Свето причешће

[Guest - . . .-]

Hvala oce Ivane na trudu i odvojenom vremenu. Potpuno prihvatam Vas odgovor i sama mislim da nije dobro da se sukobim sa svojimparohiskim svestenikom. Sto rece jednom prikliko Patrijar Pavle kad trpi Gospod trpicemo i mi.( kad se mora)

Баш тако. Ми на форуму можемо да дискутујемо и да налазимо најбоље решење за реални живот, али никако не напречац. Враћање литургијском животу наше црквене заједнице је процес који има падова и узлета. Треба да будемо радосни што смо део свега тога али не неко ко ће уносити немир већ да управо нашим смиреним поступцима покажемо да смо деца Свете Христове Цркве.

Ствари се мењају, све је мање оних који бране народу причешће јер њихов став "не пије воду" па шта год да узму као аргумент, јер све литургијске молитве га дискредитују. Мало је оних који у својој гордости не могу или не смеју да прихвате своју грешку. Лично, најдраже ми је када увидим грешку или када ме неко на њу усмери, па је поправим.

"О Господе, дај ми да САГЛЕДАМ моја сагрешења и да не осуђујем брата свога јер си благословен у све векове. Амин"

[nishizawa]

У првој Цркви путири су били дрвени, а хришћани златни. Данас је обратно. Они тада су били спремни све да дају за Христа, а шта ми смо подготвени да дамо за Христа? Одговор је ништа. Ми би хтели без муке да пођемо у Царство Небесно и непрестано да једемо и пијемо Тело и Крв Христови.

Свети Никодим Светогорац је живео пре само пар стотина година, а његове препоруке из књиге за коју кажеш да си прочитао се односе и те како на нас.

Опуштено, брате, опуштено либерално.Данас треба само тако.

Ко је, по теби, овде либералан - Свети Никодим?

И умеш ли ти ишта своје, аргументовано и конструктивно да кажеш, уместо што све време овако цинично провоцираш и тролујеш?

[Guest - . . .-]

Одговор Ортофилу:

Та флоскула "У првој Цркви путири су били дрвени, а хришћани златни а данас је обратно" и кукање за старим добрим временима никако није нешто што треба да буде мерило наше вере. Као прво, када читаш Свето Писмо Новог Завета, нарочито посланице светог апостола Павла, нећеш баш наћи пуно похвала тадашњих хришћана. Било их је и оваквих и онаквих. Тако и данас. Мислим да ништа нисмо бољи али ни гори од оних који су некада живели. Свако време носи своје бреме. Ми имамо данас другачија искушења која некадашњи хришћани нису могли ни да сањају. Замисли када би неког човека из претходних векоав убацио у садашње доба. Шта би било са њим?

Дакле, оставимо се флоскула и празних прича о рпохујалим временима, већ да  гледамо напред. И онако индетитет Цркве, оно што Црква јесте извире из будућег Царства Небеског који је истина- по речима светог Максима Исповедника. То не значи занемаривати историју- никако, али не и затворити се у њу.

[Evgenik]

На жалост наш пад се састоји у потпуној пропасти здравог духовног расуђивања.

Ако сам Спаситељ свједочи да је "дошао да грешнике спасе" да "не требају здрави лекара него болесни", колико онда духовно слијеп мора човјек бити да би расуђивао да је св.Причешће некаква награда за оне који мисле да су достоји, или, пак будући недостојни да не приступају никако?

Болесни смо, имамо Љекара, имамо Лијек, али га не узимамо јер сматрамо да само здрави треба да га узимају? Какво је то тек духовно лудило?

Или тек повампирена фарисејштина коментара да се презвитери причешћују непрестано јер имају "посебну благодат"?  Чије су ријечи "на вратима стојите и не улазите сами а не дате никоме другом да уђе" и које им је значење, молио бих ако може да ми се растумачи.

[dusha]

У првој Цркви путири су били дрвени, а хришћани златни. Данас је обратно. Они тада су били спремни све да дају за Христа, а шта ми смо подготвени да дамо за Христа? Одговор је ништа. Ми би хтели без муке да пођемо у Царство Небесно и непрестано да једемо и пијемо Тело и Крв Христови.

Свети Никодим Светогорац је живео пре само пар стотина година, а његове препоруке из књиге за коју кажеш да си прочитао се односе и те како на нас.

