Претражи Живе Речи Утехе

Данас је у школском дворишту ОШ „Ђура Јакшић“ у Шарговцу (Бањалука) одржан помен за настрадала 52 ученика ове школе који су зверски убиле усташе 7. фебруара 1942. године и служена Св. Литургија у храму Св. Георгија у Дракулићима. Овај тужни дан обележили су ђаци и њихови наставници и учитељице цртежима, песмицама и лирарним саставима. Слике нам је послала учитељица Јована Брнић. Њихове радове и причу о покољу деце проследио нам је прота Ненад Андрић из Ваљева уз речи „Црство им Небеско међ’ анђелима! Тог дана 7. фебруара пре 79 година, како је записано и у Википедији, усташе су извршиле масакр у бањалучком крају у селима Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и у руднику Раковац. Град Бањалука се у том периоду налазио у средишту Независне Државе Хрватске, на чијем челу је био Анте Павелић. Програм НДХ, који је изнео Миле Будак, извршен је са задатком да се очисти Хрватска од Срба и то „убијањем једне трећине, протеривањем друге трећине и асимилирањем преостале трећине“. Злочин у овим насељима представља највећи покољ у Европи, у само једном дану. Усташе су тог кобног дана убиле више од 2.300 српских цивила, од којих 551 деце. Војно способни мушкарци били су у заробљеништву. Починиоце овог покоља предводио је капетан Јосип Мишлов у пратњи петрићевачког жупника, фратра Мирослава Филиповића, а све је испланирао ранији усташки стожерник, др Виктор Гутић. Извршиоци су били усташе из Загреба и Бање Луке, потпомогнути диелом домаћег хрватског становништва. У покољу је између осталог кориштен и србомлат. Учитељица, Добрила Мартиновић, после рата је дала драгоцијену изјаву Лазару Лукајићу, који је написао и књигу. У њој је записано: “У учионицу је изненада за вријеме часа ушао фратар Мирослав Филиповић са 12 својих усташа, опонашајући Исуса Христа и 12 његових апостола. Њега сам одраније добро познавала. Познавала су га и дјеца, јер је фратар често пролазио кроз Дракулић, Шарговац и Мотике. Био је обучен у нову усташку униформу. Усташе су стале поред катедре и школске табле, окренути према клупама и дјеци… Затим је фра Филиповић замолио учитељицу да изведе из клупе једно српско дјете. Учитељица, не слутећи шта ће бити, извела је љепушкаст и уредну девојчицу Радојку Гламочанин, ћерку угледног домаћина Ђуре Гламочанина, који је тада био у заробљеништву у Њемачкој и на тај начин преживио рат. Фратар је нежно прихватио дјете, подигао га на катедру и онда почео полако, натенане, да га коље пред осталом дјецом, учитељицом и усташама. У учионици је настала вриска и паника. Ужаснута дјеца су вриштала и скакала. А Филиповић се смирено и језуитски достојанствено обратио својим усташама: ‘Усташе, ово ја у име Бога покрштавам ове изроде, а ви слиједите мој пут. Ја први примам сав гријех на моју душу, а вас ћу исповједим и разрјешити свих греха.’ Онда је фра Филиповић наредио учитељици да сву српску дјецу изведе у двориште. Потом је отишао у другу учионицу, па је и учитељици Мари Туњић наредио да изведе сву српску дјецу. У дворишту је, на утабаном снијегу, укруг поставио усташе, па наредио дјеци да трче поред њих. Како које дјете налети, усташа га прикоље и измрцвари. И све тако док сва дјеца нису поклана. https://tamodaleko.co.rs/spomen-na-decji-jauk-u-banjaluci-1942-godine/

Дана, 13. децембра 2019. године, у владичанском двору у Бањалуци одржана је редовна сједница Епископског савјета православних епископâ у БиХ. Сједници је предсједавао Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом уз учешће и присуство Њихових Преосвештенстава, бањалучког г. Јефрема, зворничко- тузланског г. Фотија, бихаћко- петровачког г. Сергија и захумско- херцеговачког г. Димитрија. Савјет се бавио текућим питањима у нашој Цркви, питањем јубилеја 800-те годишњице СПЦ, питањем православне вјеронауке у основном и средњем образовању и другим битним темама за нашу Цркву. Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Патријарх српски Иринеј стигао је вечерас у Бањалуку. У Владичанском двору примили су га предсједница Српске Жељка Цвијановић, премијер Радован Вишковић, предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик и епископ бањалучки Јефрем. Патријарх Иринеј служиће сутра свету архијерејску литургију у Саборном храму Христа Спаситеља у Бањалуци. Литургија почиње у 9 часова. Прије литургије, испред бањалучког Саборног храма, биће организован дочек патријарха. Извор: РТРС

