Jump to content
  • Поуке.орг - инфо
    Поуке.орг - инфо

    Освећен заветни храм аве Јустина у Ћелијама

    srk_6016.jpg
     
    Јубилеји Преподобног оца Јустина, 125 година од рођења и 40 година од престављења Господу, прослављени су освећењем тропрестоног храма посвећеног Светом Сави, Светом Јустину Мученику и Светој Марији Египћанки, подигнутом према Авином завету у манастиру Ћелијама, где је он преко три деценије Богу служио.
     
    dstl1570.jpg
     
     
     
    Повезана вест:
     
     
    Чин освећења и свету архијерејску Литургију служили су Високопреосвећена и Преосвећена господа архијереји: црногорско-приморски Амфилохије, берлински и немачки Марко (Руска Загранична Црква), бачки Иринеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид, осечкопољски и барањски Херувим, мохачки Исихије, умировљени нишки Јован, умировљени захумско-херцеговачки Атанасије и домаћин сабрања Епископ ваљевски Милутин.
     
    Архијерејима је саслуживало бројно свештенство и свештеномонаштво из више епархија, а посебну лепоту богослужењу дало је појање ученика призренске Богословије „Свети Кирило и Методије“. У оквиру свечаности у Ћелијама, којом је уједно у Епархији ваљевског крунисана прослава јубилеја 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве, уприличено је уручење новоустановљеног ордена Светог оца Јустина. Такође заслужним лаицима уручени су орден Светог владике Николаја и архијерејске грамате. За крај сабрања ћелијско сестринство, предвођено високопреподобном игуманијом Гликеријом, приредило је трпезу љубави за све који су дошли да са њима поделе радост дугоочекиваног догађаја.
     
    У навечерје свечаности, на празник Рођења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин је приредио у Епархијском дому Епархије ваљевске пријем за браћу архијереје и друге уважене госте који су дошли да са њим и богомповереним му верним народом прославе јубилеје Преподобног оца Јустина и Српске Православне Цркве и молитвено учествују у освећењу тропрестоног храма саграђеног према аманету новопросијавшег светитеља. Пријем у Епархијском дому и потом вечера у Парохијском дому Покровске цркве протекли су у великој празничној радости и срдачним разговорима. Са благословом Епископа ваљевског г. Милутина драге госте је поздравио протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски, описавши историју Покровског храма и пожелевши добродошлицу архијерејима. У манастиру Ћелијима служено је празнично бденије у сусрет великом догађају за Епархију ваљевску, Српску Православну Цркву и Православље у целини, будући да је ава Јустин изузетно поштован код свих православних народа. Службом је началствовао протонамесник Бранко Чолић уз саслуживање свештенослужитеља из Ваљева и појање ученика Богословије „Свети Кирило и Методије“ из Призрена.
     
    На дан освећења тропрестоног храма, када света Црква прославља родитеље Пресвете Богородице Светог Јоакима и Ану, у манастиру Ћелијама сабрало се мноштво верника да предвођени архипастирима узнесу молитве у славу Господа и част Преподобног оца Јустина.
     
    -Ова свечаност је радост за Епархију ваљевску, родну епархију оца Јустина - Врањску, нашу помесну Цркву, али и све који чине православну васељену, јер је Свети богоносни отац Јустин био великан не само српског рода, духовник и богослов Српске Цркве него и светило свеправославне хришћанске васељене, рекао је у литургијској проповеди Епископ бачки г. Иринеј, један од истакнутих савремених теолога и архијереја духовно пониклих крај аве Јустина.
     
    Ава Јустин, апостол свога времена
     
    Беседа у храму јесте тумачење Јеванђеља, јер је оно нераскидиво повезано са светом Литургијом. Све што у Јеванђељу читамо на светој Литургији се остварује и то доживљавамо. Не теоретски, већ реално, органски, као учесници. Литургија је домострој спасења, а Свето Писмо је богонадахнути опис тог домостроја. Јер, Господ Христос се оваплотио у тело човека, а Своју реч у реч светог Јеванђеља. Данашња прича о чудесној свадби символизује вечно блаженство Царства Божјег које се оваплоћује на светој Литургији, и ми смо сами званице на тој свадби. На крају се каже да онај који није осењен благодаћу Духа Светога није достојан да учествује у тој свадби, односно буде део радости Царства Божјег. Достојни су сви који су се том позиву одазвали, они постају изабрани, поучавао је владика Иринеј.
     