Опуштено, брате, опуштено либерално.Данас треба само тако.

Ко је, по теби, овде либералан - Свети Никодим?

И умеш ли ти ишта своје, аргументовано и конструктивно да кажеш, уместо што све време овако цинично провоцираш и тролујеш?

Zahvaljujem.

1000000001010

[gospodin X]

Elem, kako da počnem? Nedavno sam se ispovedila, onako baš nadugačko i naširoko i prelepo sam se osećala. Postila sam dve nedelje i želim da se pričestim u nedelju.

Pre neki dan, došao moj sveštenik da mi sveti vodicu pred Uskrs, i ja mu kažem kako hoću da se pričestim u nedelju. Kaže on meni da on odobrava samo pričešće 4 puta godišnje jer je tako Crkva odredila. Ispoštovao je moju želju da se pričestim van praznika, ali se ja osećam bedno.

Inače, iskreno sam pristupila veri i ovo mi je drugo pričešće i post u životu i baš sam se tome radovala. Međutim, sad više nisam radosna nego se osećam bez veze. U mojoj Crkvi se niko ne pričešćuje osim male dece. Ispašću budala kad i ja stanem u red. Eto, samo sam htela da se izjadam...sve mi ovo postaje pomalo bez veze...čak se plašim da ću izgubiti veru- u Boga nikad, ali u Crkvu i sveštenstvo-da.

[Милан Меденица :)]

Elem, kako da počnem? Nedavno sam se ispovedila, onako baš nadugačko i naširoko i prelepo sam se osećala. Postila sam dve nedelje i želim da se pričestim u nedelju.

Pre neki dan, došao moj sveštenik da mi sveti vodicu pred Uskrs, i ja mu kažem kako hoću da se pričestim u nedelju. Kaže on meni da on odobrava samo pričešće 4 puta godišnje jer je tako Crkva odredila. Ispoštovao je moju želju da se pričestim van praznika, ali se ja osećam bedno.

Inače, iskreno sam pristupila veri i ovo mi je drugo pričešće i post u životu i baš sam se tome radovala. Međutim, sad više nisam radosna nego se osećam bez veze. U mojoj Crkvi se niko ne pričešćuje osim male dece. Ispašću budala kad i ja stanem u red. Eto, samo sam htela da se izjadam...sve mi ovo postaje pomalo bez veze...čak se plašim da ću izgubiti veru- u Boga nikad, ali u Crkvu i sveštenstvo-da.

сестро, не дозволи себи да те неко направи типичним примером хладног туширања после загрејавања за веру и хришћански живот и самим тим духовним абортусом у колевци твојег освешћивања КА Богу. ти треба да одабереш да живиш живот хришћанина трудећи се да испуњаваш, али не да сутра постанеш светитељ, већ да узрасташ ка подвигу светитељског живота.

УЖАСНА је пракса убијања младих хришћана (не по стажу и годинама, већ по неутврђености и незнању) а да још нису ни проходали тражећи од њих да испуњавају ствари које су постављене да треба да се достигну и које ће моћи са лакоћом да обављају кад постану пунолетни хришћани. после тога постаје све јасније и мање конфузно од почетка на коме се нађеш и не знаш кога да слушаш, шта да радиш, како да радиш, где да радиш, зашто да радиш и најважније ЗБОГ КОГА да радиш.

не радиш ти све ово због Бога, или зато што је неко рекао да тако треба (пост, причешћивање, свете тајне), већ због СЕБЕ - на спасење и живот вечни. Богу све то не треба, Он је СВЕ испунио а наше пошћење, исповести и остало му не требају, већ нама требају да се отелотворимо као богови, као што је обећано.

свето причешће није банана које се даје на дар и награду послушним мајмунима у кавезу послушања и испуњавања задатих услова и прелажење препрека за такву немерљиву светињу, већ једна неизмерна милост и љубав Јединог Бога према смртном човеку да му буде НА ОПРОСТ ГРЕХА И ОБОЖЕЊЕ.

а како ће да ти се опросте греси и да се обожиш ако не узимаш светињу која се дели (за бадава!) СВАКЕ НЕДЕЉЕ на Литургији?

