Jump to content
  • Иван Ивковић
    Иван Ивковић

    Зоран Ђуровић: Евергетинос - Нема митарстава

    Сатана се указа једном брату који је пао у грех и рече: "Ти ниси хришћанин."

    "Ко год да сам", - одговори брат, "ти си још гори."

    „Тачно је, бићеш у паклу“, рече Сатана поново.

    "Ти ниси мој судија," - одговори брат, "а ни Бог за мене."

    А сатана, ништа не постигавши, повуче се. А брат приневши Богу искрено покајање, поста опитним подвижником.

     




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 2 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

    али платонистичку антроплогију не сматрам учењем Цркве,

    Ето видиш, ниједан од светих отаца који су то прихватили није имао појма да је то платонизам. Укључујући и Јустина, Јована Шангајског, Николаја Велимировиућа...

    А пре ће бити да то није платонистоичко учење, него си га ти негде пронашао.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 8 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

    Јер за платонизам је "лудило" васкрсење тијела, свето тијело и сл

    Па да, ти знаш шта је платонизам. Нико од Отаца није веровао у васкрсење тела и у светост тела, и зато су веровали у та смешна митарства. А да су знали то што ти знаш, другачије би размишљали.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Управо сада, Родољуб Лазић рече

    Ето видиш, ниједан од светих отаца који су то прихватили није имао појма да је то платонизам. Укључујући и Јустина, Јована Шангајског, Николаја Велимировиућа...

    Наравно Роћко Црква даје себи за право да говори шта су Оци имали појма а шта нису!

    Па зна се за пидјелу на душу и тијело прије отаца, није то Црквено учење има га свуда од Индије до ислама.

    Пошто је Црква затицала такву филозофију она је преображавала јер није била коцкастог мозга, као што Црква није измислила мантре, нити је Исус дошао да научи људе исусовој молитви, али докнеле се се свашта да усвојити, али однекле не може, када то почне да нарушава фундаметанлс учења Цркве.

    Тако је са овичајима филозофијама, донекле може и персоналистичку онтологија, што би мени било која филозофија била дража?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 7 минута, Родољуб Лазић рече

    Па да, ти знаш шта је платонизам. Нико од Отаца није веровао у васкрсење тела и у светост тела, и зато су веровали у та смешна митарства. А да су знали то што ти знаш, другачије би размишљали.

    Нико од отаца није вјеровао у митарства, вјеровали су у Господа, митарства су била и остала сасвим споредна причица.

    Нити се у вјеровање убрајала антраопологија дух душа тијело.

    Ми вјерујемо да је Христос прави човјек, то је наша антраопологија.

    Али та антрпологија је у дијалогу са свјетовним - филозофским смтропологијама и онда и сада.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Да все вратимо на тврдњу да су митарства производ платонистичке антропологије, којој је страна вера у васкрсење тела. Логично је, дакле, да  онај ко верује у митарства јесте платоничар и да му је страна помоисао о васкресењу. То су, дакле сви прошли и савремени Оци. Јустин, Јован Шангајски, Николај... Они су, дакле, били платоничари инису веровали у васкрсење? Па још Атанасије Велики, Кирил Александријски, Јован Златоусти,Теофан Затворник, Игњатије Брјанчанинов...Вероватно си у праву.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 17 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

    Мораш то да разрадиш до краја, не живимо ми духовни живот било каквом есенцијом, нити било чим што нама припада, него од чега год да смо састављени духовни живот је богоопштење, живот прожет нествореном благодаћу Божијом.

    Његово је све нестворено бесмртно, а наше све створено смтрно. Христос је јединство то обоје.

     

    Кажем ти бесмртна би душа морала да буде начињена од нечег бесмртног, нпр благодати и онда би била бесмртна по себи.

    Ако смо створени ни из чега онда је наш вјечни живот вољом Божијом чак и за оне који су у васкрсењу суда, а не зато што смо било душом било тијелом способни за вјечност.

    Створени смо за вјечност и нико се неће вратити у небиће, без обзира на то шта је човјек, да ли је ово или оно.

    +Атанасије каже да би тема великог Сабора могла бити баш то: Шта је човјек? Одговор је Христос, али како?

    Човјек човјеку највећа је тајна, платонистичка антраопологија није исцрпила ту тајну и није она вјера.

    Као што ни персоналистичко учење о личности није вјера.

