Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'широм'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Српска православна црква у уторак, 12. јула 2022. године по новом календару, а 29. јуна по старом, молитвено, у свим својим богомољама, прославља свете апостоле Петра и Павла, а овај празник је круна овогодишњег Апостолског поста који је почео 20. јуна. Посебно свечано биће у појединим храмовима који славе своје Небеске покровитеље, у појединим храмовима ће светом Литургијом началствовати архијереји СПЦ, у неким црквеним општинама биће организовани духовни и културни програми. Навешћемо поједине: Митрополит дабробосански г. Хризостом служиће свету Литургију 12. јула у месту Рудо. * Петропавловски храм у Бијељини прославиће славу архијерејском Литургијом коју ће 12. јула 2022. служити Епископ зворничко- тузлански г. Фотије. * Црквена општина Мајданпек најавила је прославу славе, празника светих апостола Петра и Павла – 11. јула је дочек Епископа тимочког г. Илариона у 17.45 ч, а после Вечерње с петохлебницом биће одржана Петропавловска литија. Сутрадан, 12. јула, након дочека архијереја у 8.45 ч, архијерејска Литургија биће служена у славу Небеских заштитника града, рудника и храма. * Епископ шумадијски г. Јован служиће 12. јула свету Литургију у манастиру Ралетинац, са почетком у 9 часова, поводом манастирске славе. * Епископ жички г. Јустин ће 12. јула служити у Мрчајевцима, од 08.30 ч. * Епархија бачка је најавила: Општинска народна библиотека „Вељко Петровићˮ Жабаљ и Управе парохија у Жабљу и Чуругу позивају - у оквиру Петровданских дана - 12. јула 2022. године, на Петровдан, у 19 часова, у библиотеци „Вељко Петровићˮ у Жабљу, биће одржано културно-уметничко вече о византијској духовној култури унутар српског наслеђа и том приликом говориће презвитер Радоје Марковић и уредница културног програма библиотеке Варја Нешић. Поред тога, биће одржана изложба радова иконописца г. Пера Цвјетковића и наступиће хор при Школи црквеног појања „Свети Јован Дамаскинˮ у Новом Саду. Извор: Радио "Слово љубве"
  2. У епархијама широм Русије и Украјине избеглицама се пружа помоћ у лековима, одећи и храни. Циљана помоћ избеглицама се наставља. Свештеници, добровољци и милосрдне сестре у 44 руске епархије посећују центре за привремени смештај, предају храну и ствари избеглицама. Свештеници пружају људима духовну подршку. Синодално одељење за црквено доброчинство и социјалну службу извештава о помоћи Цркве избеглим и страдалим цивилима следеће: Више од 23.000 избеглица тренуто прима помоћ Руске православне цркве у 44 епархије у Русији. За помоћ избеглицама и повређеним цивилима до 28. марта путем СМС-а прикупљено је је 2.866.057 рубаља. Прикупљање је организовало Синодално одељење за доброчинство уз подршку Православне службе „Милосрђе“. На дежурни телефон црквене социјалне помоћи „Милосрђе“ 28. марта примљено је 159 позива. Број позива који се односе на помоћ избеглицама је око 12 одсто. Седам породица се 27. марта 2022. обратило црквеном центру за циљану помоћ избеглицама у Москви. Породице су добиле хуманитарну помоћ и савете око прибављања докумената, превоз а и лечења у Централној клиничкој болници Свети Алексије у престоници. До 27. марта у црквеним установама у Русији било је смештено 137 људи: у Александријском склоништу у Ростовској епархији, Црквеном прихватилишту у селу Маничка, прихватилишту у Каменск-Шахтинском, прихватилишту у Вороњешкој епархији, у Иверском манастиру. Такође, уз подршку Цркве, у Новочеркаску, Ростовска епархија, смештене су 24 избеглице. Деца су распоређена у вртиће и школе. Избеглице из Украјине смештене су у манастир Светог Ђорђа Руске православне цркве у Гетшендорфу (Немачка). Избеглице и људе у невољи примили су и Свјатогорска лавра Доњецке епархије, Браиловски манастир Свете Тројице, манастир Јована Богослова и црква Воздвижења Часног крста Виничке епархије, Тројички Саборни храм и манастир Успења Черниговске епархије, Халајковски Преображенски манастир Могиљовско-подољске епархије, Банченски манастир Черњивско-буковинске епархије, манастири Мукачевске епархије, Успенска Почајевска лавра, Олшански манастир и манастир Одеске епархије, Јелисаветински манастир и Успенска црква Кировоградске епархије, Городочки, Дермански, Беловски и Гошчански манастири Ровенске епархије, Успенска Кијево-Печерска лавра, Покровска голосејевска испосница, Ваведењски Зверски манастир, Пантелејмонски манастир у Кијеву, Кијевска богословска академија и богословија, Благовештенска црква у Краснограду Харковске епархије. Двадесет жена у Запорожју добило је помоћ од епархијског хуманитарног центра Черновичко-буковинске епархије. Помоћ је укључивала дечју одећу, храну за бебе, пелене. Свештенство Плавског деканата Белевске епархије посетило је избеглице у центру за привремени смештај у Плавску. Свештеници су избеглицама донирали храну и средства за личну хигијену. Служен је и молебан. Парохије алексинске Белевске епархије предале су хуманитарну помоћ (одећа и средства за личну хигијену) локалном штабу за помоћ избеглицама. Тулска епархија послала је хуманитарну пошиљку у Ростов на Дону за помоћ избеглицама. Старешина Покровског храма у Кировоградској области поделио је прехрамбене пакете избеглицама из Буче и Гостомела. Хуманитарну помоћ дониралаје и Фондација Тавор. 70 парохијана Одеске епархије пријавило се на курсеве медицинских волонтера за помоћ људима у ратним зонама. Старешина Саборног храма Карпатских светитеља Мукачевске епархије уручио је помоћ Сваљавском Тројице-Кирило-Методијевом манастиру у коме живе избеглице. Студенти Харковске богословије су 26. марта заједно са волонтерима поделили храну и лекове становницима округа Јужна Салтовка у Харкову. У селу Кошаринци, волонтери Виничке епархије делили су хуманитарну помоћ интерно расељеним лицима. 26. марта волонтери Тернопољске епархије делили су храну избеглицама у региону. Представници Волгодонске епархије предали су помоћ (флаширану воду, сокове, играчке и средства за хигијену) центру за привремени смештај у Констатинсовском, Уст-Доњецком и Пролетерском региону. Избеглима је пружена духовна помоћ (крштења, јелеосвећења, богослужења) у Ростовској епархији, у храму Светог Николе у Цареву, у Пензанској епархији. Тулска епархија је донирала храну за бебе и пелене привременом склоништу, где су тренутно смештене жене са малом децом, као и особама које су недавно отпуштене из болнице. Извор: patriarchia.ru
  3. У храмовима широм Републике Српске данас, 24. марта 2022. године, биће служени парастос жртвама НАТО бомбардовања Републике Српске и Савезне Републике Југославије, најављено је из Србског сабрања "Баштионик". Из "Баштионика" су позвали све српске родољубе да у молитвама помену пострадале у злочинима НАТО агресора, а све храбре и истинољубиве људе широм света да се сете жртава једног бројчано малог, али својим вековним доприносом у борби против зла великог европског народа, који је крај 20. века дочекао под бомбама са уранијумом. Парастоси ће бити служени у Бањалуци, Приједору, Невесињу, Лакташима, Брчком, Мркоњић Граду, Козарској Дубици, Теслићу и другим локалним заједницама, са почетком у 11 часова. Одавање почасти жртвама бомбардовања у Бањалуци ће почети на Тргу Крајине у 10.30 часова симболичном шетњом представника Србског сабрања "Баштионик" до Саборног храма Христа Спаситеља. Из тог сабрања су истакли да је циљ да сви заједно допринесу развоју културе памћења и покажу да су Срби народ који "умије да прашта, али и да памти", пренела је РТРС. Извор: РТРС