лично, нимало ми се не свиђа негативни приступ твојег свештеника који има укус клирикализације, то јест одељивања свештенства од лаика и аутоматизације питања причешћивања - свештеници могу по аутоматици да прилазе путиру а лаици кад им се дозволи. то НИЈЕ правило, већ палост и необразованост, а уме да буде и зло које хара и убија у првом даху.

ако ти наша мишљења, која су очигледно супротна од праксе твојег свештеника, не значе знај барем ово - ово су сви људи који ЖИВЕ литургијским животом и који испуњавају целу праксу Цркве постова и осталих светиња.

а да ти ми не бисмо солили памет са својим искуством и да те доводимо у збун где ти је ићи, нека ти светитељи који су обновили ЈЕДИНУ ПРАКСУ Цркве са редовним причешћивањем објасне у пар наслова и мало детаљније ЗАШТО је НЕОПХОДНО хришћанину да се често причешћује (књига из мог потписа):

клик - ГЛАВА 1

О томе да је православним хришћанима неопходно често Причешћивање Божанским Телом и Крвљу нашега Господа

клик - ГЛАВА 2

О томе да је корисно и спасоносно често Причешћивање Светим Тајнама

ГЛАВА 3

О томе да ако неко дуго чека да се причести чини себи велику штету

клик - ПРИГОВОР 1

Постоје неки људи са великим страхопоштовањем, који не познајући Писмо, када виде неког хришћанина да се често причешћује почињу да га укоравају, говорећи да само свештеници могу то да раде. И ако ти хоћеш да се често причешћујеш онда и ти постани свештеник.

клик - ПРИГОВОР 2

Неки приговарају говорећи да се треба причешћивати једном у четрдесет дана и не чешће од тога

клик - ПРИГОВОР 5

Неки приговарају говорећи да је Свето Причешће страшна ствар, и зато се од људи који се причешћују захтева свети живот, савршен и ангелски

клик - ПРИГОВОР 8

Неки приговарају и говоре: “Зар ти који се често причешћују немају страсти чревоугађања, сујете, смеха, празнословља и многа друга слична? Како се они без обзира на све то често причешћују?”

клик - ПРИГОВОР 9

У то време се причешћивала већина народа, а мањина није. Зато су божански оци и укоравали мањину да не би саблажњавала већину. Међутим данас када се не причешћује већина, сем неких малобројних, не треба да се причешћују ни ти малобројни да се не би правили изгреди у цркви и да се многи не би саблазнили

клик - ПРИГОВОР 12

Неки се саблажњавају од тога што не могу да нас убеде својим речима (имајући у виду да постоји забрана на непрестано Причешћивање), и у своју одбрану наводе три закључка: прво, говоре, каноне и заповести држе архијереји; друго ми не треба да испитујемо то што нам говоре архијереји, већ треба само простодушно да их слушамо; и треће наводе Апостолску изреку “повинујте се учитељима вашим и будите покорни” (Јевр. 13, 17).

клик - ПРИГОВОР 13

Неки кажу: “Ево, ми испуњавамо заповест Господњу – причешћујемо се два или три пута годишње, и то је довољно за наше оправдање [на Страшном Суду]” 

видиш ли колико је ванвремено и савремено оно што је написано, толико да одговара свему ономе што се теби дешава, иако је састављено између 18. и 19. века?

у мом потпису имаш линк за скидање ове књиге од 53 стране написана од два светитеља који су припадали Кољиварима, духовном покрету 18. и 19. века (признаћеш, то није тако далеко) који је заслужан за духовно просветитељство и одбрану Православља од будалаштине и бездушности неких паразитирајућих и неправилних пракси које се опселе Цркву од демона самих.

само бих желео да напоменем нека имена која ће ти бити можда позната, као и чињеницу да су се скоро сви до једног посветили у Богу: свети Макарије Коринтски, Преподобни Никодим Светогорац, преподобни Атанасије Пароски, Преподобни Паисије Величковски, Преподобни Серафим Саровски и многи други.

сестро, молим те да прочиташ не само наслове, да се кратким речима не би погубила, већ и оно што ови линкови крију и да разлучујеш СВАКОГ у односу на Бога, Свето Писмо, Свето Предање, праксу Цркве, љубав, милост и дело које према другима има јер то све говори далеко гласније од сваког од нас, мантија или не.

ал пази се једног највише - из незнања сав грех.

