Иван Дабижљевић

Скоро на свакој литургији. Једноставно желим бити у заједници са Богом. Какав је Цар Бог наш, како да опишем? Када сам скоро мртав припузео до Трпезе па ме Бог примио, како да Му заблагодарим за то? 
 
Христос се роди! 

Један брат када смо млади из Љубљане били да се поклонимо једној светињи (манастир), пришао је тамошњем игуману (са којим смо се пре тога већ боље упознали) замоливши га за благослов.
 
Учинио је то овако: Оче бетмене, благословите!  0110_hahaha  0110_hahaha  0110_hahaha

Дивна тема. Баш ме мучи ово питање и често размишљам о њему. Мени је Бог дао на пример таленат за језике, међутим јако сам одабирив што се тиче језика и са муком учим на пример неки шведски (јер је примитиван језик) и стално гунђам због тога. Што је занимљиво свиђа ми се немачки језик, али онако како га људи говоре, не онако како се он ''учи''. Веће симпатије гајим према руском, шпанском, грчком, црквенословенском (ма да правила , тј. граматику никад нисам волео да учим). Тај таленат сам у задње време прилично запоставио, негодујући због антихришћанског књижевног немачког језика, тако да сам скоро одустао од студија, само неколико испита пред диплому. Јелена, што се тиче црквеног певања, молио сам Бога за тај дар и уз труд га и добио. Сећам се први пут за певницу кад сам стао, ноге су ми се тресле јер сам се бојао да шта не погрешим. Временом постајао би све мекши и опуштенији, док се нисам једном мало превише опустио па је то звучало ко да неко коље свиње... Диван је осећај певати псалме, ваља вежбати. Уопште не мораш да знаш цео псалам да певаш, довољно је пар стихова. Мени на пример много брзо помоћ стигне кад певам стихове псалама ''Хвалите Господа с небес'' или ''Славите Господа јер је добар, алилуја, јер је довека милост Његова, алилуја,...''. Био сам јако изненађен кад ме је свештеник призвао да читам Апостоле. Како је то тек диван осећај. Могу само мислити како је тек свештенику који служи Литургију. Онда ме је било страх, јер народ ко народ, чим види да се у нечему трудиш и да имаш ''веру'' почну ''овај је побожан, велики верник, много леп глас, блаблабла...'', јер не знају, а хвалисање од људи је горе него кад би те стрељали, верујте. Знате, нимало није лако одолити таквом искушењу, поготово почетнику као мени. Ипак морам још мноооого да вежбам, а таленти се умножавају радом. Глупо ми је кад Бога за нешто молим, ппр. за послушање, а онда ми Бог да неког кога треба да слушам, а то обавим гунђајући или уговарајући, као шта ће мени то, зар није боље... Ех свашта има код мене. 

Da se pronadje raba bozija Kristina Gospodu se pomolimo..

Poslato sa LG-M200 koristeći Pouke.org mobilnu aplikaciju

Da se pronadje raba bozija Kristina Gospodu se pomolimo..

Poslato sa LG-M200 koristeći Pouke.org mobilnu aplikaciju

Da se pronadje raba bozija Kristina Gospodu se pomolimo..

Poslato sa LG-M200 koristeći Pouke.org mobilnu aplikaciju

Da se pronadje raba bozija Kristina Gospodu se pomolimo..

Poslato sa LG-M200 koristeći Pouke.org mobilnu aplikaciju

Da se pronadje raba bozija Kristina Gospodu se pomolimo..

Poslato sa LG-M200 koristeći Pouke.org mobilnu aplikaciju

Da se pronadje raba bozija Kristina Gospodu se pomolimo..

Poslato sa LG-M200 koristeći Pouke.org mobilnu aplikaciju

Da se pronadje raba bozija Kristina Gospodu se pomolimo..

Poslato sa LG-M200 koristeći Pouke.org mobilnu aplikaciju

Када се узму, прво вече, жена треба да опере ноге свом мужу јер је тако у могућности. Мора обавезно и да му послужи ратлук са кафом како би схватио да то ради из љубави и не из удварања. Муж обавезно мора да јој пружи нежан загрљај да би она осетила да је вољена и да јој шапуће на ухо лепе речи. Када све то обаве могу да се одморе мало и да почну да се свађају све док се не помире.

Када се узму, прво вече, жена треба да опере ноге свом мужу јер је тако у могућности. Мора обавезно и да му послужи ратлук са кафом како би схватио да то ради из љубави и не из удварања. Муж обавезно мора да јој пружи нежан загрљај да би она осетила да је вољена и да јој шапуће на ухо лепе речи. Када све то обаве могу да се одморе мало и да почну да се свађају све док се не помире.

Када се узму, прво вече, жена треба да опере ноге свом мужу јер је тако у могућности. Мора обавезно и да му послужи ратлук са кафом како би схватио да то ради из љубави и не из удварања. Муж обавезно мора да јој пружи нежан загрљај да би она осетила да је вољена и да јој шапуће на ухо лепе речи. Када све то обаве могу да се одморе мало и да почну да се свађају све док се не помире.

Tesko je reci "OPROSTI"!!! al je jos teze reci "aceditonalitetnastrijkagv hdllijhenbahoiunh"
 
Ne znam ko je reko, dobio sam na mejl..

Tesko je reci "OPROSTI"!!! al je jos teze reci "aceditonalitetnastrijkagv hdllijhenbahoiunh"
 
Ne znam ko je reko, dobio sam na mejl..

Благоразумни подвиг има за циљ задобијање љубави Божије и заснива се најпре на борби против самољубља које је корен свих осталих страсти и грехова. У подвигу покајања, преумљења, упознајемо функционисање човекове природе у стању пада. Упознавајући своје слабости напредујемо у смиреноумљу које свети оци дефинишу као познање човекове немоћи и Божије свемоћи. С једне стране човек постаје свестан да нема греха у који не би могао да падне да није Божије благодати која га држи, а с друге стране духовно спознаје да је Богу све могуће и да једино у Богу можемо да нађемо слободу од силе греха, смрти и ђавола. Из смиреноумља се рађају све остале врлине, баш као што се из самољубља рађају све страсти и грехови. Смиреноумље као и све остале врлине могу се сачувати једино сталним подвигом, пре свега молитвом и постом - молитвом као непрестаним трудом да се удаљавамо од злих мисли и свој ум и срце испунимо сталним сећањем на Бога и постом као непрестаним трудом да се удаљимо од свега онога што нас води на пут греха и зла. Господ да те укрепи брате Иване.

Necu o TE i slicnim naucnim teorijama koje svakako nisu osnov ''ateisticke religije'' ako to uopste postoji, a ne postoji naravno. I sve te teorije blage veze sa ateizmom nemaju niti nauka ima veze sa ateizmom. 
 
 
Iznecu neka misljenja odredjenih ateista koje sam sretao koja cu nazvati uverenjima. 
 
Recimo, klasicno uverenje nekih ateista je da je religija zlo. Kada takvih ateistam spomenes religija, obicno ih nesto presece po stomaku, nekakvi zmarci. Bog, andjeli, demoni, religija, Crkva, Isus Hristos, Sin Bozji, Svevisnji itd. su reci koje stvaraju ove zmarce. 
 
Onda klasicno uverenje nekih ateista jeste da je razum kljuc svega. Oni koji su iracionalni su obicno primitivni majmuni. Dakle, vera u razum. Kada bi ljudi bili racionalni svi problemi sveta bi se resili. Ja bih rekao da bi se svi pobili. 
 
Zatim u vezi sa tim vera u nauku. Nauka je kljuc svega i nauka ima odgovar aman na bas svako pitanje. Ne postoji pitanje na koje nauka nema odgovor. Svi problemi sveta se mogu resiti samo i samo naukom. Dakle, idolizovanje nauke, stvaranje od nje idol, boga, mesiju koji ima resenje za sve probleme.
 
I za kraj jedno zanimljivo vidjenje nekih ateista koje sam vidjao, koji duhovnost shvataju kao divljenje onom sto vidis ocima. Ako gledas u zvezdano nebo i divis se tome, to je duhovnost. Znaci ako zelite biti duhovni, buljite u nebesa U vezi toga postoji shvatanje da je duhovnost povezanost sa tim nebom, univerzumom i slicnim. 
 