  4. Поред централног помена у знак сећања на невино страдале у злогласном јануарском Погрому (,,Рацији”) у јужној Бачкој, који је одржан у уторак, 4. јануара 2022. године, у Мошорину, служењем помена невиним жртвама Погрома ("Рације"), молитве за душе невино пострадалих узнесене су широм Епархије бачке. Документарни филм "Деца бесмртности" * * * Парастос жртвама Погрома („Рације”) у Чуругу У оквиру обележавања осамдесетогодишњице Погрома у Чуругу, 6. јануара 2022. године, служен је парастос у Музеју жртава Рације (Топалов магацин), где је у једном маху излива злочиначке мржње побијено више од пет стотина Чуружана. Парастос новомученицима чурушким и свима који су пострадaли 1942. године, у походу Хортијевих нациста, служили су: протонамесник Милорад Мировић, парох новосадски, протојереј Милан Ђурић, и јереј Милоје Ђорђевић, пароси чурушки, уз молитвено учешће вероучитељâ, студената и богословаца. Присутнима су се обратили протонамесник Милорад Мировић и Божидар Војиновић, председник Меморијалног друштва „Рација 1942.” После парастоса у Музеју жртава Рације служен је помен на месту страдања на Трећој рампи на Тиси, а потом су представници општине Жабаљ, Меморијалног друштва „Рација 1942”, Националног савета ромске националне мањине, Јеврејске општине Нови Сад, Националног савета мађарске националне мањине и Савеза војвођанских Мађара положили венце крај споменика жртава Погрома. Погром („Рација”) је назив за незапамћене злочине мађарске војске и жандармерије, која је у црно завила житеље Чуруга, Жабља, Ђурђева, Госпођинаца, Гардиноваца, Вилова, Лока, Титела, Мошорина, Шајкаша, Кисача, Србобрана, Темерина, Новог Сада и Бечеја. Хортијева „Рација”, која је почела 4. јануара у Чуругу, представља један од најстрашнијих злочина у светској историји, а по суровости надмашује многа нечовечна дела. Чуружани који су хапшени по налогу локалног Одбора за рацију, на чијем челу је био председник чурушке општине Ђула Варга, убијани су одмах, углавном у згради Општине, или су затварани у неколико житних магацина у самом месту. Највећи од тих магацина био је Топалов магацин, у којем се данас налази Музеј жртава рације 1942. Површина магацина је сто педесет метара квадратних, а 5. и 6. јануара 1942. године у тај простор било је натискано више од четристо мушкараца, жена и деце. Пошто су џелати за њих већ били донели смртне пресуде, а појединачно убијање је, како је сведочио један од егзекутора – Петер Телеки, било исувише споро и заморно, они су у том магацину, кроз врата и прозоре, побијени митраљеском ватром. Рафали и крици жртава су се мешали у језиве звуке, који су се, како сведоче преживели мештани, чули у свим деловима села. На зидовима магацина се и данас виде трагови крви и рупе од метака. Топалов магацин (чији је власник, Бранислав Новаков, убијен још 18. априла 1941. године, приликом уласка мађарских окупационих снага у Чуруг) није био једино место заточења и егзекуције невиних Чуружана. На исти начин, део њих је убијен и у нешто мањим магацинима двеју породица: Лемпел и Шегуљев. У драгоценом зборнику докумената под насловом Рација – III група масовних злочина, који је приредио историчар др Драго Његован, као једно од места мучења и убијања наводи се и основна школа у Чуругу. Обележавање осамдесет година од Погрома у Жабљу На Бадњи дан, 6. јануара 2022. године, светом Литургијом у храму Преноса моштију светог оца Николаја Мирликијског началствовао је протојереј-ставрофор Ђорђе Ђурђев, настојатељ Саборног храма у Новом Саду, уз саслужење свештеног братства овог храма. После свете Литургије, поводом осамдесет година од Погрома („Рације”), злочиначке војно-цивилно-полицијске акције под руководством мађарских окупационих снага, служен је помен код места страдања жабаљских свештеника, као и великог броја житеља Жабља и Госпођинаца. Такође, на месту прозваном Црна ћуприја, служен је помен невино пострадалим жртвама у Погрому о Божићу 1942. године. У беседи после помена, прота Ђорђе је истакао да овакви скупови никада нису организовани да би се на било кога упирало прстом, нити да би било ко био осуђен, већ да се свагда сећамо жртве коју су наши преци поднели само зато што су били православци и Срби. На Бадњи дан 1942. године, мађарске окупационе снаге су, уз помоћ једног броја локалног мађарског живља, отпочеле хапшења и масовна убиства цивилног становништва у Жабљу. Међу првима је у подруму парохијског дома убијен протојереј-ставрофор Милош Катић, а потом и јереј Георгије Живанов, у дворишту зграде Општине Жабаљ, заједно са осталим недужним цивилима. Трећи парох жабаљски, јереј Чедомир Еремић, стрељан је на Црној ћуприји. Сва тројица су у једном дану, ишчекујући Божић, доспели са својим парохијанима под лед реке Тисе. Обележавање осамдесетогодишњице Погрома у Шајкашу На празник Сабора Пресвете Богородице, 26. децембра/8. јануара, у Шајкашу је молитвено обележена осамдесетогодишњица Погрома у Шајкашкој. Светом Литургијом началствовао је протојереј Миладин Бокорац, архијерејски намесник жабаљски, уз саслужење свештенства и ђаконства Епархије бачке. У надахнутој беседи прота Миладин је подсетио верни народ на догађаје који су се догодили пре осам деценија и позвао све присутне да не заборављамо мученике шајкашке, чија је једина кривица била та што су били православни Срби. После свете Литургије, уз присуство представникâ локалне самоуправе, служен је помен код крста, на месту страдања протојереја-ставрофора Светозара Влашкалића. Помен Госпођинчанима невино страдалим у Погрому 1942. гoдине Већ осамдесет година се при храму Светог апостола и првомученика Стефана, на други дан Рождества Христовог, одржава помен мештанима Госпођинаца, невино страдалим у Погрому 1942. године. Ове године, на осамдесетогодишњицу, свету Литургију је служио протојереј-ставрофор Славко Пајовић, надлежни парох, уз саслужење протојереја Милана Ђурића, пароха чурушког, и протонамесника Горана Димића, пароха при Саборном храму у Новом Саду. После Литургије служен је помен Госпођинчанима невино страдалим у Погрому. Надлежни парох се, пре тога, пригодним говором обратио присутном верном народу. Помену је присуствовао и господин Борис Страживук, председник Савета Месне заједнице Госпођинци и члан Општинског већа Општине Жабаљ, који је положио венац испред крста у порти храма. Парастос жртвама Погрома у Локу и Вилову На празник Сабора Пресвете Богородице, 8. јануара 2022. године, служена је света Литургија и помени невино пострадалим жртвама у Локу и Вилову, у оквиру обележавања осамдесет година од Погрома. Литургију у Локу је служио протонамесник Радоје Марковић, парох у Ђурђеву, уз саслужење протонамесника Стојана Марића, пароха у Локу и Вилову. После Литургије је служен парастос пострадалим жртвама из Лока. Помен у Вилову су служили протонамесник Радоје и протонамесник Стојан, као и јереј Бранко Милосављев, парох у Будисави. Молитвеним сабрањима су, поред сабраног народа, присуствовали представници Месне заједнице и локалне самоуправе. Парастос жртвама Погрома у Гардиновцима На празник Сабора Пресвете Богородице, 8. јануара 2022. године, служена је света Литургија и помен невино пострадалим жртвама у Гардиновцима, у оквиру обележавања осамдесет година од Погрома. Свету Литургију је служио протојереј Прадраг Толимир, парох при храму Светих Кирила и Методија у Новом Саду, уз саслужење протојереја Ивана Вачика, пароха гардиновачког. После свете Литургије, у порти храма, испред споменика невино пострадалима на Божић у Погрому 1942. године, служен је помен. По завршеном помену делегације Месне заједнице и Црквеноопштинског управног одбора отишле су на само место страдања на обали Дунава, звано „Бадаш”, где су у воду Дунава спустили венац и погачу, као видљиви знак и подсећање да је хришћански праштати, али да невино страдали неће бити заборављени. Парастос жртвама Погрома у Ђурђеву На празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, у храму Вазнесења Господњег у Ђурђеву, на светој Литургији је началствовао протонамесник Никола Темеринац, парох жабаљски, уз саслуживање парохâ ђурђевачких, протонамесника Петра Ђукића и протонамесника Радоја Марковића. После свете Литургије служен је помен жртвама Погрома 1942. године у Ђурђеву. Помену су присуствовали и представници Месне заједнице Ђурђево. Протонамесник Никола Темеринац је произнео надахнуту беседу о праштању и изразио наду да се такав злочин више никада неће поновити. Парастос жртвама Погрома у Тителу На празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, 27. децембра / 9. јануара, у Тителу је молитвено обележена осамдесетогодишњица Погрома у Шајкашкој. Светом Литургијом началствовао је протонамесник Ранко Милојевић, парох жабаљски, уз саслужење протојереја Милоша Јевросимова, пароха тителског. Протонамесник Ранко Милојевић је у надахнутој беседи подсетио верни народ на догађаје који су се догодили пре осам деценија и позвао све присутне да не заборављамо мученике тителске, чија је једина кривица била та што су били православни Срби. После заамвоне молитве, уз присуство представникâ локалне самоуправе, служен је помен невино пострадалима у Погрому 1942. године, после којег је протојереј Милош Јевросимов подсетио све присутне да је у Погрому страдало на хиљаде и хиљаде људи разних узраста, од новорођене деце до људи дубоке старости. Сви они – нагласио је прота Милош – жртвовали су себе за правду, мир и истину, после чега је уследило њихово пред Богом васкрсење, прослављење и победа над смрћу. По завршеном помену, испред спомен-плоче која се налази код јужних врата храма, венац је положила госпођа Весна Кнежевић, представник Општине Тител. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  5. Радуј се, ковчеже најлепших дарова! Радуј се, изворе у коме се умивамо сузама покајања и опраштањем! Радуј се, јер у себи подиже жртвеник љубави јеванђељске! Радуј се, Василије Свети, похвало рода нашега! Емисија: Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења Међународни научни скуп „Свети Василије Острошки – 350 година од престављења“ Свети и богоносни отац наш Василије чудотворац Острошки Прослава празника Светог Василија Острошког у острошкој светињи Патријарх Порфирије: Свети Василије Острошки нам је показао шта је циљ и смисао сваког човека Владика Јоаникије на Световасилијевској литији у Никшићу: Свети Василије Острошки је нови Свети Сава Никшић: Бденије уочи празника Светог Василија Острошког Епископ Фотије: Свети Василије Острошки један од најпоштованијих светитеља у српском народу Епископ Јован: Молимо се Господу и Светом Василију да болесне оздрави, здраве сачува, немоћне оснажи, да залутале врати на пут покајања Епископ Јустин: Свети Василије Острошки је наш усрдни молитвеник пред Васкрслим Господом Епископ Атанасије: Толико се Свети Василије приближио Богу да је постао сасуд Божије силе, Божије мудрости, Божије благодати Василије: Слава и Милост – Света архијерејска литургија у Мркоњићима Епископ Герасим: Светитељи попут Свето Василија Острошког сведоче Христове речи "сазидаћу Цркву своју" Епископ Арсеније: Свети Василије Острошки - најдивнији угодник из рода нашега Епископ Сергије пред кивотом Светог Василија: Чудотворче Острошки: Твој свети гроб и твоје свето тијело сисјају Христовим Васкрсењем Владика Никодим: Свети Василије Острошки живео је у земљи која је била веома слична нашој, земљи благословеној маслинама Епископ Силуан: Свети Василије је један опипљив доказ присуства Божијег међу нама и истине Јеванђеља Христовог Епископ Јован (Пурић): Свети Василије је себе испунио да личи на Христа У ветерничком храму свечано прослављен празник и 350-годишњица упокојења Светога Василија Острошког Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  6. Радуј се, ковчеже најлепших дарова! Радуј се, изворе у коме се умивамо сузама покајања и опраштањем! Радуј се, јер у себи подиже жртвеник љубави јеванђељске! Радуј се, Василије Свети, похвало рода нашега! Емисија: Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења Међународни научни скуп „Свети Василије Острошки – 350 година од престављења“ Свети и богоносни отац наш Василије чудотворац Острошки Прослава празника Светог Василија Острошког у острошкој светињи Патријарх Порфирије: Свети Василије Острошки нам је показао шта је циљ и смисао сваког човека Владика Јоаникије на Световасилијевској литији у Никшићу: Свети Василије Острошки је нови Свети Сава Никшић: Бденије уочи празника Светог Василија Острошког Епископ Фотије: Свети Василије Острошки један од најпоштованијих светитеља у српском народу Епископ Јован: Молимо се Господу и Светом Василију да болесне оздрави, здраве сачува, немоћне оснажи, да залутале врати на пут покајања Епископ Јустин: Свети Василије Острошки је наш усрдни молитвеник пред Васкрслим Господом Епископ Атанасије: Толико се Свети Василије приближио Богу да је постао сасуд Божије силе, Божије мудрости, Божије благодати Василије: Слава и Милост – Света архијерејска литургија у Мркоњићима Епископ Герасим: Светитељи попут Свето Василија Острошког сведоче Христове речи "сазидаћу Цркву своју" Епископ Арсеније: Свети Василије Острошки - најдивнији угодник из рода нашега Епископ Сергије пред кивотом Светог Василија: Чудотворче Острошки: Твој свети гроб и твоје свето тијело сисјају Христовим Васкрсењем Владика Никодим: Свети Василије Острошки живео је у земљи која је била веома слична нашој, земљи благословеној маслинама Епископ Силуан: Свети Василије је један опипљив доказ присуства Божијег међу нама и истине Јеванђеља Христовог Епископ Јован (Пурић): Свети Василије је себе испунио да личи на Христа У ветерничком храму свечано прослављен празник и 350-годишњица упокојења Светога Василија Острошког Извор: Ризница литургијског богословља и живота View full Странице
  7. Цело српство слави славу, свога оца Светог Саву! - преглед вести о прослави Савиндана у Српској Православној Цркви. Празник Светога Саве свечано прослављен у ветерничком храму Београд: Откривен споменик Стефану Немањи Отворен Колеџ Светог Саве, прва српска школа у Аустралији Савиндан у храму Светог Саве на Врачару, богослужио владика Јован Митрополит Порфирије на Савиндан богослужио у Загребу и поручио: Следимо пример Светог Саве Прослава празника Светог Саве у Бања Луци, богослужио владика Јефрем Савиндан у Манастиру Жичи, богослужили архијереји Јустин и Атанасије Савиндан у новосадском Саборном храму, богослужили архијереји Иринеј и Исихије Савиндан молитвено прослављен у Ђурђевим Ступовима, богослужио владика Јоаникије Манастир Милешева: На Савиндан богослужили архијереји Атанасије и Кирило Прослава Светог Саве у Призрену, богослужио владика Теодосије Епископ Андреј на Савиндан богослужио у Светосавском храму у Бечу Епископ Херувим на Савиндан: Све што је Свети Сава радио освештао је Христом и зато нас је то штитило и чувало Светосавска беседа игумана Хиландара архимандрита Методија Празник Светог Саве, ктиторска слава Хиландара Викарни Епископ мохачки Исихије на прослави Савиндана у Гимназији „Јован Јовановић Змај” Канцеларија за веронауку Епархије ваљевске на дар светосавској деци Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  8. Благодарећи Господу на овоме дану, у коме, по речима светог Романа Слаткопојца, „Дјева рађа Надсуштнога, а земља пећину нуди Неприступном; анђели и пастири заједно славе, а мудраци путују у друштву звезде; ради нас се као мало дете роди превечни Бог“, јављамо свету велику радост уз сверадосни божићни поздрав: Мир Божји – Христос се роди! Празник Рождества Христовог прослављен широм Српске Православне Цркве: Торжествена Божићна Литургија у спомен храму Светог Саве, богослужио Митрополит дабробосански Хризостом Рођење Христово прослављено је у загребачком Саборном храму Божанственом литургијом коју је служио Митрополит загребачко-љубљански Порфирије Епископ Јован на Божић богослужио у крагујевачком Саборном храму У Саборном храму у Новом Саду прослављен празник Христовог Рођења, богослужили епископи Иринеј и Исихије Краљево: Епископ Јустин предводио Божићно молитвено сабрање Божић молитвено прослављен у манастиру Ђурђеви Ступови, богослужио владика Јоаникије Епископ Фотије служио Божићну Литургију у Саборном храму у Бијељини Божићна Литургија у Саборном храму у Карловцу, богослужио владика Герасим Владика Кирило служио Божићну Литургију у саборном храму у Подгорици: У оваплоћењу Сина Божијег вјечност је сишла у вријеме Епископ Сергије на Божић богослужио у Бихаћу Епископ нишки Арсеније предводио Божићно сабрање у нишком Саборном храму Божић у требињском Саборном храму, богослужили епископи Димитрије и Атанасије Епископ Херувим на Божићној Литургији: Нека би Господ дао да се кроз Богочовека у целом свету роди мир, да завлада љубав и слога Владика Методије на Божић богослужио у Цетињском манастиру Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  9. „Цетињски митрополит се труди да носи и свој крст и крст Митрополије црногорско-приморске, учествујући и овом болешћу у патњама и у страдањима милиона људи широм свијета. Бог је послао патњу човјечанству да би га исцијелио од мржње, егоизма и саможивости, да би човјечанство схватило да је Бог једини који даје истински живот. Оваква страдање Бог користи да нас подсјети да смрт није последња ријеч овога живота, него само припрема за вјечно Царство Бога љубави – Оца и Сина и Духа Светога”, поручио је данас Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије из Клиничког центра Црне Горе, гдје се од 6. октобра 2020. године налази на болничком лијечењу након што је потврђено да је позитиван на коронавирус. Митрополит се успјешно опоравља, осјећа се добро и љекари су задовољни током његовог опоравка. Владика је након што је примио свету тајну причешћа, поздравио и благословио све који се брину за његово здравље, „молећи их да се брину и за здравље свих који страдају, не само овдје у Црној Гори него широм свијета”. Обраћење Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија преносимо интегрално: „Свети Владика Николај који је одржао чувени говор на Ловћену приликом преноса моштију Петра Другог Ловћенског Тајновидца, послије рушења од стране аустроугарских окупотора 1916. године цркве Светога Петра, рекао је, између осталога, да се Бог стара и брине о дјеци и болесницима, а цетињском митрополиту је подарио крст да носи. И заиста цетињски митрополит се труди да носи и свој крст и крст Митрополије црногорско-приморске – Митрополије Црне Горе, учествујући и овом болешћу у патњама и страдањима милиона људи широм свијета па све до предсједника Америке Доналда Трампа. Учествујући у ношењу тога крста свеукупнога свијета и Митрополит се ево данас, хвала Богу, причестио Тијела и Крви Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа на празник Светог Јована Богослова, апостола љубави, од кога смо и научили Христове ријечи да су двије главне заповијести: љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и свом снагом својом и љуби ближњега свога као самога себе. Љубав као начело људског живота. И управо, рекао бих, да је Бог је послао патњу човјечанству да би га исцијелио од мржње, од самоуображености, од егоизма, од саможивости, да би човјечанство схватило да смо ипак ми, људи слабашни и немоћни на земљи, и да је једини Бог који даје истински живот, не само овај пролазни живот од данас до сјутра. Оваква страдање и подсјећају на достојанство људско, вјечно и непролазно достојанство, јер човјек је биће створено за вјечност, а не за пролазност и ништавило. Бог користи та средства да нас подсјети да смрт није последња ријеч овога живота, него само припрема за оно што је вјечно и непролазно – за вјечно Царство Бога љубави – Оца и Сина и Духа Светога. У то име ја поздрављам и благосиљам свима онима који се брину за моје здравље, молећи да се брину и за здравље свих који страдају, не само овдје у болници у Црној Гори него широм свијета. Свељудска је патња која је данас завладала и молим се Господу да Бог опрости гријехе свима људима и да нас врати себи и једни другима и вјечним вриједностима, тајни вјечнога живота, да умањи патње јер није лако носити свијету ову патњу и ово што се данас догађа. Нека би благослов Господњи био на свима, нарочито на онима који се сјећају и мене, јер видим да је много људи са разних страна који се сјећају и моле за мене, и хвала на њиховим молитвама. Надамо се у Господа да ћемо наставити наше дјело и да је ово припрема за наставак дјела, ако Бог да. Благослов Божји свима, на многаја и многаја благаја љета!” Извор: Митрополија црногорско-приморска
  10. У недјељу по Вазнесењу – посвећену Светим оцима Првог васељенског сабора, 31. маја 2020. године Господње, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог оца Николаја Мирликијског у средњевјековној Немањићкој задужбини манастира Озрен. Преосвећеног Епископа дочекао је Високопреподобни архимандрит Гаврило (Стевановић) настојатељ ове свете обитељи, који је и саслуживао Преосвећеном Епископу око свете трпезе заједно са протојерејем-ставрофором Стевом Јовићем, архијерејским намјесником тузланским, протонамјесником Милошем Тришићем, парохом тузланским и протођаконом Богданом Стјепановићем. Драго браћо и сестре, нека Бог благослови све вас који сте данас дошли са својом дечицом у ову светињу, манастир Озрен, да чувамо свето православље, да чувамо себе, да чувамо свој духовни лик, свој божански лик, да чувамо душу своју, и на крају, али као најважније, да се причестимо Телом и Крвљу Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа – што је пуноћа наше вере. Све светиње, широм наше епархије, имају мисију да сабирају наш народ како би га охристовили и обожили, да би он постао свестан своје мисије у овом свету, своје прошлости али и своје будућности. Сад кажу да нема више тог несретног вируса, колико га је било – не знамо. Али, у сваком случају, ми треба да будемо са својом Црквом и да се заједно боримо против свих искушења. Дај Боже да ова светиња, манастир Озрен, предвођена игуманом Гаврилом који се, са својим братством, много труди око ње, настави да врши своју вековну мисију - од времена краља Драгутина до данас - да би били народ јединства, народ Светог Саве и да тако своју децу васпитавамо и онда ћемо опстати као народ, а постаћемо препознатљиви као народ вере православне – поучио је у својој бесједи Епископ Фотије на данашњем сабрању. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  11. Дан је Васкрсења! Слављем се просветлимо, једни друге загрлимо и рецимо браћо свима, па и онима који нас ненавиде! Васкрсењем опростимо све и тако велегласно запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима у гробовима живот даровавши! (Песма са васкршњег јутрења)
  12. Данас је Видовдан! Каква благовест! Какво Еванђеље јавља данашњи свети велики и страшни Празник. Гле, испред свих, он нам шаље дивног Светитеља Божјег Цара Лазара. Он, на тањиру носи главу своју у Небеско Царство. Дошао је дан, дан када Небеска Србија полаже свој страшни испит, дан када Свето Еванђеље Светог Саве отвара тешке, страшне странице своје Српске Голготе. Свети Кнез определио се, у име целог народа, за Царство Небеско, јер је земаљско царство за малена – за кратко време, а Небеско је вавек и до века. (Из беседе Преподобног Јустина Ћелијског на Видовдан 1966. године) ВАШОЈ ПАЖЊИ ПРЕПОРУЧУЈЕМО ДЕТАЉНЕ ПРИЛОГЕ СА ТОРЖЕСТВЕНЕ ПРОСЛАВЕ ВИДОВДАНА ШИРОМ НАШЕ ПОМЕСНЕ ЦРКВЕ: Вест приредио: Уредник насловне странице Портала "Поуке.орг"
  13. Људи ликујте, народи чујте: Христос воскрeсе, радост донесе! Звезде играјте, горе певајте, Христос воскресе, радост донесе! Христос васкрсе! Ваистину васкрсе! Патријарашка Васкршња Литургија у храму Светог Саве Поноћна Васкршња Литургија у храму Светог Саве Прослава празника Васкрсења Христовог у Саборном храму у Требињу Васкрсење Господа Исуса Христа у храму Светог Саве у Краљеву Прослава Васкрсења Христовог у Карловцу Дочек Васкрса у Покровској цркви са епископом Милутином Празник Васкрсења Господњег у манастиру Рмњу Пасхално јутрење и Васкршња Литургија у Саборном храму у Новом Саду Митрополит Амфилохије: Вjера у Христа васкрслога – вjера у вјечно људско достојанство Пасхално јутрење и поноћна Литургија у Саборном храму у Нишу Владика источноамерички Иринеј: Уистину данас живот избија из смрти и смрт бива покорена Христом Владика милешевски Атанасије: Будимо учесници Христове победе Митрополит Амфилохије: Распеће и смрт Христова свједочанство су неизмјерне љубави Божје Митрополит Хризостом: Васкрсење је пунота божанских тајни Васкршња Литургија служена и у јужном делу Косовске Митровице Васкршња Литургија у манастиру Бањска на Косову и Метохији Васкршња честитка из Пећке Патријаршије Прослава Васкрсења Христова у Православној Охридској Архиепископији Владика шумадијски Јован: Хришћани се не клањају смрти, него вечном и непролазном Христу Епископ Иларион: Отворимо духовне очи вере и видимо светлост будућега Царства Васкрс у Осијеку Васкрс у Подворју Српске Цркве у Москви Владика Методије у Вирпазару: Данас сви треба да се заједно радујемо Прослава Васкрса у Котору Прослава Васкрса у храму Светог Јована Владимира у Бару Литургијско прослављање Васкрса на Цетињу Васкрсење Господње прослављено у манастиру Ђурђеви Ступови Васкрсење Христово прослављено у Врању Васкршња радост у крушевачком насељу Мудраковац Васкршња служба у цркви Свете Петке у Мачковцу Митрополит Порфирије служио Васкршњу Литургију у Загребу Владика Фотије служио Васкршњу Литургију у Бијељини Владика Јефрем служио Васкршњу Литургију у Бањалуци Владика Теодосије служио Васкршњу Литургију у Грачаници Васкрс у Загребу Видео репортажа са Пасхалног јутрења и Васкршње Литургије у нишком Саборном храму Васкрсење у Славонији - вест у изради -
  14. Аутобиографије су баш нека чудна књижевна форма. Аутори се у њима обрачунавају с историјом, непријатељима, неистомишљеницима, али најчешће са самима собом. Наравно да се ту животна прича шминка. Али, и то је сасвим људски. Такозвани селебрити у свету, који имало држе до себе, одавно под обавезно имају и аутобиографску књигу. Најчешће им на основу њихових исповести то пишу други, тзв. аутори из сенке. Ко зна да ли су наши рокери лењи или заборавни (писмених, срећом, има сасвим довољно), али мало се њих решило да свој животопис баци на папир: Зоран Симјановић је написао „Како сам постао (и престао да будем) рокер”, Влада Јанковић Џет „Године на 6”, басиста „Рибље чорбе” Миша Алексић „Уживо”, Срђан Марјановић „Жице”, др Неле Карајлић „Фајронт у Сарајеву”, „Ван Гог” Ђуле „Трагове прошлосте”, те проза коју је Бата Ковач спаковао у књиге „Тамне дирке”, „Фалко и друге приче” и „Фуснота”. Најсвежију исповест је потписао Бранко Голубовић Голуб, певач „Гоблина”. Књига се појавила недавно, а назвао ју је „Изгужване мисли” по стиху из песме свог матичног бенда „Не требам никоме”. Причу је склопио по моделу „Пиши као што говориш”: – Књига има доста делова који су over the line. Али мени је било јако битно да од чланова групе имам дозволу да пишем отворено. Било је ту, наравно, мало и кукања, зашто вињак, зашто о оној Словенки у шатору и тако даље. Зато је требало четири године да књига изађе – каже Голуб. За све оне склоне забораву, његове „Изгужване мисли” су горки подсетник на деведесете, ратове, беду и опипљиву немоћ да се нешто промени. Своју борбу је ипак успео да изнесе мали панк бенд из провинције који су основали гитариста Ален Јовановић и басиста Влада Кокотовић. Као синови војних лица, избегли су из Хрватске и обрели у Шапцу. Свесни тога да је музика једини излаз из лоших дана, наговорили су свог новог пријатеља Голуба да постане певач. Он је у то време фолирао родитеље, али и себе, да студира, а заправо је