Срђан Шијакињић

Поздрав људи. Као што знате, хвала Богу, у оквиру овог форума се родила и заживела једна хуманитарна иницијативе, Жива Дела Утехе, која већ више од две године успева да сваког месеца обезбеди одређену помоћ за пар изузетно угрожених породица, које без наше помоћи не би могли да имају ни за оно најосновније.
Сви можда знате за тета Раду Симић из Шабца, непокретну жену која је преживела канцер, мождани удар и још мноштво невоља, а која нема никог од породице и којој су Жива Дела Утехе једини додатни извор прихода за храну и негу. Такође помажемо од скоро и Зорана Вељовића из Прибоја, момка који је преживео канцер и тежак је дијабетичар, неспособан за рад, који живи у ужасним условима са 12.500 динара месечно.
Међутим у последње време је све теже скупити довољну помоћ. Све се мање људи јавља, све се мање уплаћује. Долази до замора и ово мало људи што је верно идеји од почетка.
Стога молим све људе који су у могућности да колико толико редовно помогну (са 500-1000-2000, неважно, само да је колико-толико редовно) да се јаве приватном поруком, упознају ако је потребно са причама и доказима о људима којима помажемо и, ако им се учини да то што радимо има смисла, укључе се пројекат.
Надам се да ће овај апел доћи бар до некога. Хвала и поздрав.

Мене копка једна ствар у вези са тим, волео бих појашњење (извини што ти се гребем о тему ). Ако је вођење љубави сасвим добра ствар међу супружницима, онда се човек не мора одвикавати од тога, не би требало да се труди да одсеца то од себе као што би ваљало да се труди да одсеца друге грехе, греховне страсти, да не би постао роб истих, те као такав, у будућем животу запао у паклено стање јер не може да упражњава оно у чему лежи његова срећа, а што је грех и није као такво ушло у ново стање ствари. Е а како ће човек онда бити потпун, без тог посебног односа са посебном особом, ако се у животу навикне да ужива у вођењу љубави са својим брачним другом? Како ће осећати блаженство када му је недоступна та ствар из његове свакодневица која га је усрећивала? пада ми напамет одговор типа "савршеност Божјег присуства ће учинити да му се та жеља учини небитном". Или "ново тело неће имати такве потребе". А онда, зашто се исти одговор не би могао приметнити и на страствене пушаче. Или било кога ко нешто што је означено као грех ставља на високо место у свом животу, толико да се доводи у опасност да ће му то засенити довољност постојања у односу љубави са Богом... Да нагласим, ништа не тврдим, само размишљам наглас.

Поздрав свима, Христос васкрсе!
Само да јавим да се након отварања ове теме заиста јавило додатних неколико људи који су својим прилозима допринели да помогнемо бака Ради и Ивани Филимоновић и њеној деци. Хвала им на томе!
И овог месеца се акција наставља - па бих замолио све који су у прилици да узму учешћа, заиста сваки динар значи.
Ивана ме је замолила да, поред захвалности, пренесем и молбу свима који су у могућности да јој помогну да скупи новац да купи свињу коју би одгајала због меса, јер каже да јој је то најисплативији начин да обезбеди храну за неки мало дужи период, имајући у виду да цене све више расту у продавницама.
Сви заинтересовани је могу контактирати на 065.458.28.53 или чак и посетити у селу Грабовац код Обреновца.
Уплате се могу вршити на наведени број телефона (Постнет) или на број рачуна:
Ивана Филимоновић, 11508 Грабовац, 160-5300101918035-40, Banka Intesa
Ко буде уплаћивао молба да само јави мени због евиденције колико је скупљено. Знам да нико то не ради да би се хвалио и истицао, али је од скромности у овом случају још важније да све буде трансапрентно и поштено, како би се поверење у целу нашу причу сачувало.
Хвала свима и живи били.

