Jump to content
  • александар живаљев

    Др Зоран Ђуровић: Све Патријархове веренице

    Из скорашњих неауторизованих снимака одјекнуле су као бомба у редовима тзв. другосрбијанаца Патријархове речи: „Плакао бих, вриштао бих од муке, кад видим јадницу која мења тезе, па каже ‘а зашто нису бринули се о женама, жене су угрожене’, па јесу угрожене, сви смо угрожени од тебе бре бедо једна…“.

     

    Трупе другосрбијанаца су стисле линије и као један нагрнули на српског Патријарха г. Порфирија. Како се Повереник за заштиту равноправности (на ФБ страници нису исправили повереник у повереница, па би им ваљало наплатити казну, јер не користе родно сензитивни језик; тј. требало би у Закон о родној равноправности да убаце и члан који прописује таксу за непрописно изражавање), Бранкица Јанковић препознала у Патријарховим речима, отписа: „Дубоко су понижавајуће и узнемиравајуће речи које су се појавиле у јавном простору, којима се жене називају бедницама и јадницама, посебно јер их изговара патријарх СПЦ. Додатно забрињава што такве речи долазе у тренуцима изузетно тешким за наше друштво, у којима смо се суочили са две велике трагедије и када нам смртно страдају најрањивији у душтву – деца и жене. У данима туге и бола, и када бројимо 18. жену жртву породичног насиља, и док су жене изложене разним облицима дискриминације, насиљу и агресији, најмање што се очекује од свих нас је да имамо свест о тежини и одговорности за изговорене речи“.

    4666-300x127.jpg

    Само особа која није стекла употребу разума, или пак је руковођена подлим мотивима, може да не види у Порфиријевој реченици сингулар, а не плурал, што је Жељко Познановић лепо приметио. Зар ово није таргетирање, етикетирање и замена теза? Атрибут бедан/бедница или именица бедник/бедница постоји у српском језику, и не служи да би се тиме окарактерисао цео род или врста, него индивидуа или група. Тако да кад кажемо: „бедни Марко“, не мислимо да су сви мушкарци бедници. Наравно да можемо тако тумачити ако смо „добронамерни“ као Јанковићка/Јанковићева, не знам одакле јој презиме, па да је не увредим.

    Више је него срамно помињати трагедије које су нас скоро задесиле; СПЦ је урадила што је могла, мени је запало да одржим први парастос у Ружици за пострадале. Јутрос сам био у затвору да исповедим  једног младића који је убио своје родитеље. Био дрогиран. Ми радимо, а имамо незахвалну дужност да вадимо кестење из ватре. Не кажем да смо сви свеци, као што и међу неолибералима има часних људи.

    Иначе, Патријарх је имао више пута осврте на ову кугу убиства жена, која је иначе планетарна пошаст.[1] Не може се сваки пут говорити на једну те исту тему. Затрави се. Будући да сам живео у Риму 20 година, имао сам времена да размишљам о феминициду који је у Италији раширенији него овде. Главни мотив видим у погрешном васпитању које су мајке вршиле, јер су одгајале mammone – размажена мушка деришта која су претерано везана за мајку, тако да не могу да поднесу крај једне везе, јер вереница или жена су дужне да у њему виде бога.

    Сада ће повереник да каже како сам мрзилац женског рода и да мајкама приписујем сву кривицу. Није, питање је превише комплексно, а у Станковићки не видим саговорника на ову тему.

    Повереник је испала још и „мала беба“ у односу на председника Удружења „Маме су закон“, Татјану Мацуру. Гостовала је 14. маја 2023 у јутарњем програму Nova S[2]. Ови људи су комедија – нама веле да не знамо српски, јер језик у коме смо се родили је сада нешто друго, па нас ваља преваспитати – а сами праве невероватне грешке: И кад смо веренице, за патријарха смо јаснице  и беднице.

