Свето причешће

[Млађони]

pa pre nedelju dana  

[w.a.mozart]

u 3. godini srednje škole na Vaskrs... 

[Natasa.]

pa pre nedelju dana

CESTITAM !!!

 

Prosle godine, dve nedelje posle krstenja .

[Srdjan Kotur]

pred Vaskrs prošle godine, nekih 5 godina posle krštenja.

[Благовесник]

Sa 7 godina.

[Silence]

Prvi put kad sam imala 5 god. baka me je odvela u crkvu na Liturgiju i prethodno vodila računa da postim 3 dana, spremala je posebno klopu za mene i uopšte je bila  svečana atmosfera.

[Драгана Милошевић]

Na Ivanjdan 1996. nedelju dana posle krstenja.

[w.a.mozart]

е, имам једно питање... зашто је правилно ПРИЧЕШЋЕ а не ПРИЧЕСТ

[Mironosica]

i ja imam jedno pitanje

 

zasto ne vazi svuda isto "pravilo" za pricescivanje mirjana ?

[Јадранка-Дервента]

i ja imam jedno pitanje

 

zasto ne vazi svuda isto "pravilo" za pricescivanje mirjana ?

Хајде мало појасни, ја нисам наишла никада на разлике, па ми није јасно. 0409_feel

[Mironosica]

Хајде мало појасни, ја нисам наишла никада на разлике, па ми није јасно.

 

pa neki treba  7 dana poste samo na vodi da bi se pricestili ,neki mogu stalno da se pricescuju ,neki samo za vreme posta ......

znaju svestenici na sta mislim 

kad ce da se usaglase oko pricesca mirjana ?

[И.стојковић]

pa neki treba  7 dana poste samo na vodi da bi se pricestili ,neki mogu stalno da se pricescuju ,neki samo za vreme posta ......

znaju svestenici na sta mislim 

kad ce da se usaglase oko pricesca mirjana ?

Када престану да се постављају у центар универзума не примећујући да Је Христос одувек ту....

Када се заиста сви, пре него што ишта изговоре, запитају шта би Христос Рекао Да Је на њиховом месту.

Када се подсете да су рукоположени Духом Светим и да ће за све одговарати, са много више "детаља" него мирјани, јер коме је више дато више ће се и тражити 

[Mironosica]

@@И.стојковић,

 

znaci : nikad  

[И.стојковић]

@@И.стојковић,

 

znaci : nikad

Може бити, али то нас не треба да мучи, кад знамо колико нас Христос bighugbighug

[JESSY]

 

Једном приликом ученици преподобног Макарија Египатског видели су човека који је ишао пустињом водећи за собом кобилу. Ишао је путем који води до келије њиховог старца. Чувајући покој светога, монаси су стали поред врата и покушали да наговоре путника да не одвлачи преподобног од молитве. Али, услишивши молбе тог човека, ускоро су му допустили да уђе у келију. Путник се обрадовао и пошао унутра, али не сам, него заједно са својим коњем. Ученици преподобног Макарија су се збунили и упитали зашто води са собом кобилу. Овај човек им је одговорио да и животиња има потребу за молитвама праведника. Монаси су се зачудили његовој љубави према кобили јер је ради ње толико дуго путовао по врелој и ненастањеној пустињи! Зашто му је тако драга та животиња и шта ју се задесило?
- Кобила коју видите, – рекао је човек, – јесте моја несрећна жена и ја не знам како се она претворила у животињу. Ево већ је три дана како ништа није јела.
- Ове путникове речи монаси нису сматрали за измишљотину. Без обзира на то што се Христово учење већ триста година распрострањивало по земљи, у Египту је још увек велики утицај имало незнабоштво, и та древна колевка магије била је пуна разних магова који су наносили штету Хришћанима. Зато су монаси, чувши човекову причу, похитали ка авви Макарију да му саопште шта се догодило. Међутим, када су видели преподобног, нису морали да му било шта објашњавају: Бог је светоме открио узрок онога што се десило. А тај узрок био је следећи.
Жена придошлице допала се неком развратном Египћанину, који је пожелео да је заведе. Али сва његова настојања била су узалудна. Да би у женином срцу пробудио узвратну страст, тада је прибегао услугама врача. Добивши много новца, чаробњак је применио сва своја заклињања ради саблажњавања Хришћанке, али није постигао циљ. Разјаривши се због неуспеха, он је ипак успео да изазове учинак: жена је почела да се указује околини као кобила. Њен несрећни муж похитао је да тражи помоћ од сваког кога је знао, али нико није могао да му помогне, па чак ни месни презвитери. Жена је свима била налик на животињу и нико није знао како да јој врати пређашњи изглед. Зато ју је очајни муж и довео великом подвижнику, дознавши за чуда која је творио. Погледавши на жену, свети Макарије је рекао својим ученицима:
- Не видим у њој ништа животињско о чему говорите, то није у њеном телу, него у очима оних који је гледају. То је обмана демона, а не истинско стање ствари.
Затим је свети благословио воду, облио њоме жену и помолио се. Враџбине су ишчезле и сви су пред собом видели жену уместо кобиле. Преподобни је заповедио да јој дају хране и, отпуштајући је кући, дао савет:
- Никада не одлажи посећивање цркве и никада не избегавај причешће Христовим Тајнама. Невоља ти се десила зато што више од пет недеља ниси приступала Пречистим Тајнама нашег Спаситеља.
Овај чудесни случај ученици преподобног Макарија упамтили су ради назидања будућих нараштаја Хришћана, а презвитер Руфин и епископ Паладије Еленопољски укључили су га у своју књигу о историји египатског монаштва. Свакако, откривење које је старац добио од Бога достојно је да га зна сваки православни Хришћанин. Свега пет недеља без причешћа – па чак и крштен човек може да се покаже незаштићен пред враџбином и нападом демона!

Неко од читалаца може да упита: многи савремени Хришћани причешћују се прилично ретко, али зар се претварају у коње? Можда су демони изгубили своју некадашњу моћ? Свет иде ка свом заласку: безакоња се у њему умножавају, а духовни живот човечанства се гаси. И када би сада Господ допустио, слуге ђавола не само да би претвориле немарне Хришћане у коње, него би их збрисале са лица земље. Ипак, у доба светског царства греха и порока Господ из Своје безграничне милости чува лакомислене људе од демонских напасти, очекујући њихово уразумљење. Али, што се дуже човек не причешћује Светим Тајнама тим се више удаљава од спасоносног Божијег покрова. И мада се с њим не догађају страшна загонетна искушења, он неће избећи обичне, али непријатне последице свог немара. Јер и у давнини ретко су бележени случајеви претварања људи у животиње, а уобичајених несрећа било је поприлично.

 

Протојереј Вјачеслав Тулупов