АлександраВ

Hrvatska i Austrija potvrđeni slučajevi.

Kruže strašne fotografije navodno sa Infektivne klinike, otišli smo tamo i proverili šta je istina Redakcija Telegrafa.rs posetila je Infektivnu kliniku, evo kakvo je tamo trenutno stanje Kad god je aktuelan neki virus na društvenim mrežama počinju da kruže fotografije uz opis da potiču sa Klinike za infektivne i tropske bolesti u Kliničkom centru Srbije. Dok neke jesu zaista potekle iz ove zdravstvene ustanove, većina njih nije, a i one koje jesu, nastale su pre četiri ili pet godina. Poslednje u nizu, fotografije koje navodno potiču iz ove ustanove deljene su na internetu početkom februara uz komentar "evo kako smo spremni za koronavirus". Na njima je pet fotografija, međutim, samo dve su iz Infektivne klinike, a u prilog tome govori visina plafona u bolesničkim sobama, kao i raspored vrata i prozora. Direktor Klinike docent dr Goran Stevanović kaže za Telegraf.rs da većina fotografija koja se plasira na internetu nije sa ove Klinike. - Na internetu se može naci veliki broj fotografija oronulih zidova, prostorija i zgrada koje se pripisuju Klinici za infektvne i tropske bolesti. Veliki broj njih ne prikazuje prostorije Klinike te ih možemo slobodno nazvati zlonamrnim dezinformacijama. One koje prikazuju naše prostorije uglavnom prikazuju stanje kakvo je bilo. Veliki deo tih prostorija je u prethodnom veremenskom periodu renoviran i sređen, sredstvima Kliničkog Centra Srbije, ali i donacijama. Ono što do sada nije sređeno biće urađeno u toku sanacije koja je počela, tako da neće više biti osnova da se ovakve fotografije nalaze bilo gde sem u istorijskim arhivama - kaže za Telegraf.rs docent dr Goran Stevanović. Redakcija Telegrafa.rs posetila je Infektivnu kliniku. Ispostavilo se da bolesnička soba (slika 1) koja je prikazana na šerovanim fotografijama uopšte ne pripada njoj. U prilog tome "govore" plafoni koji su na podeljenoj fotografiji visoki 2 metra i 20 centimetara, dok su na Infektivnoj klinici u svakoj prostoriji 3 metra. Klinici ne pripada ni prostor sa fotografije na kojoj je prikazana spoljašnje popucale stolarija, oronulog i buđavog zida, sa lavorom ispred. Takav raspored prozora i vrata ne postoji ni na jednom odeljenju, ni u jednoj zgradi ove klinike. Što se tiče slike na kojoj su dve crvene stolice, to jeste prostor Klinike. To je bila svlačionica za studente. Ona je srušena sada u toku sanacije, a stolice su sklonjene još pre godinu dana. Na nekim fotografijama koje se sada vrte su bolesnička kupatila i toaleti iz 2014. i 2015. godine, međutim, ona su već 2016. godine bila u potpunosti sanirana. Na internetu konstantno kruži i fotografija na kojoj se s leđa vidi direktor kako ulazi u jedan ulaz. Taj ulaz jeste takav kakav jeste, ali on će uskoro biti srušen i sređen, takođe, u toku sanacije cele klinike. https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3153870-kruze-strasne-fotografije-navodno-sa-infektivne-klinike-otisli-smo-tamo-i-proverili-sta-je-istina

"Црни понедељак" на светским берзама због корона вируса На светским тржиштима капитала свануо је "црни понедељак" бришући милијарде долара тржишне вредности компанија, јер је ширење епидемије коронавируса изван Кине помрачило изгледе глобалног раста, због чега инвеститори распродају акције и "селе" улагања у сигурну имовину. Цена злата је скочила на седмогодишњи максимум, док је нафта потонула за готово 4,0 одсто услед ширења страха од пандемије, након што су Иран, Италија и Јужна Кореја известили о расту броја случајева коронавируса у тим земљама, преноси Ројтерс. https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/crni-ponedelak-na-svetskim-berzama-zbog-korona-virusa-24-02-2020?fbclid=IwAR3TZK72SKBIv5Rl-beM9LWiHhY98CApbu2NnDBaURblWZeazqB8EOUByqE