претежно глуварио по суморном граду. И у том мраку, у Шапцу познатом по народњацима, успели су да направе озбиљну каријеру. Свирали су за гајбу пива тамо где их позову, у зору чекали аутобус за Шабац, гладовали, позајмљивали новац од родитеља... Права хроника несрећних и смутних времена. Све те муке, али и радости свирке, Голуб је разбарушеним стилом, не штедећи ни себе, а ни друге, описао у књизи. Није се либио да отворено говори о сексу, дрогама, алкохолу. И, наравно, рокенролу, ономе што им је спасло разум у сиротињској Милошевићевој Србији. У томе је врло директан па повремено запада у сумануто вулгарне приче. „Ал, јбг, таква су била времена. Грозна.” Вештином филмске монтаже он описује како је 5. октобра спасао полицајца од бесних пункера, трпео шиканирање истог тог „плавца”, сналазио се за пиће у време хиперинфлације, гајио и продавао марихуану, с бендом прашио пунк у Циганмали, Зорану Ђинђићу објашњавао како да шинобусом јефтино дође од Новог Сада до Шапца... Посебно су сликовити први успеси „Гоблина” у Словенији, њихови наступи у поратном Сарајеву, сусрети и пријатељство с (не крију) узорима, КУД „Идијотима” из Пуле. Управо на концерту у разваљеној сарајевској железничкој станици 1998, Голуб је упознао Италијанку која је тај фестивал ex-ju бендова и организовала. Веза је прерасла у брак, добили су сина и живот је кренуо у много одговорнијем правцу. Било је све мање времена за бенд јер је Голуб почео да ради у организацији која је помагала избеглицама. Први озбиљан посао у животу. Књига се завршава одласком у мировну мисију у ратом разорени Авганистан, где је, у потпуно новој ситуацији, руководио хуманитарним радом и чишћењем минских поља. Фасциниран новим искуствима, надахнуто је писао пријатељима бројне мејлове и тако је 2009. настала његова прва књига „Писма из Авганистана”. Далеки пут га је даље водио у Шри Ланку, Пакистан и Етиопију. Од прошлог лета му је адреса у јорданској престоници Аману. Што прилично ремети нормалан рад групе. Али некако, ипак, успевају. Већ традиционални концерт у башти београдског КСТ-а су одсвирали једне суботње ноћи крајем прошлог септембра. На бину су изашли у један иза поноћи и све до пола четири публика је хорски певала с њима, поливала пивом Бранка голог до појаса, импозантног у свом традиционалном килту и мартинкама. Већ следећег дана је одлетео за Јордан. У понедељак ујутро ми је послао селфи с поруком: „Управо сам изашао из операционе сале, ту су ми дечји кардиохирурзи из Португала. Ове недеље организујем 16 операција.” Какав човек! Или, како га је у предговору књиге описао певач култне загребачке панк групе „Хладно пиво” Миле Кекин: „Пунокрвна, забавна, духовиту и посве јединствена rock’n’rol биографија правог правцатог бенда, као што су ’Гоблини’. Она јесте једна у низу, али и посебна као што је и Голуб посебан лик, свјетски путник, активист, фронтмен, писац и опасан фрајер. Чак и када је обучен.” Петар Јањатовић
  15. Светосавска беседа митрополита Порфирија Митрополит Порфирије: Плодове мисионарског рада Светог Саве данас уживају и Српска Православна Црква и српски православни народ Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије одржао је 25. јануара 2019. године Светосавску беседу у свечаној дворани Матице српске. Српској Православној Цркви, академику Предрагу Пиперу и проф. Михају Радану додељена је Повеља Матице српске за неговање српске језичке културе у 2018. години. Свечаности је присуствовао и Преосвећени Епископ мохачки г. Исихије. Беседећи поводом празновања првог Архиепископа српског Светог Саве, митрополит Порфирије је рекао да се о Светом Сави може говорити са различитих аспеката и да се често дешавало да многи о том дивном светитељу говоре из свог погледа на свет и живот. -Мисионарски рад Светог Саве је далекосежан, плодотворан и историјски непобитан. Плодове тог мисионарског рада уживају данас и Српска Православна Црква и српски православни народ. То је разлог због којег сматрамо да мисионарски рад првог Архиепископа српског одликује управо догађај коме је посвећена и ова година – задобијање аутокефалије 1219. године, која представља основу за даљи пастирски рад Светог Саве, а и за развој црквеног живота на територији новоосноване Српске Архиепископије. Задобијање аутокефалије је било заиста мисионарског карактера. Игуман студенички Сава, препознавајући опасности које су доносиле политичке прилике тога времена, а којима је био изложен његов брат као владар и цео српски народ који се налазио под његовим вођством, имао је пред собом задатак да Цркву, у младој српској држави, уреди по благословеном канонском предању Православне Цркве. Овом канонском предању и духовном животу, Свети Сава се учио у самом центру православне духовности, на Светој Гори, где је основао српски манастир, који ће, током наредних векова, имати драгоцену црквено-духовну мисију за васцели српски народ, истакао је Митрополит загребачко-љубљански. Архијереј је навео и да је највећи допринос Светог Саве у томе што је он сâм своме народу остао пример живота светога архијереја, испуњен љубављу према Православној Цркви и њеном Предању, искрени пастир вернога народа који му је био поверен. У име Српске Православне Цркве, Митрополит загребачко-љубљански је примио Повељу Матице српске за неговање српске језичке културе у 2017. години. -Матица српска не само да је чувар српске културе, српског језика и идентитета, него је и више од тога. То је институција која, кроз векове, афирмише све оно што се, у најбољем смислу те речи, може назвати српским – српску духовност, српску културу. Онај који влада језиком, влада собом, тојест свестан је себе, свога идентитета, свога бића. Црква никада неће одустати од неговања свога идентитета, поручио је митрополит Порфирије. О добитницима Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе у 2017. години говорили су: професор др Драган Станић, председник Матице српске, професор др Вељко Брборић и академик Слободан Реметић. У уметничком делу програма учествовали су појци Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин, као и др Исидора Поповић. Извор: Епархија бачка, Матица српска
  16. Поводом великог хришћанског празника Богојављења, припадници нашег РВ и ПВО су учествовали у пливању за Часни крст на више места у Србији. Мајор Милан Жунић из 204. ваздухопловне бригаде, већ пету годину заредом, за Часни крст је пливао у Старим Бановцима. Он је ове године иако пливање није имало такмичарски карактер, понео крст, а пливао је како каже у част својих колега, настрадалих 1999. године у НАТО агресији. Припадници 98. ваздухопловне бригаде са аеродрома Лађевци, за Часни крст су пливали на Западној Морави у Чачку, док је, како јавља телевизија Н1, у Сврљигу први до крста допливао поручник Александар Станковић из 63. падобранског батаљона. Како преноси Н1, на укупно 29 локација у земљи су поводом Богојављенских свечаности, учествовали и припадници других видова, родова и служби Војске Србије, њих више од три стотине. МР
  17. Gramate i zahvalnice za obnovu hrama u Bunuškom Čifliku Autor: Milica Ivanović 006.05.2018 02:42 pm Vladika Niški Arsenije služio je jutros liturgiju u crkvi staroj 150 godina u selu Bunuški Čifluk kod Leskovca, posvećena Svetom Georgiju, a nedavno obnovljena po drugi put u njenoj istoriji. „Ovo je sveto mesto. Tada kada je podignuta bilo je mesto plača i uzdaha jer je još uvek bilo tursko ropstvo u ovom delu Srbije, pa su naši , podižući u to vreme ovakve hramove , molili se, nadali se i suze svoje prolivali da dočekaju oslobođenje. A mi sada imamo slobodu i ovo mesto treba da bude mesto radosti, naše molitve i naše vere“, rekao je vladika Arsenije. Posle sečenja slavskog kolača sa domaćinom crkvene slave Đurđevdan Ljubišom Mitrovićem i njegovim sinovima Aleksandrom i Stefanom, vladika je podelio gramate i zahvalnice onima koji su najzaslužniji za obnovu hrama. Prvi je gramatu dobio dr Goran Cvetanović, gradonačelnik grada Leskovca, zatim, Ivica Stoilković iz Leskovca, Dragan Petrović iz Miroševca, privredno gazdinstvo Mladenović iz Todorovca i Goran Kocić iz Strojkovca. Dodeljene su i zahvalnice pojedncima iz Leskovca i okolnih sela, kao i Mesnoj zajednici Radonjica u MZ Bunuški Čiflik. Crkva u Bunuškom Čifluku bila je danas prepuna i presvučena u novo ruho Vladika Arsenije podsetio je na svetog velikomučenika Georgija, hrišćanina kome je car Dioklecijan, najveći progonitelj verujućih, 303. godine odsekao glavu pošto je prethodno zverski mučen. Georgije je bio Dioklecijanov vojnik i dogurao do čina vojvode, ali, kao ni njegov otac, nije hteo da se odrekne hrišćanstva. Tokom njegovog mučenja, koje je herojski podneo, događala su se razna čuda, toliko velika i neobična da je i sama carica Aleksandra poverovala u vaskrslog Hrista i postala verna hrišćanka.
