Епископ Атанасије (Јевтић) - Теологија и Икономија

Јако добра тема. Међутим, врло сложена и не бих се у свему сложио са драгим владиком. Ми имамо теологију/богословље као говор о Богу, говор о Светој Тројици. Све што знамо о Светој Тројици, па и то да је Тројица, да су Отац и Син и Свети Дух, потиче из откривења. Дакле, потиче из икономије. Ако је то тако, онда се не може повући тако радикална црта између богословља и икономије. Икономија се не може апсолутно поистоветити са богословљем, али она у одређеном смислу свакако открива иманентне односе Тројице. У противном, богословље није могуће.

Такође, не слажем се са ставом да се онтологија не може преносити на Тројицу, да постоји иперонтологија (оно што је изнад онтологије). Ми и имамо хришћанску онтологију као последицу откривања тајне божанског бића, оног како Бог јесте (појам личности).

пре 12 часа, Александар Милојков рече

Такође, не слажем се са ставом да се онтологија не може преносити на Тројицу, да постоји иперонтологија (оно што је изнад онтологије).

Zar nije Božiji način postojanja nadtvoreveinski samim tim i nadontropološki i  iz ljudske perspektive nadontološki-metaontološki?

пре 10 часа, Кратос рече

Zar nije Božiji način postojanja nadtvoreveinski samim tim i nadontropološki i  iz ljudske perspektive nadontološki-metaontološki?

Јесте, али у равни суштине. Али у равни личности није. Бог јесте Отац.

1:08:15, каже вл.Атанасије:

,,Бог је надприродан, Бог је надбићан. Покушава да уведе и онтологију теолошку, Митрополит пергамски. Ја се не слажем, дубоко се не слажем. Исто тако постоји иперонтологија. Не може се на Тројицу примењивати онтолошки језик, зато што је Бог изнад свега, Он је надбићан, Он је надсуштаствен.''

Заиста дискутабилно ово што каже владика. Сада ме подсети на текст Марцелоса којег је са грчког превео изопштени Дејан Виловски: ,,Апофатички карактер начина постојања Лица Свете Тројице''.

Чак помишљам да је владика то рекао како би се покајао изопштени Марко Радосављевић, јер је ова теологија коју сада критикује била заправо суштина због које је настала саблазан код артемијеваца.

Шта рећи? Мислим да пред нама стоје деценије како бисмо ставили све на своје место.

Ја сам се понадао да макар Атанасије није направио заокрет од Зизјуласове теологије, као што су то учинили епископ бачки Иринеј и митрополит Амфилохије.

Искрен да будем, то се и наслућивало, јер толико година подржавања онтологије коју је Зизјулас износио, а да заправо не постоји објашњење самог појма личности, морало је довести до процепа. Чини ми се да је заиста сам Бог толико једноставан да то представља највећи проблем.

Сада би било најдраматичније да одустанемо од једноставности појма личности коју не можемо другачије разумети до као непосредан однос са другим. А такво гледиште управо сада обарају овакви аргументи Атанасија.

Уместо да ,,биће'' буде схваћено као до сада, и онтологија да буде наука о бићу, а личност да буде првоначална и као поседник суштине нераздвојна од ње, одједном Бога стављамо изнад свега. Па шта онда рећи и докле онда ићи у таквој апофатици, зар да кажемо да је Бог изнад Љубави? Изнад самог односа, изнад Заједнице?

Просто, мени је ово превише некоректно.

Али схватам у чему је проблем, само што је још увек прејако рећи тако нешто. Кога ови епископи имају у наручју, са киме се грле у најприснијем односу? Као да сада сва та многовековна фрустрираност избија на све стране. Канони се требају мењати, и опет мењати када престану имати своју функцију и сетити се да епископ из свога дома и својом породицом треба сведочити...

Лепо је чути како обожавају децу. Међутим, са ким ће они спавати у истом кревету ако не са својом женом и децом? Коме ће да се загњурују у душу, коме ће удисати и мирисати...

Зато што су епископи такви какви јесту, такви су и свештеници, ретко који са примером и част изузецима. Прво је епископ имао једно сабрање како треба, па онда сто, па хиљаду, па сто хиљада, па милион и више људи, а толико говоре о логосу и логици. Није чудо све то што нам се дешава и код нас и по свету. Оно што знамо, а тек оно што не знамо. Баш смо преварени и у великој невољи.

Мене је срамота ово што сам писао горе. Сада се види како је Атанасије у праву у јако битним стварима.

Opa, ovo neki novi Retractationes i preispitivanja by Milan... 

https://pouke.org/forum/index.php?/files/file/941-sv-avgustin-preispitivanje/

Па да, ово је прекретница у историји Цркве и њене теологије. Настао је такав раскол који превазилази и раскол са моноусио/физитима и раскол са римосамоназваним-католицима. Индикативно је то што српски епископи и теолози ништа не говоре о фанариотским тријадолошким застрањењима на конкретан начин, као на пример овај.