Rašo

Господе Исусе Христе Сине Божји помилуј нас грешне!

04. ОКТОБРА 2019. Језик као огледало личности: писанија епископа Давида Затечени језиком непримјереним било каквој врсти цивилизоване комуникације, а камоли индиректном јавном обраћању једног епископа Српске православне цркве другом епископу, у овом случају владици Атанасију, имамо потребу да јавно изразимо своју невјерицу и запањеност. Овдје нарочито мислимо на лексику и остала лингвистичка средства којима се епископ Давид служи у својим реаговањима на писма владике Атанасија патријарху Српске православне цркве, а која учестало (поред осталих објава своје учености и хришћанског опредјељења или чега ли већ?!) објављује на званичном сајту своје епархије. Примјере из наведених реаговања нећемо овдје наводити (али ћемо се осврнути на неке од њих) како бисмо избјегли репродуковање идеологије коју језик епископа Давида експлицитно и имплицитно промовише у форми подразумијеване царске супериорности (која се, између осталог, манифестује у употреби трећег лица једнине из којег се аутор обраћа јавности) и са хришћанске тачке гледишта веома проблематичног односа према ‘другом’, ма ко тај други био. Скрећемо пажњу на општеприхваћен став савремене науке о језику да је употреба језика истовремено друштвено конституишућа (учествује у обликовању друштвене стварности) и друштвено конститутивна (дио је друштвене стварности) из чега произлази да језик има посљедице (нпр. ратовима увијек претходи нека језичка активност), па остајемо запитани и забринути стварношћу коју конституише језик којим се епископ Давид служи? Наше искуство употребе језика од стране владике Атанасија, стечено учешћем на архијерејским Литургијама, слушањем његових бесједа, предавања, разговора током послужења у гостопримници манастира Тврдош и из личних разговора са њим, свједочи о стварности коју тај језик обликује, у којој се сав свијет носи на властитим раменима, са властитом одговорношћу према свакоме и свему, у сваком тренутку, са хришћанском љубављу којом се и грди и милује. Његов наступ према другима, а то је важно рећи, никада није значио прогон или цензуру, нити је замаглио велику љубав према њему од стране оних у нашој средини који су били изложени критикама, па је епископ Атанасије у својој Херцеговини, вјероватно, највољенија личност. Управо стога овакав однос владике Давида вријеђа све који га као оца знају и поштују. Јавно и у личном обраћању, посебно у комуникацији са другим епископима, владика Атанасије се никад није спуштао на ниво епископа Давида, који карактеришу личне увреде и атмосфера презира, осим што је, можда, био оштар у критиковању неких политичара, па се питамо кога то епископ Давид брани од епископа Атанасија и због чега – Цркву и своју епархију сигурно не… Кулминација садржана у оптужби за издајство свога ‘вјерују’ коју епископ Давид износи је нешто што нико разуман не може повезати са именом епископа Атанасија. Овакво лаконско изношење најозбиљнијих оптужби видимо као аларм да се и епископ крушевачки и они који га евентуално подржавају и охрабрују, или му само ласкају, запитају какву стварност они подразумијевају под појмом вјере, када могу индивидуално, са осјећајем непогрешивости у процјени, инквизиторски судити и пресуђивати на овакав начин. И то коме?!?! Мада, руку на срце, није он једини који је оптужен и извријеђан и све ово више подсјећа на обрачуне међу комунистима и чистке у комунистичкој партији, у којима је неко увјерење или обично мишљење било само параван за личну мржњу и осигурање превласти и моћи. Ни не помишљајући да овим текстом заступамо непогрешивост епископа Атанасија, ипак нисмо могли остати нијеми на прозивке за кукавичлук човјека кога народ Херцеговине памти као онога који није презао ни пред чиме, да би за вријеме посљедњег несретног рата стигао до сваког гладног и потребитог, дјететета и старца. Да је епископ крушевачки некада у току рата, као врли монах, дошао да помогне херцеговачком епископу, видио би човјека, који је, за разлику од њега, године рата и страдања провео раме уз раме са страдалнима и потребитима и који је кроз кише граната увијек доносио помоћ и утјеху и не би, засигурно, помислио да у јавност изнесе срамоту оваквих тврдњи. И даље, пошто епископ Давид, у њему својственом маниру, алудира и на старост епископа Атанасија и блиски крај његовог живота, добро би било да себе подсјети да је епископ Атанасије у његовим годинама већ увелико био у добровољној пензији (чиме је једини од наших епископа у новијој историји, хтјели – не хтјели, све нас неодољиво подсјетио на Светог Саву), па би било добро да и он поразмисли о својој пензији. У сваком случају, имао би више времена за свој богословски рад који би био пажње вриједан кад би достигао барем дјелић богословског доприноса владике Атанасија (у овој години светосавског јубилеја ваља напоменути и да су генерације данашњих чланова наше Цркве богословски одрастале на, од владике Атанасија преведеној, Бесједи о правој вери – светог оца нашег Саве, а да на прославу осамстогодишњице наше помјесне Цркве он није ни позван од стране Светог Синода, чији је члан и епископ крушевачки). Увидјевши да је последњим текстом епископа Давида увријеђен не само наш први епископ од обнове ове епархије деведесетих година прошлог вијека, него посредно и читав народ и Црква Херцеговине, са горчином у срцу написасмо ове ријечи да одужимо дуг савјести. Канцеларија Епископа ЗХиП https://eparhija-zahumskohercegovacka.com

