Претражи Живе Речи Утехе

Јуче је у Лиманској Ади у Бадовинцима служен парастос и одата пошта страдалим српских ратницима Другог Топличког пука, “Књаз Михаило”, погинулим у Бици на Дрини 1914 године. После 105 година од Битке на Дрини и страдања српских бораца данас су по први пут положени венци и одата пошта изгинулим ратницима на самом месту страдања, поред спомен обележја које је постављено пре десетак дана. Заслугом Топличких ратника, који су кроз борбу, храброст и чврстину коју су показали у Бици на Дрини и током даљег ратовања названи 2.Топлички гвоздени пук настала је и химна Војске Краљевине Србије „Марш на Дрину“. Овом свечаном чину присуствовали су потомци изгинулих ратника, представникци Војске Србије, генерал Ђоловић Љубиша, потпуковник Петров Саша, начелник Мачванског округа, Владан Красавац, председник Општине Богатић, Ненад Бесеровац, заменик председника Општине, Синиша Пузић, председник МЗ Бадовинци, Александар Илијашевић, представник Општине Куршумлија и председник удружења “Гвоздени пук”, Живота Јевремовић, представник потомака “Гвозденог пука”, Зоран Ђорђевић, Друштво српских домаћина из Београда, пр. др Миладина Шеварлића, Копривица Миле, председник Удружења потомака “Коста Пећанац, Удружење “Церски Марш”, СУБНОР, Богатић, Удружење потомака 1912-1918, из Богатића, мештани и остали гости. “Моји прадедови су ратовали на овом месту, да одбране Мачву и отаџбину. Ваши Мачвани су били мобилисани у Дринску дивизију и пребачени на неки другу страну. После победе на Церу, моји прадедови су говорили да су трчећи ослободили Лешницу и Лозницу, а потом се вратили на Цер одакле су били даље распоређени у место Бадовинце. Када су овде стигли затекли су помор становништва, жена, деце, стараца, јер су Аустроугари у бежању са Цера убијали све што им се нашло на путу. Када су Топличани стигли у ово место, уместо да се одморе, они су сахрањивали. Деда је говорио да од жалости нису могли три дана да једу. Није прошло недељу дана, десила се ова битка, битка за освету нејачи. Читав пук Бан Јалачић 79 је овде извршио десант. Наша војска је сазнала да они долазе, овде су их опколили и десила се та ноћна крвава битка, након које је била крвава Дрина, а на обали је било крви преко опанака. Успели су да заробе две чете непријатељских војника у овој, по њиховим речима, најтежој бици у историји рата. Прошле су толике године и коначно смо успели да се организујемо да на ово спроведемо овде на обали реке Дрине и срушимо зид заборава”, рекао је Зоран Ђорђевић, потомак ратника Другог топличког гвозденог пука. Јединствена порука свих учесника је да будуће генерације не смеју заборавити славне претке који су од Куманова, Прилепа, Битоља, Скопља, Брегалнице, Цера, Дрине, Колубаре, преко Албаније, Крфа, Кајмакчалана војевали за Србију. Од данас ово ће бити место где ће старији моћи да се подсете на скоро заборављену славну историју 2. Топличког гвозденог пука, а млади напокон да сазнају како се Србија бранила. Да нису заборављени потврђује и данашњи дан, где се и после 105 година, ћутања и тишине на овом светом месту, месту њиховог страдања, клањамо њиховим делима. Овај део наше заједничке историје отргнути од заборава, а да ово обележје добије своје прикладно место, место не само од историјске важности, већ да изградњом спомен комплекса буде уврштено и у туристичку понуду наше општине. Данашњу манифестацију помогле су Месна заједница и Црквена Општина Бадовинци, Туристичка организација Општине Богатић, као и бројни појединци из Мачве. Своје учешће у манифестацији узели су и Драгољуб Цветуљски- Бата, рецитацијом песме посвећене Спомен крсту, на „Лиманској Ади „ у Бадовинцима, затим Мушка певачка група из Бадовинаца, „Песма Србији“, и Новак Миленковић, гуслар из Куршумлије, „Песма о Гвозденом пуку“. Посебна захвалност припада Горану Сладојевићу који је своје земљиште уступио за ово обележје. Д. Остојић, МачваИНФО

У Националном парку "Сутјеска" на Тјентишту данас је обиљежено 76 година од Битке на Сутјесци у којој је погинуло више од 7.000 бораца Народноослободилачког покрета. Фоча-обиљежено 76 година од Битке на СутјесциФото: СРНА Тим поводом положени су вијенци на партизанску Спомен-костурницу, гдје почивају кости 3.301 борца, док је у подножју споменика у Долини хероја на Тјентишту одржан историјски час. Министар рада и борачко-инвалидске заштите и предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова Душко Милуновић рекао је да је Битка на Сутјесци била једна од највећих битака до тада на овим просторима, али и на просторима читаве поробљене Европе. - Желимо да младим генерацијама