И.стојковић

Јесам, Богу хвала.
И у суботу и у Недељу, с тим што је у Недељу била Архијерејска Литургија, којом је началствовао преосвећени владика г. Андреј (Ремезијански). Беседa после читања Светог Јеванђеља, која дословце никог није оставила равнодушног јер су речи којима се преосвећени користио у потпуности заинтересовала и многобројну дечицу. Током трпезе љубави, разговором са парохијанима, преосвећени је свакоме унео Христову топлоту у срца свих присутних, која је исијавала из непосредности свима разумљивих речи испуњених љубављу.
На многаја љета преосвећени владико!!!

dada dada dada
Богу хвала.....
0442_feel

Ја се Богу хвала, Причестих на Видовдан и у Недељу, а ево и данас у Цркви Св.Трифуна на Топчидерском гробљу

Божијом вољом и милошћу, Причестих се у Недељу (Св.Јоаникије 1.патријарх српски) на Острогу, у петак о празнику Рождества Пресвете Богородице у Ариљу, у храму посвећеном Св.Ахилију, а јуче (Св.Јоаким и Ана) и данас у Недељу у свом парохијском храму поосвећеном Св.цару Лазару, на Звездари у Београду.
Слава и благодарење Богу на овим даровима.

Јесам Богу хвала, и то и у суботу, и у Недељу, а и данас...т.ј. јуче...

Причестих се, Слава Богу, и у петак, и у суботу, и у Недељу, а и у среду ћу, ако Бог Да !

И јуче, а и данас, Богу хвала
srcee isus-sinai

Причестих се Богу хвала, и у суботу и у Недељу, а ако Бог Да и у среду ћу 

По мом мишљењу, овде се налази и одговор на питање зашто понекад не осећамо радост након Светог Причешћа, као и савет шта да чинимо са собом како би се тако нешто што ређе догађало. 

Убиће нас идолизовање личности!
Баш убити, одвести у потпуну смрт, јер уместо Христа постављамо човека у центар нашег стремљења, почињемо да личимо на тог човека са све његовом палом природом коју сви, неко више неко мање, поседујемо и њоме живимо.
Многи од нас, па и моја маленкост, одавно је упозоравала на опасност идолизовања, конкретно и о.Угрина. И то не само на опсаност за само њега већ за све којима је био "лидер" и идол. Сам сам претрпео и у личним односима са мени најдражим људима, а његовим следбеницима, па чак и овде, кад се неко штити искључиво због префикса који носи. Мука ми је више од такве врсте млакости и лицемерја, кад о бившим или садашњим епископима, не штедимо речи поруге и осуде, а кад се проговори о неком кога лично познајемо, одмах "навлачимо рукавице".
Није тачно да је отишао сам, ухапшен је од стране интервентне јединице неколико тренутака после узимања хероина.
Благослов, или прецизније како сам каже "омофор" Његове светости, је још један вид милости и снисхођења Христа Који Збори и Дела кроз самог патријарха нашег, а никако некакав резултат његовог прегалачког рада. Поклоњена му је још једна шанса, да се не покаје, већ читав живот каје, Никада више, по мом мишљењу, не би требао да буде било ко њему сличан духовник Христове цркве, јер има где своје таланте које несумњиво Богом дариване поседује може умножити и на тај начин, надајући се у милост Бога Свевишњег делати на свом Спасењу, које му искрено желим, и због чега се у мојој цркви његово име помиње на проскомидијама већ више од две године. Већина људи из групе "Духовна аристократија", уз болна покајања, осуђујуће погледе својих евхаристијских заједница, али милошћу Божијом тек сад се враћају Светој литургији...они су се чак и нама никаквим очигледно, искрено покајали.Можете ли то исто закљулити, ако бар за час искључите идолизовање и још једном пажљиво погледате емисију од тог фамозног 38 минута?....Проблем је у дроги, у окружењу...ма у свему, само не у њему, да се закључити. Није ли то гордост, о које сам и сам иступио тастатуру, али и зубе директно му се обраћајући у живом разговору, све док нисам одлучио да се склоним и само молим за њега....
Проблем о коме се треба замислити је изузетан, и не треба се фокусирати само на овог несрећника.
Од самог почетка....
Ко је исповедао овог човека пре првог рукоположења у ђакона, а сви који су овде чинодејствујући, знају како изгледа та исповест? Ко је исповедао овог човека пре рукоположења у јереја? (О томе сам питања постављао пре више од две године)Где је од маја месеца, од кад је ухапшен, па до дана данашњег, његов архијерејски намесник о Драги (Убипариповић), који до тада није пропуштао да се "слика" са њим. па и своју књигу прмовисао на тај начин?(О архијерејским намесницима сам постављао питања пре више од годину дана)
Да.треба причати, не о њему, већ о проблему....

