Патријарх Вартоломеј: Напетост у међуправославним односима прети евхаристијском идентитету Цркве!

Покушавам да кажем да се проблем не може рјешавати парцијално тамо гдје се појави, него системски, јер ако игдје остане клица, испашћемо смјешни.

Та теологија неминовно води у папизам, свеједно који. Није немогуће да је тако и изпројектована, али опет јом се мало шта има приговорити.

Не можеш да се буниш против  доминантне улоге васељенског патријарха, ако имаш доминантну улог епископа на лутиргији, а сабор посматраш као литургију.

Тражио сам излаз у томе да је сабор, неродовна појава узрокована потребом суђења епископу и сл. али Игњатије истиче служења о почетку сабора, а Атанасије одговара да је сабор - литургија.

Управо сада, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Не можеш да се буниш против  доминантне улоге васељенског патријарха

То само припада Јерусалиму и ником више...све друго је променљиво...и треба рећити системски и до сржи, зато се надати - јер све велике ствари у Цркви су решене већином трвењима - да ће се и решити, јер се било у летаргији а проблеми се гомилаали. Надати се што мањим рсколима и потресима.

Проблем нико није хтео ни да стави на сто, него онако локана препуцавања...а овамо водимо дијалог са неправославним а не можемо своју кућу средити.

Узгред...човек завршава "свети велики сабор"...и по заврпетку дели атутокефалије расколницима...и сад је то одједаред нека вееелика еклисиологија...ма није, чито НАТО политиканство!

Тако га треба гледати, и са тог полазишта решавати проблем богословски и саборно - али да не правимо од властољубља и утицаја НАТО империјалиста еклисиологију. То везе нема са еклисиологијом.

(На нивоу личности се Игњатије другачије провео, рекао сам: Ево сад ја прекинем однос са епископом, са заједницом и ок, идем у пакао. Ко је у паклу, да ли сам и даље ја у паклу или сам се расточио, ако сам се расточио ђаво је дао аутентично обећање и не лаже, а ако сам ја у паклу неистинито је учење о условљености личности заједницом.

- па не знамо, то морано још да видимо, наручито да аспекта да би ђаво у том случају говорио истину, ни епигони до данас нису боље одговорили,

-али им то не смета да даље уче исто! )

Све једно је чији је Папизам он мислим не припада православној Цркви. Јесрес је.

Мислим да се треба преиспитати комплетан систем и одбацити га или скрајнути као теологумен, а не доминантно учење.

Из живота - ја сам из те приче - осјетио сам како та учења раде на личном нивоу, на нивоу заједнице, у ситуацијама, од како сам се тога одрекао свануло ми је... мало ме можда подозревају и лош глас за мном бије, али Слава Богу.

То је сада нарасло на васељенски проблем.

Треба можда развити богословски одговор, али и те се тенденције гуше, наступа се партијашки...

Ја рецимо не могу да предајем вјеронауку ни у основној, а у дијалогу ми чини ми се иде...

пре 2 минута, Ćiriličar рече

Узгред...човек завршава "свети велики сабор"...и по заврпетку дели атутокефалије расколницима...и сад је то одједаред нека вееелика еклисиологија...ма није, чито НАТО политиканство!

Тако га треба гледати, и са тог полазишта решавати проблем богословски и саборно - али да не правимо од властољубља и утицаја НАТО империјалиста еклисиологију. То везе нема са еклисиологијом.

Да, али је твој одговор политички аргументован, а не еклисиолошки. За еклисиолошки одговор требао би да демонтираш " јединство Цркве у епископу и ефхаристији" и даш еклисиологију равноначалности, односно ибориш се са клирикализмом на који православни нису имуни.

Па браво...имамо теологију коју ако хоћеш опвргнути мораш посветити живот. Намеће се још једно питање, како и по којим критеријима је та теологија ушла у образовнисистем Цркве, а икако се одражава на живот Цркве?

И, опет понављам, још један аспект: настанак дубоког раскорака онтологије и етике.

Зато, само овде причамо, ја лично не желим бити део тога, нити желим да на тој теологији градим неку каријеру, да тако кажем. Него степ оф! Живи живот...а да ја мењам свет, Цркву, да би себе нашао у тој причи...па то би била лудост.  Мислим да ће тдравој теологији, која има здраве и велике плодове у животу Цркве, у нашим и долазећим временима дати теолози не-монаси. Сам закључи запто тако мислим...

пре 3 минута, Ćiriličar рече

Па браво...имамо теологију коју ако хоћеш опвргнути мораш посветити живот. Намеће се још једно питање, како и по којим критеријима је та теологија ушла у образовнисистем Цркве, а икако се одражава на живот Цркве?

И, опет понављам, још један аспект: настанак дубоког раскорака онтологије и етике.

Зато, само овде причамо, ја лично не желим бити део тога, нити желим да на тој теологији градим неку каријеру, да тако кажем. Него степ оф! Живи живот...а да ја мењам свет, Цркву, да би себе нашао у тој причи...па то би била лудост.  Мислим да ће тдравој теологији, која има здраве и велике плодове у животу Цркве, у нашим и долазећим временима дати теолози не-монаси. Сам закључи запто тако мислим...

