Jump to content
  • Поуке.орг - инфо

    Епископ западноамерички Максим: Благословена тачка

    Поводом најновијег писања епископа бачког („Пасхални прелаз Епископа Максима“, објављеног 8. мaja 2019. године), имамо да истакнемо следеће:

    Лепо је видети наставак писања у добронамерном тону и маниру, премда остаје чињеница да епископ Иринеј ни у једном од своја четири текста није успео да укаже на нетачности и погрешне поруке у Саопштењу Епархије Западноамеричке, које му је и послужило као ударна каписла. Оно у чему јесте успео, јесте да прошири тему и потом учита непостојеће поруке у поменуто Саопштење. Стога је и могао да у игру уведе украјинске расколничке заједнице у САД иако наше Саопштење ни у ком случају њих није подразумевало јер су оне еклисиолошки непостојеће.

    И даље одговорно тврдимо да ОДЛУКЕ Епископског савета о несаслуживању са канонским украјинским свештенством у САД (под омофором Васељенске патријаршије) нема, нити је било. Ако је и било саопштења појединих епископа, које епископ бачки у свом одговору опширно наводи, а којима је сугерисано супротно, Савет никада такву одлуку није донео.

    Што се тиче „случајева у Охају“ ту ствари такође стоје другачијe. Догађаји које описује епископ бачки, на основу свог извора, десили су се током 2018. године. Дакле, ради се о догађајима пре додељивања фамозног „томоса о аутокефалији“ из јануара 2019. године. Наш коментар о непостојању тих заједница се односио на нову реалност по питању Украјинаца у САД, тј. оних који јесу и оних који нису „под омофором Цариградске Патријаршије“. На основу тога смо и могли рећи у првом тексту да „Порошенкови Украјинци“ (мислећи на нову тзв. аутокефалну Украјинску Цркву) не постоје као црквени ентитет у Америци. Дакле, говорили смо у презенту, месеца марта 2019. године. Осим тога, у поменутим догађајима у Охају (фотографски документованом) нема канонског украјинског епископата него свештенства (ту је тачно наведено: „један број свештенства Украјинске Православне Цркве у Сједињеним Америчким Државама“), за које смо, међутим, обавештени да су због тог неканонског саслуживања сносили канонске епитимије и последице. Дакле, украјински Епископи из Васељенске патријаршије су били против тог саслуживања а сами нису били присутни! Сва та саслуживања, неканонска са гледишта канонских Украјинаца, не могу да се користе као аргумент у био чијој интерпретацији. Такође, није тачно да је митрополит Антоније „саслуживао са унијатима и другим расколницима“; тачно је, пак, да су они били присутни једном чину, носећи обележја архијерејског чина – али, опет, без саслуживања! (Уосталом, за то саслуживање, колико видим, није достављена никаква фотографија).

    Мало појашњење: у духу томоса о аутокефалији (из јануара 2019. године), све неканонске парохије „Украјинске Православне Цркве – Кијевског Патријархата“, које је Филарет својевремено просто украо од канонских Украјинаца у САД, морају да дођу под омофор локалне (канонске) украјинске Цркве у САД која је унутар јурисдикције Васељенске патријаршије. (Ово се односи не само на САД него и остале области у свету у којима је Филарет основао своје парохије). Тренутно, ове парохије остају неканонске док се дијалогом не буду вратиле у окриље Православне Цркве.  Не постоји ни Украјински Викаријат у Америци, пошто је он креиран у прошлости од стране „Украјинске Православне Цркве – Кијевског Патријархата“. Ова „еклисијална“ структура више не постоји јер „нова Украјинска аутокефална Црква“ не може имати парохије у САД. У садашњем тренутку, ове парохије нису део канонских Украјинаца у САД нити су формално под Украјинском црквом у Украјини. Канонски Украјинци у САД су ушли у процес дијалога са расколничким фракцијама тражећи решење за црквену аномалију која постоји по овом питању.

    Понављам још једном: владика Иринеј није у праву када оспорава наш исказ по коме нема „никакве канонске помесне украјинске јурисдикције у Америци“, јер се код нас израз „јурисдикција“ односи на самосталну епархијску структуру. Не постоји, дакле, јурисдикција, него постоје украјински епископи (само двојица) и парохије унутар једне и једине јурисдикције: Васељенске патријаршије.

    Још једном да поновимо: „у финалним актима Критског сабора“ који су у припреми (а та акта укључују стенографске записе дискусија, поздравна слова, разна обраћања и сл., а не само „текстове Сабора“, како их именује владика Иринеј, мислећи ваљда само на шест саборских докумената) наша титула је (накнадном интервенцијом) исправљена и то ће се показати „када та акта буду коначно и званично објављена“, тј. одштампана као званична Акта (Практика) Светог и Великог Сабора на Криту.

