Иван Дабижљевић

Краљеви. Дивна вест, а и доказ да је рад створио човека. Слава Богу. +

Можда је мало чудно питање, али будући да смо сведоци пада морала код многих и загљивљености до те мере да велики број људи пада у стање осећаја ниже вредности или супротно томе, можда би могли одговори бити коме на корист. Лично сам у животу научио да не треба веровати својим осећајима када смо превише ''срећни'' нити онда када осећамо ''пре''велику кривицу. Под волети себе разумем да треба себи кад тад приуштити и мало одмора, у смислу изласка у природу, дружити се са пријатељима, поклонити пажњу саговорнику и приуштити себи храну за душу (читати св. Писмо, Свете Оце, молити се, слушати музику, ...), наравно све умерено. Читајући свој одговор, приметих да данас нисам довољно радио на томе. :/ Каква су ваша мишљења и ставови? Одох мало напоље да се освежим.

Хм, као што рекоше неки пре мене, самога себе највише саблажњавам.

Брате, хвала на бризи, читам и Свете Оце, само још да применим то на пракси.

Кад сам спознао да сам среброљубив, почео сам паничарити па сам почео да бежим од пара. То је испало толико смешно и неспретно да сам рецимо на послу када би ми људи нудили милостињу (возио сам храну), исту би одбио. Након тога долазим до црквењака који је илегално мој исповедник, који ме обавестио да је то мало дрско одбити милостињу. Тада сам схватио да на тај начин ту страст нисам победио, него сам је само приркивао. Друга ствар је што сам лењ, али то побеђујем излазком напољу уз молитву. Ипак више него лењ, мислим да сам мрзовољан, што уз божју помоћ и није толико тешко решити. Оче имењаче, властољубље се ваљда решава служењем ближњем, али шта знам, немој ме хватати за реч. Најгоре код мене је што ми понекад недостаје самоосуде и тиме покајања. Имам једно питање, зашто је тако тешко сваки пут када сагрешим покајати се тако искрено као први пут када сам спознао своју грешност? То питам што ми се дешава да се Господу често лицемерно обраћам као да и нисам толико грешан, а цар Давид је сузе лио сваке ноћи на постељи својој... tuzansmajli8904 И још нешто, знам људе који се понекад наглас моле, док је мени драже када у себи се обратим Христу, сећајући се на речи Господа ''овај народ ме уснама поштује, а срца њихова су далеко од мене''. Касније сам почео и сам да изговорим некад Боже помози у друштву и некад би осетио да је моја молитва угодна Богу, а некад би имао осећај да би било боље да сам се у себи помолио. Склон сам претеривању. Како се борити против лицемерја???

Хвала имењаче. Није лоше, животари се некако.

Помаже Бог и Христос се роди! Пишем већ неко време по форуму и ред је да се представим. Зовем се Иван Дабижљевић. Живим у Љубљани, 28 ми је година. На форум сам дошао јер пружа много поучног и баш то како се и назива: ЖивеРечиУтехе и што могу помоћу личних прича и савета видети шта треба да променим код себе.

Јелена, како те није срамота да се тако шалиш са дететом? Испод 10000000 Оченаша тешко ће да прође... Бато, не плаши се ништа, само кажи на исповести све што те мучи.

саосећам са тобом брате. доћи ће она, без бриге.

Уместо Словенац са четворо деце... прочитах Светац са четворо деце.. Ова тема ко за мене отворена.

Уф, треба бити јак за такав подвиг. Занимљиви су ми млади римокатолици и протестанти. Има много добрих душа међу њима којима треба само пружити руку. Смешни су били једном неки ликови у Лепавини који су делили неке летке са натписом ''тебе тражим'' у православном манастиру. Дошло ми је да их потерам оданде да оставе народ на миру, али је народ хвала Богу доста мудар био да је то само погледао и бацао по страни. Па кад су опколили једног монаха да му предају нешто, пришо сам разјарен, био сам спреман и да се побијемо, рекох у себи нећете ми њега дирати. Научио сам од монаха како реаговати на нежељена питања. Најчешће би понављао ''не знам'', или ''шта ја знам, ја само чувам овце'', тако да их је разоружао још у самом старту.

Дакле, то није хришћански начин мисионарења? Значи, у праву сам био са својом сумњом. Хвала.

Да брате. Него како би поступио у земљи где се већина изјашњава као римокатолици или протестанти или шта ти ја знам? Не би ли они могли онда исто тврдити за нас? Шта знам, врло је важно да се не намеће вера било коме. Шта кажеш о концепту постављања питања? Има један клип на јутубу где један лик преобраћа ликове који делују ко највећи сатанисти помоћу једноставних питања. Ево веза:

Мени се због неопрезности десило да сам пријатељима проследио вест са једне окултистичке странице, нећу да је именујем. Много смећа има на интернету, и био сам смућен од пуно погрешних информација, које сам нажалост и сам ширио.

Тако некако и ја замишљам.

шта је сад медо крив?

Сјајно! Дуго ме нешто тако није одушевило. Одмах сам кренуо у акцију, ширећи вест. Буђење!

Брате, добро је да то видиш.

И мени се то често учини. Учинило ми се да пише духовни мозак, а оно духовни мозаик. :laugh:

Стојим на молитви своме светитељу и уместо моли Бога за нас блекнем ''моли ме'' или уместо Господе помилуј - Господе поломи. Врх је и она - ''да буде воља твоја као на земљи тако и на небу'' То су само неке од мојих цвећка. А једном смо читали акатист Богородици и један брат уместо ''Радуј се поверенице тајанственог савета...'' суверено прочитао је ''Радуј се невернице тајанственог савета...'' Кад нисмо сви плакали од смеха, толико је то било смешно.

Скоро на свакој литургији. Једноставно желим бити у заједници са Богом. Какав је Цар Бог наш, како да опишем? Када сам скоро мртав припузео до Трпезе па ме Бог примио, како да Му заблагодарим за то? Христос се роди!

Верујем у лековитост ракије, али ми је освештана водица и уље много милије

Са 19 година. Међутим, право, духовно крштење доживео сам након неколико бродолома и стварно је чудо шта чини Дух Свети! Слава Богу!

Слажем се са бата Драшком. Додао би своје неко искуство. Немамо духовника можда, то је стварно тешко али потражи у својој парохији брате људе који су ближе Богу, дружи се са њима и слушај шта говоре и подели своја искуства са њима. Мислим да је много важније од тога колико ћемо постити, молити се, бдити, метанија направити, дали волимо Бога и ближњег и дали смо спремни да слушамо. А да би се стекло расуђивање потребно је много труда и стрпљења. Бићеш бијен, ал ће ти после сваке победе живот бити слађи. Али нека нас бодре речи Спаситељеве: ''У свету ћете имати невоље, али се не бојте, јер ја победих свет.'' +

Може ли се најлуђа ноћ овога света провести боље него ван овога света?