Mubasher: Bahrain’s Ministry of Health confirmed the first case of coronavirus (COVID-19) for a Bahraini citizen arriving from Iran, Bahrain News Agency (BNA) reported on Monday. The patient was suspected of having contracted the disease based on initial symptoms and was immediately transferred to a medical centre for examination, treatment, and isolation. The ministry took all necessary measures with all people who have been in contact with the patient and sent them to isolation. *** #BREAKING: Oman reports first two cases of #coronavirus who had visited Iran - Oman TV *** YEREVAN, FEBRUARY 24, ARMENPRESS. Two people, one of them an Iranian national, have been hospitalized in Azerbaijan on suspicions of having the novel coronavirus, RIA Novosti reported citing Azerbaijani healthcare authorities. *** Bus passengers from Italy blocked in France over coronavirus scare Passengers who arrived by bus in Lyon in southeast France on Monday from Milan in Italy were kept onboard after the driver was hospitalised with symptoms similar to those caused by the new coronavirus, security sources said.

Препорука грађанима Србије да не путују у Италију Београд, 24. фебруар 2020. Министарство спољних послова Владе Републике Србије препоручило је данас свим нашим грађанима да до даљег не путују у угрожена подручја Италије, односно док се актуелна здравствена ситуација не нормализује. На основу званичних извештаја о тренутној здравственој ситуацији у Италији, након пораста броја заражених лица од респираторне болести ЦОВИД-19 (коронавирус), Влада Италије је данас донела уредбу која обухвата читав низ хитних и обавезних превентивних мера, како би се изоловало подручје које се сматра жариштем вируса. За сада, изолована зона обухвата подручје северне Италије (Венето и Ломбардија), с тим што је од суботе, 22. фебруара, аутономна регија Фриули Венеција Ђулија увела ванредно стање. Мере које су утврђене уредбом обухватају забрану удаљавања и приступа погођеним местима, односно подручјима где је већ регистровано присуство вируса, суспензију манифестација, јавних догађаја и других врста окупљања. Такође, приписана је и суспензија наставе у школама и рад вртића, суспензија рада музеја, суспензија активности јавних служби (осим неопходних за живот људи), примена обавезног карантина са активних надзором и друго, као и читав низ превентивних хигијенских мера у циљу спречавања даљег ширења вируса. Имајући у виду то да се подаци о кретању епидемиолошке ситуације у Италији мењају и ажурирају из сата у сат, те да се уводе нове мере, Министарство спољних послова ће наставити да прати и информише грађане Србије о актуелној здравственој ситуацији у Италији. Препорука грађанима Србије да не путују у Италију WWW.SRBIJA.GOV.RS Министарство спољних послова Владе Републике Србије препоручило је данас свим нашим грађанима да до даљег...

Невероватно, СЗО није и неће више проглашавати пандемију. Значи нема вакцина, нема кеша који би донеле, нема пандемије. Да имају вакцине, као 2009. год, била би одавно проглашена пандемија. Само је новац у питању. Треба укинути СЗО.

Kuwait, Bahrain, Afghanistan and Iraq on Monday reported their first infections from the coronavirus. A fifth person infected with the coronavirus has died in Italy, the chief of the civil protection agency has announced, according to Reuters. South Korea has raised its disease alert to the highest level after a surge in coronavirus infections and two more deaths, while Chinese state media warned the outbreak had yet to reach a turning point despite some signs of easing. According to the semi-official ILNA news agency, which is close to reformists, the lawmaker, Ahmad Amirabadi Farahani, said there had been 50 deaths from the coronavirus in Qom alone. “The rest of the media have not published this figure, but we prefer not to censor what concerns the coronavirus because people’s lives are in danger,” Fatemeh Madiani, the ILNA editor, told Agence France-Presse (AFP). But the country’s deputy health minister rejected the report. In a news conference broadcast live on state television, Iraj Harirchi said that 12 people had died from the coronavirus and 66 had been infected.