-Господ је тамо гдје се саберу двоје или троје у Његово име. Данас овдје нису сабрана само два човјека већ два православна народа, речи су добродошлице које је аријерејима и високим гостима упутио старешина Саборног храма протојереј Драган Максимовић. Чину освећења претходила је света архијерејска Литургија у Саборном храму Христа Спаситеља коју је предводио Архиепископ јегоровски г. Матеј, викар Патријарха московског и све Русије г. Кирила, уз Преосвећену господу Епископе бањалучког Јефрема, умировљеног зворничко-тузланског Василија и сремског Василија. Саслуживало је више свештеномонаха, свештеника и ђакона уз дивно одговарање Српског пјевачког друштва „Јединство“ предвођено диригентом мр Немањом Савићем, које је још једном потврдило квалитет који је произашао из огромног искуства и богате традиције које ово друштво Негује. Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем захвалио Је посебно Архиепископу Матеју који је доласком показао неизмерну љубав коју Руска Црква и народ несебично пружају Српској Цркви и њеном народу. Та љубав утемељена је пре много година и често се, а посебно у најтежим тренуцима, показивала. На један такав тренутак владика Јефрем посебно је указао помињући у љубав руског цара-мученика Николаја II Романова. Следујући ту мисао, обележавајући један век од заједничке победе у Првом светском рату, владика Јефрем је истакао да идеја о подизању српско-руског храма постоји већ стотину година и да је управо данашња генерација примила благодат од Господа да изврши тај задатак. Након свете Литургије огроман број верника сабрао се иза Часног крста, икона светих, предвођена својим епископима, свештенством, свештеномонаштвом, формирајући свештену литију која се у предвиђено време упутила ка месту где су припремљени темељи новог триолтарног храма. Централни олтар посвећен је Преображењу Господа Исуса Христа, северни олтар Светој царској мученичкој породици Романових, док је јужни олтар посвећен родоначелницима српског народа, Светом Симеону Мироточивом и Светом Сави. Улице Бања Луке биле су премале да приме мноштво народа који је имао жељу да буде учесник историјске свечаности. После освећења посебна част припала је кумовима и великим дародавцима господи Борку Ђурићу, Миленку Чичићу, Брани Јанковићу и Мирославу Вујатовићу са породицама из Бања Луке да са присутним архијерејима положе свечану грамату у новосвећени темељ. Молитвено учешће, између осталих, узео је и председиник Републике Српске г. Милорад Додик који се на новоосвећеним темељима и обратио окупљеном народу. Такође, присутни су били и председница Владе Републике Српске гђа Жељка Цвијановић, члан Председништва БиХ из српског народа г. Младен Иванић, амбасадор Руске Федерације у БиХ г. Петар Иванцов и многобројни представници политичког, јавног и културног живота. Извор: Српска Православна Црква

Бањалучки еписког Господин Јефрем најавио је да ће, ако Бог да, темељи храма бити освећени 17. јула 2018. на стогодишњицу мученичког страдања царске породице страстотрепца Николаја Другог. Извођач радова је грађевинско предузеће Крајина, а представници бањалучке епархије су ступили у контакт са руским стручњацима из Московског архитектонског института (Државна академија), благодарећи залагању и личном учешћу директора института Д.О. Швидског. У основи пројекта је петокуполна црква са врховима пројектованих по угледу на једну од најдревнијих руских цркава. У Храму ће да буде три цркве: једна посвећена Преображењу Господњем, друга Царским Старастотрепцима и трећа посвећена Светом Симеону Мироточивом и Сави Српском. Радови на изградњи цркве почеће 1. септембра ове године. Преосвећени Јефрем је у разговору са руским архитектама рекао да, иако идеја за изградњу оваквог храма у Бањалуци постоји више од 100 година, она сада добија особито значење јер представља заједничко литургијско слављење Царске породице од стране Руске и Српске православне цркве, а не само исказ захвалности српског народа руском цару Николају Другом и руском народу.