  18. Gramate i zahvalnice za obnovu hrama u Bunuškom Čifliku Autor: Milica Ivanović 006.05.2018 02:42 pm Vladika Niški Arsenije služio je jutros liturgiju u crkvi staroj 150 godina u selu Bunuški Čifluk kod Leskovca, posvećena Svetom Georgiju, a nedavno obnovljena po drugi put u njenoj istoriji. „Ovo je sveto mesto. Tada kada je podignuta bilo je mesto plača i uzdaha jer je još uvek bilo tursko ropstvo u ovom delu Srbije, pa su naši , podižući u to vreme ovakve hramove , molili se, nadali se i suze svoje prolivali da dočekaju oslobođenje. A mi sada imamo slobodu i ovo mesto treba da bude mesto radosti, naše molitve i naše vere“, rekao je vladika Arsenije. Posle sečenja slavskog kolača sa domaćinom crkvene slave Đurđevdan Ljubišom Mitrovićem i njegovim sinovima Aleksandrom i Stefanom, vladika je podelio gramate i zahvalnice onima koji su najzaslužniji za obnovu hrama. Prvi je gramatu dobio dr Goran Cvetanović, gradonačelnik grada Leskovca, zatim, Ivica Stoilković iz Leskovca, Dragan Petrović iz Miroševca, privredno gazdinstvo Mladenović iz Todorovca i Goran Kocić iz Strojkovca. Dodeljene su i zahvalnice pojedncima iz Leskovca i okolnih sela, kao i Mesnoj zajednici Radonjica u MZ Bunuški Čiflik. Crkva u Bunuškom Čifluku bila je danas prepuna i presvučena u novo ruho Vladika Arsenije podsetio je na svetog velikomučenika Georgija, hrišćanina kome je car Dioklecijan, najveći progonitelj verujućih, 303. godine odsekao glavu pošto je prethodno zverski mučen. Georgije je bio Dioklecijanov vojnik i dogurao do čina vojvode, ali, kao ni njegov otac, nije hteo da se odrekne hrišćanstva. Tokom njegovog mučenja, koje je herojski podneo, događala su se razna čuda, toliko velika i neobična da je i sama carica Aleksandra poverovala u vaskrslog Hrista i postala verna hrišćanka. View full Странице
  19. ВРБИЦА У АРХИЈЕРЕЈСКОМ НАМЕСНИШТВУ СОМБОРСКОМ Лазарева субота или Врбица се слави на суботу уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила. Верници , предвођени сомборским свештенством , припадницима војске (Касарна ”Аеродром” и Први центар за обуку војске србије ) и члановима КУД-а из Сомбора (КУД "Раванград" и КУД "Сомбор"), прославили су Врбицу литијом која је походила улице Сомбора (Краља Петра Првог, Венац Степе Степановића, Венац Живојина Мишића и Венац Радомира Путника) и завршила се у Храму Св. великомученка Георгија где је служено Вечерње. ГАЛЕРИЈА СЛИКА... Пригревица-У суботу 31. марта текуће године Светом литургијом и литијом прослављена је Лазарева субота у богомољи Светог апостола Марка у Пригревици. Литургијским сабрањем началствовао је презвитер Љубиша Човић, војни свештеник уз саслужење презвитера Младена Глушца, пароха апатинског. Након Свете литургије освећене су врбине гранчице и одржана је литија у сусрет празнику Цвети. Велики број деце учествовао је у овој духовној радости, која су након литије послужена у сали која је у склопу богомоље. ГАЛЕРИЈА СЛИКА... Апатин-У суботу 31. марта текуће године навечерје празника Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим прослављено је у Апатину. Литија се традиционално кретала од богомоље Преподобне матере Параскеве до храма Сабора Светих апостола. Након освећења врбиних гранчица одржана је свечана вечерња служба, коју је служио презвитер Жељко Васић уз саслужење апатинских свештеника. ГАЛЕРИЈА СЛИКА... Чонопља и Кљајићево- Освећење и подела врбових гранчица,је обављена у Чонопљи у Храму Свете Тројице у 15 часова а у Кљајићеву у 17 часова.Чланице Кола српских сестрара годинама уназад почастиле су децу звончицима и послужењем. Службе је обавио протонамесник Бошко Симић.На крају су деца са фолклора увеселила данашњи празник са пригодним програмом испред храма Успења Пресвете Богородице у Кљајићеву.Сви су почашћени испред храма послужењем жена из Кола и колачима вредних парохијанки. ГАЛЕРИЈА СЛИКА... Кула-Окупљен у своме храму, верни народ сабрао се да молитвено прослави успомену на васкрсење четвородневног Лазара и улазак Господњи у Јерусалим. Вечерњим богослужењем началствовао је презвитер Борислав Тошић уз саслужење протопрезвитера-ставрофора Владислава Пајића и ђакона Петра Николића. ГАЛЕРИЈА СЛИКА...