1. Не, има и других, сада су највећи кластери ван Кине Италија и Иран 2. Терапија је сиптоматска, као и код свих виремија, и зависи од тога какве симптоме пацијент има (пнеумонија, срчане сметње, итд), ниједан лек није лек избора (да је потврђено добар за све тегобе), већ се све то још увек "тражи". Има различитих података за различите медицинске приступе лечења. 3. Најмање има деце која су погођена вирусом, бар су такви званични подаци, али их има. У лакшим и средњим клиничким сликама симптоми су лакши, а након 50 год, с обзиром на имунолошко стање у старијој популацији и већ придодата нека друга медицинска стања, хронична углавном, клиничка слика је тежа и компликује се. 4. Подаци су заиста различити и нису још увек систематизовани, долазе са различитих страна. Постоје бројни случајеви који су асимптоматски, позитивни на вирус без симптома или са веома благим симптомима налик на грип. Најчешће су описани суви кашаљ, висока температура, главобоља, кратак дах (отежано дисање) и др. Пнеумонија се јавља касније, као и енцефалитис и друго, мада су описани и случајеви који су одмах имали тежу упалу плућа, углавном старији људи са већ лошим имуним одговором, услед старости или неких других хроничних стања (астма, опструктивна болест плућа, хронични бронхитис, срчана обољења, дијабетес, итд.). Бројни су случајеви изненадног колапса и изненадне смрти, без претходних симптома ("падајући" људи). 5. Зависи од претходног здравственог стања, као што сам горе написала. Углавном, вирус изазива и секундарне инфекције, када трасира пут бактеријама, а такође постоји и имунолошки одговор организма који је прејак, када долази до тзв. "цитокинске олује" као прејаки одговор на непознати вирус, и тада најчешће долази до изненадне смрти, услед едема плућа, и срчаног застоја. 6. Не знам сигурно, мислим да је карантин свуда 14 дана, али имамо и поновљени карантин, као на крузеру где је особље остало још 14 дана у карантину након што је искрцан последњи пацијент.

Светска здравствена организација (СЗО) више нема процес за проглашавање пандемија, али због епидемије новог коронавируса и даље је на снази међународна узбуна, саопштио је портпарол те организације Тарик Јашаревић. "Нема званичне категорије пандемије. То је стари термин који СЗО више не користи, иако је људима познат из 2009. године", рекао је Јашаревић и подсетио да је та организације 30. јануара прогласила стање узбуне на међународном нивоу, преноси Ројтерс. Ово је стварно смешно.

