположени јереј Огњен Верић. Архијерејски намесник новосадски други пожелео је добродошлицу оцу Огњену, а верни народ је позвао да пружи подршку новом свештенику. Заблагодаривши најпре Господу, отац Огњен је речи благодарности упутио нашем владици Иринеју на благослову, указаној части и на поверењу, оцу Браниславу је захвалио на лепим речима, а верном народу на срдачној добродошлици. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством служио је данас, на празник Свете Марије Магдалине, Свету архијерејску литургију у Цркви Светог архангела Михаила и освештао конак у Манастиру Светих мироносица у селу Дупило у Црмници. Звучни запис беседе У току Свете службе Божје Високопреосвећени владика је произвео у протопрезвитера оца Слободана Лукића, пароха црмничког, пожељевши му да још ревносније настави своје свештенослужење живоме Господу нашем Исусу Христу, приносећи себе на дар оним ријечима из Свете литургије: Сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо. “На то смо призвани сви, да живот свој предамо Христу Господу. И ти, као презвитер Цркве Божје, као провједник Јеванђеља, као служитељ Свете литургије, онај који приноси Свете дарове, призван си да управо у том Духу служиш у све дане свога живота Господу. Потрудио си се у ових десетак година овдје у Црмници у служењу Христу Богу нашем и надамо се у Господу да ће и ова награда да буде подстицај да још ревносније, још спремније, приносиш себе Христу Богу на дар, као и оне које ти је Господ повјерио да васпитаваш у страху Божјем, у вјери, нади и љубави да их приводиш Тијелу и Крви Господњој – Причешћу – и да их преко Светих тајни уграђујеш у вјечно и непролазно Царство Христа Бога нашега”, казао је Митрополит. Отац Слободан је заблагодарио, истичући да ову награду доживљава као велики благослов и позив на ревносније служење Христу и Цркви Његовој: “Молим се Богу, да да крепости и снаге да у том призвању истрајавам, да достојно послужим Цркви, народу, а уздам се у ваше молитве и благослов, молитве отаца браће и цијеле Цркве.” У архипастирском слову након прочитаног зачала из Светог јеванђеља, Архиепископ цетињски је казао да је све што је створено руком Божјом чудесно те да нема ничега у Божјој творевини што није свједочанство божанске доброте и љепоте. “У свему је Бог диван, али је посебно диван Бог живи и истинити у човјеку, у људском лику, јер у људском бићу Бог је уградио све дивоте и љепоте које је уградио у свеукупној својој творевини.Тако да онај који види човјека и сагледа га, он кроз њега, као малога, као мали свијет, микрокосмос, сагледава сав макрокосмос, сву величину божанску. Сва Божја творевина је присутна у човјеку, духовна и тјелесна, али човјек је и више од тога, он је биће створено по лику и подобију Божјем”, бесједио је владика Амфилохије. Нагласио је да је диван Господ у свему постојећем, диван је у човјеку, предиван и чудесан у личности Христа богочовјека и у личностима оних који су Његови, који су Му послужили кроз своју историју: “Диван је Господ у светим пророцима, светим апостолима, светим богоносним оцима, мученицима, мученицама кроз вјекове, у свима онима који су посвједочили Христа и својом људском природом и својим животом и својом мученичком смрћу, који су примили на себе христолики начин постојања, а Христос је рекао: Нисам дошао да Ми служе, него да служим и не само да служим људима него да живот свој положим за људе своје. То је Његова љубав која не тражи своје, која се само дарује”, казао је владика и додао да су на ту христолику љубав призвани сви који се крштавају у име Оца и Сина и Духа Светога, сви људи и сви земаљски народи. Међу онима који су Богу послужили посебно мјесто заузима равноапостолна Марија Магдалина. Како је казао, њен спомен је повод данашњег сабрања у овој древној светињи и још древнијој светињи која се налази недалеко од ове, а која је била посвећена овој угодници Божјој, гдје су се многи подвизавали и трудили да ходе путем Господњим, гдје су написане, преписане и преведене многе драгоцјене књиге. “Обновом ове светиње обнавља се и та древна светиња. Ове наше сестре које уграђују своју младост, живот, у обнову ове светиње, оне обнављају и спомен на ту древну светињу која је од најстаријих овдје на овим просторима саграђена у спомен Марије Магдалине, дивне и чудесне дјевојке коју је Господ исцијелио, истјерао из ње седам злих духова. Ослободила се тјелесно и духовно, уселио се Господ у њено срце, биће.” Подсјетивши да је Марија Магдалина међу првима повјеровала у Христа као Месију, Спаситеља, Искупитеља свијета, Митрополит Амфилохије је истакао да је она Господу служила заједно са Његовом Мајком и осталим женама мироносицама, док је проповједао Јеванђеље у Јерусалиму и на свим другим мјестима Свете земље Палестине. Када је Христос био распет потресена тим страшним догађајем, била је поред Њега, заједно са њима и Св. Јованом Богословом када су Господа сви ученици напустили. Марија Магдалина је прва која је дошла послије Христовога распећа и погребења на Његов гроб, прва којој се Васкрсли Господ јавио и послао је да ту велику истину коју је видјела јави и осталим ученицима. “И од тада па до краја свога живота Марија Магдалина је остала живи свједок у којој се Господ прославио. Свједочила је васкрслога Господа и сво њено житије послије тог догађаја је управо свједочење Њега васкрсклога