По мом мишљењу, овде се налази и одговор на питање зашто понекад не осећамо радост након Светог Причешћа, као и савет шта да чинимо са собом како би се тако нешто што ређе догађало. 

Улазак у пакао је у сваком од нас понаособ....
Лично у пакао не верујем нимало...оно што ме плаши да ме Он не Прихвати у Царству своме....и не само мене, бећ и моју породицу, родбину,пријатеље, а посебно оне који сада мисле другачије...
Пакао је у мени, када не могу да нађем решење одговор за људе који мисле сада другачије....
Пакао је у мени када од Недеље до Недеље, очекујем да ће ми Он Дати одговор, како и куда да призовем те што другачије мисле, а Он ми не даје одговор, а ја онда тужан испитујем себе где сам погрешио...
Пакао је живети овај живот, без смисла....једини је смисао да нас што више буде са Њим у Његовом Царству  ЈЕР ТО ЈЕ ЊЕГОВА ЖЕЉА.....како призвати што више њих, без пуно правила, прозивања, пљувања.....
 

Немој тако брате (или сестро). Ми не знамо ко се каје или не каје, јер лажљиво је око којим гледамо. С друге стране, сети се приче Јеванђељске, где Господ Објашњава колико је битно да се баш огрезли у греху преуме и обрате Спаситељу. Такви људи кад препознају Бога воле Га пуним срцем, јер се надају у опроштај много великог "дуга". Наше је да молимо Господа да сваком човеку Угреје срце Својом Љубављу, а да ли Ће му опростити или Не, није наше да размишљамо.
Што се саме теме тиче, колико год једноставно изгледа одговор, да непомјаник мучи молитвенике, а посебно оне који се истрајно моле и за друге, потпуно је истинит. Непомјаникова победа је фарисејски прилазак Богу, мољење и надање само за себе, јер то није жеља Христа Господа. Тако, што више "пече", радуј се и појачај молитву...једном ће престати имало да "пече"....

Лагано, лагано...
Покушај да Ти наизглед недостижни циљ, буде почетак размишљања.
Наиме, покушај да себи дефинишеш шта је то што Ти чиниш, или би требало да чиниш, да би дозволио Богу Да Ти Буде Отац? Без генерализације и типизације односа, јер то није хришћанство, већ лични однос Твој и Бога. Светим Јеванђељем показане су нам све опције, према којима свако од нас гради свој однос са Господом, да би Пуноћу предосетили Литургијом и Причешћем.
Кад дођемо до ступња, кад као апостол Павле, препознамо да Христос живи у нама, онда задовољство које Ти наводиш, није егоизам, већ сагласје са Богом Оцем, кроз Духа Светог. Онда кад препознамо бол због нечег што чинимо, није несагласје са вредностима и моралним начелима које наводиш, већ бол Христа у нама, који нас упућује на самопреиспитивање, исповест и покајање....И то је процес, а не свршен чин. Процес изградње односа са Богом, који траје од крштења до упокојења, који се сваким самопреиспитивањем, исповешћу и покајањем учвршћује и јасније одређује.