Past Time to Tell the Public: “It Will Probably Go Pandemic, and We Should All Prepare Now” February 23, 2020 Author Ian M Mackay, PhD (EIC) by Jody Lanard and Peter M. Sandman NOTE FROM IAN: The expert risk communication team of Lanard and Sandman has given me permission to post their very well-considered reply to my question of them just on 24 hours ago, here. I’m not an expert in this space so I sought their very experienced thoughts about changing my tone around the COVID-19 multi-country epidemic before I started doing so yesterday. Here is what they had to say… We are starting to hear from experts and officials who now believe a COVID-19 pandemic is more and more likely. They want to use the “P word,” and also start talking more about what communities and individuals can and should do to prepare. On February 22, Australian virologist Ian Mackay asked us for our thoughts on this phase of COVID-19 risk communication. Here is our response. Yes, it is past time to say “pandemic” – and to stop saying “stop” It’s a good time to think about how to use the “P word” (pandemic) in talking about COVID-19. Or rather, it is past time. It is important to help people understand that while you think – if you do think so – that this is going to be pandemic in terms of becoming very widespread, no one knows yet how much severe disease there will be around the world over short periods of time. “Will it be a mild, or moderate, or severe pandemic? Too soon to say, but at the moment, there are some tentative signs that….” The most crucial (and overdue) risk communication task for the next few days is to help people visualize their communities when “keeping it out” – containment – is no longer relevant. The P word is a good way to launch this message. But the P word alone won’t help the public understand what’s about to change: the end of most quarantines, travel restrictions, contact tracing, and other measures designed to keep “them” from infecting “us,” and the switch to measures like canceling mass events designed to keep us from infecting each other. We are near-certain that the desperate-sounding last-ditch containment messaging of recent days is contributing to a massive global misperception about the near-term future. The theme of WHO’s and many governments’ messages – that the “window of opportunity” to stop spread of the virus is closing – is like the famous cover page of Nevil Shute’s On the Beach: “There is still time … Brother.” For weeks we have been trying to get officials to talk early about the main goal of containment: to slow the spread of the virus, not to stop it. And to explain that containment efforts would eventually end. And to help people learn about “after containment.” This risk communication has not happened yet in most places. So here is one more pitch for openness about containment. Officials: Please read Containment as Signal, Swine Flu Risk Miscommunication, which we wrote in 2009. One horrible effect of this continued “stop the pandemic” daydream masquerading as a policy goal: It is driving counter-productive and outrage-inducing measures by many countries against travelers from other countries, even their own citizens back from other countries. But possibly more horrible: The messaging is driving resources toward “stopping,” and away from the main potential benefit of containment – slowing the spread of the pandemic and thereby buying a little more time to prepare for what’s coming. We hope that governments and healthcare institutions are using this time wisely. We know that ordinary citizens are not being asked to do so. In most countries – including our United States and your Australia – ordinary citizens have not been asked to prepare. Instead, they have been led to expect that their governments will keep the virus from their doors. Take the risk of scaring people Whenever we introduce the word “pandemic,” it’s important to validate that it’s a scary word – both to experts and to non-experts – because it justifiably contains the implication of something potentially really bad, and definitely really disruptive, for an unknown period of time. This implication is true and unavoidable, even if the overall pattern of disease ends up being mild, like the 2009-10 “swine flu” pandemic. Validate also that some people may accuse you of fear-mongering. And respond that hiding your strong professional opinion about this pandemic-to-be would be immoral, or not in keeping with your commitment to transparency, or unforgivably unprofessional, or derelict in your duty to warn, or whatever feels truest in your heart. It may help to consider the “damned if you do, damned if you don’t” fallacy. Feel free to say that “Jody Lanard and Peter Sandman say” that officials or experts – in this case YOU – are “darned if you do anddamned if you don’t.” You’re only darned if you warn about something that turns out minor. But you’re damned, and rightly so, if you fail to warn about something that turns out serious. It’s simply not true, in principle or in practice, that you are damned if you do and damned if you don’t! Over-alarming risk messages are far more forgivable than over-reassuring ones. Push people to prepare, and guide their prep This is the most culpable neglected messaging in many countries at this point. The