ту стоји пад, клизавица и мучење.

на самом почетку, као што видиш, прво је најважнија твоја слобода да одабере сама за себе, без страха и присиле: хоћеш ли све то што је Бог понудио или сматраш да ти не треба и да ти је лакше да игноришеш и окренеш главу, заборавиш шта ти је понуђено.

Црква је ништа друго до највећа светиња и најлакши крст остављен човеку и упутство духовно узрастања у Христу, а не голготско мучилиште и губилиште.

[Милан Меденица :)]

Hvala svima na odgovorima.  greengrin Strpljen- spašen. Oduvek sam imala puno pitanja i tražim odgovore na njih. Mislim da će moj sveštenik poludeti koliko ga zapitkujem. Naravno, ne pada mi na pamet da ulazim u neki konflikt s njim. On je fin čovek i ja ga poštujem kao svog duhovnog oca. Jedino me, eto, zbunilo to pitanje pričešćivanja i mislim da ću se malo glupo osećati kad u Crkvi budem u redu samo ja sa malom decom 0110_hahaha

креће се од млека, као дете и ту нема места за стидом.  0110_hahaha 0110_hahaha

сваки човек је новорођена светиња у Богу да расте и обожи се, светиње светима  4chsmu1

али не варај се: живот новорођенчета ће свако напасти - као што су Христа од колевке прогонили Истине ради.

Прва саборна посланица св. апостола Петра, глава 2.

1. Одбаците дакле сваку пакост и сваку превару и лицемерје и завист и сва опадања,

2. И будите жељни разумног и правог млека, као новорођена деца, да о њему узрастете за спасење;

3. Јер окусисте да је благ Господ.

4. А кад дођете к Њему, као камену живом, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран:

5. И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа.

6. Јер у писму стоји написано: Ево мећем у Сиону камен крајеугалан избрани, и скупоцени; и ко Њега верује неће се постидети.

7. Вама, дакле, који верујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и камен спотицања и стена саблазни:

8. На који се и спотичу који се противе речи, на шта су и одређени.

9. А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродетељи Оног који вас дозва из таме к чудном виделу свом;

10. Који некад не бејасте народ, а сад сте народ Божји; који не бејасте помиловани, а сад сте помиловани.

11. Љубазни! Молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од телесних жеља, које војују на душу.

12. А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за шта вас опадају као злочинце, видевши ваша добра дела, хвалили Бога у дан похођења.

13. Будите дакле покорни свакој власти човечијој, Господа ради: ако цару, као господару;

14. Ако ли кнезовима, као његовим посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима.

15. Јер је тако воља Божија да добрим делима задржавате незнање безумних људи.

16. Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије.

17. Поштујте сваког: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте.

18. Слуге! Будите покорни са сваким страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима.

19. Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди.

20. Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом.

21. Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо Његовим трагом:

22. Који греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим;

23. Који не псова кад Га псоваше; не прети кад страда; него се ослањаше на Оног који право суди;

24. Који грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо; ког се раном исцелисте.

25. Јер бејасте као изгубљене овце, које немају пастира; но сад се обратисте к пастиру и владици душа својих.

[Милан Меденица :)]

По својој савести одлучи када ћеш се причестити.

погубно је тако размишљати и води директ у духовну болест и отуђење од Цркве.

дете има родитеља да се васпита и сачува од погибије а камоли хришћанин који је тек ушао у веру крштењем и постао новорођени у Богу.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6097.msg252057.html#msg252057

део Хиландарског типика, преузет са

http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/svsava-sabrana/svsava-sabrana_04_c.html#b46

Свети Сава

Хиландарски типик

Писмени указ живота у манастиру Пресвете Богородице Наставнице, што сам га ја грешни и смерни монах Сава предао вама, у Господу вазљубљена чеда и браћо

Слово (канон) 5: О СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ И ДА СЕ НИКО НЕ ПРИЧЕШЋУЈЕ БЕЗ ИГУМАНА, НИТИ ОПЕТ ДА НЕКО ОСТАЈЕ БЕЗ ПРИЧЕШЋА, ОСИМ СА ЊЕГОВИМ ЗНАЊЕМ

...

А да неко без причешћа пребива без игуманова знања, није похвално, јер онај који тако чини биће осуђен као онај који испуњује своју вољу.