- 'Alo, jel' to policija? S druge strane čuje odgovor: - Jest, izvol'te... Mujo zavapi: - De pošalj'te patrolu odma', slučajno sam gurn'o svoju Fatu kroz prozor... Policajac odgovori: - Nema problema, šaljemo i hitnu! Mujo panično nastavi - Ma šalj' koga o'š, sam' da dođu odma', evo je čujem na stepeništu...

Живе ал не парадирају. И шта сад.

Све је ово више од игре, нико се превише не прима јер у овом хаосу људи имају већих проблема. На крају ови комуналци што су опрали улицу све су рекли.

Niko nema pravo da svojom "slobodom" ugrožava tudju Trebinje 08.09.2019. u 18:16 Autor: TrebinjeDanas Jedna od glavnih tema danas u BiH je Povorka ponosa u Sarajevu. Različiti stavovi, komentari, poruke. Skup i kontraskup- za i protiv ove povorke. I, u cijelog ovoj priči transparent na kome piše Trebinje i to na Povorci ponosa . Tek to je izazvalo lavinu reakcija. I, zaista, potpuno nepotrebno isticanje jednog mjesta u okviru skupa koji baš i nije nešto što stanovništvo ne samo Trebinja nego i Republike Srpske i Bosne i Hercegovine podržava. I nećemo polemisati o tome kakvo je nečije seksualno opredjeljenje, je li to u redu ili ne, jer ne ulazimo u lične živote bilo koga. Svakako, pa, dopadalo se to nekome ili ne, smatramo, a na mišljenje pravo imamo, da seksualno opredjeljenje treba da bude nešto lično i potpuno intimno i da to ne treba da se eksponira na način kako to čini homoseksualna populacija. Mišljenja smo da to izaziva upravo kontra reakcije posebno u državi koja još njeguje vrijednost tradicionalne porodice i braka između muškarca i žene. A, posebno u Trebinju, Hercegovini gdje je porodica koju čine otac, majka, djeca...nešto što ima dragocjenu vrijednost. Dakle, transparent Trebinja nije bio baš pametan izbor za onoga ko je odlučio da baš ovaj transparent nosi na Povorci ponosa. Šta je želio da pokaže ne znamo, ali da je izazvao pažnju – jeste. I...baš negativne reakcije. I,da dodamo na kraju - mi jesmo za paradu, ali samo jednu- djece i majki. To je najljepša parada na ovom svijetu. I na toj paradi Trebinje bi imalo, sigurni smo, posebno mjesto. A, sve ostalo što se tiče nekih ličnih stvari ostavimo tamo gdje mu je i mjesto - van očiju javnosti. Svakako smo za poštovanje svih sloboda, ali niko nema pravo da svojom "slobodom" ugrožava tudju.

