Свето причешће

[С.И.]

Kod nas sveštenici kažu da posti ko kako može u skladu sa zdravljem,poslom , pa i materijalnim mogućnostima, Uglavnom se svi pričeste na službi koji dođu mada nije retka pojava da sami sebe odlučuju. Pričešće je duhovna hrana za bolesnu dušu, kao što je lek klasičan za bolesno telo. Ako čovek ima ljubav i želju da se pričesti treba da pristupi...Lično mislim da je veća šteta od odlučivanja pogotovo u današnje vreme kada je podvig i samo to što si uspeo da dođeš.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ja mislim da je prićešće lek i za telo i dušu odnosno jedini izvor Života u obliku Spasa i večnoga Carstva, pa treba prema njemu postupati u skladu sa blagoslovom rukopoložene ruke od koje uzimaš Jedinog.

 

Ako postoje razčličita pravila koje Crkva ne osudjuje, trebalo bi se ravnati onda po blagoslovu te "kuće".

[w.a.mozart]

Lično mislim

 

imaš li blagoslov za to? Isto pitanje za Ignjatija

[w.a.mozart]

 

 

Ako postoje razčličita pravila koje Crkva ne osudjuje, trebalo bi se ravnati onda po blagoslovu te "kuće".

 

a ako je pravilo da sveštenik i ne pita koga pričešćuje onda možemo primeniti složen sistem Arhimedovog algoritma

 

   

 

koji nas vodi do zaključka - butaj djuture! (ili u prevodu na novosrpski - http://vukajlija.com/samo-jasi-svi-smo-nasi )

[Volim_Sina_Bozjeg]

a ako je pravilo da sveštenik i ne pita koga pričešćuje onda možemo primeniti složen sistem Arhimedovog algoritma

 

   

 

koji nas vodi do zaključka - butaj djuture! (ili u prevodu na novosrpski - http://vukajlija.com/samo-jasi-svi-smo-nasi )

Takvo pravilo Crkva ne osudjuje? ili ne čitkaš dobro već neko vreme mene grešnog? Č=

[С.И.]

imaš li blagoslov za to? Isto pitanje za Ignjatija

 

Sa blagoslovima nemam problem kao ni sa ličnošću. Veliki inkvizitore napi se vode možda i pristupiš.

[Megas Doux]

Za pričest se treba pripremiti , i duh i telo, e sad opet razumem ljude. Zanima me da li je neko imao ovakav problem......  pričešćen sam  kao dete od 7 godina a da nisam bio kršten, samo jer moji roditelji nisu znali da se samo kršteni pričešćuju( u stvarnosti nisu znali šta je pričest) a naravno ni ja još tada veronauka je tek bila počela i nije se još o tome govorilo celo prvo pol je proteklo u učenju najvažnijih molitvi i zanimljivih priča iz Starog zaveta ,malo kasnije sam se šokirao na času veronauke u prvom razredu isto prvo polugodište i u prvi mah mislio da cu umreti da je to smrtni greh  kada je sveštenik detaljno pričao o svetim tajnama kasnije mi je sveštenik rekao da ako je bilo iz neznanja roditelja a dete ima 7 godina nema problema. To je bilo u periodu kada Juge više nije bilo, ratni period kada smo svi odjednom shvatili da smo neke nacionalnosti i da pripadamo nekoj veri . Šta sam ja tada shvatio..pa ne znam meni koji nema nikakva sećanja na Jugu sve je to bilo nešto novo ali i prirodno, u prvim razredima škole sam bio uveren da je vera nešto kao odrastanje i da se mora a i bio je rat a kada je kriza svako živo biće kako dete tako i odrasla osoba okreću se veri.

[Баба]

Za pričest se treba pripremiti , i duh i telo, e sad opet razumem ljude. Zanima me da li je neko imao ovakav problem......  pričešćen sam  kao dete od 7 godina a da nisam bio kršten, samo jer moji roditelji nisu znali da se samo kršteni pričešćuju( u stvarnosti nisu znali šta je pričest) a naravno ni ja još tada veronauka je tek bila počela i nije se još o tome govorilo celo prvo pol je proteklo u učenju najvažnijih molitvi i zanimljivih priča iz Starog zaveta ,malo kasnije sam se šokirao na času veronauke u prvom razredu isto prvo polugodište i u prvi mah mislio da cu umreti da je to smrtni greh  kada je sveštenik detaljno pričao o svetim tajnama kasnije mi je sveštenik rekao da ako je bilo iz neznanja roditelja a dete ima 7 godina nema problema. To je bilo u periodu kada Juge više nije bilo, ratni period kada smo svi odjednom shvatili da smo neke nacionalnosti i da pripadamo nekoj veri . Šta sam ja tada shvatio..pa ne znam meni koji nema nikakva sećanja na Jugu sve je to bilo nešto novo ali i prirodno, u prvim razredima škole sam bio uveren da je vera nešto kao odrastanje i da se mora a i bio je rat a kada je kriza svako živo biće kako dete tako i odrasla osoba okreću se veri.

 

 

Јесте. Један руски поп је после комунизма док је још био младић дошао у Цркву из Бог зна којих разлога, и кад је видео да људи стоје у реду стао и он и наравно то је био ред за причешће. Причестио се и отишао кући. После тога је добио велики призив Цркви и почео да чита све што му дошло до руке о вери и Цркви, потом је решио да упише школу за попове и сада је један од бољих духовника у Русији.