 

Па имаш посла са империјом која има хиљаду универзитета, која је мисију за ову прилику усмјерила преко ЦП, ушла је на мала врата, а одражава се погубно.

За онтологију и етику, синоћ сам хтјео да ти отворим тему, етика а не онтологија?

Мислим због тога што тек ван формалног послушања могу да неометано слушају..

Управо сада, Hadzi Vladimir Petrovic рече

За онтологију и етику, синоћ сам хтјео да ти отворим тему, етика а не онтологија?

Мислим због тога што тек ван формалног послушања могу да неометано слушају..

И ја сам мислио, али отворио сам тамо о смрти, па је отишла у страну...а нећу много сам глаголао...али, треба је отворити, то је, по мени, највећа рак-рана живота Цркве. Понављам, заиста сваку реч овде коју сам рекао је без икаве претензије или неког "кланаштва" ја сам од ових или оних...једноставно нам ствари одоше скроз у страну. Ево пар драстичних скоро па апсурда:

• Водимо дијалог са неправославним а раскол нам се заметнуо велики у ваститој кући;
• Имамо можда као никад у историји СПЦ образованих еолога, на теологији (па то јесте Правсолавље) другога, љубави, заједнице, а љубави нигде, охладнела, индивидуализам влада, неки дух нас све сатерао саме у себе;
• И, посебно, кључ по мени - потпун раскорак онтологије и етике.
• Да не заборавим потпуно искључивање "мирана" из мисије Цркве. Клерикализма и сатеривање Цркве у храмове.

Морамо се вратити етици, Етици, као сигурним и утабаним стазамне ....упоредо са враћању литургији..и не трба нам онда много фуснота.

@Ćiriličar @Ćiriličar праштај, немам времена да се удубљује у тему. Кренула школа, обавезе.... Зато сам написао само укратко.

пре 5 часа, Ćiriličar рече

@Александар Милојков 

Ма не секирај се, ако они неће даш овима са www.teologija.net   Шала мала...

Види, ни речи ниси рекао о тексту. Отишао си у паралеле "првог" у Цркви са тријадологијом којом се доста бавиш. Ок, сама идеја о тој тематици за твој будући рад/текст је ок, ако је још осавремениш...биће занимљиво читати. Него, није овде митрополит ишао у те ширине. Пази, конфернеција је сазвана на ову тему - тему о односу "васељенске" (и то је дискутабилно) са осталима. Дакле на почтеку, у темељу, је она већ сомуан спешл. Даље, митрополит сагледава стање са разних аспеката, никако са тријадеолошког - то је сад друга прича, и можда она, митрополитова еклисиологија са тог аспекта, даје бољу слику реченог овде. Ипак, предавања није баш такво да се баш нипта не може закључити без познавања тог, тријадолошког, аспекта митроп. еклисиологије. Мали си "развукао", мораш признати.

Истина - изузимајући тумачење канона, и од митроп. и од прф. Поповића, која (туамчења) колидирају - митрополит је, па он је дубок и образован човек, лепо дао један контекст, и лепо сагледао и изразио та сагледавња. Рецимо кад критикује етнофилетизам, помиње Грчку Цркву и критикује их, али издваја Цариград из тога, иако су и ту Грци (клир), па наводи пример како настављају традицију подржавања Словена без "јелинизације". Све је то лепо...али (оградио сам се од канонског тумачења) у потпуности  се слажем са Поповићем о томе да је ово "навраћање воде на свој млин".

Ево дела закључка:

"Нова ситуација која је настала као резултат до- бијања слободе допринеће да се осети дубока потреба за јединством које укључује и потребу да се сви окрену ка средишту Цркве  (Цариграду, прим. Ћирко) које може деловати као заједничка тачка ослонца, понекад као посредник у неспоразумима (нпр. проблеми у вези Украјине, Молдавије и ел.), а у сваком случају као координатор и гласноговорник уједињеног Православља".

Дакле, размем ја шта кажеш, али овде нема говора о тријадологији (ок, верујем даова еклисиологија проистиче из тријадологије митрополитове која, по теби, управо оповргава расколнилко деловање Цариграда) - али оно што ове митрополит говори, стварност је оповргла у нагорем могућем облику!

Ниси хтео да комнтаришеш ништа, "развукао" си ствар на еклисиологију произашлу из тријадологије о којој овде нема говора, и кажеш да се еклисиологија која је изазвала раскол треба оповргавати митрополитовм - а овде видимо да су се нека виђења "првог" од стране митрополита, чак у конкретном примеру, одразила ка-та-стро-фа-лно на живот Цркве.

Мало си ми "изврдао" овде...

 

Кад будеш имао времена, питања су ту и чекају - али немој да ми врдаш около-наоколо . Не жури, разумем ја да ти треба времана да се спремиш добро за овако тежак "испит"  

пре 49 минута, Ćiriličar рече

Кад будеш имао времена, питања су ту и чекају - али немој да ми врдаш около-наоколо . Не жури, разумем ја да ти треба времана да се спремиш добро за овако тежак "испит"  

Имам много обавеза. Радио сам на две књиге до скоро. Сад спремам једно предавање за суботу у Вршцу... Ако стигнем и кад стигнем, отпратићу тему. Поздрав.