Свето причешће

[obi-wan]

Драга Сањице,

мој савет је да у свему слушаш свог духовног оца и пароха. Ако он теби каже да треба да се причешћујеш 4 пута, ти се толико причешћуј, наши отци и праотци су се толико причешћивали и сигурно да то није им било препрека ка Царству Небесном. Кад ти неко од форума буде духовник и парох, онда слушај њега. До тада слушај свога духовника.

Duhovnik je duhovnik, a parohisjki je parohijski, ta dva nisu ista... Tako da si ti ovde nesto pobrkao...

наши отци и праотци су се толико причешћивали и сигурно да то није им било препрека ка Царству Небесном

A ovo ti je tek zestoko...

[Orthophill]

Драга Сањице,

мој савет је да у свему слушаш свог духовног оца и пароха. Ако он теби каже да треба да се причешћујеш 4 пута, ти се толико причешћуј, наши отци и праотци су се толико причешћивали и сигурно да то није им било препрека ка Царству Небесном. Кад ти неко од форума буде духовник и парох, онда слушај њега. До тада слушај свога духовника.

Znaci li to da u svemu treba bespogovorno slusati svestenika?

А зашто да не, ако духовник није у прелести или у јереси?

[Orthophill]

Драга Сањице,

мој савет је да у свему слушаш свог духовног оца и пароха. Ако он теби каже да треба да се причешћујеш 4 пута, ти се толико причешћуј, наши отци и праотци су се толико причешћивали и сигурно да то није им било препрека ка Царству Небесном. Кад ти неко од форума буде духовник и парох, онда слушај њега. До тада слушај свога духовника.

Duhovnik je duhovnik, a parohisjki je parohijski, ta dva nisu ista... Tako da si ti ovde nesto pobrkao...

Најбоље је да и духовник и парох буду један исти човек. А, колико сам разумео у овом случај то је тако.

[Aquilius Cratus]

Драга Сањице,

мој савет је да у свему слушаш свог духовног оца и пароха. Ако он теби каже да треба да се причешћујеш 4 пута, ти се толико причешћуј, наши отци и праотци су се толико причешћивали и сигурно да то није им било препрека ка Царству Небесном. Кад ти неко од форума буде духовник и парох, онда слушај њега. До тада слушај свога духовника.

Znaci li to da u svemu treba bespogovorno slusati svestenika?

А зашто да не, ако духовник није у прелести или у јереси?

Zato sto hriscanin ne treba da bude govedo koga ce vozati tamo amo i koji ce prosto ceznuti

da drugi zive umesto njega.

[Sherlock H.]

Драга Сањице,

мој савет је да у свему слушаш свог духовног оца и пароха. Ако он теби каже да треба да се причешћујеш 4 пута, ти се толико причешћуј, наши отци и праотци су се толико причешћивали и сигурно да то није им било препрека ка Царству Небесном. Кад ти неко од форума буде духовник и парох, онда слушај њега. До тада слушај свога духовника.

Znaci li to da u svemu treba bespogovorno slusati svestenika?

А зашто да не, ако духовник није у прелести или у јереси?

Pa..valjda se i ti nesto pitas u tvom zivotu.

[nishizawa]

Наши отци и праотци су се толико причешћивали и сигурно да то није им било препрека ка Царству Небесном. Кад ти неко од форума буде духовник и парох, онда слушај њега. До тада слушај свога духовника.

Бојим се да те је неко погрешно информисао - пракса да људи који не живе у манастиру имају духовнике којима су беспоговорно послушни се јавила код нас тек почетком деведесетих година двадесетог века. До тада су духовнике имали само и искључиво монаси. А о честом причешћивању се можеш најбоље информисати овде:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6097.0.html

У принципу, свакако да своме свештенику треба бити послушан. Међутим, треба имати меру у свему - нико није непогрешив, и никоме не треба бити слепо послушан. Претеривање у било чему не води томе да се постане бољи и већи хришћанин, већ у фанатизам и прелест...

На овом форуму такође има неколико свештених лица, теолога и нас вероучитеља који смо ради да помогнемо свакоме ко има неку недоумицу. Уосталом, свакоме од нас је Господ даровао разум и слободну вољу управо да би био способан да сам расуђује и да преузме одговорност за своје поступке...

[Orthophill]

Кад сам мислио о послушање према духовника, мислио сам о послушање за духовне ствари. Е онда сматрам да се мора бити послушан. Али кад је реч о други ствари е онда духовник не видим разлог да се меша у наш живот.

Питање о светој причести и те како је духовна ствар. Наша сестра се Богу преко тог свештеника исповедила и он јој рекао да сме да се причешћује 4 пута и свршена ствар. Кад нас свештеник поучава о духовне ствари не поучава нас он, већ сам Христос. Исто је и кад нас наши родитељи поучавају о световне ствари и тада преко њих сам Бог говори.

