Свето причешће

[Volim_Sina_Bozjeg]

Dopada mi se Jankov odgovor vrlo je proširen i sagledava stanje tih duša.

 

Evo kako sam ja to rešio naprimer.... kad sam želeo strožija pravila ja sam odlazio u manastir na 7-8 dana i imao poslušanje....i pričestio se tim pravilima koje sam izmedju ostalog nalazio i u pravoslavnim knjigama koje su obradjivale tu tematiku i privukle su me i na jedan takav "podvig". (nisam tako strogo postio (duhovno) van manastira).

 

Kažem svaka "kuća" svoja pravila ima...(ako nisu u suprotnosti naravno sa Crkvom) pretpostavljam da je to i neka vrsta premudrosti Božje pogotovo recimo ako neki brat posti monaški telesno a na ispovesti ga "nigde nema" što se tiče ispovedanja pokajanja, već naglašava svoj strog tipik van sveštenikovog Blagoslova jer je tako našao u knjigama...

Ja sam našao sredinu (smirenje) koja mi stalno kljuca u glavi, a to je da mi neko može i zabraniti prilaz Čaši.

Bog zna...

[Guest - . . .-]

Узето са форума Верујем https://www.pouke.org/verujem/index.php/topic,12180.0.html :

 

 

Вјероватно је већ био топик, али не мари да поново продискутујемо, поготово јер то многе од нас, ако Бог да, чека у скорије вријеме. Наиме, хтио би да овдје мало продискутујемо о причешћивању скроз мале дјеце. Желио би да нам дате двије врсте коментара:

 

1.) родитељска искуства оних који су већ прочли то све: од када и како почети са причешћивањем дјетета, некипрактичан савјет итд.

 

2.) теолошке коментаре јер, чини ми се, постоји ту једна проблематика. с једне стране, непобитно је да Црква сву своју крштену дјецу зове да учествују у њеним тајнама "да живот имају и да га имају у изобиљу". Тачно је и да она у сваком од те дјеце препознаје личност, ма колико да су развијене њене интелекталне способности. Па, ипак, такође ми се чини да је у инсистирању на причешћивању баш мале дјеце често по сриједи неки магијски приступ ("ваља се", "кад иду попина, нек иду и наша", "нек мало живне" итд.). Родитељи врло често буквално на силу причешћују дјецу и настају читаве сцене: дијете се невјероватно буни, они га истјазавају не би ли се ма како и ма колико причешће дотакло дјететових усана. Често се деси да дијете одмах потом бљуцне, па се питам шта је смисао свега тога?

 

 

[Odahviing]

Imam ja jedno pitanje, pre pričešćivanja ide post, bravo za mene znam po nešto. E sad jedno vrem treba i post na vodi itd. je li tako? I je li u slučaju pričešćivanja bebe isto ide sve to. U principu nisam siguran, kao ateista kako sve to ide.

Ali nekako mi je malo prviše za jednu bebu. Onda ima pienje vina i jedenje (nečega?) čini mi se svi sa istom, e sad ne znam šta smatraš pod bebom, ja otrilike smatram dete koje niti zna da hoda niti da priča ono baš malo, ako je tako opet i to mi se čini previše za dete i preveliki rizik, mnogo ljudi, ko zna kakve bacile imaju, a dete malo još nema neki imuni sistem.

[Ленка*]

Моја беба (мада и није више, има 22 месеца ) се није причестила, има више од годину дана... Неће, вришти, плаче, бацака се... А није проблем да јој је окружење непознато јер стално смо у Цркви... Него, ко зна...  Не значи јој ништа ни то што види старију сестру и мене како се причешћујемо. Кад је први пут примила Причешће имала је пар месеци. Наш Владика Давид је, кад смо пришле, умочио прст у Путир и ставио у њена уста. После тога се причестила још једном и то је то. Не инсистирам и не терам је на силу. Принесем је полако, ако неће вратим је. Па, даће Бог, прихватиће.

 

Исти проблем смо имали и са старијом (сада има 5 год.), али она сада сама прилази, све трчећи

[Volim_Sina_Bozjeg]

Nisam imao nikad problema, niti sam mojim bebcima ikad pričao i "pripremao" pre Čaše ali jesam iskreno imao jaku veru i uvek sam ostavljao opciju da ako neće onda ih udaljim kao da ništa nije bilo, (pred svetim darovima nikog ne treba siliti pa ni bebce.

[w.a.mozart]

ja sam za to da se za bebe uvede poseban post

[Volim_Sina_Bozjeg]

  On 30. 11. 2013. at 23:57, w.a.mozart рече

ja sam za to da se za bebe uvede poseban post

 

Meni bre glupo i da se nasmejem ali evo morao sam rekoh preskočiću...

[Пг]

  On 30. 11. 2013. at 23:25, Odahviing рече

Imam ja jedno pitanje, pre pričešćivanja ide post, bravo za mene znam po nešto. E sad jedno vrem treba i post na vodi itd. je li tako? I je li u slučaju pričešćivanja bebe isto ide sve to. U principu nisam siguran, kao ateista kako sve to ide.

 

Колико ја знам дјеца до седме године не би требало да посте, а за дјецу од 7 до 14, бар је тако код нас за Божић и за Васкрс, свештеници траже да су постили само Бадњи дан или Велики Петак и Суботу. Е сад, пошто се на та два празника максимално снисходи нисам сигуран да ли то важи увјек.

Нема ми логике да мала дјеца посте?!, кад су то године у којима би требало да се развијају. Не знам, нисам сигуран.