  20. ВРБИЦА У АРХИЈЕРЕЈСКОМ НАМЕСНИШТВУ СОМБОРСКОМ Лазарева субота или Врбица се слави на суботу уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила. Верници , предвођени сомборским свештенством , припадницима војске (Касарна ”Аеродром” и Први центар за обуку војске србије ) и члановима КУД-а из Сомбора (КУД "Раванград" и КУД "Сомбор"), прославили су Врбицу литијом која је походила улице Сомбора (Краља Петра Првог, Венац Степе Степановића, Венац Живојина Мишића и Венац Радомира Путника) и завршила се у Храму Св. великомученка Георгија где је служено Вечерње. ГАЛЕРИЈА СЛИКА... Пригревица-У суботу 31. марта текуће године Светом литургијом и литијом прослављена је Лазарева субота у богомољи Светог апостола Марка у Пригревици. Литургијским сабрањем началствовао је презвитер Љубиша Човић, војни свештеник уз саслужење презвитера Младена Глушца, пароха апатинског. Након Свете литургије освећене су врбине гранчице и одржана је литија у сусрет празнику Цвети. Велики број деце учествовао је у овој духовној радости, која су након литије послужена у сали која је у склопу богомоље. ГАЛЕРИЈА СЛИКА... Апатин-У суботу 31. марта текуће године навечерје празника Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим прослављено је у Апатину. Литија се традиционално кретала од богомоље Преподобне матере Параскеве до храма Сабора Светих апостола. Након освећења врбиних гранчица одржана је свечана вечерња служба, коју је служио презвитер Жељко Васић уз саслужење апатинских свештеника. ГАЛЕРИЈА СЛИКА... Чонопља и Кљајићево- Освећење и подела врбових гранчица,је обављена у Чонопљи у Храму Свете Тројице у 15 часова а у Кљајићеву у 17 часова.Чланице Кола српских сестрара годинама уназад почастиле су децу звончицима и послужењем. Службе је обавио протонамесник Бошко Симић.На крају су деца са фолклора увеселила данашњи празник са пригодним програмом испред храма Успења Пресвете Богородице у Кљајићеву.Сви су почашћени испред храма послужењем жена из Кола и колачима вредних парохијанки. ГАЛЕРИЈА СЛИКА... Кула-Окупљен у своме храму, верни народ сабрао се да молитвено прослави успомену на васкрсење четвородневног Лазара и улазак Господњи у Јерусалим. Вечерњим богослужењем началствовао је презвитер Борислав Тошић уз саслужење протопрезвитера-ставрофора Владислава Пајића и ђакона Петра Николића. ГАЛЕРИЈА СЛИКА... View full Странице
  21. Празник Светог Саве свечано се прославља у свим храмовима СПЦ, а у наставку је распоред богослужења у појединим београдским црквама, као и житије првог архиепископа и просветитеља српског: Преосвећени Епископ моравички Антоније, викар Патријарха српског, началствоваће Божанском Литургијом на празник светитеља Саве Српског, 27. јануара, у Подворју Српске Цркве у Москви, у храму светих апостола Петра и Павла, саопштено је на твитер налогу Владике Антонија. Спомен храм Св. Саве на Врачару: петак, 26. јануар: 07.30 Света Литургија у малој цркви, 17 ч свечано бденије субота, 27. јануар: 09.00 ч архијерејска Литургија у Крипти, 17 ч бденије у малој цркви у оквиру манифестације "Божићно сеоце код Храма": 26. јануар - 19:00 Хор ОШ „Светозар Марковић“, Божићна јелка 20:00 Небеска Литургија св. Владике Николаја, Микица Петронијевић, бина на платоу 27. јануар - 09:00 Света Архијерејска Литургија; Светосавска академија Крипта Храма св. Саве 20:00 Слободан Тркуља, бина на платоу ** Саборна црква: Субота, 27.јануар: Св.Литургија у 9:00, у наставку ће малишани извести празнични програм, као и сваке године, а братство храма ће их даровати пакетићима ** Храм Св. Александра Невског: бденије уочи празника у 17, Литургија у суботу, 27. јануара у 9 ч, бденије у 17 ч ** Вазнесењска црква у ул. адмирала Гепрата: петак 26. јануар у 18 часова - Светосавски концерт ученика Музичке школе "Амадеус" субота, 27. јануар - Света Литургија у 9 ч ** Храм Вазнесења Господњег у Жаркову: Света Литургија ће се у суботу, 27. јануара 2018. године, на празник Светог Саве, служити с почетком у 08:30 часова. *** Свети Сава, први Архиепископ и просветитељ српски Растко Немањић, најмлађи син великог српског жупана Стефана Немање и Ане, рођен је око 1174. године. Заједно са старијом браћом, Стефаном и Вуканом, на двору у Расу, добио је изванредно образовање. Од ране младости показивао је љубав према књизи. На његов духовни развој највише су утицала житија јужнословенских пустињака, светог Јована Рилског, Јована Осоговског, Гаврила Лесновског и Прохора Пчињског. Ипак, сматра се да се мали Растко највише одушевљавао житијем светог и равноапостолног Кирила, просветитеља Словена, које је често читано на Немањином двору. Већ у петнаестој години отац му даде на управљање Хумску област, између Неретве и Дубровника. Као владар био је кротак, благ и љубазан према свима. Помагао је сиротињи, као ретко ко други. Посебно је поштовао монахе. Међутим, тежећи савршенијем животу, млади Растко је напустио родитељски дом и отишао у Свету Гору. У осамнаестој години живота примио је монашки чин и добио име Сава. Стефан Немања, који је монаху Сави слао богату материјалну помоћ за светогорске манастире, замонашио се, пошто је предао престо сину Стефану. Kао монах Симеон, придружиo се најмлађем сину у манастиру Ватопеду, чији су велики добротвори убрзо постали. Они, затим, обновише напуштени и опустошени манастир Хиландар, који је византијски цар Алексије Ш предао Србима у власништво. Хиландар је све до XVIII века био највећа српска школа и расадник наше духовности, просвете и културе. После четрнаест година, тачније 1207. године, са моштима Светог Симеона Мироточивог, Сава - сада у чину архимандрита - враћа се у Србију и у манастиру Студеници, очевој задужбини, мири око власти завађену браћу Стефана и Вукана. Потом ради на црквеном и културном просвећивању српског народа; говори им о хришћанском моралу, љубави и милосрђу; ради на организацији Цркве (оснива епархије). У својој личности је објединио просветитеља, духовника, државника и учитеља. На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора I Ласкариса хротонише Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска Православна Црква аутокефална, са благословом да српски архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године, на сабору у манастиру Жичи који је постао седиште самосталне Српске Цркве, Сава од својих најбољих ученика изабра и посвети неколико епископа и разасла их у епархије широм отачаства. У Србији подиже многе цркве, манастире и школе. Године 1234. Свети Сава креће на своје друго путовање у Свету Земљу. Пре поласка, на престо Српске Архиепископије поставља свог оданог ученика Арсенија Сремца, човека духовног и христоликог живота. Ово је био мудар и промишљен потез, пошто је знао да од личности наследника умногоме зависи даља судбина Српске Цркве и државе. Приликом повратка са поклоничког путовања, упокојио се у Бугарској, у Трнову, на Богојављење 14. јануара 1235. године. Краљ Владислав је, 1237. године, уз највише црквено-државне почасти пренео мошти светитеља Саве у манастир Милешеву. Присуство његових светих моштију имало је за сваког Србина изузетан духовни, али и политички значај, а нарочито у време турског ропства. Ни једна личност код Срба није толико уткана у свест и биће народа као личност Светога Саве. Пример за то су устаници у Банату са краја XVI века, на челу са вршачким владиком Теодором. На устаничком барјаку била је извезена икона Светог Саве. Срби су устали против тираније турских власти, али је убрзо уследила одмазда. Године 1594. на Врачару у Београду, Синан паша је на ломачи спалиo Савине свете мошти. Предање каже да су дим и пепео са те ломаче развејали огањ благодати Христове у све српске земље и у све српске душе. Због тога му Срби, не само у српским земљама, него и широм света, подигоше многе свете храмове. Сада, управо на месту на коме су спаљене његове свете мошти, Срби са свих светских меридијана довршавају највећи, величанствени - Спомен-храм Светог Саве.
  22. Празник Светог Саве свечано се прославља у свим храмовима СПЦ, а у наставку је распоред богослужења у појединим београдским црквама, као и житије првог архиепископа и просветитеља српског: Преосвећени Епископ моравички Антоније, викар Патријарха српског, началствоваће Божанском Литургијом на празник светитеља Саве Српског, 27. јануара, у Подворју Српске Цркве у Москви, у храму светих апостола Петра и Павла, саопштено је на твитер налогу Владике Антонија. Спомен храм Св. Саве на Врачару: петак, 26. јануар: 07.30 Света Литургија у малој цркви, 17 ч свечано бденије субота, 27. јануар: 09.00 ч архијерејска Литургија у Крипти, 17 ч бденије у малој цркви у оквиру манифестације "Божићно сеоце код Храма": 26. јануар - 19:00 Хор ОШ „Светозар Марковић“, Божићна јелка 20:00 Небеска Литургија св. Владике Николаја, Микица Петронијевић, бина на платоу 27. јануар - 09:00 Света Архијерејска Литургија; Светосавска академија Крипта Храма св. Саве 20:00 Слободан Тркуља, бина на платоу ** Саборна црква: Субота, 27.јануар: Св.