Претражи Живе Речи Утехе

Novosti Online | 06. јун 2018. 16:16 | Коментара: 0 Зорану Грујићу није одређен притвор и пуштен је да се брани са слободе. Њему је изречена мера забране прилажења састајања и комуницирања са сведоцима ОСУМЊИЧЕНОМ за рањавање двоје комшија Зорану Грујићу није одређен притвор и пуштен је да се брани са слободе. Њему је изречена мера забране прилажења, састајања и комуницирања са сведоцима, сазнају "Новости". Подсетимо, Грујић се сумњичи да је у недељу увече ранио Катарину и Станишу Ј. на Новом Београду, након што је сазнао да је једанаестогодишњи Л. Ј., син ово двоје комшија, наводно хтео да силује његовог сина И. Г. (6). Прочитајте још: Потегао пиштољ јер је сумњао да му је син силован

Стотине авиона које су прекриле небо иду директно једне на друге. Пилоти су добили своје задатке, топови и митраљези су запети, непријатељ је испред — као на длану. Секунда, и беспрекорна геометрија борбених редова се ломи, моментално урањајући у хаос ваздушне битке. Пре 76 година, 16. децембра 1941. године, код Стаљинграда је почела офанзивна операција на Дону, током које су снаге југозападног и левог крила Вороњешког фронта напале осму италијанску и трећу румунску армију, под командом фелдмаршала Ериха фон Манштејна. Обе стране ангажовале су за битку 400 до 500 разноврсних авиона. Црвена армија је за две седмице пресекла непријатељски фронт у ширини од 340 километара, уништила 11 дивизија противника и стигла до позадине групе донске армије. Успех је постигнут у великој мери захваљујући ефикасним пилотима совјетске авијације. Следи приказ најжешћих битака које су се одиграле у ваздуху у прошлом веку. Три битке Једна од највећих ваздушних битака Другог светског рата догодила се изнад Кубања у периоду од априла до јуна 1943. године, у јеку битке за Кавказ. Немачка страна, користећи бројчану предност у авијацији, ангажовала је око 1.200 авиона да би сломила офанзиву Црвене армије. Совјетски Савез је подигао у ваздух око 1.050 летелица. Совјетски асови борили су се како на новим ловцима, тако и на добро провереним авионима из претходних битака. Против авијације Луфтвафеа борили су се авиони ЛаГГ-3, Ла-5, Јак-1Б, Јак-7, као и амерички Р-39 „аерокобра“ и Р-40Е „китихоук“ и британски „спитфајер Mk.V“. Напади на копнене циљеве извођени су углавном из бомбардера Пе-2, јуришних авиона Ил-2 и Ил-4. Немци су се уздали у своје чувене „месере“ — Бф-109, у модификацијама Г-2 и Г-4, као и у ловце Фв-190. Основа немачке бомбардерске авијације били су авиони Хе-111 и Ју-88. Совјетска историографија дели битку изнад Кубања на три велике ваздушне битке. Прва је вођена од 17. до 24. априла у области Мисхакоа. Снаге Вермахта су уз снажну подршку авијације покушале да униште групацију 18. армије — полетело је 450 немачких бомбардера и 200 ловаца. Супротставило им се 500 совјетских авиона, међу којима и 100 бомбардера. Немачка страна успела је да сачува иницијативу у ваздуху, али је совјетска авијација успела да оствари свој главни задатак — да спречи непријатељске бомбардере да организовано бомбардују одреде совјетске војске. РИА НОВОСТИ „Иљушин“ Ил-2 био је јуришни бомбардер и један од најзначајнијих совјетских борбених авиона. Друга велика битка догодила се од 28. априла до 10. маја изнад станице Кримске. О њеној жестини говори и чињеница да је за три сата офанзиве немачка авијација извела више од хиљаду и по летова. Последње велике ваздушне борбе одиграле су се у периоду од 26. маја до 7. јуна у области станица Кијевске и Молдаванске. У три битке је Совјетски Савез изгубио око 750 авиона, Немачка око 1.100. Ваздушне борбе у Кубању совјетска историографија