Претражи Живе Речи Утехе

Ђакон Александар Савић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ, говорио је о опасностима које се крију на глобалној светској мрежи. "Млађе генерације јесу много брже у усвајању технологија и њиховој примени, као и у пријему информација, али нису много критичке у односу на њих", рекао је наш гост. Шта год да се постави на мрежу, тамо остаје вечно, била то фотографија или лажна вест, указује ђакон Алкесандар. Замолили смо га да посведочи како у његовом дому изгледа усмеравање деце и борба са маедијским атаком на дечију душу. "Разговор је увек на првом месту" каже ђакон Александар и подвлачи да "ако смо хришћани - хришћани смо све време, па и у тзв. виртуелном свету". http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/uploads/Audio/11.02.19 - Rec pastira - o.Aleksandar Savic 64Kbps.mp3 Извор: Радио Слово љубве

У крипти Саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици, у недјељу, 23. децембра 2018. године, одржано је предавање под називом „Дигитални изазов“. Предавање у пуној крипти Саборног храма одржао је презвитер Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ. Организатор предавања је братство Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, а ово је било друго у низу предавања у склопу Циклуса предавања током Божићног поста. Предавач - свештеник др Оливер Суботић, је на један сажет и пријемчив начин приближио изазове данашњице пресвучене кроз еру дигиталних, информационих технологија које су наша свакодневица, објашњавајући притом шта је то што нас изазива у „бинарној цивилизацији“, указујући какве се све промјене дешавају око нас, међу нама и у нама самима под утицајем савремене технологије. Како даље отац Оливер наводи, у свијету бинарне цивилизације, много је изрекламираних мишљења, блогерске дијалектике, твитерских стослова, а тако мало личног, тј. истинског животног искуства. У даљем излагању, отац Оливер се осврнуо и на сам појам онога како је он назива: бинарне цивилизације, те у својој анализи кроз предавање, отац Оливер наглашава да ово доба јесте наше доба које својим техничких достигнућима чини да један потпуно имагинаран свијет постане стваран толико да му успијева да завлада нама, а да тога парадоксално нисмо ни свјесни. Опасност тог свијета коју отац Оливер током предавања освјешћује крије се у његовом позивању на „учествовање“ - али само номинално, не и суштинско-фактички. Међутим, учествовање и присуствовање у том свијету, у ствари је наше потпуно одсуствовање из свакодневног, па онда и црквеног живота. Он наводи да је тај свијет само наводно - друштвени свијет, док је у суштини асоцијалан, тобоже колективан, а у ствари, на концу свега - крајње индивидуалан. Мобилни телефони, телевизија, рекламе, друштвене мреже, видео игрице, постају како он скреће пажњу: ,,модус нашег постојања, попримајући притом онтолошке димензије. Ми смо им потпуно посвећени.'' Он такође напомиње да бинарна цивилизација нипошто није безазлена будући да фалсификује и црквени начин постојања, што може да пољуља наше темеље изворне црквености : ''У ствари , бинарна цивилизација фалсификује црквени начин постојања. Позива на заједницу, активност, етос, укида границе простора и времена, нуди лијек бесмртности, па има и своју модернистичку есхатологију, зачиње идеју електронске Цркве, а то све може да пољуља темеље наше изворне црквености. Несумњиво, ово је изазов за нас савремене хришћане.'' - подсјећа свештеник Оливер Суботић. Он је у последњем дијелу свог излагања/предавања говорио о позитивним аспектима савремене технологије, који олакшавају црквену мисију.Притом узимајући у обзир примјере православних интернет портала, „сајбер“ духовника, као и више него успјешних мисионара, као и о самим предностима електронске верзије Библије и молитвеника на таблетима, компјутерима и паметним талефонима. Међутим, у једноме је отац Оливер током предавања искључив, а то је у становишту да живи Бог и Његова Црква не могу имати виртуелну имитацију. Зато се, презвитер Оливер много пута позива на чувено библијско мјесто, које је уједно аутентично искуство Цркве, а оно јесте омо : „Дођи и види“ (Јн 1, 46). Како посебно наглашава отац Оливер, - то ,, Дођи и види'' је заправо позивање на сâм живот који је имун на савремену дигиталну copy­paste логику. Своје предавање је завршио позивом на подвижнички однос према технологији, који подразумјева расудљиву и критичку примјену. Присутни аудиторијум је потом поставио и пар питања, те је показао велику заинтересованост за ову савремену тему. Извор: Храм Васкрсења Христовог у Подгорици

Зависност од дигиталних уређаја, судећи по ономе што читам (не користим их активно), јачина привлачности, тежње, жеље за коришћењем ових уређаја на којима постоји слика, радња и узбуђење, јача је од сексуалне жеље. И ако човек заиста осећа такву везаност треба да буде врло опрезан према својој навици. Видимо да навика постоји. И има људи, и у Грчкој, које су интернет и дигитални уређаји заокупили до те мере да не једу, разбољевају се, имају огромне проблеме, и мислим да је то за њих налик на смрт, не знам, можда преувеличавам, али управо то се дешава. Овакав човек неће чути Цркву. А онај ко жели да се бори, и ко још није потпуно зависан од њих, али одлази у интернет, у његове прљаве и отроване кутке, треба да призна самом себи: то ме превише привлачи. И закључак је очигледан. Наука и Интернет Неко може да пита: а да ли могу да користим интернет како бих се припремио за предавање, за посао или ради везе и комуницирања с људима, односно ради разумнијих циљева? Рекао бих: да, али и ту човек треба да буде опрезан. Ево вам другог примера: на конференцијама стално слушам реферате у којима има на хиљаде линкова. И сви су из интернета. То су врло једноставни реферати: један је рекао ово, други је рекао оно, трећи оно. И само малобројни нуде нешто личније и дубље. Већином су то цитати чланака и реферати с фуснотама. Шта то значи? Исто оно што смо већ рекли. Процес спознаје постаје површан. А човек би могао да искористи пет-шест линкова, да се ослони на њих, да размисли, да формулише проблем и да изнесе оно што има у себи. Лоше је ако рад постаје превише фрагментаран: имам питања, налазим одговоре на њих и нудим их вама. Очигледна је механизација човекове способности да рађа, да производи, да ствара свој производ, да уграђује у њега сопствени израз, сопствени таленат, сопствени дар. Али наравно, и ту све зависи од ситуације. Има извесних основа, али кад нам људи долазе с конкретним питањима све зависи од ситуације. Духовни живот и мобилни телефон И сам се борим. Пошто сам знао шта је то донедавно нисам имао мобилни телефон. Сад га имам и заједно с њим ми је цела митрополија на длану. Нисам нимало сигуран да је то добро. Пре свега, с телефоном ме је запљуснуо талас комуникације: све време комуницирам с неким. Стиже ми смс-порука од капетана дуге пловидбе из Норвешке, а следећег месеца са Карипских острва… и не стижем! Добијам поруке из Вијетнама, из Мумбаје, из Америке, из Европе – са свих страна! Не могу више! Видели смо вас на интернету, и зато… почиње да излаже своје питање… Питањима ме засипају људи којима је потребно општење, макар овакво. Наравно, кад се лично упознајем с неким од њих људи, радост због нашег општења постаје много већа, и за њега, и за мене. То интернет не може да пружи! Извор: Митрополија црногорско-приморска