Paradoksologija

Meni se ovde nameće pitanje koliko su njegove kćerke bile voljne da se žrtvuju. Nekako mi se čini da su anđeli ipak otporniji na ljudsko nasilje nego malde devojke. Upravo tako. Ali ne bih osuđivala Crkvu. Ja ne znam koliko je ovo uopšte moguće dočarati danas: Crkva je ponudila radikalno ličnosno oslobođenje robovima i ženama u Rimskom carstvu u odnosu na zvaničnu filozofiju - da nije bilo tih 'ali ipak nemojte praviti nasilne bune' momenata kod Pavla i Petra mogla bi biti optužena za totalni nasilni anarhizam. Abolicionisti koji su se u 19. veku zalagali za ukidanje ropstva pozivali su se na sv. Pismo, ipak - doduše, i robovlasnici su se na njega pozivali.

Ja sam dugo na forumu i neko vreme se već držim van ovog "večnog ponavljanja istog" Ja sam jedna od onih osoba koje su neumitno i neumoljivo hetero. Nisam vaspitavana za homofobiju, čak mi je majka psihološkinja rekla da postoji velika šansa da će mi bar u nekom periodu devojke biti privlačne, ali to se nikada nije desilo. Iako imam više bliskih drugarica koje su lezbejke ili biseksualne i koje su mi u svakom smislu divne osobe, ne postoji univerzum u kome bi mi mogle biti seksualno privlačne. Takođe mislim da nisam osoba koja bi mogla da živi u totalnom celibatu u manastiru. Seksualno partnerstvo nije samo zadovoljenje bioloških potreba - koje ne treba zanemariti, svakako - nego je i oksitocinom uvezan višeslojni odnos dve osobe. Moj muž je meni svašta, kao i onim mojim gej prijateljima koji su u dugogodišnjim posvećenim vezama (a daleko ih više znam koji su u braku ili višedecenijskom suživotu nego onih koji su singl, ovde uključujem i muškarce i žene). Ko ima pravo da zahteva od homoseksualne osobe da se na silu, umesto monaškim prizivom koji je potpuno druga i odvojena stvar, odrekne onoga čega se ne odriče većina nas? Meni je to nepojmljivo. Naučno, nije još uvek najjasnije kako se razvija seksualnost, homo ili hetero. Postaje prilično očigledno da postoji biološki osnov za razvoj određene seksualnosti, ali opet - i da nemamo dokaz da je homoseksualnost neumitno urođena, da li nas to opravdava u zahtevu da neko odbaci ono što je deo njega od kad zna za sebe? Dalje, citati. Imamo Ponovljene zakone koji zabranjuju muški homoseksualni odnos (ne i ženski, zbog čega se striktno ortodoksni rabini nekad žene lezbejkama pošto im je bitno 'devičanstvo' ); takođe zabranjuju nošenje odeće od različitih materijala, čizburgere, kao i lignje koje kad imamo novca rado tamanimo i u najstrožem postu. Imamo Sodomu i Gomoru - gde je već navedeno ovih dana, da ne ponavljam, da je njihov greh, bar po proroku Jezekilju, bio u velikoj meri drugačije prirode - gordost, gomilanje bogatstava i nebriga prema siromašnim, prema deci, udovicama. Mislim da takođe niko ne podržava grupno silovanje. Msm, šta bi bilo da je rulja prihvatila Lotove ćerke da njih siluje? Da li bismo osudili svaku heteroseksualnu vezu punu ljubavi? Tumačenje vezano za homoseksualnost je, mora se dodati, relativno novijeg datuma. Imamo Pavlove spiskove grehova, gde se pominju arsenokoites (složenica muškarac + ležaj) - reč koja se samo u tom kontekstu pojavljuje u Svetom Pismu. Tu reč pominje u za kontekst relevantnom istorijskom periodu još Filon Aleksandrijski, misleći na pagansko ritualno homoseksualno prostituisanje. Ne baš isto kao posvećene homoseksualne veze. Pa imamo i Pavlove Rimljane (1: 23-32). Vrlo sličan kontekst - govori se o onima koji su kroz mnogobožačke ritualne orgije protivno (svojoj?) prirodi ušli u homoseksualne odnose, što je prikazano kao posledica učešća u paganskim religijama, a druge su posledice takođe navedene. Daleko više imamo citata koji osuđuju konzumaciju alkohola - i, svakako, Crkva osuđuje pijanstvo kao greh. Ali imamo prilično veliku toleranciju - pa dobro, šta ćeš, popiju i monasi malo više, popiju sveštenici, sve je to ljudski, smanji, proredi, idemo dalje, bez gađenja i crno-bele osude. Kad bismo mogli kao Crkva samo da dođemo do toga da sličan odnos imamo prema homoseksualnim aktima, mislim da bi sve bilo mnogo lakše. Mislim da nema neke šanse da prođe "želim da SPC ne smatra homoseksualne činove za greh", ali hajde da uporedimo osudu homoseksualnih činova sa u osudom u našoj sredini daleko prihvaćenije konzumacije alkohola i razmislimo da li imamo neke reakcije koje nisu bazirane na veri i razumu, nego nečemu drugom. Pa da krenemo bar odatle.