Литургија у 9:00, у наставку ће малишани извести празнични програм, као и сваке године, а братство храма ће их даровати пакетићима ** Храм Св. Александра Невског: бденије уочи празника у 17, Литургија у суботу, 27. јануара у 9 ч, бденије у 17 ч ** Вазнесењска црква у ул. адмирала Гепрата: петак 26. јануар у 18 часова - Светосавски концерт ученика Музичке школе "Амадеус" субота, 27. јануар - Света Литургија у 9 ч ** Храм Вазнесења Господњег у Жаркову: Света Литургија ће се у суботу, 27. јануара 2018. године, на празник Светог Саве, служити с почетком у 08:30 часова. *** Свети Сава, први Архиепископ и просветитељ српски Растко Немањић, најмлађи син великог српског жупана Стефана Немање и Ане, рођен је око 1174. године. Заједно са старијом браћом, Стефаном и Вуканом, на двору у Расу, добио је изванредно образовање. Од ране младости показивао је љубав према књизи. На његов духовни развој највише су утицала житија јужнословенских пустињака, светог Јована Рилског, Јована Осоговског, Гаврила Лесновског и Прохора Пчињског. Ипак, сматра се да се мали Растко највише одушевљавао житијем светог и равноапостолног Кирила, просветитеља Словена, које је често читано на Немањином двору. Већ у петнаестој години отац му даде на управљање Хумску област, између Неретве и Дубровника. Као владар био је кротак, благ и љубазан према свима. Помагао је сиротињи, као ретко ко други. Посебно је поштовао монахе. Међутим, тежећи савршенијем животу, млади Растко је напустио родитељски дом и отишао у Свету Гору. У осамнаестој години живота примио је монашки чин и добио име Сава. Стефан Немања, који је монаху Сави слао богату материјалну помоћ за светогорске манастире, замонашио се, пошто је предао престо сину Стефану. Kао монах Симеон, придружиo се најмлађем сину у манастиру Ватопеду, чији су велики добротвори убрзо постали. Они, затим, обновише напуштени и опустошени манастир Хиландар, који је византијски цар Алексије Ш предао Србима у власништво. Хиландар је све до XVIII века био највећа српска школа и расадник наше духовности, просвете и културе. После четрнаест година, тачније 1207. године, са моштима Светог Симеона Мироточивог, Сава - сада у чину архимандрита - враћа се у Србију и у манастиру Студеници, очевој задужбини, мири око власти завађену браћу Стефана и Вукана. Потом ради на црквеном и културном просвећивању српског народа; говори им о хришћанском моралу, љубави и милосрђу; ради на организацији Цркве (оснива епархије). У својој личности је објединио просветитеља, духовника, државника и учитеља. На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора I Ласкариса хротонише Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска Православна Црква аутокефална, са благословом да српски архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године, на сабору у манастиру Жичи који је постао седиште самосталне Српске Цркве, Сава од својих најбољих ученика изабра и посвети неколико епископа и разасла их у епархије широм отачаства. У Србији подиже многе цркве, манастире и школе. Године 1234. Свети Сава креће на своје друго путовање у Свету Земљу. Пре поласка, на престо Српске Архиепископије поставља свог оданог ученика Арсенија Сремца, човека духовног и христоликог живота. Ово је био мудар и промишљен потез, пошто је знао да од личности наследника умногоме зависи даља судбина Српске Цркве и државе. Приликом повратка са поклоничког путовања, упокојио се у Бугарској, у Трнову, на Богојављење 14. јануара 1235. године. Краљ Владислав је, 1237. године, уз највише црквено-државне почасти пренео мошти светитеља Саве у манастир Милешеву. Присуство његових светих моштију имало је за сваког Србина изузетан духовни, али и политички значај, а нарочито у време турског ропства. Ни једна личност код Срба није толико уткана у свест и биће народа као личност Светога Саве. Пример за то су устаници у Банату са краја XVI века, на челу са вршачким владиком Теодором. На устаничком барјаку била је извезена икона Светог Саве. Срби су устали против тираније турских власти, али је убрзо уследила одмазда. Године 1594. на Врачару у Београду, Синан паша је на ломачи спалиo Савине свете мошти. Предање каже да су дим и пепео са те ломаче развејали огањ благодати Христове у све српске земље и у све српске душе. Због тога му Срби, не само у српским земљама, него и широм света, подигоше многе свете храмове. Сада, управо на месту на коме су спаљене његове свете мошти, Срби са свих светских меридијана довршавају највећи, величанствени - Спомен-храм Светог Саве. View full Странице
  23. Драга браћо и сестре, драга наша духовна чада, у овој ноћи прије 2018 година, ,,роди нам се Спас, који је Христос Господ у граду Давидову“ (Лк 2, 11). У овој ноћи дакле прије 2018 година, није се родио још један јунак кога упамтише људи по његовој храбрости, нити се родио још један човјек-праведник кога је историја упамтила по његовим добрим и племенитим дјелима, нити се родио још један паметан човјек интелектуалац чијим мислима се дивимо, него се родио ни мање ни више него ли сâм Бог. Бог дакле, који је створио све видљиво и невидљиво, који влада свим свјетовима и који постоји од вјечности и у вјечност, ,,кад дође пуноћа времена…посла Бог Сина својега, који се роди од жене‟ (Гал. 4,4). У селу Витлејему надомак Јерусалима, у штали јер ,,не бијаше мјеста у гостионици“ (Лк 2, 7), Пресвета Дјева Марија рађа Бога који постаје човјек Исус Христос. У овом чудесном дјетету, како народ каже ,,малом Богу-Божићу“, велики Бог се приближио малом човјеку. И не само да се приближио него се с њим сјединио, толико да човјек нема више никог ближег себи, од свога Творца Бога Господа. Но, погледајмо ноћас како се то Бог родио и постао човјек. Прије свих вјекова, изнад простора и времена, одувијек је постојао и постоји Бог који је Отац, Син и Свети Дух. Они живе у свом савршеном бићу који не зна за муке, бол, страдање и смрт, међусобно прожети савршеном љубављу, коју људски језик не може описати. Не чувајући ову љубав само за себе, Отац, Син и Свети Дух су ту своју савршену љубав показали и човјеку. Као што рече св. апостол Јован Богослов : ,,У томе је љубав , не што ми завољесмо Бога, него што Он завоље нас и посла Сина својега“ (1Јн 4, 10). Посла Бог Отац дакле, свога вјечнога Бога Сина из савршеног божанског бића у којем нема, како рекосмо муке, бола и страдања, у овај наш свијет да се роди као човјек, да са нама поживи као прави правцати човјек и доживи све наше муке, боли и страдања. Ово је зато ноћ љубави, вјере и наде. Јер, ко би уопште очекивао да ће велики Бог постати човјек и да ће бити рођен од Дјеве Марије без мужа? Ко би се надао томе да ће у неком малом селу, далеко од очију јавности, у штали, у сиромаштву и бједи, бити рођен наш Творац и Господар свијета? Молимо се зато Богомладенцу Христу да нас све надахне таквом надом. Да својом благодаћу посјети сваку душу православну широм ове наше Крајине, која је у свему слична овој сиромашној и бједној штали витлејемској. Но, иако бједна, Бог Господ је изабрао баш њу, да се ту роди Господ наш Исус Христос. Њему, великоме Богу и Спасу нашем Исусу Христу се молимо за све вас, драга наша духовна чада, поздрављајући вас познатим ријечима: Мир Божији, Христос се роди! О Божићу 2017. Ваш молитвеник пред Богомладенцем Христом, + Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
  24. Благодарећи информативној служби Епархије бихаћко-петровачке доносимо у целости Божићну поруку Епископа бихаћко-петровачког Сергија. Драга браћо и сестре, драга наша духовна чада, у овој ноћи прије 2018 година, ,,роди нам се Спас, који је Христос Господ у граду Давидову“ (Лк 2, 11). У овој ноћи дакле прије 2018 година, није се родио још један јунак кога упамтише људи по његовој храбрости, нити се родио још један човјек-праведник кога је историја упамтила по његовим добрим и племенитим дјелима, нити се родио још један паметан човјек интелектуалац чијим мислима се дивимо, него се родио ни мање ни више него ли сâм Бог. Бог дакле, који је створио све видљиво и невидљиво, који влада свим свјетовима и који постоји од вјечности и у вјечност, ,,кад дође пуноћа времена…посла Бог Сина својега, који се роди од жене‟ (Гал. 4,4). У селу Витлејему надомак Јерусалима, у штали јер ,,не бијаше мјеста у гостионици“ (Лк 2, 7), Пресвета Дјева Марија рађа Бога који постаје човјек Исус Христос. У овом чудесном дјетету, како народ каже ,,малом Богу-Божићу“, велики Бог се приближио малом човјеку. И не само да се приближио него се с њим сјединио, толико да човјек нема више никог ближег себи, од свога Творца Бога Господа. Но, погледајмо ноћас како се то Бог родио и постао човјек. Прије свих вјекова, изнад простора и времена, одувијек је постојао и постоји Бог који је Отац, Син и Свети Дух. Они живе у свом савршеном бићу који не зна за муке, бол, страдање и смрт, међусобно прожети савршеном љубављу, коју људски језик не може описати. Не чувајући ову љубав само за себе, Отац, Син и Свети Дух су ту своју савршену љубав показали и човјеку. Као што рече св. апостол Јован Богослов : ,,У томе је љубав , не што ми завољесмо Бога, него што Он завоље нас и посла Сина својега“ (1Јн 4, 10). Посла Бог Отац дакле, свога вјечнога Бога Сина из савршеног божанског бића у којем нема, како рекосмо муке, бола и страдања, у овај наш свијет да се роди као човјек, да са нама поживи као прави правцати човјек и доживи све наше муке, боли и страдања. Ово је зато ноћ љубави, вјере и наде. Јер, ко би уопште очекивао да ће велики Бог постати човјек и да ће бити рођен од Дјеве Марије без мужа? Ко би се надао томе да ће у неком малом селу, далеко од очију јавности, у штали, у сиромаштву и бједи, бити рођен наш Творац и Господар свијета? Молимо се зато Богомладенцу Христу да нас све надахне таквом надом. Да својом благодаћу посјети сваку душу православну широм ове наше Крајине, која је у свему слична овој сиромашној и бједној штали витлејемској. Но, иако бједна, Бог Господ је изабрао баш њу, да се ту роди Господ наш Исус Христос. Њему, великоме Богу и Спасу нашем Исусу Христу се молимо за све вас, драга наша духовна чада, поздрављајући вас познатим ријечима: Мир Божији, Христос се роди! О Божићу 2017. Ваш молитвеник пред Богомладенцем Христом, + Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ View full Странице
×
×
  • Креирај ново...