main readiness stuff we routinely see from official and expert sources is either “DON’T get ready!” (masks), or “Do what we’ve always told you to do!” (hand hygiene and non-mask respiratory etiquette). The general public, and many categories of civil society, are not actively being recruited to do anything different in the face of COVID-19 approaching. A fair number of health care workers and communication officers tell us their hospitals and healthcare systems are just barely communicating about COVID-19. They want to be involved in how to prepare for “business not as usual.” We’re guessing that many hospital managements are in fact preparing for COVID-19, but we worry that they’re doing it too quietly, without enough effort to prepare their staff. Lots of businesses, especially smaller ones, are doing off-the-cuff pre-pandemic planning. Several trade journals have articles about how specific industries should prepare for a likely pandemic. Around February 10, the U.S. Centers for Disease Control and Prevention posted interim guidance for businesses. But we have seen almost nothing in mainstream media citing this guidance, or recommending business continuity strategies like urgent cross-training so that core functions won’t be derailed because certain key employees are out sick, for instance. Pandemic planning research suggests that employees are likeliest to say they will show up for work during a pandemic if three specs are met – if they think their family is reasonably safe; if they think their employer is being candid with them about the situation; and if they have a pandemic-specific job assignment in addition to or different from their routine “peacetime” assignment. Hardly any officials are telling civil society and the general public how to get ready for this pandemic. Even officials who say very alarming things about the prospects of a pandemic mostly focus on how their agencies are preparing, not on how the people they misperceive as “audience” should prepare. “Audience” is the wrong frame. We are all stakeholders, and we don’t just want to hear what officials are doing. We want to hear what we can do too. We want – and need – to hear advice like this: Try to get a few extra months’ worth of prescription meds, if possible. Think through now how we will take care of sick family members while trying not to get infected. Cross-train key staff at work so one person’s absence won’t derail our organization’s ability to function. Practice touching our faces less. So how about a face-counter app like the step-counters so many of us use? Replace handshakes with elbow-bumps (the “Ebola handshake”). Start building harm-reduction habits like pushing elevator buttons with a knuckle instead of a fingertip. There is so much for people to do, and to practice doing in advance. Preparedness is emotional too Suggesting things people can do to prepare for a possible hard time to come doesn’t just get them better prepared logistically. It also helps get them better prepared emotionally. It helps get them through the Oh My God (OMG) moment everyone needs to have, and needs to get through, preferably without being accused of hysteria. It is better to get through this OMG moment now rather than later. Offering people a list of preparedness steps to choose among means that those who are worried and feeling helpless can better bear their worry, and those who are beyond worry and deep into denial can better face their worry. Yet another benefit: The more people who are making preparedness efforts, the more connected to each other they feel. Pandemic preparedness should be a communitarian experience. When a colleague offers you an elbow bump instead of a handshake, your mind goes to those lists of preparedness recommendations you’ve been seeing, and you feel part of a community that’s getting ready together. This OMG realization that we have termed the “adjustment reaction” (see http://www.psandman.com/col/teachable.htm Specific pandemic preparedness messages Below are links to specific preparedness messaging we drafted for a possible H5N1 pandemic. The links are all from our 2007 website column What to Say When a Pandemic Looks Imminent: Messaging for WHO Phases Four and Five. Each item is in two parts – a draft message (a summary sentence followed by a few paragraphs of elaboration), then a risk communication discussion of why we think it’s an appropriate pre-pandemic message. Because these were written with H5N1 in mind, the pandemic they contemplate is more severe and less likely than the one we contemplate today. So some changes may be called for – but frankly, in our judgment, not many. We may have a window of opportunity now to make some practical preparations. We must make the most of it – even though the effort may be wasted if a severe pandemic doesn’t happen. What matters most is how households, neighborhoods, community groups, and businesses prepare. Individual and community preparations will focus on three tasks – reducing each person’s chance of getting sick, helping households with basic survival needs during a pandemic, and minimizing and coping with larger societal disruption. Social distancing will be important but unpleasant. School closings present a particularly difficult social distancing dilemma. Hand-washing