Све има своје чари....
Литургија где за певницом стоји један или два монаха и монахиња,који чистим бисерним гласовима свитање и јутро чине као најчистије језеро од кога зрачи светлост Духа Светог...
Литургија, као у манастиру Ковиљ, где су две певнице, за којима певају по четири пет монаха, тако што једни друге "настављају", чине осећај да се налазим у самом центру Царства Небеског....
Литургија, као у мојој парохијској цркви, где добро увежбан хор, осим скупом различитих боја гласова, различитом динамиком и снагом чине као да се Благодат Духа Светог спушта на све нас са висина ис војом топлотом грли и сабира.....
Јесам за хорове, не ултимативно, али пре свега да заиста буду добро увежбани и у црквама где постоји могућност да су наспрам олтара, иза леђа присутних и на вишем нивоу од пода цркве....
Ма Литургија је Све, са једним братом или сестром за певницом, са наспрамне две певнице или хором на балкону, сасвим свеједно.... 0102_laugh

У Манастиру Тврдош
прослављена манастирска слава



    У Манастиру Тврдошу посвећеном Успењу Пресвете Богородице и ове године свечано је прослављена манастирска слава. У четвртак 27. августа, на навечерје славе, претпразничко вечерње са петохљебницом служио је Владика Григорије уз саслуживање Игумана тврдошког о. Саве и већег броја свештеника наше епархије. Вечерњој служби присуствовали су и Еп. Николај (умировљени Аљаски) и Еп. Атанасије. Након службе, за све окупљене постављена је празнична трпеза у порти Манастира.
    Сутрадан, на сам празник Успења, славску Литургију служила су двојица Епископа: домаћин Владика Григорије и гост из сусједне Црне Горе, Еп. Диоклијски Јован (Пурић). Осим Игумана Тврдошког, Владикама је саслуживао већи број протојереја и јереја, као и тројица ђакона наше епархије. Након Свете Литургије сви вјерни су, на челу са Владикама и свештенством, у свечаној литији обишли круг око Манастира уз уобичајено читање Св. Јеванђеља и појање славског тропара. На крају литије испред храма је пререзан славски колач, након чега су сви присутни позвани за трпезу љубави  коју је братија Манастира и ове године брижљиво и са трудом припремила...

Настасија
Ако сам Те добро разумео, успела си да скинеш ову књигу
Гебхарта Хауптмана ``Будала у Христу Емануел Квинт``.
Ако јеси, буди добра па ми, нама окачи адресу
Унапред хвала

Немој тако брате (или сестро). Ми не знамо ко се каје или не каје, јер лажљиво је око којим гледамо. С друге стране, сети се приче Јеванђељске, где Господ Објашњава колико је битно да се баш огрезли у греху преуме и обрате Спаситељу. Такви људи кад препознају Бога воле Га пуним срцем, јер се надају у опроштај много великог "дуга". Наше је да молимо Господа да сваком човеку Угреје срце Својом Љубављу, а да ли Ће му опростити или Не, није наше да размишљамо.
Што се саме теме тиче, колико год једноставно изгледа одговор, да непомјаник мучи молитвенике, а посебно оне који се истрајно моле и за друге, потпуно је истинит. Непомјаникова победа је фарисејски прилазак Богу, мољење и надање само за себе, јер то није жеља Христа Господа. Тако, што више "пече", радуј се и појачај молитву...једном ће престати имало да "пече"....

Уважени саговорници у овом под-форуму,
Читајући од почетка па до овог часа, дискусије које се овде презентирају, не да видим напредак, у смислу презентирања свако својих резона, користећи као основни предуслов сопствену веру, а све у циљу међусобног бољег разумевања.Опростите мени неуком, али последњих дана, чини ми се, да се "разговор" оријентисао у брањењу резона сопствене вере, једни од других. Оно што је мени посебно зачуђујуће, ако се самокритично и пажљиво погледају постови, разговор се "оријентисао", у смеру да на сајту који своје хришћанско-православно мисионарење чини, под благословом епископа Шумадијског, Преосвећеног г. Јована (Младеновића), православно опредељени "бране", ставове, и то чак не своје, већ ставове Старог и Новог Завета, Апостола, Отаца Светих па чак и Самог Христа. Не кажем да и уважени гости, у смислу друге вероисповести, немају сличне "наметнуте" задатке, али ако пажљиво пребројимо, далеко мање им је задатака постављено.
Обзиром да сам мишљења да за "дијалог", није синоним међусобно убеђивање, већ међусобно изношење сопствених ставова, о нечему или некоме, из чега би сами учесници дијалога, као и читаоци стекли нова сазнања или чак донели и нове одлуке, молим вас, да сходно своме очигледно завидном степену образовања, дијалог и наставите да водите, као што на самом почетку беше. 
Браћи и сестрама у Христу, свако добро у Господу желим.
Гостима желим осећање добропримљених, и изражавам наду сопствену, да ће гостопримство тако и разумети. Не као жељу, да нам они "објасни" наше вероисповедање, већ сопствено, због кога их и позвасмо и срдачно примисмо...
Свако добро и вама желим...
vaistinu  klapklap dada 1405_love 1405_love

