Свето причешће

[Милан Меденица :)]

мислим да то већ мало задире у интиму односа свештеник-лаик, иако доста може да се реши и ван тога.

[Sherlock H.]

Ma ok, jasno mi je da je svaki slucaj poseban i da treba videti i sa svojim svestenikom, ali rekoh da konsultujem i forumase, da vidim kakva su njihova iskustva po tom pitanju.

[Милан Меденица :)]

Ma ok, jasno mi je da je svaki slucaj poseban i da treba videti i sa svojim svestenikom, ali rekoh da konsultujem i forumase, da vidim kakva su njihova iskustva po tom pitanju.

ретко позитивна

наравно, ал не може форумаш да реши ту дилему јер је свештеник тај који даје благослов за излазак пред путир само да подвучемо то пре него кренемо, пошто се није шалити са светињом причешћа ...

[JESSY]

мислим да је једно измирити се или помирити се неким кад се ради о неспоразуму или свађи а друго је кад је у питању најблаже речено ''хронично'' лош однос ...кад си током веома дугог временског периода покушавао да учиниш све да тај однос поправиш, али није успело(углавном због те друге особе)...то је једно стање где више ништа не може да се учини ...тада једино преостаје да опростиш тој особи(колико је то могуће) и да се молиш за њу...а причешће се подразумева...

[Sherlock H.]

Jedino mi nije jasno ovo "oprostiti koliko je to moguce". Mislim,ili oprostis nekom ili ne, valjda nema nekog medjustanja.

[JESSY]

Jedino mi nije jasno ovo "oprostiti koliko je to moguce". Mislim,ili oprostis nekom ili ne, valjda nema nekog medjustanja.

па, мислим, даш свој максимум, колико си способан да опростиш ( нисмо сви исти, неко прашта лакше , неко теже)...важно је да не ''мрзиш'' ту особу и да се не бавиш стварима којима те је повређивала...наравно да се не може све заборавити, али оставиш то негде са стране, ''на стенд бају''...и идеш даље... :smile:

[Милан Меденица :)]

Jedino mi nije jasno ovo "oprostiti koliko je to moguce". Mislim,ili oprostis nekom ili ne, valjda nema nekog medjustanja.

мислим да Џеси подразумева да се измириш са собом и том особом у себи колико је то људски могуће а да савршенство очекујеш само од Бога и да га тражиш и примаш у путиру.

[Mironosica]

Jedino mi nije jasno ovo "oprostiti koliko je to moguce". Mislim,ili oprostis nekom ili ne, valjda nema nekog medjustanja.

nekad možeš samo da pričaš da si oprostio

a nekad ne moraš ni reč da kažeš ,a da znaš da si oprostio

nekad ti treba puno vremena da oprostiš

mislim da je najbitnije da se trudiš da oprostiš

i onda to dolazi samo od sebe

kad se najmanje nadaš

[Драшко]

sećam se pokojne majke, nešto smo se svađali, bilo mi je žao , valjda sam to nekako pokazao, posle sam se i usmeno izvinio a ona mi reče "sine ti si se meni već izvinio"

neki ljudi me redovno izbacuju iz takta i prave mi ......iskušenja

a onda pomislim, pa šta? i ja sigurno to nekom nekad radim

truditi se da voliš, progutaš, kažeš šta misliš jednostavnim rečima..........nemam pojma

[Милан Меденица :)]

док год можеш да имаш заједницу држећи отворен однос без стављања тачне и да пређеш преко свега ако треба, у љубави си и има наде за побољшање.

а вређати се није мало сујетна ствар, поготово ако немаш стабилну емотивну и психичку слику о самом себи, па и о другима.

јесте да уме свашта да заболи ал ако можеш да сведеш туђе речи, па и дела, на слабост онда има наде за наставак грађења односа иако се круни.

некад није ни лоше да се уназади однос до оног тренутка где је био здрав па да се крене одатле ...

руку на срце, мислим да су односи између родбине и супружника/љубавника су далеко сложенији од пријатељстава и познанстава, много су већи улози понекад.

[Марјанн]

Evo na predlog o. Ivana da otvorim ovu temu.