     

    Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

    Pa moramo valjda Vlado necim, nekim aparatom da zivimo duhovan zivot, i ako to nije ovo telo, onda je to nesto drugo i nevidljivo u coveku i to onda i jeste dusa - nema drugog resenja.

    Jer i nestvorenu svetlost i blagodat Boziju trebamo da primimo nekim nacinom, nekim delom svoje covecanske prirode, a koji je deo nase prirode najprijemciviji za primanje blagodati ako to nije dusa.

    I sve se vrti u toj svetootackoj antropologiji oko duse i duhovnog zivota. Jer ne zaboravi da je Hristos po orosima vere u svoju Licnost primio celu nasu prirodu i telo i dusu i da je dusom bio u adu dok je telom bio u grobu.

    I, zato je i spasenje duse, tj. naseg esencijalnog postojanja nesto najbitnije u hriscanstvu.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 24 минута, Родољуб Лазић рече

    Да все вратимо на тврдњу да су митарства производ платонистичке антропологије, којој је страна вера у васкрсење тела. Логично је, дакле, да  онај ко верује у митарства јесте платоничар и да му је страна помоисао о васкресењу. То су, дакле сви прошли и савремени Оци. Јустин, Јован Шангајски, Николај... Они су, дакле, били платоничари инису веровали у васкрсење?

    Ту јефтину логику остави за бабе у судници ако ти прође, платонистичка антрпологија је опште мишљење тога доба, по мени и данас важна јер је велико питање да ли је то уопште метафизика, односно да ли припада западној традицију. Немам ништа против таквог разумјевања човјека, напротив. То је само један дио учења о митарствима.

    Ако ниси пратио већ сам рекао у првом посту да митарства нису проблематична док се на њих не набаци картезијанско поимање времена и простора. Платоничарско врјеме је кружно, духовна ипостас никад није у времену итд. Картезијанско је контиге тно и линеарно и ту се генерише проблем када се митарства поставе у линеарно врјеме настају свјетови који нису ни створени ни нестворено и то је јерес.

    У платонском времену ми у диховну ипосас се уздижемо с времена на врјеме, нисмо увјек у духу, ми данашњих људи можда и никад, па је тешко без духовног искуства причати о томе, поготово на нивоу суднице, јер се то недоказује.

    Нпр, ако си ти некад имао духовно искуство, а ја некад, нити ти знаш за моје нити ја за твоје, нити један другоме можемо то прењети, ипак по том основу смо у заједници и не бих погрјешио и да кажем да се то збило истовремено.

    Линеарно разумјевање времена није кадро ни да опише духовно искуство, оно мјери само тијело и зато када хоће да региструје оно одма ствара посебан координатни систем за душу ( нека наводна "унутрашњост") или измишља неки свијет за дух..али цјело врјеме очувава своје темељне претпоставке координатни систем вријемепростора. Није нама вријеме фундаментално ( јесте у свјетовности) али у духовном животу благодат је основ, нема духовног живота без благодати, није то живот светога свјиета, него живот светих.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима


     

    пре 24 минута, Bokisd рече
    Pa moramo valjda Vlado necim, nekim aparatom da zivimo duhovan zivot, i ako to nije ovo telo, onda je to nesto drugo i nevidljivo u coveku i to onda i jeste dusa - nema drugog resenja.
    Jer i nestvorenu svetlost i blagodat Boziju trebamo da primimo nekim nacinom, nekim delom svoje covecanske prirode, a koji je deo nase prirode najprijemciviji za primanje blagodati ako to nije dusa.
    I sve se vrti u toj svetootackoj antropologiji oko duse i duhovnog zivota. Jer ne zaboravi da je Hristos po orosima vere u svoju Licnost primio celu nasu prirodu i telo i dusu i da je dusom bio u adu dok je telom bio u grobu.
    I, zato je i spasenje duse, tj. naseg esencijalnog postojanja nesto najbitnije u hriscanstvu.

     


    Добро, пале ти се кликери, способни смо ми за благодат цјелим својим бићем почев од полних органа! Свети Симеон Нови Богослов.
    Али ништа на нама није нестворено (благодат)

    И за грјех почев од душе, ума, срца
    Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију
     

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 16 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

    Ту јефтину логику остави за бабе у судници ако ти прође, платонистичка антрпологија је опште мишљење тога доба, по мени и данас важна јер је велико питање да ли је то уопште метафизика, односно да ли припада западној традицију. Немам ништа против таквог разумјевања човјека, напротив. То је само један дио учења о митарствима.

    Ако ниси пратио већ сам рекао у првом посту да митарства нису проблематична док се на њих не набаци картезијанско поимање времена и простора. Платоничарско врјеме је кружно, духовна ипостас никад није у времену итд. Картезијанско је контиге тно и линеарно и ту се генерише проблем када се митарства поставе у линеарно врјеме настају свјетови који нису ни створени ни нестворено и то је јерес.

    У платонском времену ми у диховну ипосас се уздижемо с времена на врјеме, нисмо увјек у духу, ми данашњих људи можда и никад, па је тешко без духовног искуства причати о томе, поготово на нивоу суднице, јер се то недоказује.

    Нпр, ако си ти некад имао духовно искуство, а ја некад, нити ти знаш за моје нити ја за твоје, нити један другоме можемо то прењети, ипак по том основу смо у заједници и не бих погрјешио и да кажем да се то збило истовремено.

    Линеарно разумјевање времена није кадро ни да опише духовно искуство, оно мјери само тијело и зато када хоће да региструје оно одма ствара посебан координатни систем за душу ( нека наводна "унутрашњост") или измишља неки свијет за дух..али цјело врјеме очувава своје темељне претпоставке координатни систем вријемепростора. Није нама вријеме фундаментално ( јесте у свјетовности) али у духовном животу благодат је основ, нема духовног живота без благодати, није то живот светога свјиета, него живот светих.

     

    Што се мене тиче, слободно настави  (јефтиним :)) философирањем, не бих ти сметао. А не бих ни да даље губим време пребирајући по твојим спекулацијама.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

     
    Што се мене тиче, слободно настави  (јефтиним [emoji4]) философирањем, не бих ти сметао. А не бих ни да даље губим време пребирајући по твојим спекулацијама.
    Не сметаш Роћко, хвала на дозволи, не знам за Оце, али ја се не могу похвалити да сам са тобом остварио комуникацију и разумјевање, али искрено ти желим да нађеш макар једну особу са којом то можеш имати, моје би се бриге за тебе препиловиле.

    Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 4 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

    Не сметаш Роћко, хвала на дозволи, не знам за Оце, али ја се не могу похвалити да сам са тобом остварио комуникацију и разумјевање, али искрено ти желим да нађеш макар једну особу са којом то можеш имати, моје би се бриге за тебе препиловиле.

    Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију
     

    Имам пуно људи са којима успешно остварујем комуникацију, ич нема потребе да се бринеш.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 сат, Hadzi Vladimir Petrovic рече


     

     


    Добро, пале ти се кликери, способни смо ми за благодат цјелим својим бићем почев од полних органа! Свети Симеон Нови Богослов.
    Али ништа на нама није нестворено (благодат)

    И за грјех почев од душе, ума, срца
    Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију
     

     

    Meni deluje da je to sa sv.Simeonom malo drugacija prica.

    Ovo drugo ne razbirem bas poentu.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 21 минута, Bokisd рече

    Meni deluje da je to sa sv.Simeonom malo drugacija prica.

    Ovo drugo ne razbirem bas poentu.

    Ако хоћеш да кажеш да пенис и вагина нису способни за благодат ти што би Роћко рекао слободно реци, али ћу те онда морати питати да ли још неке органе убрајаш у неспосовне за благодат или можда читаво тијело? Онда ћу те осудити као јеретика.

    Или можда мислиш да је само душа способна за благодат а да тијело није?

    Тиме би негирао ефхаристију, док они који мисле да душа не постоји ипак могу да вјерују у благодатне дарове ефхаристију и причешће.

    О Симеону, шта то он изјави на бесједи када монаси раздрјеше хаљине и смјеста одоше код Патријарха да га туже? За шта је његов Побожни духовни отац оптуживан и зашто је Симеону забеањивано да га слави? Како се зове главно дјело Симеона Богослова?

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 34 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

    Нема духовног живота, а ни зимнице без есенције, Боксид и Свети Оци истичу значај есенције.Esencija-250-sajt.jpeg

    Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију
     

    За потребе народа разблажити, односно користити  сирће , најбоље  од дивљих јабука :smeh1: 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...