Jump to content

Најбољи чланови

Популаран садржај

Showing content with the highest reputation on 05/13/25 in all areas

  1. Братство храма Светог апостола и јеванђелисте Марка позива на предавање Миодрага Поповића, асистента на Православном богословском факултету у Београду, на тему "Васкрсење Исуса Христа у Еванђељу по Јовану" које ће бити одржано у четвртак 15. маја 2025. године, у крипти Марковог храма са почетком 19 часова. Извор: Радио Слово љубве
    1 point
  2. Снови су дивни. Када дете има сан, то је много боље него када га нема. Сан у извесном смислу функционише, чак и ако не радим ништа директно да бих га остварио. Ово је оријентир. И захваљујући њему, примећујем мале прилике које ме покрећу ка мојим сновима, врата која се отварају. Ако нема сна, онда игноришем ове прилике. Сан се не претвара увек у план, низ корака. С једне стране, одлично је када се ово деси. С друге стране, управо то вас спречава да сањате. Ако морам одмах сваки свој сан да претворим у план и да вредно радим да га остварим, онда сањање одмах постаје небезбедно. Рекао сам тати за доручком: „О, тата, слушај, волео бих да сам доктор“, и следећег дана сам се нашао пријављен у 8 клубова и са три нова уџбеника на столу. Чини ми се важним да сан може остати сан, а да се не оствари - нешто о чему могу размишљати. Можда ћу постати лекар у својој другој професији, у трећој? Нема ништа лоше у томе да сањате и не предузмете ништа поводом тога. Да ли родитељи треба да подрже сан свог детета? С једне стране, важно је подржати овај сан и пренети идеју да је много тога могуће ако се то жели. На пример, можете постати професионални фудбалер. С друге стране, неки непотребни притисак овде може прилично да се умеша и претвори сан у родитељски план. На пример, дете воли фудбал и сања да буде као Роналдо. Зашто баш каријера? Могу се осећати као Роналдо у аматерској утакмици, шта ме спречава? Могу да зарадим новац на неки други начин и да играм фудбал не 12 сати дневно, већ 3 сата недељно. Сви ми фантазирамо. У сваком случају, говорим о разним дивним сценаријима. И то је одличан начин да доживим емоције које ми недостају у животу, да се некако осећам боље. Да маштам о стављању „Роналдових наочара“ и, као што сам већ рекао, да видим неке прилике које би ме довеле корак ближе овом Роналду. Мислим да је корисно испричати како је Роналдо постао Роналдо, погледати биографије, некако сазнати више о људима који су занимљиви тинејџеру. Али истовремено, волео бих да овај разговор не постане нешто попут: „Престаните да сањате – хајде да вредно радимо“, мислим да је то штетно. Не стварајмо детету слику света у којем постоји само „напоран рад“, у којем нема ничег другог. За мене, све најважније, добре ствари које имам у животу, добијам бесплатно, а не зато што вредно радим. Морамо пронаћи начин како не бисмо, с једне стране, разбили овај сан и некако пренели идеју тужног света у коме само морате напорно да радите, а с друге стране, мало по мало, морате детету дати знање о томе како овај свет функционише, да понекад ипак морате вредно да радите. Као родитељ сам фрустриран - може ли се ово превазићи? Мозак је дизајниран тако да прави планове, прогнозе, идеје и некако покушава да испланира живот детета и његову будућност, да би одрасли могли да се некако смире сазнањем да је са дететом све у реду. Мислим да је део истине о родитељству у томе што је то немогуће. Да, могу да правим ове планове, али онда нешто крене по злу. Тинејџер је особа која се активно мења током времена. И план који смо направили за њега са 13 година можда неће бити погодан за њега са 14 година. Чини ми се да то није проблем детета, већ родитеља. Шта треба да урадим са собом да бих остао родитељ, чак и ако сам са 12 година био отац будућег Роналда, а са 14 сам се нашао као родитељ будућег Рихтера. Снови се мењају. И за мене је ово нека врста здраве приче. Друга ствар је што тренутни образовни смер није прилагођен овоме. Као да се претпоставља да ће дете са 13 година схватити шта жели да постане и да ће наставити да се креће ка том циљу све до матуре. Деца често желе да постану блогери У својој канцеларији често чујем: „Желим да постанем блогер.“ То је оно што деца од 10-12 година често говоре. Када некако успеш да се договориш са родитељима, они купе минималну опрему, и дете почиње да ради своје стримове, окупља својих 15 људи. Имам утисак да је ово корисно искуство. Он сам сусреће стварност. Родитељи нису постали непријатељи, нису спречили остварење његовог сна. И коначно се суочио са стварношћу и сазнао да постоје неке тешкоће у томе да постане блогер. Немојте рећи детету: „Уради нешто нормално.“ Боље је не говорити детету да не треба да ради глупости. Донекле, ово је заједничко свима нама. И даље постоји глас који гунђа: „Требало би да урадиш нешто нормално.“ Дефинитивно то имам у глави, и понекад ми је тешко да то ућуткам пред својом децом. И ово има лош ефекат. Да, примећујем да то углавном лоше утиче на односе. Па, и за снове, претпостављам. Почињете да гунђате, дете је узнемирено, следећи пут вам неће рећи шта смишља, која му је идеја пала на памет. Подсећа ме на терапеута Конија из САД, оријентисаног на решења, и његов став. Када вам дете каже: „Желим да идем у свемир“, једино питање које би требало да му поставите је: „Коју планету ћеш прво посетити?“ Сва остала питања су сувишна. Како разговарати са тинејџером о сну који делује немогуће Тинејџер жели да се упише на државни универзитет, ви схватате да не можете да приуштите плаћање школарине, а он можда неће моћи да упише бесплатно. Деца су толико пуна емотивног набоја због полагања пријемних испита да постају анксиозни. Како о овоме разговарати? Што је могуће мирније. Важно је свима пружити прилику да се изјасне, а не покушавати да ову велику, сложену тему сведете на неке једноставне одговоре попут „Нема новца – збогом“. Можете барем размислити о другим могућностима. Стресно је задржати вештину вођења тешког разговора, не говорења: „У реду, то је то!“, не лупања песницом о сто, уздржавања од доношења брзих одлука. То је нешто што родитељима и тинејџерима често недостаје. То јест, наставите да разговарате, питајте, да ли постоје неке друге опције? Мислим да је корисно прво пустити њих да говоре, а затим изнети своје гледиште. Генерално, питајте да ли желе да чују ваше гледиште или желе да буду саслушани. Вреди се уздржати од било каквих тврдих ставова. Чврсто рећи „Не, не можеш то да урадиш“ или „Не, то је немогуће“ је помало претерано. породични психолог Матвеј Берхин приредила: Ј. Г. (Поуке.орг) https://www-pravmir-ru
    1 point
  3. У данашњем свету, у ком често доминирају брзина, нестрпљење и површна комуникација, способност да саосећамо са другима постаје драгоцена вештина. Емпатија – способност да разумемо и саосећамо са туђим емоцијама – не долази „аутоматски“. Као и многе друге вредности, емпатија се учи, и то најпре у породици. Као родитељи, учитељи и старатељи, ми имамо моћ да речима које користимо свакодневно подстичемо или, нажалост, спутавамо развој емпатије код деце. У овом тексту, сазнаћете које фразе помажу деци да разумеју туђе емоције и понашања, и које изјаве би требало да избегавамо ако желимо да гајимо саосећајну децу. Уместо критике и умањивања осећања, реците: 1. „Како мислиш да се он/она осећа?“ Ово једноставно питање подстиче дете да размишља о другима. Уместо да само разматра своје потребе и осећања, дете се учи да посматра свет из перспективе другог бића. 2. „Шта можемо да урадимо да му/јој помогнемо?“ Ова реченица не само да развија емпатију, већ и нуди детету прилику да се активно укључи у решавање проблема. Дете се учи да буде корисно, а не да само посматра са стране. 3. „Замисли да се то теби догодило – како би се ти осећао/ла?“ Учење детета да „уђе у туђе ципеле“ једно је од најважнијих корака ка развијању саосећања. Када дете почне да повезује туђе емоције са сопственим искуствима, емпатија се природно развија. Није емпатија одвојити 3 секунде и 300 динара за слање смс поруке већ одвојити целог себе да би схватили како је бити у туђим ципелама Фразе које је боље избегавати: 1. „Престани да плачеш.“ Иако можда долази из најбоље намере (или нервозе), ова реченица шаље поруку да емоције нису пожељне. Деца уче да потискују своја осећања уместо да их разумеју и изразе. 2. „Није то ништа страшно.“ Овом фразом умањујемо дететов доживљај. Оно што нама изгледа безазлено, детету може бити јако важно. Ако желимо да нас дете доживљава као ослонац, потребно је да његове емоције узмемо за озбиљно. 3. „Игнориши га/је, то није важно.“ Тиме учимо дете да затвори очи пред туђим поступцима и емоцијама, уместо да реагује и препозна кад је некоме потребна подршка – или када оно само треба да постави границе на здрав начин. Дајте детету шансу за „поновни покушај“ Уместо да исправљамо дете одмах након грешке, можемо му понудити опцију да „проба поново“. На пример: „Желиш ли да кажеш то на другачији начин?“ Тако му показујемо да грешке нису крај света, већ прилике за учење и развој. Речима градимо емпатију Емпатија није нешто са чим се рађамо – она се гради свакодневно, у разговорима, у начину на који тумачимо емоције и у томе како децу подстичемо да мисле о другима. Наш задатак није да будемо савршени, већ свесни. Свака реченица коју упутимо детету може бити семе из ког ће израсти брижан, саосећајан и пажљив човек. https://www.detinjarije.com/recenice-koje-pomazu-detetu-da-razvije-empatiju-i-sta-izbegavati/
    1 point
  4. JESSY

