Ново! Живе Речи Утехе видео предавања и разговори уживо!

[Avocado]

Није ни Савле, ревноси Јеврејин, констатовао да је Исус Христос, Меисја, оваплоћени Син Божији, па је ипак гонио Цркву. Христос му се на путу за Дамаск, где је ишао у мисију гоњења, јавио и упитао га: "Савле, Савле, зашто МЕ гониш?" Богочовек се поистовећује се својом Црквом, Глава са својим Телом. Не, то није солидарност, већ је Црква, како то хришћани схватају и верују, исто што и Христос. Зато је гоњење Цркве, заправо, гоњење Бога. На овим нашим просторима Црква је била итекако гоњена од стране једног атеистичког режима и уме идеје да "нема Бога" (владика га је проживео и веома добро запамтио). Дакле, има основа да НЕКЕ атеисте назовемо и богоборцима. Поготово ако се има у виду ово поистовећивање Христа и Цркве (ту сад треба читати даље "личносну онтологију" и онда разумевати христологију и еклисиологију).

Razumem ja to i možete veliki broj ateista da smatrate bogoborcima... sve dok razumete da to nije borba protiv boga, crkve ili vernika već protiv nametanja vašeg verovanja nama.

Što se tiče pomenutog režima, gonio je on razne... i seljake i industrijaliste, i obrazovane i neobrazovane, i hrišćane i komuniste (drugačijih shvatanja)... taj režim je gonio sve koje je smatrao pretnjom za svoj opstanak... a to nema baš mnogo veze sa ateizmom, već sa totalitarizmom tog režima... prosto, razlikuj osnovni motiv od koincidencije... znaš i sam da bi nekog sveštenika koji bi pričao da veruje u Boga i da je Titova vlast super ostavili na miru... ili čak podržali i upotrebili za svoje ciljeve... mislim da je bilo i takvih primera... isto tako bi najljućeg ateistu uhapsili ili ubili ako bi smatrali da radi protiv režima...

Такође, код НЕКИХ атеиста, зачуђује невероватни жар борбе против нечега што чврсто тврде да не постоји. Заиста је за неке оправдано питање: како се можеш борити против нечега што ниси констатовао да постоји? Мени, рецимо, не пада на памет да се борим против вампира јер не верујем да постоје (убеђен сам у то), а има, не мали број људи, који у исте верују, плаше их се.

Sad još samo da zamisliš da živiš u državi u kojoj gotovo svi veruju u vampire, u kojoj se državnim novcem finansira građenje zamkova za vampire, u kojoj se podrazumeva da ako hoćeš da uspeš u politici moraš da staviš lažne vampirske očnjake u vilicu, u kojoj u državnim školama postoji predmet o izučavanju vampira, itd... i razmisli da li bi to takođe ignorisao kao sada ili bi imao nešto aktivniji stav prema verovanju u vampire... i onda ćeš možda bolje razumeti nas.

(navedeno poređenje nema za cilj da vrednosno izjednači hrišćanstvo sa nekim kultom obožavanja vampira)

Борба НЕКИХ атеиста заиста може бити неприхватање "једног, конкретног Бога". Православље је најжешће страдало на тлу бивше Југославије, за разлику, рецимо, од римокатолика који су слобоно практиковали своју веру, или, пак, муслимана. Ја се, као дете, сећам када сам једном за Светог саву рецитовао у Цркви, да бих добоо пакетић. Сутрадан сам у школи провео стојећи у ћошку! Једном је разредна хтела да ме згроми, звала родитеље, зато што сам се, више у шали, прекрстио пре вађења крви (били неки лекари у школи, а ја се као уплашио вађења крви па се прекрстио. А разредна, ко да сам опсовао мајку другу Титу!). Међутим, причала ми моја комшиница, родом из Хрватске, римокатолкиња, да код њих није било никаквих проблема са одласком у цркву. Итд, итд.

Mislim da oni veruju u to isto, samo u suprotnom smeru... i navode slične "anekdotalne" dokaze... uostalom imaš na forumu i katolike i muslimane, pa ih pitaj da li je po njihovom mišljenju komunistički režim više gonio pravoslavce, katolike ili muslimane.

Твоје примедбе су ок, ако говоримо о појму атеизма, неког већинског, данашњег атеизма. Ипак, у свести овог народа, поготово генерације којој припада владика, није неки "уопштени" атеизам, већ један јако конкретни који су имали прилике да практично искусе на својој кожи.

