Претражи Живе Речи Утехе

Човек може оставити жену или жена човека само због прељубе и ни због чега другог. Ако због неког другог разлога напусте једно друго самим тим они чине прељубу. Да ли ико о томе размишља кад се "разводи"? Увек се може наћи решење, а најбољи метод је самоосуда. Када и муж и жена себе лично прекоревају за проблем који настане између њих и одмах опросте једно другом све се на крају добро заврши. Ово вам говорим из искуства. А због свог детета треба претрпети до краја и молити се за супружника да га Господ на прави пут изведе и да буде на корист својој породици. Значи, само прељуба је та због које је дозвољен "развод" хришћанског брака. Све остало су ситнице које се могу за дуже или краће време исправити (зато је потребно свакодневно жртвовање оба суприжника). СВАКО ВАМ ДОБРО И УТЕХУ ОД ГОСПОДА ЖЕЛИМ (нарочито онима "разведенима"). Ево, прочитати. http://lipovac.org/Blagovesnici/BLAGOVESNIK16-BRAK.pdf А ево Јеванђељских порука људима: Учење господа Христа које забрањује развод брака позитивно вреднује природу хришћанског брака. У Матејевом Еванђељу се на два места каже исто : “ А ја вам кажем да сваки који отпусти жену своју, осим због прељубе, наводи је да чини прељубу ; и који се ожени отпуштеницом, прељубу чини” (Мт.5,32 и 19,9), слично и Мк.10,11 и Лк. 16,18).

Шта је по вашем мишљењу најлепши поклон за венчање?

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је 22. априла 2018. године, у Недељу мироносица, свету архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови. Преосвећеном Епископу саслуживало је свештенство и монаштво Епархије уз молитвено учешће сабраног верног народа. Недеља посвећена мироносицама, првим сведоцима Христовог Васкрсења, као и Светом мученику Евпсихију, саборно и молитвено је прослављена у древној немањићкој светињи Ђурђевим Ступовима, а Литурији је претходило саборно венчање. Венчање за више парохијана, који су годинама живели венчани само грађанским браком, а желели су да се сједине у светој тајни брака Православне Цркве, организовали су, по први пут, Епархија будимљанско-никшићка и Управа манастира Ђурђеви Ступови. Венчање је обавио Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, који је абране поучио речима архипастирске беседе. -На овај дан, у свјетлости Васкрсења Христовог, гледамо на врлине, подвиге и вјеру светих жена мироносица, које су већином биле родом из Галилеје, а међу њима је било сродника Христових као што је Саломија, ћерка Јосифова Обручника, а мајка светих апостола Јакова и Јована. Оне су оставиле све и кренуле за Христом, као и апостоли, Јеванђеље Божје ставиле на прво мјесто као врховну вриједност. Толико им је омилила ријеч Христова, која их је и препородила, просвијетлила и дала им снагу да творе заповјести Божје, да су се у вјери показале, у једном моменту, чвршће од самих Светих апостола, казао је Владика и додао: -По промислу Божјем, да би се апостоли потпуно смирили, Господ је повукао благодат од Светих апостола приликом Његовог распећа, те су се они поколебали и разбјежали. Али, остаде један који се није ништа зарицао, најмлађи, најчистији душом Свети апостол Јован Богослов испод крста Христовог са Пресветом Дјевом Богородицом и са женама мироносицама. Остадоше под крстом Христовим, показаше највећу вјеру и њих Господ удостоји да буду први свједоци Васкрсења Христовог. Управо жене мироносице Света Марија Магдалина и Марија Клеопова, Саломија и остале које су с њима биле, прве су дошле на гроб у недељни дан да, по јеврејском обичају, изврше обред над тијелом Христовим, али не нађоше тамо господа Исуса. Јавише им се анђели, јавио се и сам Господ и оне проширише Јеванђеље о васкрсењу Христовом прво апостолима, а онда, свака од њих, до краја живота свједочиле су ту спасоносну истину и спасоносно дјело, истакао је Владика који је, потом, обраћајући се венчанима, пожелио да живе у јединству љубави коју им једино може пружити Црква Христова. -У ове дане када се излива велика благодат на цијелу Цркву Божју, велика Божја милост на све оне који вјерују у Христа уобичајили смо да вјенчавамо оне брачне парове који су већ склопили грађански брак. Може бити да они имају дјецу и да су им дјеца одрасла, али многи наши брачни парови живе у неблагословеном невјенчаном браку, нијесу склопили хришћански брак, а то онда за Цркву може бити само грађански брак који нема благослова Цркве. Зато позивамо све оне, а, чини ми се, да је још увијек већи број невјенчаних, него вјенчаних, дакле, позивамо, упозоравамо, па и молимо, не ради нас, него њих ради, ради среће њихове, њиховог благослова, да послушају глас Јеванђеља Божјег. -Данас смо читали Јеванђеље о свадби у Кани галилејској и о тамошњем браку, који је Господ Исус Христос благословио, да посвједочимо у овом молитвеном чину да је брак благословен и да треба тражити тај благослов од Цркве. Нека буде благословен брак који су данас склопили Андреј и Варвара, Милисав и Соња, нека им Бог дарује сваку срећу, напредак њихових домова, њиховог потомства, да се изврше оне молитве које смо читали за њихов дом, за њихов пород, за њихову срећу и за њихово спасење, поручио је Владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије. Извор: Епархија будимљанско-никшићка Епархијске вести | View full Странице http://spc.rs/sr/saborno_venchanje_u_manastiru_djurdjevi_stupovi