Помаже Бог!
Извињење, изречено, написано, није ништа друго до почетак, како неко рече процеса кајања.Али може бити изречено и написано, и зато што то други очекују од њега, а не због личног осећања.Онда је то извињење одвратно, огавно, и мени обичноме човеку, а камоли Богу Који све Зна.
Праштање јесте баш у смислу како и сам Господ моли Оца Свога и свију нас, да Опрости јер не знају шта раде! Боли Га, каменују Га и речима и каменом, пљују Га, боду Га, а Он Моли Оца да им Опрости! Моли зато што Зна да је жеља Оца да се сва Његова деца спасу, и дођу у Царство Небеско!
Ако ја знам да је ужасан злочин почињен, а знам, ако знам да ми већ гнев, а камоли освета није на Спасење, ако ја не верујем, већ ЗНАМ ДА БОГ ПОСТОЈИ, ДА МЕ ГЛЕДА, ДА МИ СЕ НАДА И ДА МЕ ВОЛИ, шта сам ја, ко сам ја ако му се успротивим, гневом, срџбом, осудом, осветом? На Литургији, у парку, на пецању, послу, када се говори о дакако много мањем болу, кажем Бог Ће то већ Сам Уредити по Својој Промисли, али када ми умире мајка, дете, када сазнам за злочин, онда онај исти ја, истражујем лекаре, кривце, осуђујем, проклињем, не кажем, смири се срце моје, Бог Зна све, и зашто и како!!!
Зато сам рекао, ми да праштамо, да би Бог нама Опростио, а да ли Ће и њима, није моје да размишљам....

Да ли знаш термин одржавања евентуалног предавања?

...............Имајући у виду Свето Предање Православне Цркве све треба да је под надзором епископа, јер ко себе рачуна у „стадо Христово“ тај треба и да је под надзором пастира које је поставио Пастир Христос, то је православно учење наше вере. Такво је устројство наше Православне Цркве.........
0442_feel https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/aplauz.gif klapklap
Овај сајт јесте под надзором +Епископа шумадијског г.Јована....
За остале сајтове или форуме, не знам

Помаже Бог!
Прво одговор на питање из теме:
Кад год нисам на послу недељом, у цркви сам од 08-08:30 до 13-14:00, како кад.....
Када морам да идем на посао, трудим се да на послу пустим себи неку музикицу, н.пр радио ЖРУ 2 0110_hahaha 0110_hahaha 0442_feel, и наравно будем на форуму, или читам духовна штива...
Мишљења сам да су јаке оцене, духовно пропада, катастрофа и сл., за браћу и сестре која се из неког разлога , да тако кажем, олење за одлазак на Литургију. Оваквим оценама, иако су сасвим сигурно из најбоље намере, по мом мишљењу, не помажемо људима да се врате на пут којим су већ кренули,већ потпуно несвесно подстрекавамо "одвратног" који чучи око нас, да још више стисне душицу "саветујући" је у погрешном правцу. Пре сам за покушај, да када већ добијемо искрен одговор, покушамо да сазнамо шта је разлог за "лењост". Оно што "одвратни" највише воли, јесте људски его, јер му је ту најбоља подлога за сађење цара греха-гордост. Тако оцене, које су сигурно са најбољом намером, не чине оно због чега су изговорене, већ напротив, потхрањују его, а самим тим и гордост....
Конкретно, Константине брате мој у Христу, ја када сам био у сличним ситуацијам, ја сам одлазио у цркву, у току дана,као код било ког пријатеља, па наиђе црквењак или свештеник или брат или сестра са парохије, и веруј ми после дан два потпуно заборавим на "лењост", и Богу хвала, опет сам на Литургији....Заједница није само Литургија, заједница је седам дана у недељи, 365 дана у години....заједница није мистификација, заједница је породица....заједница није "мора се",заједница је кад год можеш , а сам знаш и то већ одавно, да Теби највише прија кад је то што чешће....
Ето то је моје скромно мишљење, и наравно, сутра идемо на Свету Литургију!!!
8084.gif bleh 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

