Carinik

http://carinik-veskoisrecna.blogspot.rs/2017/07/blog-post_1.html?m=1 Poslato sa SM-J710F koristeći Pouke.org mobilnu aplikaciju

Свештеничког. Питање о посту, у Аввиним случају, излишно је. И како се да видети, и милосрдни Бугарин ће се спасти [emoji4]. Sent from my SM-J710F using Pouke.org mobile app

Мислим да је питање постављено у циљу Аввиног свргавања [emoji4]. Туга је кад се слобода у опхођењу замени непоштовањем свештеног чина. Sent from my SM-J710F using Pouke.org mobile app

[/img] Имамо потпуни комплет у малој кућној библиотеци 1340_womens До тридесетог и неког броја жена ми је исте донела у мираз, тј. унела у брак, па ја некад, наравно у шали, кажем да је то био пресудни корак да пристанем на исти као на начин како да у посед тих књига дођем. А онда смо почели заједно да их добављамо, (и наравно касније читамо), на понекад најнеочекиванијим местима, нпр. последњи том Добротољубља куписмо у манастирчићу Својнову, ту негде близу Јагодине, далеком од свих путева и планова за ходочашће. Последња три примерка - у црквеној продавници у Шапцу око Нове године... И сад се, ето, мало, хвалимо, али, искрено, године су требале да прођу да би све књиге биле на броју и било је потребно много, много више новца. А 15 хиљада је стварно мала сума за благо које може бити и ваше!

РАЗГОВОР "Ево стојим на вратима и куцам. Ако ко чује глас Мој и отвори врата, ући ћу њему и вечераћу са њим и он са Мном." (Откр.3.20) Уђи, Господе, отворено је. И гости и домаћи су већ за Трпезом, у свечана, вечерња одела одевени. Горње Место те чека. (15.март. 2011.)

ВИДЉИВА БОРБА ПРОТИВ НЕВИДЉИВИХ НЕПРИЈАТЕЉА Знам да вас нервирам и дражим што ми Име Господа нашега Исуса Христа из ума не бежи, са усана не силази. Знам и да са вама разговора нема, али само да вам кажем да знате да знам. У складу са временом садашњим, не гађате више оног ко вам се супростави стрелама у срце, већ ласерским зрацима, да би већ измучено и изранављено месо духовног ми тела у сласт секли, комадали и гутали. Нападате ме кроз недостатке и слабости мојих ближњих, окрећете их једне против других да бих се умешао ја, на ваш наговор, као немилостиви судија, не да мирим, већ да кажњавам. Средства и оруђа модерна,сплетке старе и давно измишљене, од Пада па до сада искуством хладним о хладни камен смрзлих срца углачане. Немам своје снаге да се с вама борим и да ми је до тога давно би ме сопствене ноге у ваш табор превеле. Кад пуцате из погледа и са усана оних које највише волим, ипак морам да подигнем штит искован од Имена Царице Небеске и Мајке Господа нашега Исуса Христа и да горе, ко Господу, имам срца. Ја ћу поред, иза, заједно, уз Пресвету Тројицу, заогрнут Покровом Мајке Божје,, заједно Љубављу везан за оне који вам служе као ласерска пушка, а ви-удрите, слободно удрите. Ако смете. Напомена (за ваше добро): Штитови су огледала. Извршићете самоубиство. Из нехата. 22.2.2011. године

ПОВРАТАК НА ПУТ Празно ми је ћутање. Плитко. Није бездано. Није ни чудо. Одавно се нисам молио тако да допустим да буде: " Ти сам у мени моли Се." Не осећам Твоје присуство. Не осећам ништа. Сув и бесплодан ко смоква. И кад ми чудо плетеш пред очима, ја Ти кажем: "Није довољно." Размажен благодаћу као пресито дете разбацујем дарове, не схватајући колико су вредни, несвестан с коликом љубављу и бригом су ми у наручје ниспослани. Нисам ја на путу, већ у пит стопу. Ко прати трке формуле 1, знаће о чему говорим. Ко не прати: на уском путу који води до Царства Небеског где се и у најспоријим кривинама мање спретан и вешт тешко претиче и најспорији ће ми одмаћи, заставице које оглашавају долазак на циљ кад некако пристигнем за мене ће давно у оставама бити спаковане, врата ће ми се ка подијуму затворити, ни на силу нећу моћи да уђем. Ћутим, испражњен, и поново чекам да Ти, први, ако буде по Твојој вољи, са мном проговориш. Ни ка горе, ни унутра ја ка Теби, Христе, поглед да управим не смем. Стид ме је колико Те по делима својим не волим и гордим својим лицем Твој Лик ружим. Тежак је повратак на Пут ако ти је странпутица жао и слуша ти се пој сирена, а ниси Одисеј да уши запушиш.