Побуђен текстом г. Јована Ранисављева на сајту "Стање Ствари", консултовах се поводом данашњег вјенчања краљевића Филипа са неким пријатељима озбиљним медијавелистима и канонистима, и закључих да тема "Краљевског вјенчања на Задушнице?" отвара много више питања него што се на први поглед чини. Позивам у помоћ @Zoran Đurović и друге теологе, а можда и историчаре, да се укључе у ову дебату. Најприје доносим текст г. Ранисављева, затим мој одговор: Јован Ранисављев: „Краљевско венчање“ на Задушнице 07 субота окт 2017 Posted by Стање ствари in Разномислије Нико да посаветује принца, потомка Карађорђевог, да се на Задушнице не венчава и не праве весеља До титоизма венчања су се одржавала само Недељом, као нерадним даном и празником. Субота је у нашем народу дан који је посвећен покојницима. Радним данима, посебно петком и средом, нису се венчавали ни највећи безбожници. После титоизма субота је постала дан за венчања, због нерадне недеље, погодне за трежњење. Ипак су суботе које су биле задушнице заобилажене. Принц, потомак Карађорђев, се венчава. Као монархиста ово могу само да поздравим, посебно што се овај принц увек издвајао по својим манирима и благошћу, а и принчева изабраница је нашег рода. Али, направљен је пропуст због дана венчања, као када су перјаницу другосрбијанских екстремиста Дубравку Стојановић поставили за пратиљу престолонаследницима Александру и Чарлсу приликом посете Србији – што је био првокласан скандал. Данас – нико да посаветује да се на Задушнице не венчава и не праве весеља. А ко да их саветује, када их венчава несрећни патријарх? Ставови изнети у рубрици „Разномислије“ не одражавају нужно и становиште „Стања ствари“ Одговор др Александра Живковића Господине Јоване, отворили сте многа значајна питања, не замјерите, али чини ми се мало у афекту. Што кажу код нас у Црну Гору каква је то свадба без поломљенијех глава.)) И сам сам мало у афекту, краљевић Александар се није удостојио да позове на вјенчање, нпр мог брата од ујака и мене, који смо пра-пра унуци Марије Петровић, старије сестре Карађорђеве удате у Новаковиће у Маслошеву, а ми смо у Србији најближа остали стричеви „по бабине линије“ краљевићу Филипу, коме нека је на многа и благословена љета овај брак. Још један мање битан детаљ, професорку Дубравку Стојановић, знам поуздано, као пратњу принцу Чарлсу и Камили није изабрао ни краљевић Александар,ни британски амбасадор, који је имао у виду једну историчарку која далеко боље познаје прошлост Београда, него директно протокол Форин офиса. А сада озбиљније теме које покреће Ваш напис, због којих сам морао да консултујем историчаре-медиавелисте и канонисте. Ви у основи мислите оно што и већина вјерника: субота је задушни дан, недјеља за весеље. Овдје је додатан проблем што је вјенчање пало на Михољске (Кирјака Отшелника) задушнице. Прво, те задушнице се помињу код светих отаца, али нијесу црквено обавезне, у нашој Помјесној цркви су се обиљежавале само на подручју Карловачке митрополије. Друго, црквено рачунање времена се разликује од свјетовног – у принципу нови дан почиње послије Вечерњег, које није фиксно одређено. Дакле и да је „обична“ субота и да су обавезујуће задушнице, „несрећни патријарх“, како га Ви зовете, а ја мислим срећан да коначно дочека једног ожењеног краљевића, направио би преступ само ако у Саборној цркви није служено вечерње, пре обреда заручења и вјенчања. Ви сте у праву да је пракса код нас била, и до ње се држало врло строго, да се вјенчање обавља у недјељу. Грци имају праксу да суботом послије Вечерњег, када је дакле почела недјеља, праве вјенчање и наравно свадбу. Таква праксу увео је епископ бачки Иринеј у својој епархији деведесетих година. Био сам на таквим вјенчањима и свадбама и морам да признам да су ми дјеловале трезвеније него Вама. Но то је субјективан утисак. Заправо, како ми објашњавају ови пријатељи средњевјековци и канонисти проблем је са недјељом. Недјеља је дан посвећен Господу, када се као што и име каже ништа не ради, већ се послије литургије по канонима савјетује пребивање у молитви, а најмање се праве светковине и гозбе и то оне које завршавају сексуалним чином као што је свадба. Црква је имала великих проблема, да се снађе између акривије и икономије у примјењивању канона, углавном имамо података да је било и свадби на Дан Господњи, али да су се гозбе ипак препоручивале за суботу, којом се не пости супротно тврдњама неких занесених „ревнитеља“, сачувани подаци о средњовјековним епитимијама у Србији највише говоре о онима који су при суботњим свадбеним пировима, крали, претјеривали у пијанству итд. Но то, опет не значи, ни да је грчка пракса вјенчања послије вечерњег у суботу кад већ је почела недјеља канонски исправна. Има ту још много проблема између свјетовног циклуса смјењивања дана и ноћи и њиховог смјењивања у црквено- молитвеном смислу. Најугроженија је ту, управо, Недјеља, јер су нам од протестанских вјерских школа (којима су они мислили да испуњавају обавезу размишљања о Господу), до праксе „недјељних ручкова“, о квази-либералној шопинг недјељи да и не говорим, остали многи ожиљци на православном поимању времена. У сваком случају, хвала што сте покренули једну значајну тему.