из мртвих, Кога је она видјела, чула и опипала”, рекао је владика, подсјетивши да је она стигла и до цара римскога Тиберија и понијела му то свједочанство, поздрављајући га ријечима: Христос васкресе! Такође, Блага Марија је прва која је офарбала јаја као симбол Христовог васкрсења. Након резања славског колача Митрополит Амфилохије је за настојатељицу манастира Светих мироносица поставио сестру Лукију, која је дошла из манастира Рустово и своју родитељску кућу претворила у манастирски дом, а чији су преци себе такође уградилу у ову светињу. Митрополит је говорио и о значају манастира Рустово, који је постао огњиште духовног рађања из чије свете обитељи је рођен и овај и Манастир Светог Василија Острошког у Улцињу. Митрополит црногорско-приморски је освештао конак Манастира Светих архангела и Свете Марије Магдалине, истичући да је то наставак великога дијела још од времена Светог Андреја Првозваног, који је овдје проповиједао Јеванђеље, затим Војислављевића и свих оних који су уградили себе у лавру Светих Архангела Михаила и Гаврила и лавру Свете Марије Магдалине која поново васкрсава и обнавља се. “У Цркви Божјој све је у знаку Христовог распећа, што значи у знаку страдања, подвига, али и у знаку васкрсења.То је тајна личности Христове, Христа богочовјека, то је тајна Цркве Његове сараспете Њему и сараспињане кроз вјекове, као и у наше вријеме и у ове наше крајеве свуда, па и овдје у Дупилу”, рекао је владика. Појашњавајући да је Црна Гора била сва крштена и за вријеме књаза Николе и послије њега, Митрополит је нагласио да, нажалост, данас има доста Црногораца који себе проглашавају за “монтенегрине” и који више неће да припадају тим Црногорцима краља Николе, црмничког војводе Маше Ђуровића, 70 Дупиљана и других великих људи који су жртвовали себе за ову светињу: “Ова обитељ васкрсава и кроз њу васкрсава све што је свето и честито кроз вјекове од Војислављевића па до наших времена. Обнављају се преко ове свете обитељи не само они који ће да живе и који живе у њој, него се обнавља и древно предање Светога апостола Андреја, Војислављевића, Светих отаца наших Немањића, Балшића, Црнојевића и Петровића. Све се то обнавља преко обнове наших душа часним крстом. Преко обнове овдашње светиње, Дупило постаје познато читавом свијету”, казао је на крају свог обраћања Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Протојереј Дејан Станојев, архијерејски намесник бечејски, служио је вечерње богослужење 31. јануара 2020. године, у храму Вазнесења Господњег у Ади. По завршетку вечерњег богослужења отац Дејан је прочитао одлуку Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја о постављењу презвитера Ненада Вујасина за пароха при храму у Ади. Архијерејски намесник бечејски је пожелео добродошлицу новорукоположеном пароху и плодоносан рад на парохији. Отац Ненад је заблагодарио владици Иринеју на указаном поверењу, уз обећање да ће се трудити да то поверење оправда службом и преданим радом на Њиви Господњој. У име Црквене општине и верника овог места, оцу Ненаду пожелео је добродошлицу и презвитер Радован Маљковић, бивши парох у Ади. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Ђакон Ненад Илић постао свештеник – рукоположио га владика Григорије! 27. јануара 2018. Ову вест је објавио биши ђакон Ненад Илић на свом Фејсбук профилу. „Данас, на Светог Саву, у цркви Светог Саве у Паризу, епископ Савиног Хума и Захумља, владика Григорије, рукоположио ме је у чин свештеника, по благослову Западноевропског владике Луке, мог новог епископа. Упућен сам за старешину Амстердамске цркве. Сутра ћу у Амстердамској цркви Светог Николе са тврдошким игуманом Савом служити своју прву Литургију као свештеник.“ – написао је Ненад Илић. http://vidovdan.org/инфо/djakon-nenad-ilic-postao-svestenik-rukopolozio-ga-vladika-grigorije/

Заупокојену Литургију је служио протонамесник Душан Ђукић, архијерејски намесник оџачки, уз саслужење седморице свештенослужитеља. Исказујући дубоку жалост за губитком оваквог сатрудбеника на њиви Господњој, некадашњи сапарох оцу Радивоју, протопрезвитер Бранко Вујиновић, у својој беседи опростио се од уснулог оца Радивоја, са надом да ће га Господ примити под своје окриље као доброг и верног слугу свог. У Светогеоргијевском храму је потом служено опело, којим је началствовао протопрезвитер-ставрофор Радослав Живанов уз саслужење више свештенослужитеља наше Епархије. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина Иринеја, услишена је последња жеља уснулог оца Радивоја, да његови земни остаци буду положени у порти храма у Раткову. Протонамесник Радивој Веселиновић, је рођен од оца Аврама и мајке Милице, 28. септембра 1960.године у Зеленграду, општина Обровац. Богословију Света Три Јерарха у манастиру Крки завршио је 1981. године. После изгона српског народа из Крајине, од стране хрватске војске, августа 1995. године, сели се у Србију, где упознаје Биљану Борковић са којом ступа у брак. Убрзо након склапања брака, 1996. године у манастиру Војловица бива рукоположен у чин свештеника. Своју прву службу, уз велике симпатије локалних верника, обавља у Кули, у Бачкој. У цркви светог Марка службује од октобра 1996. године до маја 2013. године. После тога је постављен за пароха ратковачког. Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног спомена, оче Радивоје! Извор: Епархија бачка