пренесемо поруку о нашој антифашистичкој борби, да истрајемо на нашем антифашистичком опредјељењу, да се такво зло никада не понови - рекао је Милуновић. Он је напоменуо да је паризански покрет, везавши за себе више од 120.000 Нијемаца, Италијана, Бугара и домобрана, дао велики допринос коначном слому фашизма. Начелник општине Фоча Радисав Машић подсјетио је да су партизани на Сутјесци извојевали једну од пресудних битака и тако показали колико се воли и како се брани слобода. - Битка на Сутјесци је исписала бројне примјере јунаштва, чојства, солидарности и братске љубави. Наше окупљање овдје представља, не само дужан помен палима за слободу, већ и завјет да су њихови примјери светионици наше будућности - поручио је Машић. Тјентиште-обиљежено 76 година од Битке на Сутјесци (Фото: Срна) Обиљежавању годишњице славне епопеје присуствовали су поштоваоци партизанског покрета из свих крајева некадашње Југославије. Пуковник у пензији Радивоје Здравковић, који је на Тјентиште дошао са Друштвом војних пензионера из Подгорице, кажу да су дошли, као и сваке године, да се поклоне слободарским жртвама. - Младим покољењима треба преносити поруку и значај ове битке, да би знали да цијене жртве наших очева - рекао је Здравковић. Новка Токмаковић из Ужица истиче да данашње генерације треба да поштују и његују херојство партизана са Сутјеске. - Они су се за нас борили и за нас живот дали - рекла је Токмаковићева. На Сутјеску редовно долази и Стојан Кукило из Мркоњић Града, који каже да ће долазити док је жив. - Никада се не смије заборавити шта су наши борци препатили - рекао је Кукило. Сјенима својих сабораца поклонио се и борац Прве пролетерске бригаде, осамдесетдеветогодишњи пуковник Зденко Дупланчић из Београда, далматински Скојевац и ослободилац Загреба и Београда. Он је у Долину хероја дошао окићен бројним одликовањима из Другог свјетског рата, у друштву аутора споменика Битке на Сутјесци, београдског вајара Миодрага Живковића. - Хитлер, непријатељи и наши издајници нису успјели да нас сломе ни у четвртој, ни у петој офанзиви, а ни у Дрвару, тако да смо увијек излазили као побједници - рекао је Дупланчић. На историјском часу, говорили су и представници удружења бораца НОР-а из Црне Горе, Србије и Српске. У Бици на Сутјесци паризански покрет је уз огромне жртве успио да одоли вишеструко јачим њемачким снагама, извукавши се из обруча на мјесту гдје је касније подигнут величанствени споменик у облику да велика бијела камена крила, која симолизују пробој у слободу. У судару са 120.000 Нијемаца, Италијана, Бугара, усташа и домобрана, од око 22.000 партизана погинуло их је више од 7.000.

Стотине авиона које су прекриле небо иду директно једне на друге. Пилоти су добили своје задатке, топови и митраљези су запети, непријатељ је испред — као на длану. Секунда, и беспрекорна геометрија борбених редова се ломи, моментално урањајући у хаос ваздушне битке. Пре 76 година, 16. децембра 1941. године, код Стаљинграда је почела офанзивна операција на Дону, током које су снаге југозападног и левог крила Вороњешког фронта напале осму италијанску и трећу румунску армију, под командом фелдмаршала Ериха фон Манштејна. Обе стране ангажовале су за битку 400 до 500 разноврсних авиона. Црвена армија је за две седмице пресекла непријатељски фронт у ширини од 340 километара, уништила 11 дивизија противника и стигла до позадине групе донске армије. Успех је постигнут у великој мери захваљујући ефикасним пилотима совјетске авијације. Следи приказ најжешћих битака које су се одиграле у ваздуху у прошлом веку. Три битке Једна од највећих ваздушних битака Другог светског рата догодила се изнад Кубања у периоду од априла до јуна 1943. године, у јеку битке за Кавказ. Немачка страна, користећи бројчану предност у авијацији, ангажовала је око 1.200 авиона да би сломила офанзиву Црвене армије. Совјетски Савез је подигао у ваздух око 1.050 летелица. Совјетски асови борили су се како на новим ловцима, тако и на добро провереним авионима из претходних битака. Против авијације Луфтвафеа борили су се авиони ЛаГГ-3, Ла-5, Јак-1Б, Јак-7, као и амерички Р-39 „аерокобра“ и Р-40Е „китихоук“ и британски „спитфајер Mk.V“. Напади на копнене циљеве извођени су углавном из бомбардера Пе-2, јуришних авиона Ил-2 и Ил-4. Немци су се уздали у своје чувене „месере“ — Бф-109, у модификацијама Г-2 и Г-4, као и у ловце Фв-190. Основа немачке бомбардерске авијације били су авиони Хе-111 и Ју-88. Совјетска историографија дели битку изнад Кубања на три велике ваздушне битке. Прва је вођена од 17. до 24. априла у области Мисхакоа. Снаге Вермахта су уз