Ламех

Проблем који сам ја овде приметио читајући расправу двојице отаца јесте однос времена у есхатаону са овим сада. Ако ће се Ц.Б. тек у пуноћи јавити и испубити Другим доласком, онда ово сада јесте само предокус, како је говорио о. Сава. Или је све испуњено, али онда остаје питање како разумети ово време. Односно, поставља се питање да ли постоје два времена, односно боље рећи две димензије које сапостоје. Јер сложили смо се да време и постојање у Ц.Б. није исто што и " време" односно предвечност, или надвременост самога Бога.
 
Елем, да се не запетљавам. Ако прихватимо мишљење да се у Христу све испунило, да су његова чуда у најмању руку оприсутњење Ц.Б. јер то и каже сам Господ на прозивку да помоћу кнеза демонског чини чуда и изгони демоне, и прихватимо (што мени звучи оготово у светлу навођених цитата св. Максима и иних светих скорз на месту) да Бог у себи садржи и има и почетак и средину и крај бића, онда моје питање бива који онтолошки статус време има у нашем историјском постојању , тј. наше историјско постојање у којој мери је постојање у правом смислу те речи?

Читуајући ово, искрсла ми је једна мисао која ми се скоро појавила у глави. Наиме, некако ми је индикативно да је 20. век у ствари итекако богат светитељима и то понајвише подвижницима који су пак говорили о љубави Божијој највише и живели је наравно.

То се може назвати као нека врста депресивног стања. Просто, неправде које те ударају, запреке које срећеш у односу са најближима..ето одвија се тако што просто тај дух озлојеђености, да баш тако - озлојеђеност, која нагриза полако помрачује и распламсава гнев. А Па том злобом мучим своје ближње, свађам се, кињим. А та злоба колико једе њих једе још више и мене.
Обично нестане после доброг сна.   Или некако помислиш на Бога, па ти дође у памет с том помишљу и да урнишеш себе и друге...мало је шкакљиво присати овде јер може зазвучати тривијално и као некакав клише...осећаш после кајање, кривицу, потиштеност, испразност...
 
И мислим да је узрок тога ништа друго до сујета и гордост, и док се човек не ослободи од тога, а сам не може, слична стања не престају. Интензитет није битан нити сам вид њихове појавности. Покајање у том смислу може доћи и бити дубоко у пуном смислу те речи тек кад побегнемо од те гордости. До тада, да уопотребим новозаветну слику, оно је одлажење Оцу своме и прерачунавање у глави док се једном не судариш са његовом љубави и не доживиш је (изнова) у потпуности.

Аристотелис Тели Савалас, познати холивудски глумац, био је амерички Грк и православац.

Прославио се бројним улогама. Његова најпознатија улога је била несумњиво у ТВ серији КОЏАК у којој је глумио тврдоглавог детектива. Серија КОЏАК је била позната по бројним епизодама, а емитовала се од 1973 до 1979 године. Са глумом је почео у својим тридесетим годинама.

Почетком ’90-их година ХХ века, дијагностификован му је канцер бешике, од чега је после пар година умро.
О његовом грчком пореклу и припадности православној вери америчка јавност је несумњиво сазнала током православног опела које је покојном Телију одржано у храму Свете Софије у Лос Анђелесу.
Тели иако је рођен у Америци, течно је говорио грчки језик. У кругу његове породице се избегавало говорити на енглеском језику, те су тако успели сачувати свој грчки језик од заборава. Џорџ Салавас је рођени брат Телија.

Тели је волео своје православно грчко порекло и много је помагао цркву Свете Софије у Лос Анђелесу. Редовно је учествовао на манифестацијама грчке заједнице у Америци.
У интервјуу који је дао за People Magazine 1981. је рекао: „Некада сам мислио да сам прљави Грк, али нисам заборави речи свога оца који је говорио да кад одрастемо и схватимо своје порекло, тада ће другима требати дозвола да говоре са нама. Био је у праву. Ја сам поносан Грк.“

Отац Никола и мајка Кристина су емигрирали у Америку почетком ХХ века.
Тели Салавас је био кум на крштењу беби која је касније постала позната холивудска звезда Џенифер Анистон.

