Претражи Живе Речи Утехе

Петар Перић, из милоште назван Пера, просечан је човек у Србији којег сви знају именом и карактером, али нико не зна тачно ко је он. Е тај Пера Перић је крштен у православној Цркви и прославља крсну славу. Зове много гостију. Свећа гори на столу, ту је и погача и све што следује, осим посне хране. На дан крсне славе нико из породице не оде на Литургију, нико се Богу не помоли, нико не зна ко је уопште светитељ којег прослављају као крсну славу. И тако, поред педесет званица у дом за крсну славу, Христос остаје иза врата, чекајући и Њега неко да зовне. Пера Перић некад оде испред цркве да се гура за бадњак , да може да га стави на браник аутомобила. А некад оде зором у оближњу шуму, напије се са другарима и појачава патриотске песме цео дан, настављајући са пићем. Тражиће од малог комшије да му први дође у кућу као положајник (мора бити мушко дете!), и овлаш ће се крстити док засеца уши прасету, задовољан што држи старе обичаје и што је доследан православац. Неће знати какве везе са њим има то што се тамо неки Исус родио, а ни Христос се њему неће наметати. Пера Перић неће заиста никад веровати у живот после смрти и сматраће то „поповским причама“, иако ће умети да препозна Божију освету ако је ко радио на црвено слово. Никад се неће заиста искрено помолити Богу јер нема толико снажну веру да га Он чује (има чак и сумњу да Бог уопште и постоји), али ће посебну пажњу посветити свакодневним ритуалима и сујеверјима („ваља се“). Људе ће делити на православне и све остале, на Србе и све остале, иако ће се неки наћи у посебним категоријама (као наши историјски непријатељи и пријатељи). Ствари ће решавати „преко везе“, посао отаљавати, комшији увек нешто замерати. И онда, кад га нека мука снађе, увек је прво што ће рећи: „Шта сам ја Богу згрешио?“ Мислим да ће тако поступити и на Страшном суду, кад Христос постави ревносне људе с десне, а оне који нису ништа учинили с леве стране. И наш Пера Перић неће питати баш оно „Када те видех гладна, жедна, болесна да ти нисам учинио?“. Ма не. Он ће питати: „Шта сам ја Богу згрешио?“ Јер ће до самог краја остати чврсто убеђен да је добар човек и да заслужује све најбоље. А Бог ће одговорити: „Ма ко си ти, човече?“ Јер, видите, мислим да ни сâм Бог не зна ко је заиста Пера Перић, човек који се толико стопио са масом да се једва може назвати личношћу. Он се, просто,није остварио као особа. Није се отворио ни према Богу, ни према другом човеку. А кад нема јединственог, искреног сусрета, нема ту ни особе. И зато није чудо што га сви ми знамо, а уједно, нико га заиста не зна. И тако ће овај Пера Перић, и сви остали њему слични, сувише касно увидети да њихове лампе нису напуњене, да им животи нису били испуњени, и све што ће им Христос рећи биће једно трагично: „Заиста вам кажем, не познајем вас“ (Мт.7,12) Не будите Пера Перић. Осим ако вам то није заиста име. Немојте ме тужити за повреду части, само сам се послужио Вашим именом као метафором. Али не будите општа појава, не будите пера перић, будите словесне личности. (М.Р.) https://www.facebook.com/100067912668034/posts/2654521624617743/

За оне који су заборавили шта још то имамо на Косову и Метохији, и то јужно од Ибра, да подсетимо: - Две трећине од 120 хиљада Срба са женама и децом живе јужно од Ибра, највише у Косовском Поморављу, око Грачанице и Штрпца, а само једна трећина на северу Косова - 140 цркава у којима служе свештеници Епархије Рашко-призренске, од којих неки живе са по четворо деце у етнички чисто албанским местима - 10 активних манастира са преко 100 монаха и монахиња у њима - Богословија у Призрену са више од 80 ђака, професора и радника - 4 УНЕСКО споменика: Пећку Патријаршију, Дечане, Грачаницу и Богородицу Љевишку, који су истовремено и најзначајнији споменици српске културе - Друштвену и приватну имовину десетина хиљада људи, као и природна блага, о чему државне институције имају тачније податке Наравно, све је то важно и за друге људе који овде живе и са којима желимо да живимо у миру. Ваљда је довољно ваздуха и воде за све и ваљда смо у стању да коначно поштујемо једни друге као људи који нису могли да бирају у ком ће се народу и на ком простору родити.

Бањалучки еписког Господин Јефрем најавио је да ће, ако Бог да, темељи храма бити освећени 17. јула 2018. на стогодишњицу мученичког страдања царске породице страстотрепца Николаја Другог. Извођач радова је грађевинско предузеће Крајина, а представници бањалучке епархије су ступили у контакт са руским стручњацима из Московског архитектонског института (Државна академија), благодарећи залагању и личном учешћу директора института Д.О. Швидског. У основи пројекта је петокуполна црква са врховима пројектованих по угледу на једну од најдревнијих руских цркава. У Храму ће да буде три цркве: једна посвећена Преображењу Господњем, друга Царским Старастотрепцима и трећа посвећена Светом Симеону Мироточивом и Сави Српском. Радови на изградњи цркве почеће 1. септембра ове године. Преосвећени Јефрем је у разговору са руским архитектама рекао да, иако идеја за изградњу оваквог храма у Бањалуци постоји више од 100 година, она сада добија особито значење јер представља заједничко литургијско слављење Царске породице од стране Руске и Српске православне цркве, а не само исказ захвалности српског народа руском цару Николају Другом и руском народу.