A odakle si, gde živiš?

Ma jok, totalna bezazlenost za sad. Samo obraćam pažnju

Ako ti nisi Muramasa, neki trol jesi

Danas mi je posebno drago što sam izašla iz moderacije foruma Ništa, samo posmatram

Sad imaju još dvoje

Ima dosta zabavnih pričica i parabola. Sačuvaj Bože da se očekuje da verujemo u faktičku istinitost svih njih, to je silovanje zdravog razuma. Ali čak cenim ovakvu pričicu jer ide protiv dominantne kulture. Mogao bi se tu poneki i zamisliti. Evo moju drugaricu je sa troje male dece isterao na ulicu pobožni crkveni muž jer je POSUMNJAO da ga vara (nije ga varala; posle se zaista smuvala sa drugim).

Žrtvovanje za drugog je autentično kad postoji stvarna moć i sloboda da se tako ne postupi. Isto važi za praštanje.

Da, i koliko znam to je sada u principu jedini uslov, nikoga ne znam da se crkveno razveo a da je imao neke velike probleme.

Ja sam radila te Harvard testiće oko 2013-4 Ispalo mi je svašta nešto neobično

Kolega mi je američki crnac, devojka mu je naša. Uživa u životu u Srbiji upravo zbog odsustva rasizma na koji je navikao.

Za ostale nisam znala, ali mi je drago. Boravak u Šumadiji mi je uvek dobrodošlo uzemljenje u Crkvi.

U jednom hramu u Šumadiji gde smo za svaki Božić veroučitelji organizuju odmah posle bdenija i liturgije priredbe u kojima deca recituju i pevaju božićne pesmice. Sjajni su i slatki i nekad prikladniji za praznik od Poslanice

Zelenašenje je osuđeno u Pismu jasnije nego homoseksualnost, a Zakhej se pokajao. Ukoliko bi izvršitelj koji oduzima stanove onima koji ne mogu da plate kamate banci, i koji ne smatra da je zbog toga grešan, napravio izložbu u kojoj izvršitelje prikazuje u društvu sa Hristom, da li bi ta izložba sama po sebi po autorskoj nameri bila antihrišćanska i da li bi se njome ismevao Hristos? To da li je on grešan je odvojeno pitanje o kome se može odvojeno diskutovati.

Ovde se tvrdilo da je izložba uperena protiv samog hriščanstva kao takvog. Nije. A ovo je druga diskusija.

Da, to je u principu poenta izložbe. Može se ne složiti s tom porukom, ali ne i tvrditi da je ona uperena protiv hrišćanstva. To su dva odvojena razgovora.