[cloudking]

  On 30. 11. 2013. at 23:40, Jелена* рече

Моја беба (мада и није више, има 22 месеца ) се није причестила, има више од годину дана... Неће, вришти, плаче, бацака се... А није проблем да јој је окружење непознато јер стално смо у Цркви... Него, ко зна...  Не значи јој ништа ни то што види старију сестру и мене како се причешћујемо. Кад је први пут примила Причешће имала је пар месеци. Наш Владика Давид је, кад смо пришле, умочио прст у Путир и ставио у њена уста. После тога се причестила још једном и то је то. Не инсистирам и не терам је на силу. Принесем је полако, ако неће вратим је. Па, даће Бог, прихватиће.

 

Исти проблем смо имали и са старијом (сада има 5 год.), али она сада сама прилази, све трчећи

 

U mom zivotu, jedino doktor moze da dobije dozvolu da svoj prst stavi u usta mom detetu...

[Ignjatije]

  On 30. 11. 2013. at 23:57, w.a.mozart рече

ja sam za to da se za bebe uvede poseban post

 

Недељу дана на мелку   

[obi-wan]

  On 30. 11. 2013. at 23:25, Odahviing рече

Imam ja jedno pitanje, pre pričešćivanja ide post, bravo za mene znam po nešto. E sad jedno vrem treba i post na vodi itd. je li tako? I je li u slučaju pričešćivanja bebe isto ide sve to.

 

1) Ne ide uvek.

2) Ne uvek.

3) Ne, deca ne poste do svojih 8-10 godina.

[obi-wan]

  On 1. 12. 2013. at 9:02, Пг рече

Колико ја знам дјеца до седме године не би требало да посте, а за дјецу од 7 до 14, бар је тако код нас за Божић и за Васкрс, свештеници траже да су постили само Бадњи дан или Велики Петак и Суботу.

 

To je dobra praksa. Naravno, ako i tu ima dece koja prosto jos ne mogu da podnesu takve promene u ishrani, njih ne treba terati...

[Ignjatije]

  On 30. 11. 2013. at 23:40, Jелена* рече

Моја беба (мада и није више, има 22 месеца ) се није причестила, има више од годину дана... Неће, вришти, плаче, бацака се...

 

Баш јутрос на Литургији сам видео такву сцену.  Не знам шта је узрок страха, можда гужва око путира, сам изглед свештеника који споља не изгледа као остали... има нешто. Мала деца знају да одбијају и кашичицу са храном док их мајка храни.

 

Кад мало порасту све долази на своје место. 

[verum est in beer]

Ово питање би онда могло да се доведе у везу и са питањем, да ли онда треба крстити малу децу.

Мој одговор је наравно да треба и за једно и за друго.

Не видим никакав проблем у причешћивању беба, мале деце и сматрам да их треба причешћивати. Наравно не онако како је и о. Иван навео да постоје разлози код људи, ваља се, нека мало живне... Али то је већ не знање родитеља, а не деце. Што би се постављало питање за њих да ли су правилно припремљена за причест, када ми ни не знамо за одрасле ко се како припремао. Не треба силити децу, поготово што може да им буде траума за каснији период, па да буде већа дара него мера. Ако хоће хоће, ако неће, неки други пут ће.

Једино би увео припрему за бебе пред причешће да уместо 200 мл, попију 190 мл млека

[horatio]

  On 30. 11. 2013. at 23:18, Иван Цветковић рече

Узето са форума Верујем https://www.pouke.org/verujem/index.php/topic,12180.0.html :

 

 

Вјероватно је већ био топик, али не мари да поново продискутујемо, поготово јер то многе од нас, ако Бог да, чека у скорије вријеме. Наиме, хтио би да овдје мало продискутујемо о причешћивању скроз мале дјеце. Желио би да нам дате двије врсте коментара:

 

1.) родитељска искуства оних који су већ прочли то све: од када и како почети са причешћивањем дјетета, некипрактичан савјет итд.

 

2.) теолошке коментаре јер, чини ми се, постоји ту једна проблематика. с једне стране, непобитно је да Црква сву своју крштену дјецу зове да учествују у њеним тајнама "да живот имају и да га имају у изобиљу". Тачно је и да она у сваком од те дјеце препознаје личност, ма колико да су развијене њене интелекталне способности. Па, ипак, такође ми се чини да је у инсистирању на причешћивању баш мале дјеце често по сриједи неки магијски приступ ("ваља се", "кад иду попина, нек иду и наша", "нек мало живне" итд.). Родитељи врло често буквално на силу причешћују дјецу и настају читаве сцене: дијете се невјероватно буни, они га истјазавају не би ли се ма како и ма колико причешће дотакло дјететових усана. Често се деси да дијете одмах потом бљуцне, па се питам шта је смисао свега тога?

1. Чим су били крштени, што ће рећи са пар мјесеци; нисмо употребљавали силу, наравно (чу, силу...); такође, када је недавно клиња изјавио да неће да иде да се причести (јер смо га нешто нервирали), рекао сам му да не мора ићи ако не жели...Слобода и личност се не смију поништавати, по мени, ни у том узрасту(6 година).

2. Морам рећи да ми је питање смислено само у контекту конкретног примјера, јер Христос каже : "Пустите децу и не браните им да долазе к мени, јер је таквих Царство небеско".

По мом скромном мишљењу, не смије на силу, па ако неће, неће. Родитељи уколико су нормални и исправно схватају добру вијест, неће употребљавати силу, јер ако Господ поштује нашу слободу морамо и ми дјечију (у том аспекту). Праштај Оче...