"Златни магарац" Апулеј и "Писма монасима и људима у свету о духовном животу" Свети Игњатије Брјанчанинов

Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј нас грешне и сав Твој свет!

Хвала на јарко црвеном упозорењу, увек спреман за закаснели одговор...и сигуран сам да желим УСТАНИ, ДУШО МОЈА Многи светитељи из прошлих времена разговараху са својом душом. Нисам свет и не знам где ми је она. Само знам да је пала. Кад се осврнем иза себе, погледам десно или лево, намрштим се на испред, видим да је нема. Сад бих да завирим у разне књиге трагајући за упутством како се она прво проналази, па потом подиже, али знам да сам за то већ раније потрошио много, много времена. Сећам се само путоказа да она мора да је негде унутра, у мени, близу срца. и умом се тражи, па у срцу Именом чисти, храни, поји, на светлост износи. Клечао бих на камену као Свети Серафим Саровски хиљаду дана и ноћи, босих стопала и подигнутих руку бдио бих ноћима као Свети Јован Шангајски, кротко бих и благо и само наизглед немо , а у молитви, гледао на непријатеље своје као Свети Нектарије Егински, кад бих само мислено могао да те додирнем, душо моја! И опет знам да ништа не могу без Тебе, јер ништа своје ни немам! Ти си ме, Христе, из небића у биће привео, Ти ћеш ме, опет и опет, са сопственим срцем преко Имена Твога упознати! 27.1. 2011. године око девет сати увече Хајте, девојчице!

Бројанице су заиста прелепе! Једно питање: како се молити на њих, односно како призвати Име Господње отворених очију, не одвајајући поглед од сваког детаља. Мислим, дели се пажња, не знам онда где ми је дубоко срце . Шалим се: не знам ни овако, са или без бројаница. Ипак, мислим да има начина-молити се немо, без творења речи уснама или умом, созерцавати Бога кроз лепоту Његове творевине, оличене у овим низовима драгих каменчића! Тања, драга дамо, Ви опет близу лепоте...

Лако би ми били свесни да смо на сабрању у Цркви иконично - у Царству Божјем - кад би оно што је невидљиво постало свима нама видљиво. Замућене су нам очи вере, она нам је млака, ми смо слаби, а врло често Тело и Крв Христова коју нам Сам Господ из Своје руке по преобиљу љубави Своје несебично пружа да бисмо ојачали и прогледали од нас је, ту присутних, нашим незнањем, слабошћу, неукошћу, равнодушношћу и страхом од недостојности, далеко. Ту смо, у Царству Божјем, телима ван Тела Христовог, душом и духом ван Духа Светога...

Целивање крста на празник Воздвижења Часног Крста - изводи се тако што се после осењивања крсним ѕнамењем пред дрвеним крстом који лежи поред иконе исти лагано узима у руку и приноси достојанствено уснама, без савијања кичме, због могућег ушинућа. Појасни поклон - радња у храму којом се изражава поштовање и смирење пред Богом и Његовим Светима и полупокајничко расположење. Изводи се у ставу получучња или чучња, а може се и без савијања колена. Прилика је да се дланом помете под испред целивајуће иконе. Широким лучним покретом десне руке приликом враћања у усправан положај твори се нешто као знак полумесеца тзв. осењивање полумесечастим знаком. Метаније-оно што слично чине и муслимани по џамијама, само што код православних нема изувања испред храма, што чини битну разлику и несумњиви је знак и решење недоумице случајно набасавшима у исти за време Великог Поста да нису промашили богомољу. Изражава потпуно покајничко расположење.

Кочничарке- припаднице лаоса, царског свештенства, које приликом одговарања на св. евхаристији касне за појцима за око пи/пола чинећи то у приближно истој интонацији, тиме несвесно желећи и чинећи да сабрање што дуже потраје. Ако се одговарању придружиш, бићеш поклопљен јачим децибелом, наравно под претпоставком да си и сам толико смирен да знаш да Бог није глув.

Четрес дана- период времена између два пикника - саране и четрес дана. Ићу и пићу се приступа пошто поп опева покојника и оно што се изнело, а озго је постављено. На четрес дана се иде по позиву. Ако те не зовну, љутиш се. Као и за свадбу, уосталом.