is far from a panacea. But it’s easy, it’s under your control, and it has no significant downside. Like washing your hands, wearing a facemask may help a bit. But it has more downside than washing your hands. Getting ready for a pandemic is largely about preparing for possible shortages. It’s probably too late to stockpile much now, but do what you can. Now is also the time to think about how you will care for loved ones at home. To get ourselves through the hard times that may be coming, we will need volunteers. How can you help? One of the scariest messaging failures in the developed world is not telling people vividly about what the end of containment will look like, for instance the end of contact-tracing and most quarantines. The FAQs on the Singapore Ministry of Health webpage (https://www.moh.gov.sg/covid-19/faqs What’s working for us We’d like to share with you some of our recent everyday life experiences in talking about pandemic preparedness with people who perceive us as a bit knowledgeable about what may be on the horizon. Some of this overlaps with the more generic comments above. 1. We’ve found it useful to tell friends and family to try to get ahead on their medical prescriptions if they can, in case of very predictable supply chain disruptions, and so they won’t have to go out to the pharmacy at a time when there may be long lines of sick people. This helps them in a practical sense, but it also makes them visualize – often for the first time – how a pandemic may impact them in their everyday lives, even if they don’t actually catch COVID-19. It simultaneously gives them a small “Oh my God” moment (an emotional rehearsal about the future) – and something to do about it right away to help them get through the adjustment reaction. 2. We also recommend that people might want to slowly (so no one will accuse them of panic-buying) start to stock up on enough non-perishable food to last their households through several weeks of social distancing at home during an intense wave of transmission in their community. This too seems to get through emotionally, as well as being useful logistically. 3. Three other recommendations that we feel have gone over well with our friends and acquaintances: a. Suggesting practical organizational things they and their organizations can do to get ready, such as cross-training to mitigate absenteeism. b. Suggesting that people make plans for childcare when they are sick, or when their child is sick. 4. And the example we like the best, because it gives every single person an immediate action that they can take over and over: Right now, today, start practicing not touching your face when you are out and about! You probably won’t be able to do it perfectly, but you can greatly reduce the frequency of potential self-inoculation. You can even institute a buddy system, where friends and colleagues are asked to remind each other when someone scratches her eyelid or rubs his nose. As we noted earlier, someone should develop a face-touching app – instead of a step-counting app to encourage you to walk more, how about an app to encourage you to auto-inoculate less! And track your progress, and compete with your friends, even! The last message on our list – to practice and try to form a new habit – has several immediate and longer-term benefits. Having something genuinely useful to do can bind anxiety or reduce apathy. You feel less helpless and less passive. And you can see yourself improving. And you can work on your new habit alone, and also in a pro-social communitarian way. Others can help you do it, and you can help them. And it yields real harm reduction! It is arguably the endpoint of what washing your hands is for, and it helps when you can’t wash your hands out in the world. Like all good pandemic preparedness recommendations, it helps you rehearse emotionally, as well as logistically. The bottom line Every single official we know is having multiple “Oh my God” moments, as new COVID-19 developments occur and new findings emerge. OMG – there is a fair amount of transmission by infected people with mild or subclinical cases! OMG – there is a high viral load early on in nasal and pharyngeal samples! OMG – the Diamond Princess, how can that have been allowed to happen! And on and on. Officials help each other through those moments. They go home and tell their families and friends, sharing the OMG sensation. And then what do they tell the public? That they understand that “people are concerned” (as if they themselves weren’t alarmed), but “the risk is low and there’s nothing you need to do now.” Ian, it sounds like you want to argue on behalf of preparedness. Encouraging all stakeholders to prepare logistically should start now, if not sooner. And you are in a position not just to encourage logistical preparedness, but also to encourage government sources and other experts like yourself to do the same. Perhaps even more important, in our judgment: You can try to encourage emotional preparedness, and try to encourage other official and expert sources to encourage emotional preparedness – guiding people’s OMG adjustment reactions instead of trying to stamp them out. https://virologydownunder.com/past-time-to-tell-the-public-it-will-probably-go-pandemic-and-we-should-all-prepare-now/