О овом догађају сам је сведочио у некој од бројних књига које сам прочитао а којима више ни наслов не знам.

 

Децу са веронауке коју доведу вероучитељи у Цркву на причешће дужни су сами вероучитељи да питају да ли су крштена та деца.

 

 

У сваком случају свештеник треба да познаје своју паству и онда се такви случајеви не дешавају.

То су реткости у цркви но оне нису разлог да се уводе неке инквизиторске мере у вези причешћа.

 

Већи је проблем што многи свештеници из незнања одбијају вернике од путира, крштене душе које посте и моле се ко калуђери а приступају само кад им поп дозволи.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Већи је проблем што многи свештеници из незнања одбијају вернике од путира, крштене душе које посте и моле се ко калуђери а приступају само кад им поп дозволи.

Šta su te krštene duše što su odbijene izgubile tu? 

[Баба]

Šta su te krštene duše što su odbijene izgubile tu? 

 

Благодат св. Причешћа.

[Јанко]

Šta su te krštene duše što su odbijene izgubile tu? 

 

Мир=Христа - који их призива к себи, и они слободно одговарају на његову љубав, а други им брани.

Упадају у моралистичке замке о достојности за причешће делима (телесних) подвига, уместо мером покајања и преумљења=промене.

Често могу стићи и до унинија, јер се труде преко мере која се поставља за лаике и труде се по монашким правилима (једно правило је за монахе којима је молитва и тиховање на првом месту, а друго за мирјане који имају обавезе према породици, заједници, више се физички напрежу итд. Па и у самим манастирима није за све исти типик-зависи од врсте послушања, тежине послова, здравственог стања... Затим зависи и од  места где се манастир налази (умерени или хладни крајеви) и пуно тога другог).

Оно што је мени интересантно је да се често копирају и поштују у свету монашка правила телесног поста, али не и монашка правила духовног поста, нити монашка правила причешћивања. Ако неко сматра да се може у свету подвизавати по монашки, онда је најмање што треба да уради-да се по монашки и причешћује.

Мислите о томе...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Mislim da greh ide na svešteno lice a Bog će te krštene duše prizvati sebi na drugačiji način i neće gubiti blagodat Njegovog Tela i Krvi. Prosto mi je nemoguće da bude sveštenik iznad Jedinoga.

 

Dopada mi se i vaše razmišljanje ne sporim. Ali ja i ovako mislim.

[Јанко]

Mislim da greh ide na svešteno lice a Bog će te krštene duše prizvati sebi na drugačiji način i neće gubiti blagodat Njegovog Tela i Krvi. Prosto mi je nemoguće da bude sveštenik iznad Jedinoga.

 

Dopada mi se i vaše razmišljanje ne sporim. Ali ja i ovako mislim.

 

Проблем је слобода. А ми огреховљени...Питање је да ли ћемо чути Реч Божију исто када је у нашим ушима или у нама. Бог ће призвати, али да ли ћемо тако огреховљени исто чути кад је он у нама или не?

То су дубока питања, предубока за нас овако слабе  

[Volim_Sina_Bozjeg]

Dopada mi se Jankov odgovor vrlo je proširen i sagledava stanje tih duša.

 

Evo kako sam ja to rešio naprimer.... kad sam želeo strožija pravila ja sam odlazio u manastir na 7-8 dana i imao poslušanje....i pričestio se tim pravilima koje sam izmedju ostalog nalazio i u pravoslavnim knjigama koje su obradjivale tu tematiku i privukle su me i na jedan takav "podvig". (nisam tako strogo postio (duhovno) van manastira).

 

Kažem svaka "kuća" svoja pravila ima...(ako nisu u suprotnosti naravno sa Crkvom) pretpostavljam da je to i neka vrsta premudrosti Božje pogotovo recimo ako neki brat posti monaški telesno a na ispovesti ga "nigde nema" što se tiče ispovedanja pokajanja, već naglašava svoj strog tipik van sveštenikovog Blagoslova jer je tako našao u knjigama...

Ja sam našao sredinu (smirenje) koja mi stalno kljuca u glavi, a to je da mi neko može i zabraniti prilaz Čaši.

Bog zna...

[Guest - . . .-]

Узето са форума Верујем https://www.pouke.org/verujem/index.php/topic,12180.0.html :

 

 

Вјероватно је већ био топик, али не мари да поново продискутујемо, поготово јер то многе од нас, ако Бог да, чека у скорије вријеме. Наиме, хтио би да овдје мало продискутујемо о причешћивању скроз мале дјеце. Желио би да нам дате двије врсте коментара:

 

1.) родитељска искуства оних који су већ прочли то све: од када и како почети са причешћивањем дјетета, некипрактичан савјет итд.

 

2.) теолошке коментаре јер, чини ми се, постоји ту једна проблематика. с једне стране, непобитно је да Црква сву своју крштену дјецу зове да учествују у њеним тајнама "да живот имају и да га имају у изобиљу". Тачно је и да она у сваком од те дјеце препознаје личност, ма колико да су развијене њене интелекталне способности. Па, ипак, такође ми се чини да је у инсистирању на причешћивању баш мале дјеце често по сриједи неки магијски приступ ("ваља се", "кад иду попина, нек иду и наша", "нек мало живне" итд.). Родитељи врло често буквално на силу причешћују дјецу и настају читаве сцене: дијете се невјероватно буни, они га истјазавају не би ли се ма како и ма колико причешће дотакло дјететових усана. Често се деси да дијете одмах потом бљуцне, па се питам шта је смисао свега тога?