Srna 08.09.2019 15:03 SARAJEVO - Radnici komunalnog preduzeća u Sarajevu šmrkovima su oprali ulicu kojom su danas prošli učesnici gej parade. Čišćenje smeća i pranje Titove ulice krenulo je i prije nego što je gej parada završena ispred zgrade Parlamentarne skupštine BiH. Gej parada završena je bez incidenata i uz veliko prisustvo policije. Procjene su da je u povorci bilo više od hiljadu ljudi, među kojima američki i britanski ambasador u BiH Erik Nelson i Metju Fild, kao i veliki broj javnih ličnosti.

Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић изјавила је данас да је хрватски народ, сразмерно броју становника, највише допринео антифашистичкој борби у Европи. Она је на обележавању 80. годишњице почетка Другог светског рата у Варшави рекла да је у антифашистичкој борби учествовало више од пола милиона Хрвата, преноси „Индекс“. „Овде смо да бисмо исказали почаст свим жртвама рата, како у Пољској, која је прва почела да се бори против нацизма, тако и у свим осталим државама које су стале у одбрану слободе и мира у Европи и у свету. Хрватски народ је, сразмерно броју становника, највише допринео антифашистичкој борби у Европи, у којој је активно учествовало више од пола милиона хрватских грађана“, рекла је Китаровићева, а преноси Танјуг. Она је додала и да је потребно улагати у изградњу и очување светског мира. https://rs.sputniknews.com

Напали су ме јер сам Србин четвртак, 22.08.2019. у 13:51 Борис Петко, власник кафића из Уздоља у којем су синоћ хулигани напали госте, каже да су га напали јер је Србин те да су га маскирани нападачи тукли по глави и ногама. „Док сам ја бранио главу од удараца, други ме млатио по ногама. Само сам гледао где су ми жена и деца”, рекао је Петко за Дневник.хр, преноси Танјуг. Каже да је вече почело мирно. У кафићу је седело 20-ак гостију, међу којима и жене и деца. А онда су се, каже, после 22 сата врата нагло отворила. „Упали су маскирани, виделе су им се само очи. У рукама су имали шипке и палице. Викнули су „Мајку вам ј...м, Звезду гледате!”. Тада је настао хаос”, још увек под утиском узрујано говори власник кафића. Како додаје, све је полетело, деца почела да скачу и вриште. Он је, каже, покушао да се одбрани од удараца. „Није то дуго трајало, али мислим да је било организовано. Обавили су своје, на брзину изашли ван. Тамо их је чекао неки ауто, па су побегли. То је очито планирани напад”, наводи. То се догодило само зато што сам Србин, каже. „Није зато што се зовем Анте или Мате, него зато што сам Србин. Али надам се да ће их казнити. Што би било да сам ја неког синоћ у том шоку и бесу озледио? Срећа у несрећи је што су у кафићу били држављани САД-а, Француске, Немачке и Велике Британије па се надам да ће полиција и судство одрадити свој посао”, рекао је он. Веселинка Мандић, супруга власника кафица у Ђеврскама, за Вечерњи лист је рекла да се у њеном кафићу гледала утакмица Динамо-Росенборг те да ни немају програм за гледање Црвене звезде, иако су их нападачи питали навијају ли за Звезду. Каже да су нападачи дошли у голфу шибенских регистрација, вређали их на националној основи, питали их слушају ли Томпсона... „Дошла су три мулца који немају 25 година, одмах је један почео вређати на националној бази, „Срби, ићи ћете у колоне, тракторима ћете бежати”, и одмах је почело. Тај други после је насрнуо на мога мужа”, рекла је она. Сви су, додаје, отишли кући, а она и муж су остали сами. „Поломио нам је вешалицу за гардеробу, столице је бацао преко улице, кад су људи који су седели отишли.... „, описује она. Додаје како се један од нападача није ни помакао ни проговорио, те да су били пијани. Све скупа трајало је, каже, пола сата. Догађаји су оквалификовани као кривично дело насилничког понашања, наношење телесних повреда и оштећење туђих ствари, преноси Индеx. http://www.politika.rs

Јеврејска позивница за венчање, упућења од младожењине мајке: “Са жаљењем сте позвани на венчање мог дивног сина, лекара и неке жене која очигледно штрајкује глађу, чијег имена се и не сећам. Највећа катастрофа у историји наше породице догодиће се у 21сат, у суботу, 8. септембра.” vidovdan.org

Поглед са Тавора

Јелен До

У Хиландару причасници узимају нафору одмах послије причешћа, остали на крају литургије. Послије причешћа нема цјеливања икона о чему строго воде рачуна.