 
Eto to su neka uverenja nekih ateista. Obratite paznju na ovo nekih, da neko ne pomisli da generalizujem. Inace nemam nista protiv ateista, mislim da su glas potreban svetu pa cak i nama hriscaninama, jer taj glas zna da iznosi neke probleme koje mi ne primecujemo, cesto licemerje i gluposti od nekih vernika. 

Како какав? Објаснио је Христос. :-) А има га сваки ко верује у Њега, у мери колико и у зависности како верује.

Zar ne vidis da se glupiraju?

У ова задња времена можемо наићи на безброј саветодаваца. Међутим, да ли и колико су саветодавци добри или лоши, због незнања свога многи нисмо у стању правилно да расудимо. Можда би у овој теми могли оци написати нешто о томе како разликовати "вука у овчијем оделу" од добронамерног саветодавца, да ли и зашто су нам савети уопште потребни и да ли је у ово време уопште могуће избећи лоше савете. Поготово треба испоставити у ово време популарно саветовање од стране младих људи путем друштвених мрежа,које је скоро немогуће избећи? Да ли пуно "лајкова" значи и да је лајковано нешто добро? Да ли би требало томе придавати значај и да ли младим људима уопште доликује давање савета? И кога треба питати за савет?

У многим храмовима, нарочито у нашем престоном граду, пракса је супротна... Људи су Литургијски "потковани" и активно-одговарањем-и на тај начин бивају делом "верног народа"... Да ли ће можда неком минуциозном уху ова-свакако какофонија засметати, нека дође нпр. у земунски намастир
 
Хришћанска повијест нам каже да је тако и бивало кроз време... Да људи који су долазили на Литургију, нису били само неми посматрачи `дешавања`, него су штедро-песмом и славословљима Светој Тројици-учествовали у Литургијском сабрању... И нико се није бунио.. Да л` неко има талант да поје/пева или не... Он је ту и активно учествује... 
 
Нека као `слика`, послужи изјава легендарног професора Црквеног појања са Богословског факултета, господина Предрага Миодрага, који је своједобно рекао да он није `одређен` да цени нечије таланте... Ко је он, јавно се питао, да `одређује` да ли је неки студент `подобан` за свештеника, ако му Господ није дао таленат певања.. Он ће оценити труд и залагање-и ту је његова улога... И није кадар, нити сме (и може на концу) да некога `одвоји` од служења зато што нпр. не зна да пева... А можда је добар догматичар... Ерминевтичар... Литург на концу-ал` нема таланта...
 
Дакле, оно јест-`лепше` је , кад попа уме да пева, још лепше кад певница то исто ради, а најлепше када верни народ бива `анђеоским` хором... Али, нити сви попови знају да поју, нити све певницу умеју да `испрате` све гласове-нарочито у мањим срединама, нити нам у локални храм, на богослужење-улогу `верног народа` увек чине чланови Првог београдског певачког друштва...
 
Према томе-само напред! Певајте и прослављајте Господа, нико вам не брани... А и сами ћете, на концу увидети негде, да ли то што радите изгледа као "вречање" или умилни "ангелски собор"... Уосталом-ко има право да вам замери!?

Meni je to Božije "gaženje slobodne volje" kao... 
 
Kao, recimo, priđe ti preslatko, prelepo detence od 2-3 godine, anđeoski ti se nasmeši, pruži ti ruke i zamoli te da ga zagrliš. Imaš slobodnu volju da ga ne zagrliš i nisi ničim primoran na to.
 
Ali je jako teško odoleti.

Да ли можеш натерати некога да учи ако он сам то неће? Наравно, Бог то може, али какав би то онда однос био? Замисли да мораш читав живот да волиш девојку која те је натерала да ју волиш.

Онда мора да се покваси леденом водом по глави да схвати да му није тако лоше и да потражи одговор на то коме да се захвали за све и пре или касније, доћи ће до одговора, а можда ће и коначно схватити да ниједног трена свог живота није провео, а да није имао ништа са Богом.

Како то мислиш, није ни налик данашњој? Ако мислиш да је квалитета данашњих теолога опала, слажем се. Данас у српској помесној цркви реално једини, да кажем познати теолог је вл. Атанасије Јевтић. Други мање, више само мудрују. колико је мени познато. Богослова не чини завршен студије богословије, већ право познање Бога.