оцењује позитивно, с обзиром на знатну штету нанету немачкој авијацији на целом фронту. Совјетски пилоти су притом прошли кроз одличну школу током битке за Кавказ, израдили су низ ефикасних тактичких шема, научили да се боре у новим борбеним условима. Директан пут у самоубиство Једна од највећих ваздушних битака у тихоокеанској арени Другог светског рата била је Битка за Маријанска острва 19. и 20. јуна 1944. Пета флота америчке војне морнарице ступила је у борбу с моћном Императорском флотом Јапана која је имала девет „пловних аеродрома“. Американци су наступали са снагама од 12 носача авиона. Хиљаде америчких авиона кренуло је против 750 јапанских летелица. У овој бици је Императорска флота претрпела разарајуће губитке. За два дана Американци су изгубили 123 авиона, али су уништили више од 600 противничких летелица и потопили три носача авиона. До оваквог жалосног резултата Јапанаца довели су техничка несавршеност њихових ловаца и низак степен обучености посаде. Огромне губитке авијације Јапанска империја више није могла да надомести. У октобру 1944. године, током битке у заливу Лејте, која се сматра највећом поморском битком у историји, четири јапанска носача авиона нису могла да ступе у борбу само зато што за њих није било авиона. Пропаст на Маријанским острвима и нагли дефицит у авијацији делимично су заслужни за стварање одреда камиказа у јапанској флоти. „Црни уторак“ Жестоке ваздушне борбе запамћене су и у Корејском рату. Један од највећих пораза америчка стратешка авијација претрпела је 30. октобра 1951. године од совјетских авиона. Тог дана, који је у САД касније назван „црним уторком“, 21 тешки бомбардер Б-29 „стратофортрес“ у пратњи 200 ловаца полетео је према аеродрому Намси. Да би пресрела ову армаду у ваздух су се винула 44 совјетска МиГ-15. Ловачка ескадрила је веома заостајала за бомбардерима, тако да је полетела са закашњењем. Б-29 је у одређеној етапи летео с минималним покривањем. То су користили и совјетски асови. Двадесет два пара „мигова“ прошла су у јеку битке кроз проређени низ америчких Ф-86 и напала стратешке бомбардере. Оборено је дванаест „летећих тврђава“ и четири ловца, док су преостали бомбардери били принуђени да атерирају. По сведочанству пилота једног од Б-29, који је учествовао у нападу и касније пао у заробљеништво, у свим авионима који су издржали напад МиГ-15 било је убијених и рањених. Совјетска страна је у овој борби изгубила само једног ловца. Двоје против двадесет осам Шестог октобра 1973. године 28 египатских авиона МиГ-17 и МиГ-27 напало је израелску авио-базу Офира на Синајском полуострву недалеко од Шарм ел Шеика. На аеродрому је у том моменту био само један дежурни пар ловаца Ф-4 „фантом 2“ с посадама — по једним пилотом и навигатором у сваком авиону. Израелским авионима помогла је чињеница да их противнички ловци једноставно нису схватили као значајну опасност и да су почели да бомбардују писте и инфраструктуру базе. Пар се винуо у ваздух и одмах је египатским авионима наметнуо маневарску битку на близину. Велику помоћ израелским пилотима пружио је ракетни комплекс МИМ-23, који се налазио у авио-бази. Током шестоминутног сукоба, два „фантома“ су успела да оборе четири од седам ловаца и да се одрже до доласка појачања — четири израелска „миража“. Након тога су „мигови“ прекинули напад и полетели према планинама. Према мишљењу многих аналитичара, Ахилова пета египатских авиона у овој бици био је веома велики терет у виду бомби — њихови пилоти нису рачунали на озбиљан отпор противника. Египћани су, ипак, нанели приличну штету Израелцима: уништили су ракетни систем на аеродрому и погодили најмање три писте.