Ta predrasuda postoji i mi nastojimo da ljudima objasnimo da mi sa komunistima nemamo nikakve veze. Njihove dogme su nam podjednako neprihvatljive kao i vaše.

Свакако, дефиниција атеизма у наведеном уџбенику ЗАХТЕВА објашњење. Сама за себе није довољна да да једну свеобухватну слику једне комплексне појаве као што је атеизам - да изађе из неких наших историјом условљених и проживљених схватања атеиста. Јер, наравно, комунисти јесу били атеисти, али атеизам се тиме не исцрпљује. Е, зато ћемо да дискутујемо.

О осталом ћемо ускоро. Одо сутра мало на село, код родитеља. Ваља обрнути велики прасак...овај, велико прасе на ражњу. 0102_laugh

Поздрав и теби, пријатељу.

Lepo... uživaj...

[Александар Милојков]

Хајде, још ово:

Rekoh već da ne želim da se upuštam u teologiju, ali pošto je izgleda potrebno, reći su i svoje (nestručno) mišljenje o onome što piše Zizjulas u delu koji sam pročitao. On prvo lepo opisuje kako stičemo znanja o stvarima i kako definišemo pojmove. Zatim pravi razliku između znanja o Bogu i znanja o svim ostalim stvarima. Tu propuša da uvidi da između znanja o svim ostalim stvarima (nazovimo to znanje1) i "znanja" o Bogu (znanje2) postoji toliko velika razlika da to ne može biti isti pojam.

On sam prethodno piše: "Идентификујем овај сто и кажем да је он то што јесте, искључујући нешто друго (оно што није). Наиме, кажем да „А" јесте „А" и да није „Б". Према томе, да бих дефинисао „А", покушавам да кажем шта „А" није, елиминишући тако неку другу ствар" međutim, u njegovom daljem pisanju jasno je da je znanje1 potpuno drugačije od znanja2, ali za oba koristi isti termin, tj. oba su "znanje" (A je različito od B ali je isto što i B ). Ovo je očigledno nelogično. Ako znanje o svim ostalim stvarima suštinski i potpuno različito od "znanja" o Bogu onda je potrebno koristiti različit pojam i veoma brzo postaje jasno koji je to pojam. Dalje u tekstu se ispostavlja da je znanje2 isto što i verovanje ("Вера и знање се, у основи, поистовећују — постају једно те исто."). Dakle, sad imamo da je znanje1 različito od vere, znanje2 je isto što i vera, te je nepotrebno i za znanje1 i za znanje2 koristiti isti pojam, ako se za znanje2 može upotrebiti drugi (različit) pojam. Umesto čitave ove terminološke nelogične zavrzlame, Zizjulas može da njegovo "znanje o Bogu" naziva "verovanjem u Boga" koje je različito od "znanja" i onda nema nikakvog nesporazuma i pojmovi su lepo definisani, odnosno A jeste A i nije B niti C. Nemoj pogrešno da me razumeš, pojmovi mogu biti višeznačni, i pojam "znanja" je oduvek izazivao polemiku izmedju filozofa, samo ovde se po mom mišljenju nepotrebno pravi konfuzija, i to zato što ljudi svoja čvrsta verovanja vole da nazovu znanjem (ne samo u domenu religije).

Не знам какав је превод, односно шта стоји у оригиналу. Можде превод није најпрецизнији када су у питању ови појмови. Но, да ти објасним кратко о чему се ради. Једно је ако кажем: ја знам човека (било ког), знам га као објекат, знам му висину, тежину, боју очију. Дакле, знам га у једном смислу "полицијског знања", катеогоријалног знања. Сасвим је нешто друго ако кажем: познајем тог човека - то је мој брат, пријатељ, кум. Дакле, ово друго знање као знање конкретне личности (отац, син, мајка, сестра, брат, пријатељ,...) немогуће је без односа - без личносног односа. Ти не можеш знати неког човека који је мој добар пријатељ, иако ти ја дам "биометријске податке" о њему. Као "пријатеља" знаш га само онда када га заволиш и када те он заволи - кад ступиш у личносни однос са њим. О томе говори Зизјулас. Ми мижемо Бога "доказивати" философирајући, али га можемо доказати само као неку "вишу силу", "метафизику", "транседенцију". Међутим, НЕ МОЖЕМО га доказати као Оца, Сина и Светог Духа. Ово друго је већ Бог откривења: Отац, кога открива Син који га једини познаје као Оца. А Отац је, управо, личност. Да би га познао мораш да се поистоветиш са Сином. Јер, то личносно познање Оца значи: назвати Бога својим Оцем. То једино можеш ако се поистоветиш са Сином (као штп твог оца нико не познаје као оца, осим тебе и твоје браће и сестара, ако их имаш - познање оца није никакво интелектулано познање, веће је то бивање сином. Овде немам у виду биологију, већ личносни аспекат бивања сином). То поистовећење наше са Сином јесте, управо, Црква. Пази, није овде реч о неком етичком поистовећењу, већ онтолошком. Но, причаћемо. Та ће тема сигурно доћи на ред. Наравно, ако те ово интересује.