    Волеле би да буду Патријархове веренице, али само ако је он по њиховом укусу! Мацура је поновила све тезе из оркестра Станковић, али је додала и од свога. Продубила тему. Тако помиње раскошну софру испред Патријарха. Порука: док народ гладује и тугује, Патријарх и попови се ождеравају. Наравно да ова комесарка није то рекла овим речима, али порука је упућена „куки и мотики“ да устане. Што је најлуђе, она вређа присутне људе (а којима се и сама обраћа), називајући их „простотом којој се Патријарх додворава“. Мисли на простаке или плебс. Добро није рекла олош, што је српски еквивалент за грчко охлос, масу која је пратила Исуса. Не може да каже да је Порфирије народски патријарх, иако слуша Азру и сл., а он то јесте – јер Азра јесте данас народњаци. Он је само „последња превара“, јер под маском модерности прикривен је фундаменталиста.

    Етикетирање се у овим круговима немилосрдно спроводи. Сликају те са пивом, одмах кажу: Алкохоличар! Пред трпезом: Изелица! Давно Исус рече за себе: Дођох, једем и пијем, а они веле, ево изелице и пијандуре! Дође Јован, не једе и не пије, веле, ђаво је у њему! – Неки владика који би возио Ферари, а да је по њиховом укусу, не би никада био черечен за раскалашност. Игром случаја знам да Порфирије једе нешто мање од мене, а ја једем јако мало. Сада, неко би казао: Мора да има бубине или пантљичару чим је толико мршав па му се не прима.

    Татјана позива, као верница/вереница Патријарха да се извини. Ми који бринемо о душевном здрављу особа које долазе у цркву, имамо највише проблема са опрелешћенима. Тако неки умисле да су свеци који лете по небу, други да су „нормални“ верници; једна, филозоф, ми каза давно: Јесте да сам некрштена, али сам православка! Не знам да ли је и Мацура из тог клуба…

    Свој бесловесни дискурс је завршила тиме да „повлачи сваку лепу реч о особи која оволико мрзи жене“. Неко са Nova S је био довољно интелигентан да из видеа постованог на ЈТ исече то што сам у стримингу гледао, јер је видео да се ова залауфала и почела да се котрља низ брдо без икаквих кочница. Уклонили су дебилоштину.

    Рат против Порфирија се водио док је он био још епископ, а таргетирани су били све особе које су му блиске: неке су прогласили силоватељима, друге папистима итд. Водили су рачуна о сваком детаљу. Нисмо ми били гађани, него он.

    Проблем је сада што су самом Патријарху нацртали мету, означили га као мизогена, тако да када се сам шета (што бих му препоручио да више не ради), свака која флипне може да удари на њега. Припрема се идентична атмосфера која је претходила атентату на Ђинђића.

    Ради других, а не комесарки, појаснио бих један моменат. Сваки дискурс је амбијетализован. Овде имамо свечани ручак, што није академски простор. Потпуно је небитно што су неки „добронамерни“ снимали Патријарха испод стола (били по задатку), или преко пута. Патријархов речник и геста су такви да не могу да по својој природи одговарају екстремистима са леве или десне. Ни фундаменталистима, ни хипицима. Чуди ме да ови модернисти не верују психолозима који тврде да и псовка може бити лековита, као и ружно, бурлескно и увредљиво. Пре њих је исто говорио св. Августин, као и грчки филозофи. Када питате другосрбијанце о Исусу, они ће вам рећи да је био јако фин и пристојан човек, са дубоком емпатијом. By the way, Мацура говори да се ваља убацити предмет емпатија у ОШ, а колико су она и њене колегинице показале емпатије, или научне скрупулозности, па да све лепо провери, видесмо довољно. Патријарх је утемељен на Писмима и Оцима. Не може се очекивати да и речник или forma mentis му нису у складу са истим изворима. Исус уредно вређа људе, како сам навео у једном тексту. Тако каже: лажов, лисица, куче, разбојник, пас, свиња, сатана, перверзњак, неверник, зао, прељубник, злотвор, будала, пород отровница, слепац, лицемер, змија итд. Када се напише неко ново Писмо, ја ћу веровати у такво, али за сада знам ко су ми мајка и отац, брат или сестра. Да ме пак неко силује и да ме тера да певам Интернационалу, мало је много.