Поздрав свима, Христос васкрсе!
Само да јавим да се након отварања ове теме заиста јавило додатних неколико људи који су својим прилозима допринели да помогнемо бака Ради и Ивани Филимоновић и њеној деци. Хвала им на томе!
И овог месеца се акција наставља - па бих замолио све који су у прилици да узму учешћа, заиста сваки динар значи.
Ивана ме је замолила да, поред захвалности, пренесем и молбу свима који су у могућности да јој помогну да скупи новац да купи свињу коју би одгајала због меса, јер каже да јој је то најисплативији начин да обезбеди храну за неки мало дужи период, имајући у виду да цене све више расту у продавницама.
Сви заинтересовани је могу контактирати на 065.458.28.53 или чак и посетити у селу Грабовац код Обреновца.
Уплате се могу вршити на наведени број телефона (Постнет) или на број рачуна:
Ивана Филимоновић, 11508 Грабовац, 160-5300101918035-40, Banka Intesa
Ко буде уплаћивао молба да само јави мени због евиденције колико је скупљено. Знам да нико то не ради да би се хвалио и истицао, али је од скромности у овом случају још важније да све буде трансапрентно и поштено, како би се поверење у целу нашу причу сачувало.
Хвала свима и живи били.

Драги сви,
Многи од вас знају, али новији чланови можда и не, да у оквиру овог форума већ неколико година функционише хуманитарни пројекат Жива дела утехе. У оквиру те организације ми покушавамо да помогнемо угрожени породицама и појединцима. Циљ је да подржимо људе у невољи, чије су приче проверене, а којима релативно скромна помоћ коју успевамо да сакупимо може да олакша ситуацију.
Тренутно сваког месеца прикупљамо помоћ за Раду Симић из Шапца, жену која је преживела канцер, затим лом ноге који је држао у постељи пола године, која пати од дискус херније и воде у колену, а пре годину и по се и шлогирала (и остала још теже покретна). Пошто су јој умрли до сада родитељи и брат, а нема друге родбине и има пензију од само 15.000, у јако је тешкој сутацији јер не може да се брине сама о себи. Епархија шабачка је упозната са ситуацијом још пре две године, али нажалост ништа није помогла (осим што је Радин парохијски свештеник лично помагао и помаже колико може).
Ради је сваког месеца потребно око 35.000 динара за најосновније - лекове, нешто основно од хране и да плати помоћ у кући како би могла да се окупа, опере веш, спремни оброке и слично. Дакле за минимум достојанственог живота.
Ми на форуму успевамо да скупимо нешто новца, али у последње време сваког месеца зафали по неколико хиљада.
Према томе, свако ко је у прилици и има жељу да помогне редовним месечним прилозима (ма колико били симболични - чак и 500 динара месечно пуно значи), молим да се јави да бих га укључио у преписку на којој се договарамо.
Поред Раде, помажемо повремено и породици Филимоновић из Грабовца код Обреновца. Самохрана мајка Ивана и троје деце основношколског узраста су жртве породичног насиља. Живе од социјалне помоћи и помоћи добрих људи, пошто је Ивана пре неко време изгубила посао теткице у вртићу. Спада у тешко запосливу категорију. За ову породицу скупљамо новац за огрев, прибор за школу и слично. Тренутно скупљамо за два метра дрва - нестало им је и фали им још око 10.000 динара за те потребе. Такође, ко има одећу за децу од 10-13 година, може да се јави, тога увек треба.
Оба ова случаја су сто посто проверена. Кога занима могу да пошаљем вести из медија о овим породицама.
Надам се да ће неко од оних који ово прочитају бити у прилици да узме учешћа у нашим хуманитарним активностима и на тај начин додатно посведочи хришћанско милосрђе.