Поштовани чланови форума, Често сам био у прилици да чујем различита "правила" о томе ко могу бити свједоци на вјенчању. Све се најчешће своди на две варијанте: 1) Свједоци на вјенчању су кум и стари сват 2) Свједоци на вјенчању су кум и кума Е сада мене интересује постоји ли заиста неко строго правило по овом питању, јесу ли они тврдокорнији у праву када увођење куме називају неисправним, новотаријама са запада, женским измишљањима и лобирањем, и када су изричито против тога, или постоји аргументација која ову праксу оправдава, и која младој на вјенчању даје легитимно право да има своју куму и да буде равноправна са мужем? Сложићемо се да је овај тренд последњих година у порасту, некада је кума била нешто незамисливо, а данас се све више прихвата. Шта можете рећи о овоме.

Препознаше се двије сродне душе, @Рапсоди @PredragVId поетске, богољубиве... гдје, гдје??? Па на виртуелној агори, заједници форума ЖРУ !!! Препознаше се, сретоше се и завољеше, па се данас и брачним вијенцем овјенчаше! Честитке од срца, у име форума и уредништва, и моје лично име! Да је сретно и благословено!!!!

1. фебруар 2010 - 10:13 Прослава Светог Атанасија и литургијско венчање Празник Светог Атанасија Александријског веома свечано је прослављен у храму Светог Архангела Гаврила, подигнутог у част Српске војске и њене борбе у Првом светском рату. Литургију је служио Његово Преосвештенство епископ хвостански Атанасије, викар Патријарха српског уз саслужење 5 свештеника и 3 ђакона. У склопу Литургије је венчао поручника српске војске мр Негована Иванковића, вишегодишњег преданог сарадника са Одбором за верску наставу на пољу духовног образовања и васпитања припадника војношколског система, са његовом изабраницом Јасмином. У Литургији су учествовали официри Војне академије и Војне гимназије и многобројни ђаци и питомци. Епископ Атанасије је пререзао колач и на тај начин обележио свој имендан. У садржајној беседи Владика је указао на чињеницу да човек не може да постоји ако не воли и није вољен. Свако од нас има потребу да буде прихваћен од другога, јер у противном остајемо у тами смрти. - Љубав је тема сва 3 радосна повода којима смо се сабрали данас у овом Светом храму, рекао је Владика и додао да је јеванђеоска прича о блудном сину упечатљива потврда тријумфа очинске љубави, чин венчања потврда љубави двоје људи који слободно изаберу, а личност Светог Атанасија потврда љубави човека према Богу. Многобројни верни народ је честитао Владици имендан и пожелео многаја љета, а посебно дирљиво честитку упутила су деца, чланови хора ''Гаврилчићи'' при поменутом храму. Јереј Јован Бабић * Архиепископија београдско-карловачка | http://www.spc.rs/sr/proslava_svetog_atanasija_liturgijsko_vencanje