Драга Тања (можемо и на "ти"), драго ми је за тај осмех и хвала за музику И хвала Богу за све, рекао је наш драги Оби још на почетку ове теме, и драги Бане код мене на профилу, ништа није без Божијег допуштења и свакако, наш драги Бог има последњу реч. Постављамо и даље оно што нам се чини интересантно и информативно Ево у следећој поруци нешто у вези твог претходног питања, Поздрав и теби, велики

Тања, не треба се оптерећивати тиме, морамо да живимо нормално, појачано опрезно у смислу здравствене заштите (купи неки антисептички гел за руке, стави у торбицу, пери руке често, спавај довољно, једи пуно воћа, проведи неко лепо време се драгим особама), не смемо се ни психички ни физички раслабити стрепњом. Пратити вести, бити информисан, то је ок, делити са људима своја знања и запажања чак и страхове, и то је ок, али никако се не смемо препустити никаквим бригама унапред. Ако дође до тога да се и код нас појави овај вирус, сви морамо да будемо спремни да кроз такву кризу прођемо заједно и са што мање било каквих жртава или повреда, психофизичких. Али, о том потом и ако се догоди.

Бојим се да СЗО није спремна за ову пандемију, а камоли Србија. У Италији је приметан хаос и паника је поприлична. Пандемију (мислим да је то највиши, шести степен) треба да прогласи СЗО, с тим што и у тој прилици они одређују односно боље речено дају препоруку да ли да државе затворе границе, обуставе трговину (наравно ту је и Светска трговинска организација која сарађује по том питању, нпр. они у случају неких болести једноставно банују ту земљу), дају препоруке око збрињавања, лечења и дистрибуције вакцина уколико их има, а овде их нема. Итд... С обзиром да СЗО још увек инсистира на томе да вирус није достигао пандемијски ризик, свака земља проглашава епидемију. Код нас је епидемија вируса грипа сада на крају, креће се у школу итд, али то је био најблажи епидемиолошки приступ. Епидемиолошки надзор и подизање нивоа епидемиолошких мера зависи од процене колико је који сегмент друштва угрожен (јавна окупљања, школе, болнице, путоваеа, затим локално, неколико региона или цела земља). Пандемија је на светском нивоу, па тако се и Србија уклапа у ту причу, значи понашање земље ка другима, ка другим земљама, трговини, границама, саобраћају. Нпр, када је била пандемија грипа 2009. год, СЗО је давао препоруке да се не затварају границе и да се не банују трговина и саобраћај. Епидемиолошки код нас постоји усвојен систем мера и поступака који су стандардизовани и односе се на одређене структуре у различитом обиму у односу на "претњу". С обзиром да код нас нема оболелих, спроводиле би се основне мере епидемиолошког надзора, тј . мало појачане превентивне мер, али то никако није толико драстично, колико звучи. Међутим, у односу на то како се ствари развијају, тако се и службе и њихове акције (мере, поступци), подижу на виши ниво, а становништво уводи у одређене обавезне мере и поступке (изолација, ограничено кретање, интензивно информисање, итд...).