[Милан Меденица :)]

Наши отци и праотци су се толико причешћивали и сигурно да то није им било препрека ка Царству Небесном. Кад ти неко од форума буде духовник и парох, онда слушај њега. До тада слушај свога духовника.

Бојим се да те је неко погрешно информисао - пракса да људи који не живе у манастиру имају духовнике којима су беспоговорно послушни се јавила код нас тек почетком деведесетих година двадесетог века. До тада су духовнике имали само и искључиво монаси. А о честом причешћивању се можеш најбоље информисати овде:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6097.0.html

У принципу, свакако да своме свештенику треба бити послушан. Међутим, треба имати меру у свему - нико није непогрешив, и никоме не треба бити слепо послушан. Претеривање у било чему не води томе да се постане бољи и већи хришћанин, већ у фанатизам и прелест...

На овом форуму такође има неколико свештених лица, теолога и нас вероучитеља који смо ради да помогнемо свакоме ко има неку недоумицу. Уосталом, свакоме од нас је Господ даровао разум и слободну вољу управо да би био способан да сам расуђује и да преузме одговорност за своје поступке...

лепо је ниши објаснио - цела поента Православља је Црква у заједници кроз саборност и послушање Сабору. ко отпада од тога са неким својим умовањима која теже лево (клик) или десно (клик), одлази у неку секту редовно.

[Aquilius Cratus]

не радиш ти све ово због Бога, или зато што је неко рекао да тако треба (пост, причешћивање, свете тајне), већ због СЕБЕ - на спасење и живот вечни. Богу све то не треба, Он је СВЕ испунио а наше пошћење, исповести и остало му не требају, већ нама требају да се отелотворимо као богови, као што је обећано.

свето причешће није банана које се даје на дар и награду послушним мајмунима у кавезу послушања и испуњавања задатих услова и прелажење препрека за такву немерљиву светињу, већ једна неизмерна милост и љубав Јединог Бога према смртном човеку да му буде НА ОПРОСТ ГРЕХА И ОБОЖЕЊЕ.

а како ће да ти се опросте греси и да се обожиш ако не узимаш светињу која се дели (за бадава!) СВАКЕ НЕДЕЉЕ на Литургији?

Ovo bih odstampao u porti svake Crkve. Takvo vreme doslo da sve mora da se crta.

[Милан Меденица :)]

Исправите ме ако гријешим, али зар нису у првој Цркви, они који се не причесте три седмице узастопно, бивали искључени из заједнице?

У првој Цркви путири су били дрвени, а хришћани златни. Данас је обратно. Они тада су били спремни све да дају за Христа, а шта ми смо подготвени да дамо за Христа? Одговор је ништа. Ми би хтели без муке да пођемо у Царство Небесно и непрестано да једемо и пијемо Тело и Крв Христови.

је ли брате, одакле ти право да причаш у туђе име, срца непознајући и занемарујући и судећи преко Бога? ако тако о себи мислиш, не значи да су сви остали ТИ.

а што се тиче златарства дела подвига и пијетистичких дрвених адвоката првих хришћана, обраћање светог Апостола Павла у Новом Завету  4chsmu1

Врло се гласи да је курварство међу вама, и такво курварство какво се ни међу незнабошцима не чује, да некакав има жену очеву.

Коринћанима посланица прва, глава 5, стих 1

но, фала Богу ово су само имена која су остала за упозорење онаима који долазе и увек је најмањи проценат оваквих иако врло гласних и именованих примера - ковач Александар, Филит, Именеј и други.

[Милан Меденица :)]

Кад сам мислио о послушање према духовника, мислио сам о послушање за духовне ствари. Е онда сматрам да се мора бити послушан. Али кад је реч о други ствари е онда духовник не видим разлог да се меша у наш живот.

Питање о светој причести и те како је духовна ствар. Наша сестра се Богу преко тог свештеника исповедила и он јој рекао да сме да се причешћује 4 пута и свршена ствар. Кад нас свештеник поучава о духовне ствари не поучава нас он, већ сам Христос. Исто је и кад нас наши родитељи поучавају о световне ствари и тада преко њих сам Бог говори.

Е сада, ми имамо слободу да слушамо Бога преко наших телесни и духовни родители или да се слушамо сами себе, а са тим и сам црни ђавол.