Једнога дана ће Хрвати схватити да им ми нисмо непријатељи, а кад ми схватимо да они нама нису пријатељи, много ћемо љепше да живимо.

Гроб св Јоакима и Ане

Kod kneza na balu Trebinje 07.08.2019. u 08:11 Autor: TrebinjeDanas Proslavio je juče knez od Hercegovine sedamdeset ljeta. Njegov divan dan ostaće mu,vjerujemo,urezan u sjećanju. Dobio je titulu kneza, a uveče u njegovom „carstvu“ , Gradu sunca, popularni srbijanski pjevač Saša Matić održao je koncert. Veselo je bilo svima koji su bili prisutni, a bilo ih je, kažu, dosta. I, lijepo je kad se ljudi vesele i raduju. Bez povoda ili s povodom. Samo, zaboravili su svi koji su se juče u Trebinju radovali, bilo tituli kneza ili koncertu ili i jednom i drugom da se samo stotinjak kilometara od Trebinja, takođe u Hercegovini, u Prebilovcima obilježavao Dan Svetih novomučenika prebilovačkih i donjohercegovačkih. Šesti avgust je datum koji bi trebalo da bude trajno urezan u kolektivno sjećanje, ne samo Prebilovčana ili Hercegovaca, nego cijelog srpskog naroda. Samo u Prebilovcima na zvjerski način ubijeno je 820 mještana- najviše žena i djece. Nezapamćeni ustaški zločin ponovljen je 1992. godine, kada su pripadnici HVO-a minirali kriptu sa kostima žrtava koje su bile izvađene iz jama i sahranjene. Prebilovačka tuga trebalo bi da bude i tuga svekolikog srpskog naroda. Makar bi taj dan trebalo apstinirati od bilo kakvih javnih, muzičkih, okupljanja. Toliko se može učiniti u znak poštovanja prema mučenicima koji su stradali trasirajući puteve svojim potomcima. Bilo bi lijepo da se knez od Hercegovine sa cijelom svojom svitom- i onima koji su ga birali i onima koji su mu bliski saradnici u Hercegovini juče uputio ka Prebilovcima i odao poštu srpskim stradalnicima. ”Inauguracija” je mogla biti organizovana nakon toga ili..neki drugi dan. Ali, eto, nije se tako desilo.

Требиње - Одборници општина источне Херцеговине и града Требиња јуче су на свечаној сједници Савеза општина ове регије донијели одлуку о проглашењу Родољуба Драшковића за херцеговачког кнеза. Извршни директор Савеза општина источне Херцеговине Лука Петровић рекао је, образлажући одлуку, да титула херцеговачког кнеза може припасти само особи која се предала у цијелости Херцеговини свим својим знањем и трудом. Драшковић је захвалио на титули и најавио да би крајем августа требало да почне изградња нове зграде Гимназије у Требињу. https://www.glassrpske.com

Mujo došao na pecanje, postavio štapove i sjeo na stolac, kad nakon pola sata prolazi neki lik, stane i gleda. Nakon par minuta upita Muju: - Već se dugo bavite pecanjem? Mujo klimne: - Deset godina... Tip ne odustaje: - I nije vam dosadno sjediti ovako sam kraj rijeke? Mujo odmahne glavom: - Jok, bolan... uvijek se nađe neka budala s glupim pitanjima...

Штрбачки бук

Ако је уз лозу није грех, раздвојити од лозе грех и то голем.

Dan kada je slomljena ofanziva hrvatskih jedinica - 27. godina od osnivanja Trebinjske brigade TREBINJELIVE Izvor:SRNA Foto:SRNA U Trebinju je danas obilježen Dan Trebinjske brigade Vojske Republike Srpske, kroz koju je u proteklom odbrambeno-otadžbinskom ratu prošlo oko 6.000 boraca, a 266 je dalo živote za Srpsku. Tim povodom Njegovo preosveštenstvo vladika zahumsko-hercegovački i primorski Dimitrije služio je parastos za poginule borce u Spomen-kapeli Svetog cara Lazara u krugu nekadašnje trebinjske kasarne, a potom su u spomen-sobi i na Spomenik braniocima Trebinja položeni vijenci.