ШТО НЕ ВОЛИМ МИНИСТРА
КОЈИ ЛАКО КЛЕКНЕ
07.12.2015.
Већи је гаф опростити Братиславу Гашићу пад војног хеликоптера са седам жртава – јер то не пристаје већ филигрански изгравираном профилу Александра Вучића, него казнити најобичније дрипачко понашање и манире, што је Гашићев профил који позира иза Вучићевих леђа и штити његов живот, функцију и државу.  
​Ако су припадници најјаче странке у Србији онакви пред укљученим камерама и микрофонима, какви ли су, шта ли мисле и говоре, када нема камера и новинара? То, већ, није питање које се тиче само Гашића, него читаве СНС и њеног председника, јер је Гашић на функцију министра војног дошао као високи кадар СНС и – све што тамо ради и говори – чини то и у име СНС.
​Зато је брза, одлучна и недвосмислена реакција председнка Владе и била таква – да би штета по министарство, Владу и странку, била што мања. И била би још мања или је уопште не би било, да премијер Вучић није, својевремено, још одлучније него данашњим тоном изговорио:
– „Е, не дам Гашића и Лончара!“
За Лончара ћемо, још, да видимо, али нећемо дуго чекати. А за Гашића и све нас боље би било да га је премијер „дао“ због седам жртава у хеликоптеру него због његове дрипачке ласцивности. Да ли премијер има на уму како ће се од данас па убудуће осећати породице настрадалих, које од сваког јавног заборава сада више боли то да је од живота њихових најмилијих – јача и тежа једна једина простачка реченица квазиинтелектуалца који као да ломи керамичке плочице када покушава да буде духовит.
И жао ми је што је такав човек „одани пријатељ“ премијеру Вучићу који „чува“ и његов живот.
За пријатељство не знам, али знам да свој живот, а премијер и своју функцију и државу не би баш поверио човеку који је у свом министарском мандату више учинио да га после „подвлачења црте“ забораве, него запамте.
Редом?
То је човек коме се, што би народ рекао, којешта у биографији накупило… Његова фирма САKО у блокади је 1.097 дана за 24 милиона динара, а он упоредо, као ктитор, гради цркву. То је онај човек који је Александру Рaдићу, војном аналитичару, забранио да објављује текстове у „Одбрани“, јер је Рaдић тражио бар моралну одгoворност министра војног за пад хеликоптера. То је исти човек који је у Москву на војну параду поводом Дана победе хтео да пошаље ветеране – како би се додворио НАТО-у, али је председник Николић наредио да иде активна војска. Он је уосталом, познат и као „непознат министар у Влади Србије“ јер је небројено пута избегавао да прими судске позиве, па је на крају означен као „непознат“. Он је седам месеци након обележавања стогодишњице Првог светског рата потрошио 7,5 милиона динара на значке и роковнике са логом великог јубилеја који је већ протекао. То је исти онај човек који је у родном Крушевцу поставио на стуб МИГ-21, а за који су се суграђани бринули „да не падне јер би то дотукло министра“…
То је човек који се хвалио да га „читава Европа“ зна као Бату Сантоса: „Почео сам са џаком кафе и тога се не стидим“. Исти онај који је на могућност да буде смењен, а да његов наследник буде Јадранка Јоксимовић, рекао: „Народ свашта прича, а одлучује премијер.“ Он је свим силама, више цивилним него војним, настојао да Војска Србије преузме контролу над коцкарницама, казинима и кладионицама, јер већ контролише државни Лото на коме још увек није разјашњена велика афера. Он је и донатор изградње резиденцијалних објеката Војске Србије – док су му фирме у блокади и дугује пословним партнерима. То је високи државни функционер који је „знао да је напад на премијера у Поточарима планиран унапред“.
Такође је најавио да борбени авиони које је купила Србија стижу до краја 2015. године, а којих још нема. Он носи сат од 12.000 евра и дугмад на кошуљи од 120.000 динара… За његов сат 32 радника раде за просечну месечну плату. Он је тај који је министру Лончару на седници Владе поклонио хеликоптер играчку за рођендан и онај који је молио Русе да поклоне акумулаторе за наше МИГ-ове који три месеца нису летели, а наша авијација имала је 18 акумулатора у свом магацину!
То је министар који је „Блицу“ за рођендан послао торту на сребрном послужавнику који је Тито добио од индонежанског председника Сукарна и који је дисциплински кажњеног генерала хтео да постави за шефа мисије Србије у НАТО и то је, свакако на крају, човек који је по сваку цену хтео да смени и пензионише генерала Диковића, за кога легенда већ каже да је рекао: „Можеш само да ми замениш плочице“ и то је, напослетку, човек који је учествовао у „државном неудару“.
И није једини који на свој начин квари слику о најјачој странци у Србији: да ли председник СНС зна за градоначелника Лесковаца, Горана Цветановића, који је 50. рођендан јавно славио док је омладина СНС носила мајице са његовима ликом и текстом „Хвала ти што постојиш“? Да ли зна да су функционери СНС у Крупњу организовали ловачку забаву и весеље на Дан жалости поводом пада хеликоптера и смрти седморо људи? Зна ли за Миленка Буквића, функционера СНС, који се на свадби сликао са два пиштоља поред тањира, уместо кашике и виљушке, и објавио у новинама. Зна ли да је председник општине Гроцка фотографисан како пије из три флаше пива истовремено? Да ли зна за припитог напредњака Драгана Митића из Азање код Смедеревске Паланке кога су камере снимале како цепа новчанице од 500 евра и баца их музичарима који су му свирали?!
И иначе, нисам срећан, полиграф ми је сведок, што премијер каже да му је Братислав Гашић одан пријатељ.
А Гашић, и такав какав је, може се сматрати изузетно срећним човеком зато што није био министар војни у Северној Кореји. Тамо је Ким Џонг Ун свог министра војног Хјонг Јон Чола, стрељао ракетним бацачем зато што је у трену задремао на састанку!
Радоје Андрић   izvor: http://iskra.co/kolumne/sto-ne-volim-ministrakoji-lako-klekne/