Градски завод за јавно здравље пријавио је епидемију малих богиња у Београду, али то не значи да је проглашена епидемија што би подразумевало одређене мере попут забране посете болницама, јавног окупљања... Заводи су у обавези да пријављују сваки случај заразе, а како су морбиле болест која је предвиђена за елиминацију и један случај заразе сматра се епидемијом. У Београду није проглашена епидемија, што, иначе, може да учини само Министарство здравља и то на предлог Института за јавно здравље Батут. Епидемија неке заразне болести проглашава се када постоји масовно обољевање људи са тешким обликом болести, а у појединим случајевима чак и смртним исходом, и када оболевање има утицаја на економске и друштвене токове. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” саопштио је да је пет особа у Београду оболело од малих богиња и да су све те особе биле у контакту са оболелима из српских енклава на Косову и Метохији. Оболели нису били вакцинисани, односно „непознатог су вакциналног статуса”. Међу оболилима има и деце и она су збринута у Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић”, док су одрасли смештени у Клиници за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије, наведено је на сајту Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Код једне од оболелих особа дијагностикована је упала плућа, што је једна од тежих компликација малих богиња. Од почетка октобра на територији Србије регистровано је 65 случајева малих богиња и то у српским енклавама на КиМ, Бујановцу, Краљеву, Београду. Од четворо пацијената, који су због компликација изазваних малим богињама збринути у Инфективној клиници Клиничког центра Србије, двоје се опоравља, док је двоје у озбиљном, али стабилном стању. „У овом тренутку на Клиници за инфективне и тропске болести лечи се четворо оболелих од малих богиња, од тога су два пацијента већ у фази почетног опоравка, а два последње примљена пацијента су у озбиљном, али стабилном стању”, рекао је Танјугу директор Клинике Горан Стевановић. Сви пацијенти имају запаљење плућа, што је најчешћа компликација изазвана вирусом малих богиња. „Осим упале плућа мале богиње могу да изазову бројне друге компликације, а једна од најтежих је упала мозга енцефалитис, који оставља трајне последице”, појашњава Стевановић. У ризику да се заразе малим богињама су и деца и одрасли, односно сви који нису вакцинисани и немају заштитни имунитет. „Деца су специфична популација, јер имају слабији имуни систем. Међутим, вирус малих богиња не прави разлику да ли се ради о одраслој особи, детету, некоме ко је активан спортиста или хронични болесник. Ко није вакцинисан, ко нема имунитет обавезно ће оболети”, појаснио је он. Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у Србији је од почетка октобра до данас од малих богиња оболело 65 особа, а епидемија је пријављена у српским енклавама на КиМ, Бујановцу, Краљеву, Београду. Епидемиолог Института Батут Горанка Лончаревић каже да број оболелих није нешто неуобичајено и да су то очекивали због смањеног броја вакцинисане деце ММР вакцином и нарушеног колективног имунитета. Појашњава да су мале богиње болест која је предвиђена за искорењавање, те и када се јави један оболели то је епидемија. Нема места паници због тога што је у Београду пријављена епидемија, наглашава она и додаје да су то редовни задаци надлежних здравствених институција у систему. Заводи су у обавези да пријаве сваку епидемију, али то не значи да је проглашена епидемија малих богиња. Лончаревић каже да епидемију проглашава Министарство здравља на предлог Института Батут. Проглашење епидемије подразумева увођење ванредног епидемиолошког назора и ванредне вакцинације становништва, где се проширује горња старосна граница за имунизацију која је у овом тренутку до навршених 14 година живота. „Мере могу да подразумевају и редукцију путовања, редукцију јавних окупљања и друге активности које закон налаже”, појаснила је Лончаревић. Она је позвала родитеље да вакцинишу децу, јер је имунизација најефикаснија мера у заштити од малих богиња. „Важно је да родитељи вакцинишу децу и да се тако заштити најосетљивији узраст на адекватан начин. Међу том најмлађом популацијом имамо и децу која не могу бити вакцинисана трајно и то начин на који ћемо и њих заштитити, јер вакцина спречава појаву епидемије у предшколским и школским установама”, појаснила је Лончаревић. Она додаје да број оболелих претходних година био три до шест заражених пацијената на 100.000 становника или ако се говори у апсолутним бројкама то је од 300 до 450 оболелих. Тако је, рецимо, 2015. години на територији Србије регистровано 393 оболелих од малих богиња, а пријављено је било 13 епидемија, од чега су две биле на територији Београда са 72 оболелих. Током 2016. године била је нешто повољнија ситуација, те је било 11 пријављених случајева малих богиња и то један пацијент на територији Београда и 10 из епидемије у Општој болници у Крушевцу. Највећа епидемија малих богиња у Србији била је 1997. године када је оболело око 4.000 људи и умрло седам особа. Десет година касније Србија јавила се још једна епидемија која се у Војводини пресликала из маргинализованих група у општу популацију и када је заражено око 380 људи.