    -Ако је постојао човек у нашем роду и у нашем времену ван граница наше земље и Цркве који је читавог свог живота будно слушао зов Христов и одазвао му се свим својим бићем то је био Свети ава Јустин Ћелијски и Врањски, изданак породице која је седам колена уназад давала свештенике, одрастао у дому молитве у близини манастира Светог Прохора Пчињског. Поред школовања у Београду и иностранству, главни извор његовог духовног бића је благодат Божја, истакао је Епископ бачки г. Иринеј.
     
    -Сви који су имали прилике, а и ја недостојни сам био тога удостојен, сећају се како је богослужио. Не овде, у овом храму, који је толико желео, толико за њим чезнуо и оставио га као свој аманет својим духовним потомцима и своме манастиру Ћелијама. Сећамо се са каквим је сузама и молитвеним уздасима богослужио, са каквом душом која гори пред Господом као неугасива светиљка. Исто тако сви се сећамо његових беседа, омилија, његових литургијских проповеди. Проповедао је у скромном ћелијском Светоархангелском храму, најчешће пред релативно малим бројем монахиња и свега неколико људи из оближњих села тако надахнуто, истинољубиво, очаравајуће за душе слушалаца. Да је служио у Светој Софији у Цариграду, Исакијевском саборном храму у Петрограду или у храму Христа Спаса у Москви не би говорио другачије. Старац Јустин је знао да сведочити љубав, правду и истину Христову јесте његов вечни задатак, поделио је своја сећања на духовног му оца владика Иринеј.
     
    -У личности аве Јустина остварује се оно што је он говорио за Светог Јована Претечу Господњег и друге светитеље, а то је да су у њима спојени дарови Духа Светога и све врсте подвига које се своде на подвиг вере и љубави према Господу Христу, према Светој Тројици, али и према творевини Божјој и ближњима. Био је носилац Божје благодати, али и свих облика подвижништва. Ава Јустин је био апостол свога времена, ходајуће – живо Јеванђеље, онај који га сведочи свим својим бићем и шири га по свету. Ако је до неустрашивог исповедања вере, он је ту. Ако је до страдања за веру Христову, он је опет ту. Али, највише је у свету познат као теолог, велики отац и учитељ Цркве нашег времена. Он је живи пример подвижника који богословствује и богослова који је подвижник. Како је реч оца Јустина надахњивала боготражитеље за његовог живота, тако данас чине његове књиге, а још више његове свете мошти, истакао је Епископ бачки г. Иринеј.
     
    На крају свете Литургије, сабране је поздравио Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, један од Авиних духовних синова. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, услед немогућности да дође и началствује литургијским сабрањем, упутио је писмо Преосвећеном Епископу ваљевском г. Милутину, ћелијском сестринству, браћи Епископима и верном народу.
     
    -Овај догађај је од великог значаја не само за Епархију ваљевску већ целу нашу Цркву и шире. Име оца Јустина, новопрестављеног светитеља, не припада само нашој Цркви већ целом Православљу. Стога, од Господа желимо да ову духовну свечаност прославите у најбољем поретку на радост светих угодника и народа нашег. Срдачно поздрављамо Вас, Преосвећени Владико, све архијереје, свештенство и монаштво, као и благоверни народ. Благослов Светог Саве и оца Јустина нека се богато излије на све присутне и на сав наш народ, наводи се у писму патријарха Иринеја које је прочитао директор Патријаршијске управне канцеларије протојереј-ставрофор Стојадин Павловић.
     
    Домаћин свечаности, Епископ ваљевски г. Милутин је заблагодарио патријарху Иринеју на поздравном писму. -Велика је част бити данас овде, у овом светом храму, кога је Дух Свети осветио и утврдио и нама дао да у њему појемо свете Литургије до краја века, рекао је владика Милутин и поздравио браћу архијереје, свештенство и монаштво, као и команданта Касарне „Војвода Живојин Мишић“ у Ваљеву пуковника Зорана Смиљанића, директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милету Радојевића, првог секретара Амбасаде Руске Федерације г. Алексеја Жукова, представнике државне власти, локалних самоуправа са подручја Епархије ваљевске и сву браћу и сестре који су тог дана били  под сводовима светог храма у манастиру Ћелијама, где је Свети отац Јустин служио, писао и проповедао. Срдачну благодарност Владика Милутин упутио је Владици Иринеју на дивној беседи, у којој нас је поучио како треба да живимо и да се угледамо на великог Божјег човека Оца Јустина.
     