     

     

     

    [1] https://www.youtube.com/watch?v=G-Ab1UGtIIA

    [2] https://www.youtube.com/watch?v=bF2Kv0HBd8g




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    Пре сат времена, Inženjer Djatlov рече

    Да ли је Воља Божија питање и унутартројичних односа или је Воља исто што и Благодат и има везе једино са односом Бога према творевини?

    Воља Божија је увек резултат унутартројичних односа, али постоји различитост и разноврсност те воље. Слично као са славом Божијом, она је нестворена и вечна и пре стварања творевине, али такође и постаје слава творевине. Или саме енергије Божије, оне су такође вечне, али дају се творевини. Тако и воља Божија јесте вечно унутартројична, али даје се и као оно чиме творевина постоји.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 23 минута, Milan Nikolic рече

    Оваплоћење може бити разматрано, ако и смемо тако рећи, на нивоу логоса твари. 

    Не можемо, и не смјемо рећи, осим ако под оваплоћењем подразумјеваш нпр иконопис, као посљедицу оваплоћења, али онда си дужан да поставиш многе ограде.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 26 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

    Дакле ако је однос твоје природе са твојом личношћу опосредован благодаћу, логосима, ти нам онда то покажи, или приведи неки извор за своје тврдње, откуд ти то, да ли је твоје сагледање, мнење, или темељиш на Оцима.

    Лепо си добио цитат св.Григорија Ниског па се присети. Нема наше природе без ,,материјала" од воље Божије, то јест по св.Исповеднику од логоса Божијих.

    Ја не могу да раздвајам своју ипостас од природе, оне су увек јединствене, само се трудим да своју вољу препустим Сину Божијем и да тако имам своју личност.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 22 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

    Није док се не појави неко ко устврди да је Логосова људска природа оваплоћена логосима, онда је долично.

    Али није у реду да Оваплоћење сводиш на логосе и да то мени спочитаваш. Ја само указујем на то да не може постојати наша природа без ,,материјала" од воље или логоса Божијих, па ни природа човека Исуса Христа. Говоримо о детаљима христологије, а Оваплоћење од Духа Светога и Марије Дјеве се подразумева.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 58 минута, Milan Nikolic рече

    Али није у реду да Оваплоћење сводиш на логосе и да то мени спочитаваш. 

    Невјероватно, гдје то?  Сасвим јасно рекох по суштини, али то омогућује за нас по енергији.

    Тебе цитирам..не пратиш ток, релаксирај се мало.

    Предпостављам да циљаш на посљедице оваплоћења по саму твар у смислу да су логоси (иза сада и у)  природе по оваплоћењу постали и човјеколици, а не само утројчени, да се тако изразим за почетак.

    О односу створених и нестворенох логоса "према  или у" таври, јер си се тиме занимао уназад деценију, ако ме сјећање служи? То је твоја тема?

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @Hadzi Vladimir Petrovic

    Не постоје створени логоси, они су увек нестворени. Постоји само разлика између онога што су логоси по себи и онога што ти исти логоси остварују у творевини. Често се не разумемо.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Пре сат времена, Milan Nikolic рече

    @Hadzi Vladimir Petrovic

    Не постоје створени логоси, они су увек нестворени. Постоји само разлика између онога што су логоси по себи и онога што ти исти логоси остварују у творевини. Често се не разумемо.

    Па и ово што говоримо је неки логос, науке су неки логос, ти на овај начин негираш смисао (логос)  твари по себи, за коју си недавно цитирао да је неиспитива, илустроваћу ти дубину ове завлуде тиме, да  је онда природа коју је узео Логос бесмислена да нема свој створени логос, да је тако не бих је узео, него бих остао да зрачи нествореним логосима.

    Ти преко логоса повезујеш нестворено и створено, што је отачки, али не на начин да негираш смисао створеног и створене логосе, као што је нпр маса, тежа..