    Потписи епископа бачког, како признаје, стоје на релевантним документима са саветовањâ у Шамбезију по питању дијаспоре, а они се своде на документ ”Православна дијаспора“ (које документе је Свети и Велики Сабор усвојио и потврдио). Епископ Иринеј не скрива своју улогу у тим документима и признаје да их је потписао, а ми читаоце упућујемо да прочитају тачке: 2 б) и 6 документа о дијаспори, а потом и Правилник рада Епископских сабрања у Православној дијаспори, тачке: 4(2), 9, 10. Из ових тачака следе значајне ингеренције у односу на првопрестолну Цркву које показују да она у много чему служи као тачка референције за укупну дијаспору.

    Напослетку, свакако да епископу Иринеју уписујемо у заслугу његов текст, „пун наде и добрих очекивања од Сабора, писан непосредно пред његово сазивање“, као и друга прегнућа и текстове везане како за Свети и Велики Сабор 2016. године тако и оне везане за рад Светог архијерејског сабора Српске Цркве. На тим ранијим текстовима се многи могу учити много чему, а понајвише црквеној икономији и дипломатији.

    Ваистину Васкрсе Господ!

     

    Извор: Епархија западноамеричка




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 17 минута, Александар Милојков рече

    Могу једино и ја да се предам свом носу и утисцима, па да све ово протумачим да из неког лично интересног разлога желите Максимову главу.

    Ја га памтим и са основних студија и касније као доброг и искреног човека иако нисам имао неки редован или близак контакт. Ово чему сада сведочим ме је дубоко разочарало и натерало да све преиспитујем. Не знам шта се десило с њим у последњих 10-ак година... Никакав интерес немам ни око чега у целој причи осим жеље да у Цркви сви ходају право у истини.
     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 9 минута, Vladan :::. рече

    А где је то исто Епимафију који подржава отимачину храмова од стране украјинских фашиста и то још назива предајом храмова из љубави према "новој" "Цркви"?

    А, в. Максим, ако се добро сећам, о томе не рече ништа конкретно, осим уопштено, да је пролазни проблем а затим и још нешто слично умотано које сам и заборавио али свакако далеко од тога да плаче нам украјинским новомученицима "у духу братске икономије" "зарад мира и јединства Цркве".

    Не сећаш се добро важног детаља, у ствари вероватно се сећаш али не наводиш. Па ево. То је став Владике Максима да Украјинци у канонској Цркви треба молитвено да препознају да ово што се  дешава у Украјини јесте један нови начин да многи који су били изван окиља Цркве уђу у јединство са Црквом!!!

    И да је то вероватно квасац будућег јединства!

    То је све што је имао да каже. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 4 минута, Ведран* рече

    Да, присуство Божије је пакао за оне који га мрзе. Тако је и присуство истине и разобличавање подвала пакао за оне који лажу и подваљују.

    Клевећеш, брате, клевећеш... Ваљда знаш и зашто. Ја не знам, а и не занима ме. Бог с тобом.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 17 минута, Александар Милојков рече

    Могу да се сетим једно два-три имена која су износила поменуте непримерене кваллификације, али не желим да никога помињем. Ти свакако ниси међу та два-три имена, али сигурно си сведок да говорим истину.

    Јесте, било је тешких речи, али ситуација је доста напета, Црква је пред још једним великим расколом и разумем људе. Искрено, неки од њих су склони и много тежим речима, чак је некима добацивано да су превише меки, тако да се своди на субјективни утисак.

    Са твоје стране мислим да је требало да реагујеш појединачно уместо да све спакујеш у једну кутију. Међу људима који критикују в. Максима има оних који се међусобно не слажу у неким важним стварима и сигурно нису у истој кутији.
     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 минута, Александар Милојков рече

    Клевећеш, брате, клевећеш... Ваљда знаш и зашто. Ја не знам, а и не занима ме. Бог с тобом.

    Клевета је када се изнесу неистините оптужбе (нешто као ово кад ти мени без основа кажеш клевећеш), а затварање очију пред истином и пред јасно изнетим чињеницама и доказима и викање "клевета, клевета" не чини нешто клеветом. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Драги Ацо, лако би било да Ведран клевеће. Ко је он? А шта ако је истина ово шта он говори и у шта ја сад и многи искрено верују. Јел то раскол у нашој цркви на помолу. Да ли још ко стоји иза Максима из наше Цркве или из Цариграда и ко зна ко? Сада се сетих и дискусије прије пар година вл. Григорија са оцем Љубом Милошевићем око првог у цркви и аргументације еп Григорија који је тврдио да ако је неко први мећу једнаким, онда већ није једнак. Нисам много знао о томе, али сада када видим да други ученик еп Атанасија отворено брани разбојнички потез Цариграда помишљам да није мој некад омиљени теолог еп Атанасије на путу Артемија. Па видим теолог Аца Милојков, човек несумљиво образован нема аргумената да оповргне ефикасно неког Ведрана.

    Сећам се расправа пре неколико година са људима испред цркве који су стали на страну еп Георгија у вези служења литургије против епископа Атанасија. Мој аргументација је била (како нисам теолог) да Бог надахну еп Атанасија па написа три тома о литургији, како моћни Бог не надахну неког да оповргне писање еп Атанасија, од бар једног смисленог рада, а не скрипта од пар стрна од стране Георгија што је и мени теолошки необразованом било смешно. 