Svi znamo za onaj jevandjelski citat iz besede na gori gde Hristos kaze da kad ocemo da prinesemo zrtvu da se najpre pomirimo sa svima i oprostimo im, sto oci tumace u smislu da pre pricesca treba da se pomirimo sa svima. No, sta u slucaju kad s nekim vec duze vreme imamo los odnos? Nemoguce je ocekivati da se odnosi izglade preko noci vec je za to potrebno vreme i dosta truda.

Sta raditi u takvim situacijama? Da li se pricescivati ili pauzirati dok se odnosi ne izglade u potpunosti?

Мислим да тема има интересантну подлогу, међуљудски односи..., у којих највише ми се несвиђа нелитургијски, индивидуални приступ у самој Литургији.

Што се тиће случају, шта чинити кад имамо дуже време лош однос са неким и мене занимају лична искуства, јер стварно има замршених ситуација, где вербално неможеш тражити опроштај(пр. ниси узруковао свађу, а тражењем опроштајем видиш да ћеш само погоршати), па остаје некако гестом то изразити пред свега мислим на остајање, бити присутан у литургијску заједницу као основа, а онда остати у љубави, т.ј. бити отворен за нови покушај, размишљати где је проблем, како приступити(оно што препоручује ап. Павле као преиспитивање пред причешће)...

Ово свакако незначи да се непричешћујемо(и духовник, свештеник несме то забрањивати), јер то је непослушање Цркви, Литургијској Заједници, док остајење у сабрању и причешћујући се ми показујемо да желимо да изгладимо односе и да будемо у љубави.

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1340986710' post='669351]

ретко позитивна

наравно, ал не може форумаш да реши ту дилему јер је свештеник тај који даје благослов за излазак пред путир само да подвучемо то пре него кренемо, пошто се није шалити са светињом причешћа ...

Нажалост ова тема никако да се затвори, разуме...

Опет и опет, само тражење разлога за непричешђивања( као добијаш благослов или не!?, развијања "духовништава, исповедништво" као парацрква, гајење лажну побожност у име светости причешћа итд..., ).

[JESSY]

Што се тиће случају, шта чинити кад имамо дуже време лош однос са неким и мене занимају лична искуства, јер стварно има замршених ситуација, где вербално неможеш тражити опроштај(пр. ниси узруковао свађу, а тражењем опроштајем видиш да ћеш само погоршати), па остаје некако гестом то изразити пред свега мислим на остајање, бити присутан у литургијску заједницу као основа, а онда остати у љубави, т.ј. бити отворен за нови покушај, размишљати где је проблем, како приступити(оно што препоручује ап. Павле као преиспитивање пред причешће)...

о.Михајло (манастир Јовања) је лепо рекао - не мораш јасно, физички неком да покажеш да му све прашташ ако се плашиш да ће те изнова повредити, довољно је да се непрестано молиш за њега...

[Милан Меденица :)]

Нажалост ова тема никако да се затвори, разуме...

Опет и опет, само тражење разлога за непричешђивања( као добијаш благослов или не!?, развијања "духовништава, исповедништво" као парацрква, гајење лажну побожност у име светости причешћа итд..., ).

да, то је негативни аспект те приче

[Sherlock H.]

Опет и опет, само тражење разлога за непричешђивања( као добијаш благослов или не!?, развијања "духовништава, исповедништво" као парацрква, гајење лажну побожност у име светости причешћа итд..., ).

Naravno, postoji i ta opasnost.

Al ja ne bezim od pricesca. Stavise, imam jaku zelju da se pricestim, al necu nista dok ne resim ovu nedoumicu.

Zato, idem ja sutra kod mog popa da vidim sta cu i kako cu.

[Душко Дугоушко]

незнам, можда грешим и поправи ме ако је тако, али мислам ово:"хлеб наш насушни дај нам данас",(можда ради грчког „иперусион“) односи се на „хлеб Живота“. Какво је твоје мишљење о овоме?

Па да, зато протестанти и јесу превели као хлеб наш дневни, да се не би односило на Хлеб Живота, него на обичан хлеб... Што се тиче оног што је Лазар рекао у вези свакодневице, све се слажем, осим обесмишљавања Евхаристије - ту мислим да је претерао... Да би човек био хришћанин непходно је и једно, и друго (мада је и о томе већ писао када помињао мимезис, и ту се у свему слажем). Већ постоји антихришћански, секуларни покрет, који је усвојио хришћанску етику, зову се исусисти...