снажну подршку авијације покушале да униште групацију 18. армије — полетело је 450 немачких бомбардера и 200 ловаца. Супротставило им се 500 совјетских авиона, међу којима и 100 бомбардера. Немачка страна успела је да сачува иницијативу у ваздуху, али је совјетска авијација успела да оствари свој главни задатак — да спречи непријатељске бомбардере да организовано бомбардују одреде совјетске војске. РИА НОВОСТИ „Иљушин“ Ил-2 био је јуришни бомбардер и један од најзначајнијих совјетских борбених авиона. Друга велика битка догодила се од 28. априла до 10. маја изнад станице Кримске. О њеној жестини говори и чињеница да је за три сата офанзиве немачка авијација извела више од хиљаду и по летова. Последње велике ваздушне борбе одиграле су се у периоду од 26. маја до 7. јуна у области станица Кијевске и Молдаванске. У три битке је Совјетски Савез изгубио око 750 авиона, Немачка око 1.100. Ваздушне борбе у Кубању совјетска историографија оцењује позитивно, с обзиром на знатну штету нанету немачкој авијацији на целом фронту. Совјетски пилоти су притом прошли кроз одличну школу током битке за Кавказ, израдили су низ ефикасних тактичких шема, научили да се боре у новим борбеним условима. Директан пут у самоубиство Једна од највећих ваздушних битака у тихоокеанској арени Другог светског рата била је Битка за Маријанска острва 19. и 20. јуна 1944. Пета флота америчке војне морнарице ступила је у борбу с моћном Императорском флотом Јапана која је имала девет „пловних аеродрома“. Американци су наступали са снагама од 12 носача авиона. Хиљаде америчких авиона кренуло је против 750 јапанских летелица. У овој бици је Императорска флота претрпела разарајуће губитке. За два дана Американци су изгубили 123 авиона, али су уништили више од 600 противничких летелица и потопили три носача авиона. До оваквог жалосног резултата Јапанаца довели су техничка несавршеност њихових ловаца и низак степен обучености посаде. Огромне губитке авијације Јапанска империја више није могла да надомести. У октобру 1944. године, током битке у заливу Лејте, која се сматра највећом поморском битком у историји, четири јапанска носача авиона нису могла да ступе у борбу само зато што за њих није било авиона. Пропаст на Маријанским острвима и нагли дефицит у авијацији делимично су заслужни за стварање одреда камиказа у јапанској флоти. „Црни уторак“ Жестоке ваздушне борбе запамћене су и у Корејском рату. Један од највећих пораза америчка стратешка авијација претрпела је 30. октобра 1951. године од совјетских авиона. Тог дана, који је у САД касније назван „црним уторком“, 21 тешки бомбардер Б-29 „стратофортрес“ у пратњи 200 ловаца полетео је према аеродрому Намси. Да би пресрела ову армаду у ваздух су се винула 44 совјетска МиГ-15. Ловачка ескадрила је веома заостајала за бомбардерима, тако да је полетела са закашњењем. Б-29 је у одређеној етапи летео с минималним покривањем. То су користили и совјетски асови. Двадесет два пара „мигова“ прошла су у јеку битке кроз проређени низ америчких Ф-86 и напала стратешке бомбардере. Оборено је дванаест „летећих тврђава“ и четири ловца, док су преостали бомбардери били принуђени да атерирају. По сведочанству пилота једног од Б-29, који је учествовао у нападу и касније пао у заробљеништво, у свим авионима који су издржали напад МиГ-15 било је убијених и рањених. Совјетска страна је у овој борби изгубила само једног ловца. Двоје против двадесет осам Шестог октобра 1973. године 28 египатских авиона МиГ-17 и МиГ-27 напало је израелску авио-базу Офира на Синајском полуострву недалеко од Шарм ел Шеика. На аеродрому је у том моменту био само један дежурни пар ловаца Ф-4 „фантом 2“ с посадама — по једним пилотом и навигатором у сваком авиону. Израелским авионима помогла је чињеница да их противнички ловци једноставно нису схватили као значајну опасност и да су почели да бомбардују писте и инфраструктуру базе. Пар се винуо у ваздух и одмах је египатским авионима наметнуо маневарску битку на близину. Велику помоћ израелским пилотима пружио је ракетни комплекс МИМ-23, који се налазио у авио-бази. Током шестоминутног сукоба, два „фантома“ су успела да оборе четири од седам ловаца и да се одрже до доласка појачања — четири израелска „миража“. Након тога су „мигови“ прекинули напад и полетели према планинама. Према мишљењу многих аналитичара, Ахилова пета египатских авиона у овој бици био је веома велики терет у виду бомби — њихови пилоти нису рачунали на озбиљан отпор противника. Египћани су, ипак, нанели приличну штету Израелцима: уништили су ракетни систем на аеродрому и погодили најмање три писте.