Драги сви,
Многи од вас знају, али новији чланови можда и не, да у оквиру овог форума већ неколико година функционише хуманитарни пројекат Жива дела утехе. У оквиру те организације ми покушавамо да помогнемо угрожени породицама и појединцима. Циљ је да подржимо људе у невољи, чије су приче проверене, а којима релативно скромна помоћ коју успевамо да сакупимо може да олакша ситуацију.
Тренутно сваког месеца прикупљамо помоћ за Раду Симић из Шапца, жену која је преживела канцер, затим лом ноге који је држао у постељи пола године, која пати од дискус херније и воде у колену, а пре годину и по се и шлогирала (и остала још теже покретна). Пошто су јој умрли до сада родитељи и брат, а нема друге родбине и има пензију од само 15.000, у јако је тешкој сутацији јер не може да се брине сама о себи. Епархија шабачка је упозната са ситуацијом још пре две године, али нажалост ништа није помогла (осим што је Радин парохијски свештеник лично помагао и помаже колико може).
Ради је сваког месеца потребно око 35.000 динара за најосновније - лекове, нешто основно од хране и да плати помоћ у кући како би могла да се окупа, опере веш, спремни оброке и слично. Дакле за минимум достојанственог живота.
Ми на форуму успевамо да скупимо нешто новца, али у последње време сваког месеца зафали по неколико хиљада.
Према томе, свако ко је у прилици и има жељу да помогне редовним месечним прилозима (ма колико били симболични - чак и 500 динара месечно пуно значи), молим да се јави да бих га укључио у преписку на којој се договарамо.
Поред Раде, помажемо повремено и породици Филимоновић из Грабовца код Обреновца. Самохрана мајка Ивана и троје деце основношколског узраста су жртве породичног насиља. Живе од социјалне помоћи и помоћи добрих људи, пошто је Ивана пре неко време изгубила посао теткице у вртићу. Спада у тешко запосливу категорију. За ову породицу скупљамо новац за огрев, прибор за школу и слично. Тренутно скупљамо за два метра дрва - нестало им је и фали им још око 10.000 динара за те потребе. Такође, ко има одећу за децу од 10-13 година, може да се јави, тога увек треба.
Оба ова случаја су сто посто проверена. Кога занима могу да пошаљем вести из медија о овим породицама.
Надам се да ће неко од оних који ово прочитају бити у прилици да узме учешћа у нашим хуманитарним активностима и на тај начин додатно посведочи хришћанско милосрђе.

Одакле новци, синовци?
Ако се милионче евра може тек тако одријешити за гањање лопте по трави (и то само за квалификационо, није освојена медаља чак), онда се може исто тако лако одријешити и за кризне случајеве попут болесне дјеце, људи у нужди итд...
А ако се то милионче није могло одријешити из државне касе ни у овом случају за фудбалере, онда је упитно поријекло тог новца.
Е то је проблем.

Па није баш да је човек изливао фрустрације, нити је напао Патријарха нити СПЦ.. упитаност зашто се ордење упорно додељује осведоченим зликовцима није баш толико спорна са аспекта личности да би представљала изливање фрустрације. Није као да му је једина активност овде била блаћење Цркве. Нисмо ми нова с нити кандићка нити нво која има агенду против СПЦ, него делови тела Цркве који разговарају о прелепим али и понекад не тако лепим стварима које се дешавају унутар наше Цркве просто размена мишљења. Као што је био случај и око целе збрке у Митрополији ЦП где су и разне ружне ствари изречене па ником ништа. Ако ви као форум имате последице од тога да неко помене то питање без икакве зле намере то је друга ствар и испоштоваћемо.

Naravno da je moguce, vladiko. Tako biva uvek kad so obljutavi, tj. kad svestenstvo i ucitelji Crkve prestanu da daju ziv primer onog sto (eventualno, jer neki ni to ne rade) pricaju. Bez odusevljenja nema preumljenja, a oni koji treba da su nosioci odusevljenja, tj. zive Vode, postase "studenci isprovaljivani".
Cast tebi i ovom cestitom popu ovde, kao i svima drugim izuzecima, ali ovih sto seju pustinju oko sebe je daleko vise.
Razume se - svestenstvu i monastvu na KiM nema da se kaze nista, svima njima tamo samo najponizniji naklon do zemlje. Oni ne samo da svedoce odusevljenjem, nego prosto blistaju kao najsjajnije zvezde. Ko god njima da dodje nece da ostane ravnodusan, pa makar pre toga bio i sluga samog mraka, a kao sto to neki na temi ovde vec lepo rekose napred.