[Avocado]

Хајде, још ово:

Не знам какав је превод, односно шта стоји у оригиналу. Можде превод није најпрецизнији када су у питању ови појмови. Но, да ти објасним кратко о чему се ради. Једно је ако кажем: ја знам човека (било ког), знам га као објекат, знам му висину, тежину, боју очију. Дакле, знам га у једном смислу "полицијског знања", катеогоријалног знања. Сасвим је нешто друго ако кажем: познајем тог човека - то је мој брат, пријатељ, кум. Дакле, ово друго знање као знање конкретне личности (отац, син, мајка, сестра, брат, пријатељ,...) немогуће је без односа - без личносног односа. Ти не можеш знати неког човека који је мој добар пријатељ, иако ти ја дам "биометријске податке" о њему. Као "пријатеља" знаш га само онда када га заволиш и када те он заволи - кад ступиш у личносни однос са њим. О томе говори Зизјулас. Ми мижемо Бога "доказивати" философирајући, али га можемо доказати само као неку "вишу силу", "метафизику", "транседенцију". Међутим, НЕ МОЖЕМО га доказати као Оца, Сина и Светог Духа. Ово друго је већ Бог откривења: Отац, кога открива Син који га једини познаје као Оца. А Отац је, управо, личност. Да би га познао мораш да се поистоветиш са Сином. Јер, то личносно познање Оца значи: назвати Бога својим Оцем. То једино можеш ако се поистоветиш са Сином (као штп твог оца нико не познаје као оца, осим тебе и твоје браће и сестара, ако их имаш - познање оца није никакво интелектулано познање, веће је то бивање сином. Овде немам у виду биологију, већ личносни аспекат бивања сином). То поистовећење наше са Сином јесте, управо, Црква. Пази, није овде реч о неком етичком поистовећењу, већ онтолошком. Но, причаћемо. Та ће тема сигурно доћи на ред. Наравно, ако те ово интересује.

Razumem ja to sve zato i kažem da je ličnosna ontologija zgodan metod da saznaš kakav je neko a ne da li postoji.

[Александар Милојков]

Личност није особина постојећег, већ "ипостас", (оно на чему стоји) - само постојање. Обезличи свакога од нас и шта ће онда постојати? Управо она смеша, о којој говори Зизјулас, где више ништа и никог не можеш идентификовати.

[Александар Милојков]

Препоручујем за читање:

Од маске до личности

[Давидова]

Ma to se neko zeza od njih napravili lazni profil.

Не бих се ја бринула за оне који се лажно представљају. Са пар мудрих питања, "оригинал" би био поражен.

[Александар Милојков]

За Авокада и остале које интересује. Користиће нам у дискусији.

[Guest - . . .-]

Предавање ће бити одржано преко нешег канала за видео разговоре са почетком у 21:00 www.Stickam.Com/Pouke

Ако хоћете да уједно и коментаришете предавање и постављате питања, потребно је да постанете члан Stickam.com и да нас позовете за пријатеља.

[JESSY]

klapklap

[Драган Јашић]

Молим да ми неко јави а када је предавање ?

[JESSY]

Молим да ми неко јави а када је предавање ?

па, пише, у недељу у 21 O0

[JESSY]

gde pise u nedelju ?

па лепо пише недеља, 11.септембар...

[Mironosica]

kod mene se to ne vidi :mellow: ,vidi se samo kao neuspeli pokusaj stavljanja slicice pre teksta :huh:

[JESSY]

kod mene se to ne vidi :mellow: ,vidi se samo kao neuspeli pokusaj stavljanja slicice pre teksta :huh:

код мене се види, пише плавим словима у недељу 11.септембра у 21час

[Драган Јашић]

ни код мене се то нигде невиди !