Austria stopped all train traffic to and from Italy after suspicions that a train at its southern border with Italy had two passengers possibly infected with the virus on board, authorities said. Austria’s interior ministry said it had been informed by Italy’s railway company that two people had fever and stopped the train at the Brenner crossing before it could enter Austria. The train was coming from Venice en route to Munich in southern Germany. Italian state railways said it didn’t immediately have additional details. Italija

Неваљале

Ма извежбали су се они онолико по читавој Кини, нису ван форме, видимо на независним снимцима које људи каче, не сумњамо ми у њихову способност да примене различите "методе".... него кажем за овај снимак конкретно, који је узгред буди речено део пропаганде Партије о спремности земље

Љуте?

То им је "показна вежба", проба како да савладају једну овакву ситуацију, није се догодило.

Eto, baš hoću..! . Setićete se da sam već započeo razgovor sa samim sobom odgovorima na pitanja koja je Zoran postavljao Zoran u - ili je bar planirao da ih postavi svojevremeno u TV emisiji "Tako stoje stvari". Danas ću tu priču da završim, koliko god da te emisije odavno nema. Dokaz da priče traju duže od emisija u kojima su ispričane i od knjiga u kojima su odštampane... mada ove moje knjigu nikada ni videle nisu! Hajdemo, onda, na sledeće pitanje: zašto si izabrao radio, zašto ne i televiziju? To je kod mnogih bio logičan sled? Zbog nedovoljne socijalizacije. Na televiziji treba sarađivati sa ogromnim brojem ljudi, a meni je najbolje kad sam sam. TV mi je uvek ličila na cirkus: gomila reflektora, klovnova i dresera. Radio je izrazito kamerna pojava i ne privlači pažnju svetine. . * * * Ali zašto i dalje radio? Šta je danas radio, kada se svi mediji preklapaju? Navika. Linija manjeg otpora. Elementarna tehnologija. Jeftina produkcija. Čovek sve može sam. Sve su to prednosti radija. Čak ti ni slušaoci nisu potrebni - jednostavno radiš onako kako ti se dopada i svejedno ti je da li te neko sluša. A uvek neko sluša. Radio je zvuk i zato se preklapa sa svim medijima, jer je zvuk njihov obavezan element. Zato radio ne traži prisustvo drugih medija, mada ponekad voli da koketira sa njima. Uostalom, tako sam i ja pre bezmalo četrdeset godina u radio-emisiji krenuo sa demo-snimcima bendova, pa nastavio sa kompjuterima, onda u sve to ugurao puštanje programa preko radija, da bih od nekada bezazlene muzičke emisije napravio radijskog Frankenštajna sa cičanjem, pištanjem, beskrajnim govornim tiradama, muzikom za koju niko nikada nije čuo, horom glasova koje je bilo teško razaznati pojedinačno... U tome i jeste veličina radija: sve je dozvoljeno, a ništa ne košta! . * * * Negde si spomenuo, relativno davno, da si srećan kada sve što ti treba za pravljenje radijske emisije, praktično ceo radio, možeš da nosiš sa sobom. U međuvremenu su sve to smestili u mobilni telefon. Gde je tu pozicija čoveka? Da li je demokratizacija tehnologije ponovo u prvi plan stavila mene i moj talenat sad, kad svi imaju isto „svijetlo oružje“? Ako ćemo tako, onda su i svu televiziju smestili u mobilni telefon! Jesu li?... Ponekad radijski mikrofon mora da bude hi-fideliti i primi sve one harmonike koji čine bogatstvo zvučnog spektra, ponekad objektiv mora da bude oko sokolovo i fokusira se na tačku u prostoru, umesto da ga „spljošti“ i širokougaoni mazanscen... Možemo da operišemo na nižem nivou i da to kompenzujemo idejnošću – ali kreativan rad nema samo jedan element: ideju; potpuna kreacija je višeslojna i podrazumeva i idejnu, i produkcionu, i tehnološku perfekciju. E, zato će profesionalcu uvek biti potrebno još nešto osim gedžeta koji će strpati u gornji levi džep sakoa! . * * * S druge strane, uporno si se trudio da uvučeš i druge u pilotiranje pišući knjige i promovišući letenje gde god stigneš. Zašto? Nikada ni u čemu nisam dovoljno uživao ako sam sam. Uvek sam imao potrebu da to 'šerujem' s drugima. Zbog toga novinarstvo, zbog toga di-džejing, zbog toga radio, zbog toga spisateljstvo i priče o avijaciji gde god je to moguće. . * * * Ko ti je bliži, Čarls Lindberg ili Egziperi? Eh, da su mi rod... Lindberg je imao bogomdano samopouzdanje i jedan od Egziperijevih talenata: talenat da namiriše pravu avanturu. Ostale je imao Egziperi, zato ga kujem u sve one zvezde koje je opisivao u svakoj od napisanih knjiga... Ne samo u „Malom princu“, posle Biblije valjda najtiražnijoj knjizi na svetu, već i u legendarnoj zbirci koju čine "Pošta za jug", "Noćni let", "Zemlja ljudi", "Ratni pilot" i "Pismo taocu". . * * * Zašto si odabrao potpuno strejt pilotsku karijeru? Maltene, tašna-mašna. Je li to u suprotnosti sa tvojom radijskom i di-džej stranom? Nikada nisam ni bio naročito razbarušen tip. Ja sam ti onaj iz Bregovićeve pesme "...uvijek sam bio pametno dijete, tako kažu, prao zubiće, prije ručka rukice, za mamine goste učio pjesmice - i šta? Uvijek sam bio pametan momak i još sam uvijek: pametno početi, fakultet odabrati, pametno se ženiti, pametno stariti - i šta?", da bi onda krenuo refren: "Pusti, pusti, o, pusti me, hoću bar jednom, eto, baš hoću da budem blesav - i vala neka ću!“ Urednost i određena metodičnost bile su mi zaštitni znak. Kao osnovac crtao sam stripove, vrlo uredno, crticu po crticu i tačkicu po tačkicu, sa onim oblačićima teksta. Želeo sam da budem ilustrator. Pa karikaturista. Pa kinooperater u bioskopu. Pa režiser. Pa novinar. I sve sam to bio, po malo, ponegde i pokatkad. Najduže novinar, dok nisam došao na radio. A radio me je držao sve vreme - od predškolskog do zrelog doba, dočepao sam ga se zahvaljujući disk-džokejskom poslu. Ta priča je već poznata... Odlazak u avijaciju je moj zakasneli i intimni zavet samom sebi. Otac je otišao od nas na moj treći ili četvrti rođendan, ne znam tačno, odrastao sam uz majku, pa još jedinac. Srećom, uspeo sam da upoznam oca dvadesetak godina kasnije u jednom dalekom gradu, neposredno pred njegovu smrt. Iz prve ruke sam čuo njegovu životnu priču – a na tom mestu nastavila se moja... Zoran Modli FB

Срећан рођендан Рапсо https://www.youtube.com/watch?v=xeIC1Wyz2Fk

OK—Sign of the Divine King Westerner s know it as the "okay" (or "OK") sign. It's done with the fingers and thumb of right or left hands (usually the right). Simply touch the index finger to the thumb, creating a circle. The other three fingers then spiral off and there you have it—the well-known symbol for OK. Universally, this sign means alright, acceptable, good, right-on, you bet!, A-OK, satisfactory... In the Illuminist philosophy, the OK sign becomes a sign indicating approval of the Divine King...

Размишљам како би било фино да пустим бркове испод маске и да се не млатим са тим више Пронађеш нешто добро у свакој невољи

And then there is this little-known fact: Some Chinese researchers are in the habit of selling their laboratory animals to street vendors after they have finished experimenting on them. човече.....