Па ја то никад нисам успео да доживим тако. Само језичко значење речи вера, тј. ово што људи у Цркви живе, ово што ми живимо се назива вером јер је темељ свега вера да Бог заиста постоји, да је Христос заиста васкрсао. "Јер ако није васкрсао, узалуд је вера наша." Тако бар ја то доживљавам. Може се рећи да вера има смисла, живот у вери има смисла и ако Бог не постоји, јер чини човека бољим. Али тај смисао је само условно речено смисао, то је само један од пролазних смислова у великом, суровом бесмислу. Ако у тренутку када умрем нестаје моје ЈА, оно што ја јесам, ако и други људи које волим заувек нестају када умру, чему све ово, живот је у том случају само једна велика агонија и сличан је ситуацији када знамд а ме чека припремање великог, одвратног испита - али тек за пола године. И онда када не мислим на то супер је све, могу да се опустим, али идеја да ме кад - тад сигурно чека то учење ми мало квари спокој кад год је се сетим, вреба из прикрајка све време. Тако и живот, има сјајних момената, и то се не може оповргнути без обзира да ли има нешто и после смрти, али кад се повуче црта, ти сјајни моменти не мењају коначну слику да је све ово велика, бесмислена трагедија, којој придајемо превише смисла и над којом би човек могао само да отпљуне. Мислим, ако нема вечности, нема ни правде, нема ни утехе, нема друге шансе, само растанци, само коначност и неправда. Због свега тога не могу да питање о стварном постојању Бога искључим из моје вере...

Koliko sam puta kao tinejdžerka u gradskom prevozu osetila .... da ne kažem šta. U principu se smrzneš u tim trenucima. Bes dolazi kasnije. 
Jer si žensko, jer si mlada, stoga si fizički slabija, jer može da izađe za tobom i da te ne nađu...eto zašto.

Lako je to reći, ali je teško saopštiti nešto ovako
Verujem da je devojkama , ako tako mogu reći, upravljao veliki stid! Stid je isto gospodar, kao i strah. Moji roditelji uopšte ne znaju kako su me ponižavali u OŠ razni likovi, vršnjaci i drugi. Iako nije drastično kao što se dogodilo ovim devojkama, na mene je ostavilo posledice i osećaj stida! Ličnost kad je ponižena to se ne može lako saopštiti.

Траума жртве је јако озбиљна ствар. Превазилажење таквих проблема уме трајати јако, јако дуго... Потребно је времена док жртва не успе да прихвати и вербализује злочин над собом, нарочито у случају познатих починитеља, јавних личности, а камо ли да изађе у јавност са тим и тако свесно себе стигматизује код дела популације. Неке жртве, на жалост, цео живот проживе осакаћене таквим догађајем без шансе за (умним/душевним) оздрављењем.
А особе које осуђују жртву за излажење у јавност су у равни помагача злостављачу. Свака њихова критика жртве је готово као да поново чине злочин над њом (жртва у оваквом случају не може бити крива).
Надам се да ће Лечић добити праведну и заслужену казну.
Поред жртве, жао ми је и његове породице... сада ће му и деца бити стигматизована ни крива ни дужна.

@Ćiriličar
Неке жене не могу да делују силом да се одбране. Њихово ,,не" на наваљивање за сексом значи - силовање.
Нису све жене спремне да буду физички повређене, да би се одбраниле од силовања. Можда те жене нису за светитељке, али тај чин од стране напасника једноставно јесте силовање.
Лечић је, чини ми се, био у једној емисији поводом случаја Алексића, где је Лечић објаснио да је након изреченог ,,не", даље наваљивање стварно силовање. Управо је то он сам, Лечић, учинио над овом женом.