Pa ni u ovom mom primeru sudski izvršitelj kog sam izmislila nije dao otkaz. On možda smatra da je u sadašnjem svetu u redu biti izvršitelj i da i njega Hristos voli. Možda je ponosan što je sudski izvršitelj i buni se protiv društvene osude i oseća da je Hristos uz njega. Svakako ne napada niti ismeva Hrista samim tim što Ga prikazuje u društvu sudskih izvršitelja. Takvo tumačenje bi bilo totalno nelogično. Moja poenta je da je netačno izložbu okarakterisati kao 'antihrišćansku' jer ona to nije.

To je već za raspravu, svakako. Pogrešno je jedino prosto okarakterisati izložbu kao antihrišćansku, jer to nije. Zamisli da sudski izvršitelj napravi izložbu u kojoj prikazuje Hrista sa izvršiteljima kao što znamo da je bivao sa carinicima. Sv. Pismo žestoko osuđuje davanje na zajam uz kamatu a izvršitelji su čak opravdano omraženi u narodu, kao što su bili carinici. Zakhej se pokajao. Da li ovaj izvršitelj napada Hrista i veru time što ljude kao što je on sam prikazuje s Njim? Da li bismo mogli to da pomislimo? Čista logika je ono što mi je u ovom gledištu posebno problematično.

U analogiji koju kreira ova fotografija, skinsi imaju isto onoliko veze sa hrišćanstvom i verom koliko i oni koji su razapeli Hrista.

Za početak, uopšte nisi razumeo. Izložba nije 'ismevala' Isusa. Autorka je vernica i lezbejka. Drug koji je gej joj je upravo bio umro od side, a svi oko nje u crkvi su govorili kako je to eto tako prosto Božja kazna. A ona se nije slagala, pa je pružila svoju viziju Hrista koji je povezan sa ovim konkretnim marginalizovanim delovima društva. Možemo se ne slagati ili smatrati da je povezivanje pogrešno, da ne radi analogija sa carinicima i prostitutkama sa kojima je Isus jeo i pio, ili da je analogiju trebalo drugačije prikazati, ali apsolutno ne stoji da se Hristos 'ismeva'. Misliš da jedna lezbejka misli da je povezivanje Hrista sa gej osobama 'ismevanje' Hrista? Po kom osnovu?

Kako možda ništa više ili drugo da ne interesuje hrišćanina u crkvi, kao da je budista u manastiru? Ili kako da se posle rascepi i da ga u ponedeljak, recimo, naprasno opet interesuje nešto/sve drugo?

Postoji valjda u svemu ovome i valjda dosta razumljiviji klasni momenat, pa makar se klasa svela na određene društvene privilegije koje veze s novcem nemaju. Borka je valjda bila deo tzv. beogradske 'kulturne elite' odakle su valjda često dolazili pozivi za mir i toleranciju. I valjda je očekivano da veliki deo Srbije koji je ekonomski u lošem stanju (što se od četrdesetih nadalje takođe redovno dešavalo i raznim nepodobnim 'elitnim' Beograđanima, u talasima nepodobnosti) a pritom je udaljen i od kulturnih i političkih zbivanja (što ovi 'krugdvojkaši' ipak svakako nikad nisu) oseti bes kad im se 'popuje' a osećaj je valjda da se to nekako čini 'odozgo', bez obzira na nameru. I tako nekako decenijama propadaju antiratne i slične inicijative jer se doživljavaju kao nešto spolja i odozgo, samo jer su oni koji ih pokreću često iz Beograda i nekako povezani sa sličnim idejama u, recimo, Evropi. A kad se realno zađe u Srbiju, gomila ljudi ima koji slično razmišljaju, ali nikad nisu valjda imali prilike da se njihove misli javno čuju. Upoznala sam šumadijske seljake koji su odbili regutaciju '90ih jer bisu bili u fazonu da se kolju sa dojučerašnjom braćom, ali imamo to neko crno-belo razmišljanje o svemu, šta god kome bilo crno ili belo...