    -Овај дан смо дуго чекали и он много значи не само за Епархију ваљевску, јер отац Јустин је васељенски светитељ. Све оно што је овде рађено и грађено припада целој васељени. Он данас из небеског света посматра не само нас овде окупљене, него и све Србе. На нама је да положимо испит пред њим. Радује се његова душа која нас одозго гледа и благосиља, онако како је то чинио и док је био на земљи – пун смирења, пун радости и пун огња за веру и истину Христову. Радује се моја душа што сам као надлежни архијереј могао да дочекам све архијереје, свештенство и монаштво и све вас, браћо и сестре. Ту радост делим са свима вама, рекао је владика Милутин.
     
    Одликовања и грамате за добротворе
     
    Априла 2019. године Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве услишио је молбу Епископа ваљевског г. Милутина да Епархија ваљевска изради орден Светог оца Јустина. Први примерак одликовања додељен је Патријарху српском г. Иринеју. Такође, одликовање су добили и духовна чеда оца Јустина: митрополит Амилохије, архиепископ Марко, владике Иринеј и Атанасије, као и игуманија Гликерија са сестринством манастира Ћелија. Орден Преподобног аве Јустина постхумно је додељен аутору пројекта заветног храма проф. др Предрагу Ристићу. Великим добротворкама новог храма у Ћелијама Ивони Јањић Адамовић и Мирјани Сабади додељен је орден Светог владике Николаја.
     
    За трпезом љубави, успомене на дане проведене са авом Јустином евоцирао је Архиепископ берлински г. Марко. У манастир Ћелије долазио је у времену у ком су ретки били храбри да то чине. На сваком кораку сусретао се са полицајцима који би питали о разлозима доласка. -Мали део народа био је свестан колико великог човека је имао у својој близини. Хвала Богу, прилике у друштву су се промениле и данас у Ћелије на поклоњење ави Јустину многи долазе, рекао је Владика Марко, упутивши благодарје домаћинима, патријарху Иринеју и браћи епископима.
     
    -Кроз векове, Руси и Срби раме уз раме водили су бројне битке. Сад водимо битку на духовном пољу и издржаћемо, јер се боримо за праву ствар, поручио је у здравици први секретар Амбасаде Русије г. Алексеј Жуков.
     
    -Овај храм биће један од најлепших у Српској Православној Цркви. Храм ће сведочити о свима нама који смо дали свој допринос његовој градњи. Нека би дао Бог да се наши потомци поносе нама као што се ми поносимо нашим владарима који су зидали задужбине на Косову и Метохији, , речи су др Милете Радојевића, директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама.
     
    У име манастира Светог Јована Претече, скита Верије, благодарје је упутио јеромонах Пантелејмон.
     
    Игуманија манастира Ћелија мати Гликерија даривала је епископе иконама Преподобног оца Јустина које је израдила ћелијска иконописачка радионица. Уручени су епархијски дарови и архипастирске грамате, захвалнице ћелијске обитељи добротворима и приложницима тропрестоног храма, док су призренски богослови добринели свечаној атмосфери појањем духовних и народних песама.
     
     
     

    Измењено од Логос




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    Имаш Цркве са више олтара не са једним . Овде постоје три  олтара( један централни и два поред) то је била жеља Аве Јустина. Храм Светог Саве такође има бише олтара . Код нас нема много Цркава са више олтара код Руса је то чешће . Слава Богу кад се испуни жеља и завет Светог нам Оца Јустина . 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Па има три олтара, овде је главни, сентрални Св. Сави посвећен. Са леве и десне (јужне и северне) стране имају још два олтара, овде Св. марији Египћанки и Св. Јустину Философу. У Русији има много таквих храмова. Углавном се служ

    и на ценралном олтару, а за празнике Светитеља којима је посвећен служи се на јужном/северном олтару. То ти је најчшеће, гледаш један иконостас у средини а са стране два мања, али зајено обједињена, иза су, подразумева се, олтари.