Ја не видим овај Нацрт као поспешивање страсти, али у реду је да нам се мишљења разликују,
Мислим да не бих могао дати бољи одговор од цитата оца Саве Јањића:
 

Ја мислим да је ово питање у јавности један велики спин и скретање пажње на нешто небитно. Не знам да ли сам у праву, али пази моју аргументацију:
1. Прво, будимо реални: већина хомосексуалаца уопште и не жели бракове нити моногамне везе. То је један животни стил који је у огромној мери повезан са блудом и односима са многобројним партнерима. Питање је чак колико су уопште сви хомосексуалци отворено хомосексуалци, доста их живи у браковима, има децу и не желе уопште да своју перверзију обелодањују, него је држе сакривеном, као везе са љубавницом.
2. Друго, ајде да и претпоставимо да два педера желе брак и волели би да усвоје дете. То не би значило да би социјалне службе ишле и отимале децу хетеросексуалним паровима и одводили их у геј парове, него да би геј парови ушли у равноправну евалуацију са хетеро-паровима по питању усвајања деце које би иначе завршила у дому. Равноправну евалуацију, а она би требало да значи да би ваљда неки психолог проценио да ли се ради о нормалним људима.
3. Треће и најбитније, ми имамо проблем деце по домовима коју нико неће. Имамо проблем што и бездетни парови одустану од усвајања када им понуде Циганче од 9 година, или неко дете које има неку болест или инвалидитет. Сви замишљају усвајање као одвођење мале плавокосе бебе од 3 месеца кући, али у пракси ми имамо проблем што има више деце без родитељског старања него што има парова који желе да их усвоје. А нека се свако сети свог детињства и запита да ли би радије имао своју собу и живео са "чика Пером" и "чика Марком" који га прате у школу, или живео у дому са њих 12 у соби и ишао у домску школу и носи домску гардеробу.
4. Четврто, због чега највише сматрам да је ово питање спин: Хомосексуалци не желе децу, њихов сексуално-породични нагон је измењен. Ако и постоји неко, то је један у 1.000 или у 10.000. Лезбијски парови у пракси чешће желе децу јер је мајчински инстинкт јачи, али њима за то не треба никакво усвајање, жена просто има ту могућност да затрудни и да роди, било односом са мушкарцем, било преко банке сперме и донатора. На примеру наше премијерке, остаје само питање: ако је њена партнерка родила дете и заједно ће га подизати, да ли ми заиста желимо да веће право над тим дететом, у случају партнеркине смрти, имају партнеркина сестра, брат и њихове породице, или можда то дете треба одвести у дом јер "нема никог", а занемарити да оно можда има 6 година и да је одрасло са обе жене?
5. Приче о томе колико је за развој детета неопходно постојање и оца и мајке пада у воду поготово на примеру Србије, где је сваки нараштај имао очеве погинуле у рату, мајке умрле од болести, а данас још додати и високу стопу развода. Јесте идеално да дете има и оца и мајку, али неће постати ненормално ако га одгајају баба и деда, мајка уз помоћ тетке која нема децу или самохрани родитељи.
 
Не знам, да ли грешим овде?

Da, pojačana su (u odnosu na sadašnju situaciju) time da ima još jedno lice koje ima dužnost izdržavanja prema detetu.
 
Uvažava se isto koliko i izbor bilo kog deteta da ne živi sa jednim od roditelja ili ni sa jednim od roditelja (kod razvoda se stav uzima u obzir ako je dete dovoljno staro, a ako mu roditelji žive zajedno ili ima samo jednog roditelja, onda nema izbor da ne živi sa njima/njom dok ne napuni 18 godina šta god mislilo o životnim izborima svojih roditelja).
 
To "pravo" ne postoji i nije nikad ni postojalo. Čak i onda kada je razvod bio zabranjen, udovci i udovice nisu morali da detetu nađu novu mamu/tatu.
 
Pa ako samo izostaviš članove koje si naveo i dalje će lica koja žive u ovakvim zajednicama imati decu i imati roditeljska prava. Samo njihov partner neće imati dužnost izdržavanja, niti pravo da dete odvede u urgentni ako mu je roditelj nije kod kuće, a nešto se desi detetu... 
 
Za to nije dovoljno da izostaviš pomenute članove, već bi trebalo da dopišeš članove po kojima se takvima oduzimaju deca.... a za to moraš i da prethodno promeniš Ustav... i da istupiš iz skoro svih međunarodnih organizacija da te ne bi izbacivali naglavačke, itd.
 
Zato što priroda uređuje rađanje ti bi da nekom oduzmeš njegovo dete?


