Jump to content

Свето причешће

Оцени ову тему


Колико се често причешћујете?   

98 члановâ је гласало

  1. 1. Колико се често причешћујете?

    • Једном седмично или чешће.
      9
    • Једном у две седмице.
      7
    • Једном месечно.
      5
    • Једном у два месеца.
      2
    • Више пута у току сваког од 4 год. поста.
      11
    • По једном/два пута у току сваког од 4 год. поста.
      14
    • Два пута годишње.
      3
    • Једном годишње.
      2
    • Једном у току неколико година.
      5
    • Како кад... врло променљиво.
      3
    • Не причешћујем се.
      5
    • Не причешћујем се. Шта значи причестити се?
      0
    • на свакој Светој литургији
      27


Препоручена порука

greengrin '' 22. I kad jedjahu uze Isus

hljeb i blagoslovivsi prelomi

ga, i dade im, i reče:

Uzmite, jedite; ovo je

tijelo moje.

23. I uze cašu i zablagodarivši

dade im; i piše iz nje SVI;

24. I reče im: Ovo je krv

moja Novoga zavjeta koja se

prolijeva za MNOGE. ''  (Marko 14, 22-24)    0110_hahaha

''Имај времена за РАД - то је цена УСПЕХА ... Имај времена за РАЗМИШЉАЊЕ - то је извор МОЋИ ... Имај времена за ИГРУ - то је тајна МЛАДОСТИ ... Имај времена за ЧИТАЊЕ - то је основа МУДРОСТИ ... Имај времена за ПРИЈАТЕЉСТВА - то је пут СРЕЋЕ ... Имај времена за САЊАРЕЊЕ - то је пут ка ЗВЕЗДАМА ... Имај времена да ВОЛИШ и да те ВОЛЕ - то је привилегија богова ... Имај времена да гледаш ОКО СЕБЕ - сувише је кратак дан за себичност ... Имај времена за СМЕХ - то је МУЗИКА ДУШЕ ...''.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 2.3k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Весна,

Занимљив цитат на тему, мада се мени чини да овде Господ говори о СВИМ и МНОГИМ људима, а не о СВИМ и МНОГИМ временима.

Мада можда и грешим, можда нас стварно треба прикључити интравенозно на Свете дарове. Можда треба сви радно способни мушкарци да се хиротонишу и да даноноћно раде Епиклезу и производе Дарове - то ће сигурно да спаси свет.  0110_hahaha

Људи, ви једноставно претерујете!

Мада знајући да се људско тело стално мења и да за месец дана одумру све ћелије коже и јетре, а за годину и 97% остатка организма - постоје заиста и научно оправдање честог причешћивања.

Али где је граница свега тога? Знам да је клиру забрањено више од једном дневно, али ми лаици можемо трчкати од храма до храма - ко ће нас ухватити? А већ кад тврдите да је Богу то мило, зашто не...  greengrin

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

greengrin '' 22. I kad jedjahu uze Isus

hljeb i blagoslovivsi prelomi

ga, i dade im, i reče:

Uzmite, jedite; ovo je

tijelo moje.

23. I uze cašu i zablagodarivši

dade im; i piše iz nje SVI;

24. I reče im: Ovo je krv

moja Novoga zavjeta koja se

prolijeva za MNOGE. ''   (Marko 14, 22-24)    0110_hahaha

Браво Весна!

Мада, овај 23. стих четрнајесте главе Марковог еванђеља на литургији звучи боље и још је у императиву а не као овде у имперфекту па сваке св. Литургије ми чујемо Христове речи којима нас позива на заједничарење из возгласа свештеника :

"Пијте из ње СВИ!"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

hvala..oce Agapije...

ti stihovi su po Prevodu Komisije Sv. ARh. Sinoda SPC... trece ispravljeno izdanje....stampano 1997.

moze li neko objasniti i protumaciti tu rec ''SVI''... kako to pravilno shvatiti... kako bi izbegli zamke pogresnih tumaca i tumacenja...  hvala...

''Имај времена за РАД - то је цена УСПЕХА ... Имај времена за РАЗМИШЉАЊЕ - то је извор МОЋИ ... Имај времена за ИГРУ - то је тајна МЛАДОСТИ ... Имај времена за ЧИТАЊЕ - то је основа МУДРОСТИ ... Имај времена за ПРИЈАТЕЉСТВА - то је пут СРЕЋЕ ... Имај времена за САЊАРЕЊЕ - то је пут ка ЗВЕЗДАМА ... Имај времена да ВОЛИШ и да те ВОЛЕ - то је привилегија богова ... Имај времена да гледаш ОКО СЕБЕ - сувише је кратак дан за себичност ... Имај времена за СМЕХ - то је МУЗИКА ДУШЕ ...''.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

hvala..oce Agapije...

ti stihovi su po Prevodu Komisije Sv. ARh. Sinoda SPC... trece ispravljeno izdanje....stampano 1997.

moze li neko objasniti i protumaciti tu rec ''SVI''... kako to pravilno shvatiti... kako bi izbegli zamke pogresnih tumaca i tumacenja...   hvala...