    Архитекура је разна...а литургичари могу то да појасне дубље. Наше подворје у Москив има исто то, централни олтар је посвећен Св. Апостолима Патру и Павлу, са стране не знам...подворје Валаама у Москви има исто три олтара...мислим да је Св. Владика Николај почео да гради нешто у Жичи ако не и 12 или 7 олтара, где би се литургија служила сваки дан, не сећам се сад...али су то Немци бпомбардовали...Жичани треба да знају то.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Управо сада, srb_Lo рече

    @Ćiriličar Код Руса знају исто тако често да служе по 2 литургије дневно типа једна у 6 а друга у 9 ујутру па зато исто користе два олтара . 

    Москва служи сваки дан Литругију, недељом две. Ујутро негде 6 негде у 7, негде у 8, и касније у 9 или 9.30-10.00. Наше Подворје служи сваки дан Литургију али само једну недељом. Две Литургије служе због посећености, много народа, храмови су дупке пуну...Подворје није баш недељом јер ипак је "српско"...али ту је центар-центар ("Китаи город") има десетине храмова около, близу је Храм, близу је Кремљ, тако да народ има где да оде...велика је Москва (16 милиона званично али има 20 најмање а кажу и више) и фали храмова...слава Богу да су пуни. Овде где ја идем (исто је центар, ужи) нема много храмова около и храм је препун, народ зими и лети стоји напољу, са децом на минус 15....накад је баш напорно, али некако то благодат одржи...на велике празнике полиција је пред свим храмовима са скенерима (за метал, оружје) због тероризма....тада буде 2 пута више народа....манастир где су моши Св. Матроне, шири центар Москве, скоро центар,...пази....то ти је као на Острогу за Св. Василија (слава му и милост) али с в а к и дан. Тамо имају плаћени чувари ("охрана"), имају мталне ограде....ред као змија кривуда манастирским двориштем, а са метро станице сваки дан колоне људи иду са ружама...то је занимљиво, јединствено...сви носе руже Светој Матушки....и тамо се чека сатима на поклон икони једној и моштима посебно....кад дођеш код моштију, руже које се доносу узима једна послушнница и на брзину их освештава (узме од 10-так људи букете, челом дотакне мошти и оне букете стави на њих и стаи их у страну (друга одрезује трње, остају само руже, горе са латицама) и она или друга дају освећене одрезане ручже, било које, назад поклоницима - по пар цветова. Ту је метар кубни руча, од једних узимају освештавају и дају другима...

    Ево, кад већ причам...када сам био, нисам купио руже, нисам знао, нико Свецима не носи руже...сретох Руса као Јесењин плав и леп, дошао 500 км из даљине....ајде не бих о њему (али оставио је утисак)....дадоше ми две руже освећене код Св. моштију...ја дођшем кући, ставим те руже у јено ново кандило стаклено које не палим, (радим неке иконостасе домаже мале, хоби, па то је онако некориштено за нови иконостасић....не употребљава се)....реновирали ми стан, након пар година....те руже су ту у кандилу, сухе руже....и да не испрљаш ствари кад реновираш стављаш у кесе...ја ставих то кандило-чашу са ружама у једну кесу пластичну и завезах....кад смо завршили, враћамо ствари....ја ону кесу поцепах пажљиво (а кад је узех, мислим се, попомисао дође од злога "ма баци то, ружа ко ружа", наравно одбацих помисао али двојба....поцепах кесу и шок! Мнооого јак миомирис....непојмљив, неприродан, благ али јак....шта се десило....руже су биле у кеси, па се благи миомирис који путају, а не осећа се на ваздуху јако, кондензовао....накупио да кажем, као кад отвориш флашицу парфема па запахне....и ето....Света Матронушка, њеним молитвама светим да нас помилује Господ све....застидео сам се, скоро плакао, али суздржао се....нисам плако сузама, да будем фаца пред женом :) ... али ту су оне...дао супруги да помирише...и она се онако....топло шокирала...разлог више да се стидимо наших слабости...

    Ево баци око у Подворју сваки дан али једна Литургија дневно:

    SERBSKOE-PODVORIE.RU

    Сербское подворье в Москве. Храм Петра и Павла у Яузских ворот

     

    Баци поглед овде:

    PripisnieSept.jpg

     

     

     

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима



    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...