    Сада користим исти аргумент. На сва писања неког Ведрана имамо пар муцавих речи од доктора теологије Александра. Има ли ико на овом форуму да ућутка тог клеветника?

     

    Опрости Ведране, мислим да су сваком добронамерном одговори јасни. Хвала ти на труду. Хвала и Аци на Поукма и труду на њима, али Истина је важнија.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Некад су црквени оци писали међусобно писма о дубоким теолошким темама, дебатовали и износили учења која данас имамо и изучавамо. Таман су епископи сада поменули Зизјуласа и теолошке проблеме, а већ се иде на стављање тачке, благосиља се тачка.

    И неодговори Милојков за Епифанија, прави се да не зна му надимак Епимафије. Устручава се и вл.Максим да такве назове правим именима. Чуј, Филарет.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 9 часа, Ведран* рече

    Али је зло глупо. 

    У коначници, јер је бесмисао. 

    Da, zlo nema svoje pravo lice, nego se stalno maskira i skriva kako bi nas prevarilo i nema svoju unutrasnju logiku i smisao,... (al' sam pametno reko'... :cheesy3: :smeh1:)

    Inace, brat Aca je pomenuo mir i jedinstvo crkve i da treba da mislimo i da radimo na tome i tu je apsolutno u pravu, to treba da nam bude prvenstveni cilj, blagosloveni cilj ili blagoslovena tacka o kojoj prica e.Maksim.

     Sad, da li e.Maksim zaista ima dobre namere i da li radi u interesu PC i nase SPC, ne znam tacno, iskreno da kazem. Na osnovu svega sto se izdogadjalo, licno mislim, ne mogu da mu poklonim svoje poverenje i to je moj stav i misljenje. Vreme ce pokazati pravu istinu, pa, ako treba da se pokajemo za svoje misli i pisanija, naravno da nije problem.

    Inace, ima ova stvar kod svetiteja :

    Postoji dobar rat i loš mir. „Bolji je slavni rat nego mir koji odvaja od Boga“ (14) kaže sveti Grigorije Bogoslov. I sveti Jovan Zlatousti savetuje: „Ako negde vidiš da se nanosi šteta blagočešću, ne pretpostavljaj jednomislije istini, nego stoj hrabro do smrti… nipošto ne izdajući istinu“.

    Znaci, ponekad postoji i jedinstvo koje nije u pravdi i blagocescu i mi ne trebamo da pretpostavljamo jednomislije sa bilo kime u crkvi, radi nekog prividnog mira. U tom smislu mislim i da mi svi delujemo na forumu kada pricamo o tome koliko je lose stvari po jedinsvo crkve ucinila VP i p.Vartolomej kroz priznavanje raskolnika u Ukrajini mimo svih kanona i sabornosti celog Pravoslavlja i svih onih koji brane takve postupke.

    Ali, naravno da trebamo da se trudimo svim silama da budemo odmereni u recima i pisanjima kada raspravljamo o tim stvarima. I, smatram da nije bilo ovih ljudi na forumu prvenstveno Zokija, Vedrana, Mackovica i svih drugih (znanih i neznanih...:smil443643319dc3d:),  ne bismo stekli pravu sliku o tome koliki je crkveni problem u pitanju napravila VP, koji se tice i nase SPC.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 10 часа, Александар Милојков рече

    Ма дивно. Хришћански, нема шта. Да не знам ко си, мислио бих да причаш у контексзу неке партијске размирице и кадровске свађе. Али, пошто знам ко си, онда ми у грудима остаје неки терет и туга и нека у грлу кнедла због оваквог "правог беседништва". Туга и јад, драги брате. За плакање.

     

    Немој да шириш патетику и неке фејк емоције. Владика Максим се упустио у јавну дискусију, ничим изазван је говорио о темама о којима нема појма. Разбуцали су га к'о свиња масну кесу, а он није био нормална одрасла особа и повукао се извини, опрости итд или барем да ћути. Напротив, није хтио да посустане него је разјарено напао владику Иринеја и при томе је лагао, подваљивао, мијењао текст и све остало шта је радио да се не понављам што је доказано 25 пута већ, и мораш нити посебан демон да то не признаш. То треба да ти изазове тугу и бол и плакање. Јел то хришћанско понашање? Гдје је ту Бог-Истина?

    Сад ради неке болесне патетике сви треба да се праве блесави и играју се нитријских пустињака, смиравања и милости и то према човјеку који се не каје ни за јоту, који је сигуран у своју охолост и гордост и који зна да му се неће десити ништа, и чека само да прође Сабор не би ли опет дао неки интервју у коме ће да просипа Фанарску пропаганду. Ако је већ тако слаб и осјетљив, није ни требао да су упушта у расправу.

    Ево ти пар наводних знака да их додаш гдје хоћеш. " "

    Ево један и за владику, да има за касније " "

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...