Претражи Живе Речи Утехе

Светли празник Преображења Господњег прослављен је служењем Божанске Литургије у манастиру Нова Марча; начаствовао је Епископ источноамерички Иринеј уз саслужење протосинђела Саве (Медаковића). У манастирском конаку је приређена гозба љубави усилијама сестре Анастасије. Следећег дана, у недељу ујутру, 20. августа, архијерејску Божанску Литургију служио је владика Иринеј, уз саслужење протојереја Драгослава Косића у Саборној цркви Св. Саве у Парми, Кливленд. Викенд је закључен освећењем у Српском културном врту у парку Рокефелер бисте у свету познатог српског научника Милутина Миланковића (1879-1958). Бисту је осветио Његово Преосвештенство Епископ Иринеј, уз асистенцију архимандрита Леонтија (Алавање) и протопрезвитера Драгослава Косића. Присутни су били и протопрезвитер Мијољуб Матић и протођакон Љубиша Митровић. Изванредни гласови мушког хора „Косово“, под руководством др Стевана Живића, одјекивали су кроз Врт док су одговарали на на чину освећења. Милутин Миланковић је признат као један од водећих 15 научника свих времена. Национални истраживачки савет Сједињених Држава (TheNational Research Council of the United States) потврдио је његову теорију о климатским променама 1982. године. Он је постао фокус недавних научних истраживања укључујући два УНЕСКО-ова симпосиона 2004. и 2009. године. Андре Берхе са Универзитета у Лувену у Белгији, у сарадњи са српским академиком научником Федором Месингером из Вашингтона и Ђорђем Шијачким са Београдског универзитета објавили су радове међународног симпосиона одржаног 2009. године. Миланковић је аутор најпрецизнијег календара у историји човечанства. Као исправку јулијанског и грегоријанског календара, неке православне Цркве су га прихватиле после свеправославног саветовања одржаног у Цариграду 1923. године. Импресивном и разноликом скупу обратио се владика Иринеј надахнуто говорећи о животу и достигнућима Милутина Миланковића. Посебно су поздравили скуп српско-амерички филантроп Алекс Мачаски, који је водио иницијативу за стварање новог Српског културног врта, почев 2006. године; затим физичар и проналазач, професор др Бранимир Главачки-Симић са Универзитета Кејс Вестерн Резерв. Сви присутни су уживали у кратком програму српских народних песама које је извео мушки хор „Косово“! Посебна пажња је указана Лексу Мачаски-ју који се стара о Српском културном врту. Извор: Источноамеричка епархија View full Странице

Министар одбране Александар Вулин открио је данас спомен-бисту Александру Берићу и положио венац у име Министарства одбране и Војске Србије, на Тиском кеју у Новом Бечеју. Министар је бисту открио са председником Општине Нови Бечеј Сашом Максимовићем. Према речима министра Вулина, Срби су склони да заборављају своју историју и склони су да мисле да ако они буду ћутали неко ће други говорити о њиховој историји уместо њих. - Нашу историју су обично преправљали, покушавали да је учине мањом него што јесте и покушавали да докажу како наша улога у историји није ни славна ни велика. Наша историја је и славна и велика и споменици као што је овај су ту да нас само на то подсете. Траг који је оставио поручник Берић, траг који је оставила посада Драве је траг који ми данас следимо. Од Обилића, преко Синђелића до Берића, па све до мајора Тепића, Срби су увек у сваком великом рату који нису тражили, који им је наметнут али који су водили, увек имали бар једног који је био у стању да буде носилац храбрости нашег народа, који је био у стању да себе стави испод интереса народа, који је био довољно храбар да остави поруку која ће трајати деценијама. Није прошло толико времена од Другог светског рата да бисмо допустили да се измешају успомене и да џелат постане жртва, а жртва џелат, и херој кукавица а кукавица херој. Александар Берић је пут и траг који можемо да следимо, поручио је министар одбране. Председник Општине Нови Бечеј рекао је да Александар Берић и биста која је данас откривена треба све да подсете ко смо и шта смо и да нас подсете на нашу славну историју која не сме да се заборави.О Александру Берићу говорио је поручник фрегате Драган Спасојевић из Речне флотиле који је рекао да је Берић као морнарички официр поступио по неписаном поморском правилу „да капетан тоне са својим бродом“.Александар Берић је био поручник бојног брода прве класе Краљевске морнарице који је током Априлског рата, на дужности команданта монитора Драва шест дана одолевао нападима немачких патролних чамаца, трупа на обали и авијације. Пружајући отпор непријатељским снагама, поручник бојног брода прве класе Берић погинуо је код Челарева и потонуо са својим бродом 12. априла 1941. године.Откривање спомен-бисте уприличено је у оквиру традиционалне новобечејске манифестације Великогоспојински дани „Госпојина 2017“, а присуствовали су представници Министарства одбране, Војске Србије, Српске православне цркве, Општине Нови Бечеј и бројни грађани. View full Странице