Опрости имењаче што користим Твоје писање, али да искористим прилику, јер си навео "ментално иживљавање над децом", што сам и код неких других дискутаната раније и на другим темама прочитао.
Ја сам отац три девојчице, које су договором моје супруге и мене крштене на свој први рођендан. Поласком у соновну школу, мојом вољом су кренуле да похађају веронауку. Већ кад су ступиле у 5.разред, рекао сам им да саме одаберу да ли ће и даље на веронауку или на грађанско. Одлучиле су се за веронауку како до краја основне школе тако и у гимназији. Најстарија је данас студент 3.године права са просеком 9, говори немачки и енглески. Млађе су друга година гимназије, одличног успеха, говоре иста два језика као и најстарија. Све три су стипендисти града Београда. Баве се и музиком, сликарством и помало писањем.
Е сад, волео бих да сви који се брину за дечије ментално здравље, пре свега кажу, имају ли децу, па ако имају која су то негативна искуства која су стекли, да би имали разлога толиког противљења увођења веронауке у васпитно образовне установе.
Они који тврде да остале веросиповести немају исту прилику као православни, што се тиче веронауке, једноставно не говоре истину. Истина је да остали немају кадра за тако што.
Демократски начин доношења одлука, још увек је избор већине, А ДА ПРИ ТОМ НЕ УГРОЖАВА НИКОГ. Ја заиста не видим ниједан разлог због чега се они који не иду на веронауку осећају угроженим, па бих и то волео да сазнам.
Иначе о питањима маркица за изградњу, не храмова, већ храма Светог Саве, неколико пута је већ овде препричавано и колико се сећам остао је закључак, да они који не сматрају да је то од опште културног значај, а не само православна богомоља, потраже мишљење и евентуалну заштиту од законом предвиђених и формираних служби.
Интересантно је да неки дискутанти, закона и демократског начин одлучивања се држе само сегментно а не у целости. Тиме показују своју несигурност, али и неодлучност да једном заувек промене све што не ваља, а то, бар се надам, више неће никад бити могуће другачије осим демократским изборима, којима ће на власт доћи људи који заступају ставове тих дискутаната.
Још једном Ивице, питање није упућено теби лично, већ сам само искористио твој пост...