 

@Србољуб+ Да вам свима тамо, и болеснима и сестрама и лекарима Господ помогне! Хвала што сте ово поделили са свима, можда тако и допре до оних до којих би требало.

Нисам ставио због патетике или сажаљења. Некима је много горе. Мислим да велики број људи није свестан каква се борба овде води. Двојцу су пребацили на одељења где могу добити већи проток кисеоника. Сатурације биле испод 80%. Примају по 6-7 инфузија дневно. Обојца снажни у напону животне снаге. Сестрице развозе боце од 80 килограма њих три на нас 50-60. Један дан дошла само једна остале позитивне. Замена има седам дана стажа. Само зује около. Мере, деле терапију, ваде крв,возају на рентген, скенер... Мали змајеви. Има и неки брат па када вичу сестро а он додаје сестро-брате. Било би лепо када би људи схватили да је неколико хиљада људи у јако тешком стању и да без подршке коју на оваквим местима вероватно не би преживели.

Ево подаци и за породицу Влајковић:
 
Број жиро рачуна: 205-9011007565512-50
 
Прималац: Жаклина Влајковић, 11300 Смедерево
 
Контакт телефон: 0612441120

Драги сви,
Као што вам је можда познато, у оквиру форума функционише хуманитарна организација, која се састоји од људи који сваког месеца издвоје одређени новчани износ за помоћ за неколико угрожених појединаца и породица (наравно, и неновчана помоћ у храни, хигијени, одећи итд. је увек добродошла). 
С обзиром да је људима којима помажемо потребна редовна помоћ сваког месеца, овим путем позивам све људе који су у прилици и желе да редвоно издвајају неку суму (већ од 500 динара месечно би пуно значило) да нам се придруже. Јавите се овде на теми или приватном поруком мени, ако желите да вас укључим у пресписку на којој се договарамо око помоћи.
Тренутно помажемо следеће једну баку и две породице:
-  Рада Симић живи сама у Шапцу, нема никог свог (умрли су јој родитељи и брат, нема друге фамилије), преживела је канцер, затим лом ноге који је држао у постељи пола године, а у новембру је доживела и мождани удар који јој је паралисао ногу и руку и онемогућио је да се самостално стара о себи. Са пензијом од само 15.000 не може никако да закрпи све рупе и у јако је тешкој сутацији. Потреба јој помоћ сваког месеца за минимум достојанственог живота, да има за храну, лекове и да неко може да је одведе до тоалета и окупа. Постоје докази за све речено, ако некога занима.
- Други случај је случај породице Филимоновић, из Грабовца код Обреновца. Самохрана мајка Ивана и троје деце основношколског узраста, жртве породичног насиља. Живе од социјалне помоћи и помоћи добрих људи, пошто је Ивана прошле изгубила посао теткице у вртићу. Ова прича је сто посто проверена будући да су им Срби за Србе подигли кућу (до тада су живели у буквално рушевини, без купатила).
- Трећа породица је породица Влајковић из Смедерева. Жаклина, самохрана мајка малог Богдана, живи од дечијег додатка, са братом који је дужевни болесник и старим оцем. Иако нисам био код ове породице, нити имам неки новински чланак о њима и сл., више пута смо им помагали, тако да лично верујем да је такође потпуно веродостојна прича у питању.
Знам да су тешка и неизвесна времена, и мало ко има вишка средстава, али овим људима је посебно тешко и без наше помоћи имају великих проблема да саставе било какав крај са крајем. Тако да апелујемо ко је год у могућности, да се укључи.

Ово су подаци за Раду и Ивану:
1) Рада
Рада Симић
Краљице Марије 2/1
15000 Шабац
Број рачуна: 200-37445746-36
Ако уплаћујете физички, пошто је рачун у Поштанској штедионици можете у свакој пошти да уплатите без провизије, само тражите посебну уплатницу за Поштанску штедионицу.
2) Ивана
Ивана Филимоновић
Видански крај 69
11508 Грабовац
Број телефона 065 4582853 (Ако уплаћујете постнет-ом)
Рачун:
160-5300101918035-40
Banka Intesa

