Претражи Живе Речи Утехе

Јуче је у Лиманској Ади у Бадовинцима служен парастос и одата пошта страдалим српских ратницима Другог Топличког пука, “Књаз Михаило”, погинулим у Бици на Дрини 1914 године. После 105 година од Битке на Дрини и страдања српских бораца данас су по први пут положени венци и одата пошта изгинулим ратницима на самом месту страдања, поред спомен обележја које је постављено пре десетак дана. Заслугом Топличких ратника, који су кроз борбу, храброст и чврстину коју су показали у Бици на Дрини и током даљег ратовања названи 2.Топлички гвоздени пук настала је и химна Војске Краљевине Србије „Марш на Дрину“. Овом свечаном чину присуствовали су потомци изгинулих ратника, представникци Војске Србије, генерал Ђоловић Љубиша, потпуковник Петров Саша, начелник Мачванског округа, Владан Красавац, председник Општине Богатић, Ненад Бесеровац, заменик председника Општине, Синиша Пузић, председник МЗ Бадовинци, Александар Илијашевић, представник Општине Куршумлија и председник удружења “Гвоздени пук”, Живота Јевремовић, представник потомака “Гвозденог пука”, Зоран Ђорђевић, Друштво српских домаћина из Београда, пр. др Миладина Шеварлића, Копривица Миле, председник Удружења потомака “Коста Пећанац, Удружење “Церски Марш”, СУБНОР, Богатић, Удружење потомака 1912-1918, из Богатића, мештани и остали гости. “Моји прадедови су ратовали на овом месту, да одбране Мачву и отаџбину. Ваши Мачвани су били мобилисани у Дринску дивизију и пребачени на неки другу страну. После победе на Церу, моји прадедови су говорили да су трчећи ослободили Лешницу и Лозницу, а потом се вратили на Цер одакле су били даље распоређени у место Бадовинце. Када су овде стигли затекли су помор становништва, жена, деце, стараца, јер су Аустроугари у бежању са Цера убијали све што им се нашло на путу. Када су Топличани стигли у ово место, уместо да се одморе, они су сахрањивали. Деда је говорио да од жалости нису могли три дана да једу. Није прошло недељу дана, десила се ова битка, битка за освету нејачи. Читав пук Бан Јалачић 79 је овде извршио десант. Наша војска је сазнала да они долазе, овде су их опколили и десила се та ноћна крвава битка, након које је била крвава Дрина, а на обали је било крви преко опанака. Успели су да заробе две чете непријатељских војника у овој, по њиховим речима, најтежој бици у историји рата. Прошле су толике године и коначно смо успели да се организујемо да на ово спроведемо овде на обали реке Дрине и срушимо зид заборава”, рекао је Зоран Ђорђевић, потомак ратника Другог топличког гвозденог пука. Јединствена порука свих учесника је да будуће генерације не смеју заборавити славне претке који су од Куманова, Прилепа, Битоља, Скопља, Брегалнице, Цера, Дрине, Колубаре, преко Албаније, Крфа, Кајмакчалана војевали за Србију. Од данас ово ће бити место где ће старији моћи да се подсете на скоро заборављену славну историју 2. Топличког гвозденог пука, а млади напокон да сазнају како се Србија бранила. Да нису заборављени потврђује и данашњи дан, где се и после 105 година, ћутања и тишине на овом светом месту, месту њиховог страдања, клањамо њиховим делима. Овај део наше заједничке историје отргнути од заборава, а да ово обележје добије своје прикладно место, место не само од историјске важности, већ да изградњом спомен комплекса буде уврштено и у туристичку понуду наше општине. Данашњу манифестацију помогле су Месна заједница и Црквена Општина Бадовинци, Туристичка организација Општине Богатић, као и бројни појединци из Мачве. Своје учешће у манифестацији узели су и Драгољуб Цветуљски- Бата, рецитацијом песме посвећене Спомен крсту, на „Лиманској Ади „ у Бадовинцима, затим Мушка певачка група из Бадовинаца, „Песма Србији“, и Новак Миленковић, гуслар из Куршумлије, „Песма о Гвозденом пуку“. Посебна захвалност припада Горану Сладојевићу који је своје земљиште уступио за ово обележје. Д. Остојић, МачваИНФО