Да ниси мало буквално схватио ствари? Послушност духовнику, чак и када га имаш (а немају га сви, и нема ни потребе да га имају) не значи непостојање сопствене одговорности - свако ко слуша духовника или свештеника чини то на сопствену одговорност...

Другим речима - ако ти свештеник или духовник каже да радиш нешто што се коси са самим основама Православља, то не значи да си ти ослобођен одговорности ако га послушаш. На пример - ако ти духовник каже да слободно можеш да живиш у браку са две жене одједном, свакако га нећеш послушати. Иста ствар је са причешћивањем, које је апсолутно централна и најважнија ствар у Православљу. Не буду лењ, прочитај књигу О честом причешћивању на коју сам те упутио у претходном посту - Свети Никодим Светогорац и Кољивари нису црни ђаволи, веруј ми на реч...

Па добро, они који се причешћују само 4 пута годишње су мањи православци од они који се причешћују 104 пута годишње? Кад могу неки да слушају свог духовник, кад им каже да полово општење "из љубави" вон брака није грех, онда шта не би слушали и кад духовник каже да треба да се само четири пута треба причестити. Искрено ја сматрам да 4 пута годишње није добра пракса, као што сматрам да није добра пракса и 104 пута годишње, но ко ме пита мене. 4chsmu1

Прочитао сам кољиварску књигу "О честом причешћивању", али сам прочитао и каноне светога Јована Постника Константинополског.

не разумем твој несмирени јуридички приступ бројања туђег, кад треба своје да бројиш, па још учиш сопственим погрешним примером непослушања пракси Цркве да је редовно причешћивање неопходно и благодатно.

није питање да ли су мање православни, више православни, већ шта је то православан?

[Милан Меденица :)]

Исправите ме ако гријешим, али зар нису у првој Цркви, они који се не причесте три седмице узастопно, бивали искључени из заједнице?

У првој Цркви путири су били дрвени, а хришћани златни. Данас је обратно. Они тада су били спремни све да дају за Христа, а шта ми смо подготвени да дамо за Христа? Одговор је ништа. Ми би хтели без муке да пођемо у Царство Небесно и непрестано да једемо и пијемо Тело и Крв Христови.

Колико је мени познато апостол Павле прекорева прве хришћане што синови узимају за жене жене очева својих.... Толико о злату првих хришћана...... Наравно такви су били искључивани, али није да није било греха, било га је ко и данас.......

Тамо где су људи тамо је и грех, али ни тада ни после није им било дозвољено да се грешници причешћују. Али сада све је релативизирано. 10 години била је епитимија за блуд, 14 за прељуба, а сада неко каже да то није грех!

Исти тај свети апостол Павле каже да ко недостојни једе и пије Тело и Крв Христови обољава и умире. Но, ми смо такви да само оно што нам одговара то узимамо у предвид али оно што нам не одговара мног лесно отфрламо.

помињеш акривију примене правила за одређене учестале и непокајане падове и грехе правећи од њих неразумну праксу с врата а сам Господ учи да се ПРВО 7 пута по седамдесет пута прашта, па тек онда да се примењује тако нешто по ревности и разуму, икономији и снисхођењу да буде човеку на спасење и повратак Цркви и Богу а не трескању шамара с врата за свако мало и самим тим терању ОД Цркве и Бога јер је немогућност испуњавања од малих ногу неутврђених хришћана велика због слабости вере и тела.

имаш ли ти такву епитимију за себе одређену, па је желиш и другима, или само се бусаш туђом памећу да покажеш своју неразумност или да другог одрекнеш да има разума, образа и срца да не треска људе с врата?

НЕМА ДОСТОЈНИХ, а научи да читаш тумачења а не да по сопственом неразумевању и буквалим словима дајеш нешто што нема везе са написаним.

клик за читање целог текста - Свети Теофилакт Охридски, ТУМАЧЕЊЕ ПРВЕ ПОСЛАНИЦЕ КОРИНЋАНИМА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА

27. Тако који једе овај хлеб или пије чашу Господњу недостојно, биће крив Телу и Крви Господњој.

Наговештава да се и они сами недостојно причешћују, јер презиру сиромахе. Како бива крив онај који се недостојно причешћује? Тако што и он пролива крв. Као што они, који су тада проболи, нису проболи да би пили него да би пролили, тако и онај који недостојно пије и зато и нема никакве користи, узалудно пролива крв.

