Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, у четвртак 25. јануара 2018. године у дворани Дома Војске у Нишу одржана је Светосавска академија под слоганом Свети Сава светионик српског рода, известио је Радио Глас Епархије нишке.

Свечаности су присуствовали високопречасни и пречасни оци, саветник у Управи за сарадњу са црквама и верским заједницама г. Мирољуб Радосављевић, начелница Нишавског округа гђа Драгана Сотировски, градоначелник Ниша г. Дарко Булатовић, председник Скупштине града Ниша мр Раде Рајковић, командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић, председник Матице Српске проф. др Драган Станић, директор Републичког завода за заштиту споменика културе гђа Мирјана Андрић, представници Универзитета у Нишу као и образовних и културних институција Ниша, представници Жандармерије и Полиције Републике Србије и многобројни грађани који су до последњег места испунили салу Дома Војске у Нишу.

Нишка црквено певачка дружина Бранко којом је дириговала гђа Сара Цинцаревић на почетку Светосавске академије отпојала је Тон Деспотин. Химну Боже правде заједнос у извели Војни оркестар из Ниша под диригентском палицом капетана Дејана Ђорђевића и Црквена певачка дружина Бранко. Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније поучио је окупљене: -Дивни кнез Растко Немањић једне ноћи је кренуо из топлог очевог дома да испуни речи Христове: „Ако ко хоће за мном ићи нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде“.

-Свети Сава није први псоејао семе науке Христове у српски род, али је он први који је посејано семе залио, оградио, оплевио и тиме обезбедио добар плод поучио је окупљене Преосвећени Владика.

Након уводног слова Епископа нишког, надахнуту Светосавску беседу одржао је председник Матице Српске проф. др Драган Станић, драмски писац, књижевни критичар и песник, који је донео и поздраве родних и благородних равница Срема, Бачке и Баната.

Програм овогодишње Светосавске академије уприличили су хор Богословије Светих Кирила и Методија из Ниша са диригентом јерејем Стефаном Цинцаревићем, Дечја омладинска Црквено певачка дружина „Бранко“ са диригентом Јованом Микић, Фолклорно-драмска секција „Бранко“ чији је уметнички руководилац Сузана Миловановић, Фолклорни ансамбл „Бранко“ чији је уметнички руководилац Владица Јаношевић, ансамбл Студентског културног центра, Фолклорни ансамбл „Оро“ чији је уметнички руководилац проф. др Славољуб Узуновић, као и Дејан Најдановић Најда, музичар и композитор из Ниша. Текстове, које су припремили протојереј ставрофор Ненад Микић и песникиња Марина Милутиновић, публици су пренели драмски уметници Драгана Јовановић и Виктор Савић, као и млада рецитаторка Анђелија Милошевић, ученица Основне школе „Бубањски хероји“ из Ниша, Анђелија Милошевић.

Светосавска академија „Свети Сава светионик српског рода“ одржана је у организацији нишке Црквене општине, Нишке црквено певачке дружине „Бранко“ а уз подршку Града Ниша и Копнене Војске Србије. Овогодишњу академију помогли су Фондација Дејан Манчић, г. Јовица Стојановић и његова породица и г. Зоран Стаменковић.

Радио Глас Епархије нишке

У среду, 24. јануара 2018. године, у Дому културе у Пријепољу у организацији Милешевског културног клуба Свети Сава одржана је промоција 28. броја часописа Савиндан.

Промоцији су присуствовали Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије, председник Српског хералдичког друштва и члан Крунског већа Краљевског дома Карађорђевић г. Драгомир Ацовић, културни посленици Старе Рашке, сарадници и пријатељи Милешевског културног клуба. На овогодишњој промоцији Савиндана а поводом јубилеја 800 година манастира Милешеве, издавач часописа је покренуо иницијативу да трг испред Дома културе у Пријепољу буде назван Трг Светог Саве.

Први број Савиндана штампан је као подлистак Полимља, на Светог Саву 1991. године, да би од петог броја, по окриљем Милешевског културног клуба, прерастао у часопис-годишњак.

Након промоције часописа, у галеријском простору Музеја епископ Атанасије је присуствовао отварању изложбе Николај Краснов – Албум сећања и промоцији истоимене књиге аутора Драгомира Ацовића у издању Хералдичког клуба из Београда. Овом изложбом и књигом, аутор је желео да отргне од заборава сећање на академика Николаја Краснова, једног од најзначајнијих руских архитеката који је дао немерљив допринос српској међуратној архитектури. Пројектовао је зграду Патријаршије српске у Београду, Његошеву гробну капелу на Ловћену, унутрашње уређење цркве Светог Георгија на Опленцу, Дома народне скупштине у Београду, зграде Министарства финансија, Старог двора на Дедињу, пилон моста Александра...