Е сада, ми имамо слободу да слушамо Бога преко наших телесни и духовни родители или да се слушамо сами себе, а са тим и сам црни ђавол.

[obi-wan]

Драга Сањице,

мој савет је да у свему слушаш свог духовног оца и пароха. Ако он теби каже да треба да се причешћујеш 4 пута, ти се толико причешћуј, наши отци и праотци су се толико причешћивали и сигурно да то није им било препрека ка Царству Небесном. Кад ти неко од форума буде духовник и парох, онда слушај њега. До тада слушај свога духовника.

Znaci li to da u svemu treba bespogovorno slusati svestenika?

А зашто да не, ако духовник није у прелести или у јереси?

Jer tako ljudi lepo pobegnu od odgovornosti zivota u Crkvi - znas, nabave duhovnika, i iskljuce mozak, tj. zive BEZ LICNE ODGOVORNOSTI...

Osim toga, duhovnik treba da je osoba sa izuzetnim iskustvom i prefinjenim osecajem za probleme ljudi, to sto je neko svestenik tj. u mantiji ne cini ga automatski duhovnikom...

Praxa grcke Crkve je prilicno dobra u tome, jer se sve odvija prema darovima koje svestenici pokazuju (jedni su duhovnici, drugi se bave dobrotovrnim radom, treci ispovedaju,...), a ne po automatizmu - pa nisu oni carobnjaci, pa cim udje u uniformu moze sve...

Кад сам мислио о послушање према духовника, мислио сам о послушање за духовне ствари. Е онда сматрам да се мора бити послушан. Али кад је реч о други ствари е онда духовник не видим разлог да се меша у наш живот.

Питање о светој причести и те како је духовна ствар. Наша сестра се Богу преко тог свештеника исповедила и он јој рекао да сме да се причешћује 4 пута и свршена ствар. Кад нас свештеник поучава о духовне ствари не поучава нас он, већ сам Христос. Исто је и кад нас наши родитељи поучавају о световне ствари и тада преко њих сам Бог говори.

Е сада, ми имамо слободу да слушамо Бога преко наших телесни и духовни родители или да се слушамо сами себе, а са тим и сам црни ђавол.

Pa to ti ja i pricam - tu se danas ponajvise pokazuje naopakost takve prakse - da svestenik automatski bude apsolutni savetnik za sve, a ni sebe nije ni izbliza zbrinuo kako treba...

Po tebi ispade da je svestenik (ili monah, bez obzira) kao mali papa - nepogresiv po pitanjima vere?!

Pamet u glavu, mnogo toga smo propustili ili upropastili zbog ovakvih "pravoslavnih" razmisljanja...

Edit:

Наша сестра се Богу преко тог свештеника исповедила и он јој рекао да сме да се причешћује 4 пута и свршена ствар.

Ovo zaboravih - ovo nije tacno, nije joj rekao da se 4x godisnje pricescuje zbog ispovesti, nego "jer nasa Crkva tako uci", a to je katastrofalno lupetanje...

[nishizawa]

Кад сам мислио о послушање према духовника, мислио сам о послушање за духовне ствари. Е онда сматрам да се мора бити послушан. Али кад је реч о други ствари е онда духовник не видим разлог да се меша у наш живот.

Питање о светој причести и те како је духовна ствар. Наша сестра се Богу преко тог свештеника исповедила и он јој рекао да сме да се причешћује 4 пута и свршена ствар. Кад нас свештеник поучава о духовне ствари не поучава нас он, већ сам Христос. Исто је и кад нас наши родитељи поучавају о световне ствари и тада преко њих сам Бог говори.

Е сада, ми имамо слободу да слушамо Бога преко наших телесни и духовни родители или да се слушамо сами себе, а са тим и сам црни ђавол.

Да ниси мало буквално схватио ствари? Послушност духовнику, чак и када га имаш (а немају га сви, и нема ни потребе да га имају) не значи непостојање сопствене одговорности - свако ко слуша духовника или свештеника чини то на сопствену одговорност...

Другим речима - ако ти свештеник или духовник каже да радиш нешто што се коси са самим основама Православља, то не значи да си ти ослобођен одговорности ако га послушаш. На пример - ако ти духовник каже да слободно можеш да живиш у браку са две жене одједном, свакако га нећеш послушати. Иста ствар је са причешћивањем, које је апсолутно централна и најважнија ствар у Православљу. Не буду лењ, прочитај књигу О честом причешћивању на коју сам те упутио у претходном посту - Свети Никодим Светогорац и Кољивари нису црни ђаволи, веруј ми на реч...