Јудејци су поцепали Царев хитон (огртач) и ко се недостојно причешћује, тај га баца у блато, тј. баца га у своју душу. Зар то није исто безбожништво? Зато је и крив у истој мери.

као и:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6097.msg168217.html#msg168217

O честом причешћивању Светим Христовим Тајнама

Свештеномученик Данил Сисојев

Сличан савет налази се и у Питањима и одговорима преподобних Варсануфија и Јована: "Не устручавај се да приступиш, осуђујући себе као грешника, него сматрај да се грешник који приступа Спаситељу, удостојава отпуштења грехова. И у Писму видимо оне који Му приступају с Вером и чују онај божанствени глас: отпуштају ти се многи греси. Када би онај који Му приступа био достојан, он не би имао грехова, али пошто је био грешник и дужник, он је и добио опроштај грехова. Послушај Самог Господа, Који говори: Нисам дошао да позовем праведнике него грешнике на покајање. И још: Не требају здрави лекара него болесни. И тако, сматрај себе грешним и болесним и приступи к Ономе који може да спаси изгубљеног" (одговор 460). "Када Светим Тајнама приступају грешници као рањеници и они који траже милост, онда примају исцељење и Сам Господ их чини достојним Својих Тајни, говорећи: Ја нисам дошао да позовем праведнике на покајање – и још: Не требају здрави лекара него болесни.. И нико не треба себе да сматра достојним Причешћа, него да говори: Ја сам недостојан, али верујем да ћу се осветити Причешћем, и то ће се испунити на њему по вери његовој, у Господу нашем Исусу Христу" (одговор 461).

као и:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6097.msg168848.html#msg168848

СТАРАЦ САВА ПСКОВО-ПЕЧЕРСКИ

ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!

ПОУКЕ СХИ-ИГУМАНА САВЕ

СТАРЧЕВИ САВЕТИ И ПОУКЕ САБРАНИ НА ОСНОВУ УСПОМЕНА ЊЕГОВЕ ДУХОВНЕ ДЕЦЕ

Старац се од других свештенослужитеља разликовао, па се чак и разилазио са њима, по својој пламеној жељи, одлучности и ревности да свакога причести.

- Не лишавајте благодати оне који хоће достојно да се причесте и сједине са Христом, не просуђујте о њиховој недостојности и неприпремљености, јер им је Судија Сам Христос! - говорио им је.

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p3

св. Никодим Светогорац и св. Макарије Коринтски

ДУШЕКОРИСНА КЊИГА О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ

СВЕТИМ ХРИСТОВИМ ТАЈНАМА

ПРИГОВОР 3

Неки људи приговарајући говоре да је циљ с којим Свети Оци поучавају непрестаном Причешћивању тај да се потпуно не удаљимо од Присаједињења Божанским Тајнама. Ако се неко са великим страхом и са страхопоштовањем ретко причешћује и са великим страхопоштовањем приступа Тајнама, онда се он достојно причешћује

...

Зато и Божанствени Кирил Александријски одговара тим тобоже пуним страхопоштовања: “Ако желимо вечни живот, молимо се да у нама обитава Давалац бесмртности, да се не удаљујемо од благослова [то јест Причешћа], како то раде неки немарни. И да нам лукави ђаво не сместио мамац и мреже у виду штетног страхопоштовања [у односу на Божанске Тајне. Али шта ти мени говориш: “Ево Павле пише да] ко једе Хлеб и пије Чашу Господњу недостојно, једе и пије себи на осуду. Дакле, ја испитујући себе, видим се недостојним Причешћа”. Али ја ти одговарам: “Када ћеш бити достојан? Када ћеш стати пред Христа? Ако се увек будеш бојао својих најситнијих прегрешења, онда [знај да будући човек] никада нећеш престати да их чиниш (“Ко ће знати све своје погрешке?”(Пс.18, 13), према светом Псалмопојцу), и тако ћеш заувек остати потпуно не Причешћен спасоносним Светињама.

[pokajnik83]

Веома је незгодно и то да се иде у друге парохије. Ја нисам присталица тога сем у крајњој нужди.

Oce, mozete li objasnitii zasto je nezgodno, mene bas zanima.

Hvala