Седам година је одлагао крштење свога сина Николаса јер је био заузет снимањем. Потом је отишао са породицом у Грчку и крстио сина у цркви где је његова бака по мајци крштена у селу Аногија у Лаконији.

Тели је био дипломирани психолог. Сем глуме био је и бајкер, спасилац и страствени покераш. На светском покерашком такмичењу 1992. освојио је 21. место. Такође је био и певач.

На сахрану 25. јануара 1994. године, многобројни пријатељи су дошли да се последњи пут опросте од Телија.

Опело је одржано у цркви Свете Софије у Лос Анђелесу, а међу бројним пријатељима били су и Angie Dickinson, Nicollette Sheridan, Jennifer Aniston, Kevin Sorbo, Sally Adams, Frank Sinatra, Don Rickles.
Патриот

Имаш плави парадајз и жуту паприку

Из страха да их Св. Јован не казни...

док се не схвати да је православље сам живот, а не само пуко слеђење прописа и закона, читање духовне литературе или држање себе на кратком повоцу, долазиће и до смарања. Православље је и уметност и наука и прича еволуционисти вс кеационисти, и прича о хомосексуалцима у цркви, и (додати по избору)...

Не знам. Моја жена каже да је леп Ламброс. Хвала Богу па ми није конкуренција

Јесте иритантан овај лик, и што би реко један мој другар: ''Има фацу за шамар'' хД, али за ово цитирано је скроз у праву.

"Христос види све без камере".
 
)

Преузето од Јевреја.

Зашто се уноси трава на празник Духова? Нигде нисам нашао разлог за то. Ни у једном, мени познатом, богослужбеном типику не стоји.

Kakav neopevani hohstapler i olos...

Нек му је Бог у помоћи 

Очигледно је да неким ловцима у мутном одговара таква ситуација. А све на штету јадног народа и цркве. Један крајње традиционалан владика, покојни Сава, писао сасвим лепо и истинито: http://zlatousti.org/clanakview/index?id=66
Верујем да ти је јасно да имају непобожни разлози иза овог одржавања хаотичне ситуације. 

Умирем!... Па ја бих Саву сутра поставио за владику! Какви су то смешни формализми? Не постоји ниједан канон који то условљава, тако да смо дошли били у ситуацију да једног незналицу (а има их више него један), Филарета промовишемо за владику, а он је попуписмен човек. Ко год чита Саву види ерудицију и знање, мада и неке недостатке на које му Ава указује, али је то све људски. Знам да би и ти сутра рекао: аксиос, за њега. Али је ово наша мука, где нас формализам убија. Такође треба вратити и жењене владике, како добро указа Милаш подржавајући тезу да не треба васељенски сабор па да једна од цркава укине онај Трулски канон. Гарантовано имамо данас 10 попова у Србији који су достојни да буду владике и то одличне. Задржати само правило да не могу да имају личне станове и сл. Тако ће имовина остати цркви.   

РАКЕТА ће да прелети из Бихаћко-петровачке у Милешевску! 

И сад нека кажу да Блиц нису поуздане новине! 
Чак ни инсајдери нису много бржи од Блица, а новинску вест још ваља и написати. 

Ja juče videla dvojicu kako izlaze iz Palasa
Skoro ih zgazio biciklista koji je projurio trotoarom i još im se izdrao 'Može malo?!' a oni su to podneli uz smeh i hrišćansko smirenje 

Манастир Ковиљ је култно место новосадских и београдских православаца.
 

Треба да вати име. Мухамед је тај град звао Константинопљ. 

Olos. 

мора да се причести ако служи

Управо дођох са Пређеосвећење литургије. Ја служим сваке среде и петка у 17 часова, и могу рећи да има доста људи - и да им није проблем да се ''мало'' више жртвују. Поготово они који раде, заврше око 15 или 16 часова, и дођу у цркву.... Јер ако муслимани током Рамазана могу сваки дан да се придржавају правила Ифтара, не видим проблем да начинимо жртву два пута недељно.... Искрено, ујутру кренем у васкршње водице до 16 часова. Одем у цркву, исповедам до 17, почнем литургију, завршимо до 18:30 - после агапе.... И сви се лепо осећамо, нико није ни гладан ни жедан... :-)