[Зосима]

Ортофил је донекле у праву,јер да су парохијани слушали свог пароха,многи рецимо не би сад ишли у Љуљаке и друге катакомбне парасинагоге на службе!

Али то је већ друга тема,- манастири VS парохије -,више пута обрађивана на форуму...

[Иван Недић]

Сањице у цркви ништа није глупо,а поготову оно што је везано за Литургију.И ја сам овде ради духовног подучавања и од скора сам ту.Могу ти само рећи да ћеш овде много тога научити баш везано за ову тему,али прво почни од себе,што рекао отац Иван.Све од тебе зависи којим ћеш путем да кренеш.Ја срећом нисам имала искуство као ти што се свештеника тиче,али сам исто била потпуно изгубљена када сам улазила у овај диван свет.А онда,уз Божију помоћ,све је кренуло узбрдо:сваке недеље причешћивање,разговори са свештеником...Мора да постоји неки ред и то се испоштује,али када ја видим да мени то не прија,идем даље,тражим нормалну,здраву средину...Желим ти све најбоље и да се овде чешће виђамо 0442_feel klapklap

У Цркви је много тога глупог

[ČtecMiloš]

Исправите ме ако гријешим, али зар нису у првој Цркви, они који се не причесте три седмице узастопно, бивали искључени из заједнице?

[Orthophill]

Исправите ме ако гријешим, али зар нису у првој Цркви, они који се не причесте три седмице узастопно, бивали искључени из заједнице?

У првој Цркви путири су били дрвени, а хришћани златни. Данас је обратно. Они тада су били спремни све да дају за Христа, а шта ми смо подготвени да дамо за Христа? Одговор је ништа. Ми би хтели без муке да пођемо у Царство Небесно и непрестано да једемо и пијемо Тело и Крв Христови.

[Orthophill]

Кад сам мислио о послушање према духовника, мислио сам о послушање за духовне ствари. Е онда сматрам да се мора бити послушан. Али кад је реч о други ствари е онда духовник не видим разлог да се меша у наш живот.

Питање о светој причести и те како је духовна ствар. Наша сестра се Богу преко тог свештеника исповедила и он јој рекао да сме да се причешћује 4 пута и свршена ствар. Кад нас свештеник поучава о духовне ствари не поучава нас он, већ сам Христос. Исто је и кад нас наши родитељи поучавају о световне ствари и тада преко њих сам Бог говори.

Е сада, ми имамо слободу да слушамо Бога преко наших телесни и духовни родители или да се слушамо сами себе, а са тим и сам црни ђавол.

Да ниси мало буквално схватио ствари? Послушност духовнику, чак и када га имаш (а немају га сви, и нема ни потребе да га имају) не значи непостојање сопствене одговорности - свако ко слуша духовника или свештеника чини то на сопствену одговорност...

Другим речима - ако ти свештеник или духовник каже да радиш нешто што се коси са самим основама Православља, то не значи да си ти ослобођен одговорности ако га послушаш. На пример - ако ти духовник каже да слободно можеш да живиш у браку са две жене одједном, свакако га нећеш послушати. Иста ствар је са причешћивањем, које је апсолутно централна и најважнија ствар у Православљу. Не буду лењ, прочитај књигу О честом причешћивању на коју сам те упутио у претходном посту - Свети Никодим Светогорац и Кољивари нису црни ђаволи, веруј ми на реч...

Па добро, они који се причешћују само 4 пута годишње су мањи православци од они који се причешћују 104 пута годишње? Кад могу неки да слушају свог духовник, кад им каже да полово општење "из љубави" вон брака није грех, онда шта не би слушали и кад духовник каже да треба да се само четири пута треба причестити. Искрено ја сматрам да 4 пута годишње није добра пракса, као што сматрам да није добра пракса и 104 пута годишње, но ко ме пита мене. greengrin

Прочитао сам кољиварску књигу "О честом причешћивању", али сам прочитао и каноне светога Јована Постника Константинополског.

[gospodin X]

Исправите ме ако гријешим, али зар нису у првој Цркви, они који се не причесте три седмице узастопно, бивали искључени из заједнице?

У првој Цркви путири су били дрвени, а хришћани златни. Данас је обратно. Они тада су били спремни све да дају за Христа, а шта ми смо подготвени да дамо за Христа? Одговор је ништа. Ми би хтели без муке да пођемо у Царство Небесно и непрестано да једемо и пијемо Тело и Крв Христови.

Колико је мени познато апостол Павле прекорева прве хришћане што синови узимају за жене жене очева својих.... Толико о злату првих хришћана...... Наравно такви су били искључивани, али није да није било греха, било га је ко и данас.......