    ( И ту те саблазнио Зизи који је преко Симон Вејв или тако нешто, Црвене Дјевице и њене књиге "Гравитација и благодат" пао у завлуду или и њу пикушао да злоупотрјеби као Хајдегера, све и циљу екуменског помирења нестворене и створене благодати, за шта је ваљда било гранта, новчане благодти, а и ти би да узмеш ту медаљу као користан идиот и лаковјерни, јер су те ударичи на сујету)

    Ево ти примјер, логос створеног је да је створено, која је томе аналогоја у нествореним логосима, којег је то нествореног логоса манифестација?

     Нестворено и створено се прожимају у празнику али се апсолутно разликују , створено постоји има свој дубок логос који није.

    Нпр живот и благодат, створена и нестворена енергија.

    Друга природа Христова има свој створени логос, смисао, енергију, као што и прва има.

    Једно је створени свијет друго је нестворени, није љепо да за рачун нествореног негираш створено (логос)

    Пун си заблуда.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @Hadzi Vladimir Petrovic

    Сувише си тога помешао и обесмислио. Не учи се тако о логосима Божијим.

    Данас би то могло да се објасни конституентима информација. Логоси су конституенти, носиоци информација, али информације су нешто сасвим друго. Једно је новчић који се врти и пада, а друго је информација на коју страну ће пасти.

    На пример, битови су носиоци информација, али информације и програми су нешто сасвим друго. Слично су логоси Божији нешто посебно, а оно што резултује творевином нешто сасвим друго.

    Говорим ти само као пример, надам се да нећеш сада смишљати цео одговор о рачунарима и роботима и нешто слично. Дакле, логоси Божији су увек нестворени, а оно што они могу да учине по дејству је нешто сасвим друго, а то називамо творевином.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Ма не него овако: 

    Однос нестворено створено по суштинама и енергијама,:

    1. По суштинама само ИсХс.

    2. По енергијама благодатни живот. Благодат и живот.

    3. Нестворена суштина и створена енргија:..,..

    4. Створена суштина и нестворена енергија:...

    Па онда по свему понаособ , односнп убацити све особе, и нас у рачуници, пусти рачунаре, сувише им је удаљен и мутан логос.

    Али се прво ослободи појма природе јер је Ис постао појединачно тијело а не општи појам.

    Тијело какво нам је доступно, а створено тијело има своје логосе, зар не?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 29 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

    Нестворена суштина и створена енргија:..,..

    Створена енергија је створене природе, а природа је друга Христова, чија је нестворена суштина, али се нас то не дотиче.

     

    Овај пут је немогућ због непричасности личности ИС, али за  стварање важи: створене енергије, створена природа, нестворени логоси, нестворена суштина.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @Hadzi Vladimir Petrovic

    Ипак нестворене енергије не долазе од створене природе, него од нестворене, иако створена природа увек посредује и прима те енергије. Ми и јесмо причасници нестворене суштине, али се не причешћујемо том суштином него њеном енергијом.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 15 минута, Milan Nikolic рече

    @Hadzi Vladimir Petrovic

    Ипак нестворене енергије не долазе од створене природе, него од нестворене, иако створена природа увек посредује и прима те енергије. Ми и јесмо причасници нестворене суштине, али се не причешћујемо том суштином него њеном енергијом.

    Све голе заблуде које су се намножиле када си сагледавајући створене логосе умислио да су нестворени. Ово потписујем са свим посаедицама.

    Наравно створене енергије од створене природе, а нестворене од нестворене, него говорисмо и о њиховим односима у свим коминацијама од 1-4.

    Ово болдовано ти је нова глупост, да си рекао причасници смо нестворене природе у виду енергије а не суштине то би било ок.

    Не прима увјек, то би значило да је васљена причест, прима само у празнику, чуду, литургији, таленту...

    Живиш животом, енергијом створене природе, некад те пукне благодат, имаш либидо али друго је када волиш.

    Samo za Milana i društvo u ćošku.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...