Сад капирам и слажем се генерално.
Можда се може рећи да је данас још теже веровати, иако ваљда никад није ни било лако (јер неки који су сведочили Христовим чудима нису поверовали у њега, иако у саму чудесну природу догађаја нису сумњали). Само што данас човек прво мора да расклони испред себе све "разлоге" за веру који се тичу појава које су се раније могле објаснити само натприродним узроком, а за које данас знамо да су природне. Сада, човек није нужно привучен вери ни Благодатним огњем, ни богојављенском водом (тиме што се не 'квари'), ни нетрулежним моштима и сл., јер за све постоје и мање, више или потпуно одржива објашњења које не укључују божанску интервенцију. Донекле је, чини ми се, отупео осећај задивљености, па иако познајемо детаље творевине него икада пре, и иако се често свет описује као чудесно или генијално место, генерално људи немају јак осећај да иза њега мора стајати Творац. 

Драги сви,
Као што вам је можда познато, у оквиру форума функционише хуманитарна организација, која се састоји од људи који сваког месеца издвоје одређени новчани износ за помоћ за неколико угрожених појединаца и породица (наравно, и неновчана помоћ у храни, хигијени, одећи итд. је увек добродошла). 
С обзиром да је људима којима помажемо потребна редовна помоћ сваког месеца, овим путем позивам све људе који су у прилици и желе да редвоно издвајају неку суму (већ од 500 динара месечно би пуно значило) да нам се придруже. Јавите се овде на теми или приватном поруком мени, ако желите да вас укључим у пресписку на којој се договарамо око помоћи.
Тренутно помажемо следеће једну баку и две породице:
-  Рада Симић живи сама у Шапцу, нема никог свог (умрли су јој родитељи и брат, нема друге фамилије), преживела је канцер, затим лом ноге који је држао у постељи пола године, а у новембру је доживела и мождани удар који јој је паралисао ногу и руку и онемогућио је да се самостално стара о себи. Са пензијом од само 15.000 не може никако да закрпи све рупе и у јако је тешкој сутацији. Потреба јој помоћ сваког месеца за минимум достојанственог живота, да има за храну, лекове и да неко може да је одведе до тоалета и окупа. Постоје докази за све речено, ако некога занима.
- Други случај је случај породице Филимоновић, из Грабовца код Обреновца. Самохрана мајка Ивана и троје деце основношколског узраста, жртве породичног насиља. Живе од социјалне помоћи и помоћи добрих људи, пошто је Ивана прошле изгубила посао теткице у вртићу. Ова прича је сто посто проверена будући да су им Срби за Србе подигли кућу (до тада су живели у буквално рушевини, без купатила).
- Трећа породица је породица Влајковић из Смедерева. Жаклина, самохрана мајка малог Богдана, живи од дечијег додатка, са братом који је дужевни болесник и старим оцем. Иако нисам био код ове породице, нити имам неки новински чланак о њима и сл., више пута смо им помагали, тако да лично верујем да је такође потпуно веродостојна прича у питању.
Знам да су тешка и неизвесна времена, и мало ко има вишка средстава, али овим људима је посебно тешко и без наше помоћи имају великих проблема да саставе било какав крај са крајем. Тако да апелујемо ко је год у могућности, да се укључи.

Сад капирам и слажем се генерално.
Можда се може рећи да је данас још теже веровати, иако ваљда никад није ни било лако (јер неки који су сведочили Христовим чудима нису поверовали у њега, иако у саму чудесну природу догађаја нису сумњали). Само што данас човек прво мора да расклони испред себе све "разлоге" за веру који се тичу појава које су се раније могле објаснити само натприродним узроком, а за које данас знамо да су природне. Сада, човек није нужно привучен вери ни Благодатним огњем, ни богојављенском водом (тиме што се не 'квари'), ни нетрулежним моштима и сл., јер за све постоје и мање, више или потпуно одржива објашњења које не укључују божанску интервенцију. Донекле је, чини ми се, отупео осећај задивљености, па иако познајемо детаље творевине него икада пре, и иако се често свет описује као чудесно или генијално место, генерално људи немају јак осећај да иза њега мора стајати Творац.