Нема неког посебног и тајновитог значења. Сама реч (сви) говори за себе.

Њоме се заповеда да се присутни, који су остали на сабрању (после одласка оглашених и самог тога Анафоре) причесте СВИ, а не само свештеници...

Такође је битно знати да цела св. Литургија јесте припрема и врхуни управо у св. Причешћу. Литургија је заједничка молитва, и у односу на друге зај. молитве (јутрење,вечерње,бденије,часови....) , разликује се од њих управо по св.Причешћу.

Причешће је испуњење св. Литургије, њен циљ и њено завештање.

"Ово чините мени у спомен УВЕК када се састајете..."-Господње речи апостолима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Агапије, ово је неки вид спиновања bangin

Мислим, овде се каже да се причешћујеш или не уз благослов игумана. Рецимо да је то парохијски свештеник или духовник у нашем случају. Али, монах се може сваки дан саветовати са игуманом, а ми не можемо стално вући свештеника за рукав и причати шта смо згрешили у међувремену и да он одлучи можемо ли се причестити или не. Ипак постоји нека разлика. Они сваки дан испитују помисли, често се исповедају и причају са игуманом. А нама је остављено да сами просудимо да ли се причестити или не.

Ok ja sam laik, i nisam teolog ali po mome misljenu na nesto treba obratiti paznju:

Sv. Sava je ovo pisao u srednjem veku. Nisu postojale crkve, kao danas. Vec manastiri i zato pominjanje igumana.

Ili gresim???

omnea mea mecum porto

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Добар пример литургичког временског одређивања је: "Благословен Бог наш, свагда, сада и увек и у векове векова."

Иначе ради других који ово читају, а не разумеју се добро у проблематику навешћу да су +Агапије и Весна В. Лаловић у праву када говоре од значењу одељка 23. наведене главе.

Погледао сам како то изгледа у грчком тексту и ево:

http://www.biblegateway.com/passage/?search= ΚΑΤΑ ΜΑΡΚΟΝ+14&version=TR1550

23. και λαβων το ποτηριον ευχαριστησας εδωκεν αυτοις και επιον εξ αυτου παντες

Ова подвучена реч означава трајну радњу. Дакле треба пити стално из чаше, јасно се види из одељка.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Остаје ипак питање - зашто је Свети Сава писао Карејски, Студенички и Хиландарски типик, а не само један? Ако иста правила важе за монахе, лаике и клир, зашто онда писати три различита правила за монахе?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Остаје ипак питање - зашто је Свети Сава писао Карејски, Студенички и Хиландарски типик, а не само један? Ако иста правила важе за монахе, лаике и клир, зашто онда писати три различита правила за монахе?

Одлично питање !

Веровао или не у питању су географски и климатски разлози !  bangin

А негде и наменски - ово се односи на Карејски, пошто је он намењен испосниоци и испосницима а не општежићу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Постоје и други разлози....(говорим уопштено)

Да ли је манастир коновиског (општежитељног) или анахоретског (отшелничког) типа , каква је икономија (има ли иамња, винограде, стоку) и пословна орјентација (чиме се баве од послова), да ли је царска лавра или није (Студеница и Кареја нису) итд, итд....

У принципу су практични разлози  због чега се  (као и већина ствари које постоје у православљу!!!) разликују типици како у Србији и на св. Гори тако и у целом православном свету.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хвала на одговору.

Ја сам изразити динарски тип, потез Колашин-Чево-Пива-Билећа. Ми ти се нијесмо причешћивали никад до једном у живот када идемо у бој или пљачку.

Не можеш ти мене са женскињем и нејачи исту акривију прописивати, разумијеш.  :cheesy:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Кад се већ помињу типици,сад гледам неки клип где Серафим зилот матејевац помиње издају Хиландара 1991 године,где се по њему крши 12 глава типика Светог Саве.Може ли неко ко је упућен да ми све разјасни?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово је беше из неког Савиног Типика, нисам сигуран ког.

Ма, Св. Сава је био једном. Знао човек шта и како ради.

Ако је из типика онда се написано ипак односи само на манастирски (монашки и искушенички) живот. А пожељно је, наравно,  да и мирјани (лаици) живе што богоугодније како би се ово у доброј мери могло и на њих применити (како би и они могли што чешће приступити Светом Причешћу). Свако добро свима.

Прочитај прву реченицу коју је написао о. Агапије

Прочитао сам прије него што сам написао пост. Ни ја суштински нисам мислио другачије. Само сам напоменуо да се, ако је наведено део из типика, првенствено односи на чланове манастирске заједнице а да је пожељно да и лаици живе таквим животом како би се што чешће могли причестити Светим Тајнама.

Ako se ona pouka svetootačka ,koja je izrečena u manstiru ,da se treba neprestano moliti odnosi i na mirjane ondas i ova odnosi i na mirjane!

Od kuda  će laicima snaga za bogougodan život ako se redovno ne pričešćuju?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...