    Сузе за светог Василија

    Задржаћу ноћас сузе своје а превише, превише их има. Нећу дозволити да потеку, теби ћу Свети доћи са њима. Данас ти нисам могао доћи а срце јеца од бола и муке, дао бих све на овом свијету да те додирну грешне руке. Надам се, ускоро, доћи ћу теби, сваки дан се за то спремам. Све сузе своје доносим ти, опрости, другога дара немам. У њима су све молитве моје и све што ближњима желим. Моје радости, болови, гријеси... то ћу само с тобом да дијелим. Отац Бојан Крстановић
    1 point
  5. У оквиру обележавања славе Храма Светих Кирила и Методија у Бусијама, у среду, 14. маја, биће одиграна монодрама "Слушај како говорим - Сава Мркаљ". Представа почиње након вечерње службе од 18 часова, а улаз је слободан. Добро дошли! На ово вече позива вас глумац Дејан Стојаковић који је био гост нашег "Јутра", док је о богатом програму "Дана Светих Кирила и Методија" за "Подне" говорио старешина поменуте цркве, јереј Драган Зорица. Извор: Радио Слово љубве
    1 point
  6. У уторак 13. маја 2025. године, у храму Светог Јована Владимира у београдском насељу Медаковић (Игњата Јоба 75), биће служен акатист Светој Ксенији Петроградској, са почетком у 18 часова, сазнајемо из духовне заједнице овог светог храма. Сви су добродошли на молитву. Извор: Радио "Слово љубве"
    1 point
×
×
  • Креирај ново...