Извор: Епархија милешевска

Културна манифестација у част Светог Саве у Српском културном центру у Паризу

На навечерје празника Светог Саве, 26. јануара 2018. године, и управо у част првог српског архиепископа, у Српском културном центру у Паризу организован је веома разноврстан и интересантно конципиран културни догађај. Манифестација се, наиме, састојала из три дијела, која су била пропраћена символичним успињањем дуж три нивоа зграде Центра, и у себи је објединила неколико еминентних излагача.

У првом дијелу, саговорници ђакона Ненада Илића, који је вршио улогу модератора, били су др Андреј Јефтић, доцент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, и Његово преосвештенство владика Григорије. Тема прве сесије била је писменост и књига, нарочито у контексту Светог Писма. Андреј Јефтић подвукао је значај просвјетитељске мисије Светога Саве истакавши да је управо описмењавање оно што разликује примитивне трибалне заједнице од оних цивилизованих, односно народа. Владика Григорије говорио је о Библији као књизи која није списак заповјести и прописа издиктираних од стране Бога, већ Богом надахнута књига писана од стране људи и ради људи, која притом нема за циљ да им просто пружи одређене информације (информира их), већ да их обликује као личности (односно – формира их).

Други дио манифестације у центру свог интересовања имао је слику. Овдје су саговорници сликарке Јелене Јефтић били такође сликарка игуманија мати Ефимија, као и ђакон Ненад Илић, овога пута првенствено као редитељ. Говорећи о савременом српском иконопису мати Ефимија истакла је да је он утемељен на средњевјековном насљеђу, које је назвала савршеним, између осталог и због тога што су се у том периоду сви најеминентнији умјетници бавили црквеном умјетношћу. Она је, поред осталог, подвукла и то да је услов да неко наслика добру икону веома добро познавање како историје умјетности, тако и најрелевантнијих савремених умјетничких збивања. На питање о томе може ли покретна слика послужити као мисионарски медиј савременој Цркви, Ненад Илић изнео је веома интересантна размишљања о томе да, насупрот увријеженом мишљењу да покретна слика представља заправо наставак западне умјетничке традиције, а не иконе и фреске, покретну слику ипак можемо препознати и на фрескама на којима се неријетко једна те иста личност слика неколико пута у различитим радњама које обавља у оквиру осликаваног догађаја. Говорећи о разлици улоге и значаја коју слика има данас у односу на Средњи вијек, Илић се критички осврнуо на својеврсну инфлацију слика која је данас на снази, будући да у било ком телевизијском програму посматрамо око 25 слика у секунди, те је јасно да је слика у извјесном смислу обезвријеђена у односу на доба када је она представљала ријеткост и имала много већи (мисионарски) значај.

Трећи и завршни дио манифестације представљао је разговор о књизи владике Григорија ”Преко прага”. Не желећи да сам суди о квалитетима свога дјела, владика се највише задржао на мотивима и инспирацији који су га подстакли да напише ову збирку прича. Централну улогу у том смислу играла су ратна збивања и искуства, о којима владика говори као о трауми, не заборављајући притом ништа мање значајне примјере и епизоде изузетне људскости које је видио и доживио од стране припадника сва три зараћена народа. О таквим случајевима владика говори као о цвјетовима израслим из ратне таме, наглашавајући њихов значај подсјећајући на то да уношење и најмање свјетиљке у мрачну просторију ипак производи доминантан утисак да је у просторији свјетлост, а не тама. Он је са присутнима подијелио детаље из три своје приче: ”Сакиб”, ”Крштеница” и ”Жива вода”. Алудирајући на својеврстан узлазни вход кроз здање Српског културног центра током ове културне вечери, владика је своје излагање завршио поуком да свој живот треба да градимо као кућу чији је темељ вјера, прозори нада, а кров без чега све друго остаје непотпуно – љубав. Осврћући се на конкретан садржај манифестације, своју поуку конкретизовао је рекавши да смо започели од темеља који је ријеч, књига, наставили са иконом, која је наш прозор у онострано, а завршили под кровом приче о љубави, и то према сваком човјеку, сљедујући Христу, чак и непријатељу! Након званичних излагања дружење је настављено питањима и одговорима, те спонтаним разговором окупљених, током којег је владика заинтересованима и потписивао примјерке књиге.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка