На уличном светлу, са десетинама дневних светиљки, у звуцима смеха и гласовима оних који славе, постоји чудна тишина коју мало ко може и жели да чује.
То је тишина оних, који у ове празничне дане не налазе радост у празничним мелодијама, нити утеху у пуним банкама.
То су људи који ходају међу нама, али њихов поглед као да гледа на неко друго место, у неку мрачну дубину коју само они познају.
То су они који носе тежину одсуства, рану губитка, или терет самоће због које се осећају отуђеним чак и у гомили.
За њих празници нису дани славља већ дани који буде успомене.
Сећања на оно што немају, шта су изгубили или шта никада нису пронашли.
Весели гласови и светлећи украси изгледа да увећавају њихову празнину. Као да сјај постаје огледало њихове унутрашње туге.
Ипак, иза њихове туге крије се нешто дубоко људско и истинито.
Њихова тиха снага да издрже, да дишу упркос болу. Њихова вера и нада у боље сутра које их много пута издаје.
То су сви они борци у животу који устају сваки дан, чак и када их тежина њиховог ума и душе, вуче доле.
Они су људи који нас подсећају да су празници, изван сјајних омота, празници о љубави, разумевању, солидарности и хуманости.
Ако случајно налетите на неког од њих, немојте журити.
Осмех, разговор, топао гест могу постати светлост која гаси сенку њихове самоће.
Зар то није Христос?
Осмех, сладак разговор, рука која те додирује, загрљај који те држи, пољубац који ти поново даје живот.
Божић значи паљење свеће у тами света.
о. Хараламбос Пападопулос
приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.